Јакшић, Ђура - ПРОЗА
чисто црвена основа са ситним плавим цветовима, хаљина загасито жута с танким белим пругама; и на мени чиста кошуљица; а отац ми метуо око врата црну пошу с кратким, ситним фронцлама, преко поше су падали чисто бели колири од кошуље,
„Грлице, ал’ си дивна!...“ После ме узе за руку. „Ја те љубим, Грлице!...“ Ја оборим очи доле, а бела кошуљица ми се тресе на узбуњеним прсимо. „Теби је зима, моја мила Грличице?...
Решила сам се да идем у Србију... Још тога вечера спремим моје мало кошуљица и хаљиница. Све сам то ушила у једно мало ћилимче, како ћу лакше на мојим слабим леђима носити.
Познао бих је по ходу, и по дисању бих знао да је она“. Она се приближи нама, а на њојзи не беше ништа до бела танка кошуљица; изгледала је као вила... У руци је носила један завежљај, у њему беше њено стајаће рухо и женски накити.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Понека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица, а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, јер то су знамења карактера и будуће добре или рђаве судбине тек рођеног детета. Кошуљица. Посебно се обраћа пажња да ли је дете рођено у „кошуљици“.
Да би дете задржало ове натприродне способности и моћи, њему се мора сачувати кошуљица, односно мора је увек носити са собом.
(Овоме у прилог говори и податак да се верује да кошуљица има моћ да прекине свађу између до тада завађених људи, и то самим својим присуством.
Зато се кошуљица раздели на онолико делова колико има чланова породице и свако је носи уза себе (ушивањем у одећу) као амајлију.
За ове људе везано је и веровање да се дуго муче на самрти и да не могу да умру све док им се кошуљица не стави под главу.
Детету се као дарови носе: кошуљица везана црвеним кончићем за који је учвршћена пара (која се касније носи око врата због урока).
¹⁸² Извесни делови људског тела: нокти и власи родитеља, „кошуљица“, пупак, нокат и постељица од копилчета исто тако су ефикасна средства одбране детета од злих очију и урока.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ваљда последњи пут, захујаше шрапнелска зрна кроз батерију. Зачу се најзад фрктање и шрапнелских кошуљица и упаљача... Људи поскакаше са својих седишта и зверају где ће пасти упаљачи...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« мислио је. Нема деце на салашу. Зато се нико и не радује кад ораси, сазревши, почну да искачу из својих зелених кошуљица. Да макар једно дете протрчи двориштем, насмеје се, покупи или разбаца орахе, свеједно!
— Не могу ти то рећи! — шапну озбиљно. — Далек је пут до ње, време ми је да пођем, али ево ти моја кошуљица и све што зажелиш биће ти испуњено, ако није бесмислено или зло. То запамти.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
мили татице, не дам те, не дам, нећеш умрети“, и грли ме, стеже, притискује на своја мала прса, на којима је бела кошуљица већ сва мокра од суза. И ја непрестано вичем: „Хоћу, хоћу, хоћу, умрећу, умрећу, умрећу.
Краков, Станислав - КРИЛА
Осакаћено лишће би као киша падало по згрченим војницима, а шупље јаучући летела је кроз зрак кошуљица. — У—уп... — лупила би у пусто дно јаруге, и у маховином обраслом камену урезала свежу белу рану.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
РАДИШИЋ ПРИЧА Ил’ у мојој градини, Ил’ у туђој садини, Вишњичица вићана Љуљушка се кићана, Кора јој је танана, Кошуљица лагана; Листак зелен листао, За вишњицом пристао: Меће на њу одећу, Ткану још о пролећу; Цветак бељан цватио, А чега
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У вези са магичном снагом ј. постао је вероватно и пропис да, кад се детету први пут облачи кошуљица, треба кроз њу пропустити ј. (»да би дете било румено«, ЗНЖОЈС, 7, 186). Ј.