Јакшић, Ђура - ПРОЗА
сунчевим зрацима, рекао би да су изрезане од карарског мермера, у који је Канова¹ и румене крви помешао; а кроз танку кошуљицу виде се најдивније форме округлих прсију.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Власеници „жена која нема дјеце узме гујин свлак (кошуљицу), од јежа длаке и љуске од јаја, па све то ситно изреже и у јелу поједе, па, верује, одмах понесе дјете“.
“, а бабица овим речима дозива дете: „Ајд, излази, спремила ти баба танку кошуљицу, црвене чарапе и шарену торбу!“ У Левчу и Темнићу, док сватови на путу за венчање прелазе преко реке, млада изговара у
⁴⁹ Лука Грђић Бјелокосић пише да се у Херцеговини верује да „ако се дјете роди у бјелој кошуљици, добро је“. Ову кошуљицу треба детету ушити у хаљинице и ваља да је стално носи и кад одрасте.
(Прича се да су у „старо доба“ такву кошуљицу ушивали детету у десну мишицу.) За овакво дете народ верује „да га не мора пушка убити“.
У Мојковцу верују да ако се дете роди у кошуљици, „треба је сачувати и чувати као и дете, ради њега“. Кошуљицу обично чувају у сандуку, а ако је не сачувају, каже се, „неће бити добро“.
Кошуљицу обично чувају у сандуку, а ако је не сачувају, каже се, „неће бити добро“. У Хомољу сељаци обично чувају кошуљицу док дете не напуни годину дана, а онда је пусте низ поток или реку.
Ако, пак, пре овог времена кошуљицу изгубе или је неко украде, верују да онда дете неће живети. Из ових и других примера јасно је да постоји нека
За дете се доноси: капица, платно за кошуљицу и чарапице. Кум обавезно доноси капицу и платно.⁴⁵ КРШТЕЊЕ Деца која умру некрштена не могу „божјег лица видети“,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
где мрак је био, збацујући терет од љупких тела, брушенога сјаја, без којег нема погледа што вида, пред којим муња кошуљицу скида. Издржи налет зрачних насртаја. ИИ Од палих речи творим ли небеса?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, ко змија лута кошуљицу своју, Оставити беду, несрећу и злобу, И ударце бича стечене у зноју, И свемоћну подлост и општу гнусобу. Пусти снове!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ 2 Једна врана куса Прелетела Овче поље И украла Гргу свилу, И напрела мужу гаће, И деверу кошуљицу, И свекрви прегачицу. Смоква, Локва, Дивиња; Потркушо девојко!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Онда му рече мати: „За Бога сине, па да је опростимо. Довече укради кошуљицу па метни на пенџер, а ја ћу је полако узети с пенџера па ћу је бацити у пећ нека изгори.
“ Он послуша матер; кад буде у вече, и од жабе изиђе девојка, он јој у | краде кошуљицу, па метне на пенџер, а мати дође па је узме и баци у пећ, те изгори.
Кад пред зору устане девојка па стане тражити кошуљицу да се претвори жаба, али кошуљице нема, и тако она остане девојка.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О! к'о змија лута кошуљицу своју, Оставити беду, несрећу, и злобу, И ударце бича стечене у зноју, И свемоћну подлост, и општу гнусобу!...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И спремам се за њ, као што се сеоска дјеца спремају за недјељу, за бијелу недјељну кошуљицу и за кротку звоњаву звона с цркве на главици кроз проријетки ваздух прамаљетног јутра. Саосјећам с дрвећем.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Златокоса се у своме обличју јавља само кад се сунце и месец размењују. Завара ли је и украде ли кошуљицу — моћи ће и гутљај воде да заграби и побегне, али не пре него што кошуљицу назад баци. Која је ту хитрина потребна?
Завара ли је и украде ли кошуљицу — моћи ће и гутљај воде да заграби и побегне, али не пре него што кошуљицу назад баци. Која је ту хитрина потребна? Која присебност? Нико не зна, јер се нико с извора није вратио.
Занесе га за трен лепота Златокосе, на кошуљу заборави и пође ка извору. У последњи часак се трже, зграби кошуљицу, па добар гутљај воде отпи: пола под језик стави, другом половином напуни уста, па потрча назад.
Ах, како би кликнуо да му у устима није било воде! Овако, с брега кошуљицу хитну, и узмаче. За трен Златокоса постаде бела змијица, сукну ка Варалици.
Узалуд су дани летели! Већ је и земља зелену кошуљицу облачила, а облаци мирисали на пролеће: звоно је брујало. Није преостало ништа друго до да се бежи.
Дечак је збацивао болест са себе као тесну кошуљицу. У чуду су га гледали видари и лекари. Мајка је од запрепашћења трљала очи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ој Ковиљка, мила сестро моја, кад Маринку справиш кошуљицу, моме Мирку закрпи траљицу — нек се знаде да је сиротица, да мој Мирко своје мајке нема.
малоће сиротица ј’ била): прије Мирку бела хлепца даје, прије Мирку нег’ своме Маринку; прије Мирку скроји кошуљицу, прије Мирку, нег’ своме Маринку.