Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Изгурали га другови испред себе, на светлост. Он пре крстио ноге, погнуо се. Бели му се чалма, црни кошчато лице, а по белој шупељци у коју свира падају крупни му, црни и кошчати прсти.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
А сви знају да сам до врлине ја ишао стазом оскудном уз кошчато раме народа, да сам дижући руке с облака брао трње и клечао сред мочваре у хладној грозници звезда.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
«... Глава јој беше обрасла густом црном косом, а лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Она његова детиња, висока, сува | рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(улази тихо, седа на столац до Јовче, окренута ватри; разгрне шамију те јој се још јаче осветли од ватре њено старо кошчато лице; узима са софре »кост«, уноси се у њу, загледа пеге и шаре по њој). Пауза. Ветрови јаче и бешње дувају.