Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад стадоше пред механу, приђе Тиосав и куцну Трпку на прозор. — Ко је? — викну Трпко. — Ја сам! — Кој си ти? — Та ја, ми. — Ви, ко, море ви? — Витомир и Тиосав! — Е, е — рече Трпко тише и одшкрину мало прозор.
кастиле — намерно катил — крвни непријатељ качкин — нагиздан, тврдоглав човек, угурсуз кметовати — саветовати кој го — кога којасити се — јавити се, поздравити конђа — женска капа, саставни део старе српске ношње контуманац —
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Видиш, кад се с ким разговараш, треба управо да му у очи гледиш; говори не врло брзо, но непресјечно, тако да онај кој се с тобом разговара не може реда добити. Никад да не помислиш у себи: „Е, сад сам фалила!“ или „Сад сам се осрамотила!
Тако сам ја познавао једнога, кој је сваки дан у кафану долазио, а никада ни крајцаре није трошио. Овај једанпут опази гди се играју карти, па,
Зато се сад обз³³ Рђав последак. нањује, ако кој има такове масти, нека се јави, може имати за центу хиљаду форината сребра.
МИШИЋ: Забога, за њега да дате вашу господичну кћер?! ЈАЊА: Зашто не, господин нотариус, човек кој има трговашко дух у себе! МИШИЋ: Добро, забога, али онако стар. ЈАЊА: Што му фали, не иди у кафана.
Ви и он... знате, како кажу Грци... као Аполо и Вулкан! ЈАЊА: Пи, пи, пи, пи! Какво лепо реч, право елинско! — Кој ту момку што би тео моја Катица? МИШИЋ: Оћете да вам истину кажем? ЈАЊА: То си знаде. Да го познаим.
скине, ил’ је, може бити, његов глуви слуга то учинио, не знам, доста је то што је пре негди, спремајући се на пут, кој до неколико дана предузети мора, пасош извадио и сад га без печата налазим. МИШИЋ (разгледа пасош): Хе, хе, хе!
МИШИЋ: Без који се не могу дукати повратити. ЈАЊА: Оћите да ми отмите са сила? МИШИЋ: Што један поклања, други, кој прима, не отима. ЈАЊА: Знајте што, господин нотариус? Та ми смо род; ајде да делимо. МИШИЋ: Боже сохрани!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Какви су то послови? Човеку обећати, па после „што ти драго“. ЖЕНА: Кој је јошт тај муж на свету, који својој жени капе не купује? Муж жени капу! Та да ти је стид да се на свет покажеш!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Чупкала је муф и викала: - Уф ! Какав је то ред да ту седи дед и још не знам кој а не синчић мој! А синчић је млео као жрвањ бео: - Мама, ја бих сео. Мама, ја бих сео.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Молила си га, вила се око њега и заустављала га. — Ја! Што? Кој ми што може? А ти?... — И одгурнув те ногом од себе, уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима,
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Ти ћеш мене звизнути, орјатине, не знаш ли да ћеш за ову само реч у гвожђе доћи? Оковао се и онај кој те држи у кући. СТЕВАН: А гле мајстор Сретинице, како лепо зна претити!
(Удари је.) СУЛТАНА: Јао, уби ме, не дајте, забога, јао! ПОЗОРИЈЕ 2. ТРИФИЋ, ПРЕЂАШЊИ ТРИФИЋ: Кој враг, каква је то вика? СУЛТАНА (удари Стевана песницом): Орјатски роде!
СУЛТАНА: Пустили те у гроб, орјатине један! Тако се са женом поступа? СРЕТА: Море, Пело, кој ти је враг, знаш ли ти шта говориш и коме то говориш? СУЛТАНА: Орјатин је он, кад своју супругу тако даје бешчестити.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПРОКА: А видиш ли ову грану овде? АГАТОН: Видим! ПРОКА: То је покојни чика Риста Николић. АГАТОН: Кој' чика Риста? ПРОКА: Ујак покојног Мате. АГАТОН: А, онај, знам! Па?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
„срцетом“, а не поткованим цокулама. Не дам ја Танасија за десет њихових. — Зар је тако добар? — Кој... хм! Знам га још из турског рата.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
25. Кој Лазара дарива’: Све му здраво у кућу, Краве му се телиле, Овце му се јагњиле, Кокошке му носиле, Пчеле му се ројил
Да разбијем леда девет педа, Да извадим воду испод леда, Да запојим лењиве девојке, Да запојим младу момчадију, Кој’ не може камен да бацају, Кој’ не може танац да водију, Кој’ не може песму да запоју. 31.
Да извадим воду испод леда, Да запојим лењиве девојке, Да запојим младу момчадију, Кој’ не може камен да бацају, Кој’ не може танац да водију, Кој’ не може песму да запоју. 31.
запојим лењиве девојке, Да запојим младу момчадију, Кој’ не може камен да бацају, Кој’ не може танац да водију, Кој’ не може песму да запоју. 31.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: Жена изишла с фарбом на среду. ЈЕВРЕМ: Ама кој' изишао с фарбом на среду? ПАВКА: Па, госпа Марина. ЈЕВРЕМ: О, господе, откуд јој сад пало на памет да изиђе с
ЈЕВРЕМ: Оно друго што ти је казао? ДАНИЦА: Па то... каже, хоће да се кандидује за народног посланика. ЈЕВРЕМ: Кој' да се кандидује за народног посланика? ДАНИЦА: Па он, господин Ивковић.
Ето, чуо си ваљда да Јовица Јерковић прелази у опозицију. ЈЕВРЕМ: Кој'? СРЕТА: И да га чујеш шта пише! (Развија једне новине и чита.) „До данас сам припадао...” (Говори.
ЈЕВРЕМ (плане): Ама, кој' шпиритус? СРЕТА: Та онај, де! ЈЕВРЕМ (узбуђено): Ама, шта меша он шпиритус у политику? Откуд то двоје иду заједно:
СРЕТА: Е, ал' да видиш како сам ја њему одгудио. ЈЕВРЕМ: Је л' допис? СРЕТА: Допис, дабоме. Јеси ли читао кој' пут допис са потписом „Ришеље”? ЈЕВРЕМ: Јест! СРЕТА: Е, Ришеље — то сам ја! ЈЕВРЕМ: Гле, молим те!
А? СРЕТА: Дотераћеш се ти још како. ЈЕВРЕМ: Само, молим те, да свратиш чешће, па још кој' пут овако. СРЕТА: Може, доћи ћу сутра. На дневном је реду сутра закон о непосредној порези. Упамти то!
ЈЕВРЕМ: Како да се поправи? МАРИНА: Можете се ви још и одрећи! ЈЕВРЕМ: Шта кажеш? Да се одречем? Ама, кој' да се одрече? Зашто да се одречем? Чега да се одречем? МАРИНА: Да се одречете фамилије у корист вашег зета!
Што се ја ту једим кад ионако не би било никакве користи. Пола фамилије и нема право гласа! ЈЕВРЕМ: Кој' нема право гласа? МАРИНА: Ја не знам ко — ал' погледајте их само (показује фотографије), саме њушке.
(Павки.) Чујеш ли, Павка, то је народно одушевљење! Јеси ли чула кој' пут шта је то народно одушевљење? ПАВКА: Нисам!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о
Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду! А кој ће човек тој да бидне? — А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине! Ето, па тебе да окметимо! Шта би валило?!
— Добро и много фала што га изведосте! Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза! Не знаје он море јоште кој сам ја! Ја сам Сулиот, бре! Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!
— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа! Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
ТУГА ЗА МЛАДЕНЦЕМ УГЉЕШОМ Мале иконе, но велики дар, кој имају пресветли лик Владичин и пречисте Богоматере, што их велики и свети муж дарова младом младенцу Угљеши
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Клепан камен боље меље. — Ковач зато има клијеште да руке не жеже. — Која уста меда неће? — Кој’ си има чавку, тај си вика „иш“! — Крпи мање, док није било више. — Куд ће суза но на око? — Кус петô пиле довека.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Царевић њима вели да ће јошт једанпут да иде срећу покушати и жену ма на кој начин украсти. Цареви, зетови његови, веле му: „Немој, погинућеш заиста сад ако одеш, јер живота ти другог нема осим
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- У гроб само сруши кости, Стресе пеп'о кој' му смета Бржем бују виша лета К узвишеној будућности. Ко с' осврне да погледи Бистрим оком и погледом На гробове оне
куд си пош'о?“ - „Тамо куд се стићи мора!“ „Зар је вера тако јака?“ - „Увек јача од злотвора!“ „Мало нас је кој' би смели!“ - „Ал' вас јака сила креће!“ „Зар ко може стићи цели?“ - „Ко посумња, никад неће!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
промена — остаће да живе, И после мене, и љубав и мис'о: То није моје к'о ни магле сиве, Као ни звезде, ваздух кој' сам дис'о.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
до граница својих могућности, а онда су их слали у Кембриџ на даље усавршавање, под руководством чувених професора кој и су их припремали за математичке ”трајпосе”.
Није претерано рећи да је покрет за научна истраживања у америчким колеџима и универзитетима, кој и датира из ових незаборавних година, био ехо на ову поруку.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Рако! Рако! ЧЕДА: Чему да се радујем?... ЖИВКА: „Наши”! Јеси ли чуо шта каже човек: „наши”! ЧЕДА: Ама кој' човек? ЖИВКА: Па овај... ЧЕДА: Пера писар из административног одељења. За њега су „наши” сви који образују кабинет.
ЧЕДА: Е, то ми је мило! А шта је иначе тај Никарагуа? ЖИВКА: Кој' Никарагуа? ЧЕДА: Па тај ваш будући почасни зет! ЖИВКА: Како шта је, па конзул! ЧЕДА: Ама, почасни конзул.
ВАСА: Ама, рећи ћу ја њима: за сад не може друкчије. А ти ћеш доцније, док одујми навала, да их призовеш кој' пут. ЖИВКА: Па ето, нек дођу сутра по подне. ВАСА: Добро, сутра! Е баш ти хвала, Живка.
Искупићу их ја све, целу фамилију, па ти учини све што можеш, а ако не можеш, а ти обећај: знаш како је, и обећање је кој' пут доста. Е, 'ајде, поздрави Дару и зета. Довиђења! (Оде.
ЧЕДА: А ја њему кажем: „Знам, господине Нинковићу, да сте јој писали љубавно писмо, читао сам га!” ЖИВКА: Кој' га је читао? ЧЕДА: Па ја!... ЖИВКА (плане): Напоље! ЧЕДА (устаје): Дакле, шта да кажем младожењи?
Ишарао потпис као ускршње јаје, не могу да му прочитам. ВАСА (узме писмо): Риста! ЖИВКА: Кој' Риста?... ВАСА: Па тај, де, Никарагуа. ЖИВКА: Само ми он још треба на ову муку. Шта хоће, бога ти?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Родио се Христос, који ће да куша Је л’ нам вера тврда, п’ онда да спасава. Родио се Христос, кој’ се распет’ даје Али не уступа, нит’ се понижава.
Има ли тога цара ил’ краља Кој’ не признаје твоје дивоте? Има ли тога грофа, барона, Има ли тога владике, проте?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Она ће све с њеном проклетом модом да спири и измоди, пак онда? — Не, не, жао ми је, ал’ не може бити... Кој враг, какав је то пандур? ЕВИЦА: То је Јован. МИТАР: Јован, пак шта се тако наружио?... Јоване! ПОЗОРИЈЕ 10.
Иду просто обучене, са сваким се разговарају, оне се јошт прве клањају. Чисто се ја стидим. Благо оном кој је од натуре на ноблес створен. Ето ми је рођена кћи, пак каква разлика од мене? САРА: Цела истина.
А знате шта је ново, мајстор... госпођа? Нашем Жутову пребили ногу. ФЕМА: Каквом Жутову? ЈОВАН: Ламуру. ФЕМА: Шта, кој је тај гурбијан био што је мога Ламура дирао?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Једни зашли, господине, те пале цело и секу што уфате, а други се нанизали око села као чавке, па кој навре да бега из село, они га, ете, фану (ухвате) и јала глава дол.
Нема у овоме свјету човек, кој би желјо зло својим дјецама, дакле, кад Висока Порта шиле војску, она нема намерење опустошити ову страну и разорити
ову страну и разорити населење, али само и само да казни оне, које без икаквог узрока доведоше ове повреде народу, кој је толико време живјо спокојно, и оне који са оружјем у руке противе се царском правителству.
свом срцом, што неће злупотребити царску милост, морају незабавно отправити се лично или посредсвено код команданта, кој се најближе налази, и да искажу своје желе.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ти си онда дете била, Ја те нисам ни познавô, Кад сам снио цветак неки, Цветак кој’ сам обожавô. Онај цветак — твоја слика, Онај мирис — душа ј’ чиста, — Не срди се, јање моје, Кад ти кажем: ти си
! — И тад ћемо једно бити. Ево венца тужна цвећа, Кој’ сам теби почô вити, А венац се шире сплео Све вас може загрлити!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ На три корака заустави Господа... „Шта рече, бре, кој’ си?“ „Господ Бог.“ „Слушај, чичо! Немо’ се шалиш. Јербо ако си и Бог, а ови те наши увате, привешће те о’ма на
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И тко грли и цјелује своју лепу снашу! Овако седећи, мислећи о зими, Сад се, рекох, вије цв'јећа баши Дими, Кој' у теплој Грецији шиље дим дувана Мухамеду на небо с ђаурска дивана, Ружећи веја имена негда славних Греков, Мрачећи
И у какву кућу, несрећница, дођох! (Кукавице сиња! Ти се нађе једна Да те узме онај кој' те није вредан!) Код мога мираза и толиког блага, Узех рђу на врат и великог врага.
Или без ње или с њоме, Тешко бедном серцу моме! При састанку тајно стењем, При растанку плачем, гинем, венем. Други кој' у љубви страда, Он се добром концу нада; Ал' ја љубим без Надежде, Драгу моју други сојуз веже.
сам хоће кад над њиме Штедар и праведан скиптар влада, И поверења к сопственим силама Оклоп на груди носи. Кој’ оставља Сам себе, туђе данас није Помоћи достојан. Много може Род храбри, зашт’ му с’ чини да може он.
Ил’ ишао по мору, ил’ ћеш по сувој ти, Брате, земљи поћи, њој са тобом није Тешко; она је свагда С оним кој’ је љуби, лепо Ил’ га сунце греје, или облаци му Мутни грозе.
О, прими мене, мајко небеснице, Тебљубног прими сина у наручја, Кој’ с’ око мајке нежно вије, Танка к’о вињага око стабла.
Тако све нагло на овоме протиче свету, Једна повест и глас разноси с’ равно ветру. О ти, кој’ на трошним останцима предака милих Временом за старим уздишућ тужно стојиш, Устани, куцнô је час!
” Сви сад повикаше гласно: „Ми за тобом хоћемо, Ђорђе! Кад те је вишња снагом укрепила десница божја; Тебе кој’ остави, онога Бог ће оставит и светац!” Тајно се спремише људи, и жене, и деца и старци.
му се, премда у потаји, смеју, А супругу слатка мечтанија греју: Она — да присвоје плесниве дукате, Ову младожења — кој’ већ купи свате.
Твоја милост да нас штити И уклони неверства тајне рове, А у здравље Милоша, зета мога, Кој’ мисли издат мене, цара свога.
„О! Тај је укор слаб к’о снега груда”, Југ Богдан смело цару сад придода, „Кој’, кад га врући свет истине склопи, Из ништа поста, у ништа се стопи.
пече, Већ само своју подлу корист гледа, К’о кртина кад испод земље рије, Да сваки не зна куда траг свој крије. Кој’ змију љуту у недрима гоји Па од ње помоћ у невољи чека, О, тешко њему, и сене се боји, Јер смрт му грози ненадна и
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Не чукај, да те не чукнем сас некој чабрњак. (Опет лупа.) Ама па кој си ти? САРОШ Ја, Сарош. КАФЕЏИЈА Сарош ли? Ели сам, ели сас бегови? САРОШ Сад ће и бегови и свирачи. Отвори.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Јер... — Ах, мој брат никад срећу да не види што ме одоми, ожени... Што ме не пушти да идем. У свет да си идем. Тики, кој што прави, а он: »Митке, дом, у кућу да седиш, жену и децу да гледаш.
Занат вам је то. Можете. Отпевајте... Бар џабе бакшиш да вам се не да. МИТКА (Коштани): Ти само пој! А кој на тебе руку дигне, ја сам овде! КОШТАНА (почиње песму): Хаџи Гајка, хаџи Гајка Девојку удава...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
мјесту постајати“, човек ком је кућа диван-кабаница, мач и пушка — и отац и мајка, два пиштоља — два брата рођена; кој' се рани мачем по крајини као соко крил'ма по облаку... кој' од ране јаокнути неће, поред себе уплашити друга.
и пушка — и отац и мајка, два пиштоља — два брата рођена; кој' се рани мачем по крајини као соко крил'ма по облаку... кој' од ране јаокнути неће, поред себе уплашити друга. И није било муке коју такви људи не би поднели радије него ропство.
ти с̓ здраво из табора вратим, а и тебе добра срећа нађе, узеђу те за Милана мога, за Милана, богом побратима, кој је мене богом побратио, вишњим богом и светим Јованом; ја ћу теби кум венчани бити“.
ти с' здраво из табора вратим, а и тебе добра срећа нађе, узећу те за Милана мога, за Милана, богом побратима, кој̓ је мене богом побратио, вишњим богом и светим Јованом; ја ћу теби ручни девер бити“ За њим иде Топлица Милане: красан
од појаса, пак зареди Арапове слуге: исече му четрдесет слугу, а четири не кте погубити, већ и Марко остави за правду, кој’ ће сваком право казивати како ј’ било Арапу и Марку.
45 ПОПИЈЕВКА ОЛ СВИЛОЈЕВИЋА Али сиде дивојка мисецу говорити, небога дивојка: „Кажи мени, липи мисец кој' доходиш с истока, јеси видил в Цариграду мога млада Свилојевића, заручника мога?
“ Али наста силени цар сужњу свому говорити: „Који оно јунак био сиде браде до појаса, сужњу мој невољни, кој' Турака побијаше буздоханом шестопером, тере војску побијаше, и нитко мур супрот сташе, каурину једну?
„А он јунак кој' бише кој' копијем обараше витезове моје, табор мој прогарио и брки му до рамена?“ „Оно јунак бијаше Секула сестричићу,
„А он јунак кој' бише кој' копијем обараше витезове моје, табор мој прогарио и брки му до рамена?“ „Оно јунак бијаше Секула сестричићу, јунак
одреши два коња витеза, једног јаше, а другога води; кличе Ива кроз луг попевати: „Фала, Турци, два пашина сина, кој’ ми данас коње поклонисте!
Тако сваком ономе јунаку кој’ не слуша свога старијега! 70 ЉУБА ХАЈДУК-ВУКОСАВА Подиже се Туре од Удбиње, од Удбиње, крваве крајине, младо Туре
дође лијеп данак Ђурђев, те се гора преођене листом, а земљица травом и цвијетом, опет овђе да се састанемо; кој’ не дође овђе на рочиште, да онога сложно потражимо, невјера се може догодити“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ниједан хрт не хвата зеца који се силом у лов води, а ни слуга право служи кој се силом држи. Праведнога судију не осуђуј.
Та ако од нас затвориш небо, ко да га одапре? Ако ли пак отвориш твоје магазе водене и градне, кој ће их задржати? То само у твојој вољи стоји.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А зашто га турише? Неје чиновник, та да се карају? — А кој знаје! Ама ништо, стринке, напрајише оди момче!... И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине. Леле-е!
Пи, какво зборење! Иди си дом! Несрећо бећарска!... Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!... — Кој да си иде дом?! Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је.
Несрећо бећарска!... Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!... — Кој да си иде дом?! Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи! Каква ми је она тетка!?..
Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!... А бог да чува! Много лошо, бога ми ти казујем!... Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде: —
А бата-Таско уздахну и прихвати: — У старо време се знало, бре брате, кој је стареји, кој млађи; кој је големаш, а кој си је на фукара!... Млађи одаваше чес’ на стареји своји.
А бата-Таско уздахну и прихвати: — У старо време се знало, бре брате, кој је стареји, кој млађи; кој је големаш, а кој си је на фукара!... Млађи одаваше чес’ на стареји своји.
А бата-Таско уздахну и прихвати: — У старо време се знало, бре брате, кој је стареји, кој млађи; кој је големаш, а кој си је на фукара!... Млађи одаваше чес’ на стареји своји.
А бата-Таско уздахну и прихвати: — У старо време се знало, бре брате, кој је стареји, кој млађи; кој је големаш, а кој си је на фукара!... Млађи одаваше чес’ на стареји своји.
Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ! По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?! А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!
? Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи. А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори?
А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: Исполај на Господа кад си доживемо и тој! Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...
разбра’ — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си: Кој ти купи кондурице? — Купи ми га лудо-младо, лудо-младо неженето, на Петраћа — ете, рече — млàт Митанча!...