Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Боду мамузи, шибају с бичем: „Помагај! Не више!” — рекне ова задушивајући се. Каже право да је мазга и којег је пода. Наравоученије За права бога се ко издаје да је великога рода, кад он сам не ваља.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако... Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро је!... Добро је!... И удари дланом о длан. Пандур промоли главу.
Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... — Бог те живео! — Ако их тако похватамо. — Сигурно. — Овда, пошљи ми Лазу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СЕМЕ У бразду бацих семе кедра, Те непобедне свете сржи, Којег у своду неба ведра Нит олуј сруши нит гром спржи.
Хоћеш да сазнам духом холим Све замке путем злим и правим, Издајство друга којег волим, И лаж у срећи коју славим.
Ти си сат од којег небо зарумени, Символ већи него бол људски што грца; И ти си божанству ближа него мени: Више закон света, него
Али је у селу био већ један пророк који је изгледао лепше, и којег су разумевала и деца и животиње. Сеоска будала је тада предложио да се саставе два пророка као два петла који треба
Африка
у пространим је широким огртачима, индиго и плавичастим, под прозирним огртачем од оног брокатног чипканог тила од којег се код нас праве завесе.
Уче се свему тајном фетишерству без којег је свака наведена вештина непостојећа и немогућа. Јер стрела не убија зато што је оштра и отровна, већ што је праћена
Ево, он би овде, где цео дан пржи ово сунце због којег се не може да дише, које сви мрзе, сви сматрају за непријатеља, где се успева угасити жеђ тек када падне ноћ, он би
Црњански, Милош - Сеобе 2
А код те капије, били су већ почели да се размештају тобџије, са упаљеним лунтама у дршћућим рукама. Хусар, којег је Гарсули послао да отрчи у град и извести да је избила „побуна“, био је свршио, добро, свој посао.
Божичева кола, кад су далеко одмакла од Будима, у брдовитом крају, застала су, у подне, на једном пропланку, са којег се видик ширио далеко, према Грану. Божич је решио да ту ручају.
Приближивши се ђерму, при улазу у Махалу, Павле виде како се и тамо ускомешаше људи, а једна жена окрете коња којег је држала за узде.
Изнад прозора његове собе, у том трактиру, у Рабу, био је велики сат, из којег је, сваки час, излетала дрвена кукавица, која сате кука. Та кукавица, помисли Павле, кукаће, тако, ту, и кад он оде.
Павле виде, како госпожа Кумрија, једном ногом, уђе у своју спалу папучу, и како му прстом показује у зид, иза којег се зачу јецање детета.
Агагијанијан одвезе Исаковича, тог дана, пред вече, код Божича. Исакович је осећао да се, пре, кретао, као коњ, којег јашу, на команде немецке, а сад на муштру росијску. Волков му је слао и Агагијанијана, и своју карету.
у месечини, као страсна жена, лепотица, нити у плавој кринолини, са црном лепезом у руци, него као дете у гробу, иза којег остају Дунав, и варадински шанчеви, у баруштинама, и даљини.
Коњ којег је Павле јахао – а био позајмљен – застао је био, фркћући, поред једног пања, на измаку шумарка, под којим је, на једно
Помешана са лицем и стасом госпоже Евдокије, у сећању, од којег је бежао, његова, мртва, жена враћала му се и на том пењању у Карпате, на путу у Росију, кад би заспао.
Био је то неки лаћман Игнац Штуцен. Човек јако израстао, рошав у лицу – из којег су вириле жуте очи пијанца – који је замуцкивао и климао главом, при свакој својој реченици. Извињавао се.
– Уобичајио је био ружан обичај, да говори, сам са собом, као у неком безумљу. Сетивши се преноћишта са којег је био пошао, и сиротих сељанки, које чизме немају, као мужеви, него босе иду по блату, Исакович је мрмљао о томе,
Вдовец! – Удовац, каже, па се замислио! Пиштољи су били поређани на једном баштенском столу, поред којег је Костјурин, са Витковичем, на клупи, седео.
Теодосије - ЖИТИЈА
која је на нама, и задивљен твојим даровима, истинскије теби, истинитом Христу, мисленом истоку, Богу и сунцу правде којег сад ми међу њима проповедамо, поверује да ти, од искони јединородни Син и Слово Оца, сабеспочетан, безвремен и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ми не знамо да ли су ти делови ношње овде постали или су наслеђени од неког старог становништва којег данас нема. Мора се бити у недоумици да ли да се а група уврсти у косовски или у моравско-вардарски варијетет.
Куће струшко-охридске области су све једног типа, са чардаком (доксатом) на горњем спрату, из којег се улази у кућу и у собе. доле је „ћерач“ за стоку.
Женско одело није без шара, осим свакодневног „посачког“, преко којег се облачи „скутник“ (кратка сукња) са шареним вуненим „трацима“ (линијама).
у дебарску жупу, у којој се сужава и где се из ње дижу брегови и брда од старијих стена, нарочито око Коџаџика, код којег су развалине од града, вероватно Светиграда Кастриотова времена.
Словеначке земље припадају трећем економском типу, код којег земљорадња, иако врло напредна, није од онаквог значаја као у панонском басену. Под шумом је 50% земљишта.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) церито (итал.) — италијанска народна игра црне банке — инфлациони новац којег је, у време Наполеонових ратова, било много у готово свим европским државама Чардаш (мађ.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Који трговац жели да ожени свог сина, а који да уда своју кћер. Којег са којом и коју за којег. Кад се говорило о порођају, чула је колико их има које ће да роде овог месеца, а колико их
Који трговац жели да ожени свог сина, а који да уда своју кћер. Којег са којом и коју за којег. Кад се говорило о порођају, чула је колико их има које ће да роде овог месеца, а колико их има за идући.
Тако, кад се беше смркло, госпожа Дафина опет остаде сама. Обузео је беше ужас од тог досадног, мокрог дана, од којег је, још недавно, толико очекивала. Све јој се чињаше некако бесмислено. И то што је учинила, али и да није учинила.
Отворивши широм очи, она тек сад виде да се није за времена спасла из мрака, који је беше опколио, а којег се тако ужасно плашила.
коме се причало по селима и земуницама његовим, и свет, који се настављао после, био је непознати, неизвесни свет, из којег је знао да ће се вратити са гомилом мртвих.
Мислио је да се та питања решавају после, а овде, напротив, сматрао је да им треба дати још којег калуђера. Нека им се нађе после битака и на зимовању, где су многи умирали, тим пре што је уочио код тог народа дубоку
Затим му показа, пустивши пук право на њега, трчећи корак са ножем у зубима, од којег се ђенерали узврпољише, а Беренклау од миља најежи. Затим како би пуцали у три реда.
И у том детету, виде да ће остати само као неизвесна успомена, неодређеног лика, којег ће јој се кћи једва сећати. Размишљајући, пре, како би било да се преуда за богатога Аранђела, нарочито ако јој муж
при свом трговању и сељакању, Аранђел Исакович заволе своју снаху пред њену смрт, једним чистим и оштрим осећањем од којег се отимао и о коме дотле није имао ни појма.
Пред њим је земља била заравњена, све до обронка брега са којег је могао да види врло далеко дуж Дунава, у равнице. Тврд колац од младог багрема беше набијен, пред њим, у земљу,
Плачући, вриштећи, изнемогла, излудела, виде тад, пред собом, бео, широк пут, који се спуштао у село, али до којег није могла да допре.
Баруштине, зимске вежбе у Петроварадину, можда позив у Беч, којег се бојао, и болест патријархова, о којој беше чуо, и због које се беше нарочито забринуо!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“⁷ Слично се гата и у Срему. Да би девојка из Скопске Црне Горе сазнала за којег ће се „бећара“ удати, она, уочи Ђурђевдана, узме три чешња белог лука, па два од њих назове којим драго познатим
⁵⁰ Испод простртог ћилима преко којег ваља да девојка уђе у мужевљеву кућу, осим мушког појаса, треба ставити и „мали ножић црнијех корица, да би мушку
У срезу бољевачком из истог разлога она изброји одређен број листова Требника из којег поп чита. Када сватови прелазе преко воде, онда понека млада из Левча и Темнића „метне под појас, крадом да је неко не
Заштитна моћ имена Вук потиче и отуда што је у српској религији вук хтонско биће од којег и сâм ђаво стрепи. Према мишљену Чајкановића, вук је некад био главно српско божанство.
јесте и повијање у посебну врсту „пелена“ које имају апотропајску снагу: било због начина израде, материјала од којег су направљене, било због боје или због свега тога заједно.
у сазревању, када постоји повећана опасност да се дете суноврати у природни, хтонски, демонски, праљудски свет из којег је потекло, и да тиме поништи све оно што је претходно постигло мукотрпним издизањем из овог мрачног света, односно
С временом, током којег дете стиче нова искуства, сазнања и вештине, оно постаје све компетентније и, на крају, без великих проблема, укључује
не познајемо различите културне моделе детета и детињства, остаћемо вечити заробљеници свог културног схватања, којег смо некритички усвојили, сматрајући га универзалним, непроменљивим, природним и саморазумљивим.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
управо сам био раскинуо са старом Авом (Гарднер) у филму »Босонога контеса« због неког сасвим просечног тореадора са којег није скидала очи. Купио сам карту за филм »Празник у Риму« и сео у други ред партера десно.
Млада жена и млади човек растали су се давно због неког неспоразума којег се више нико и не сећа. ЖУЖИ Добили смо сто до стола у пештанској »Хунгарији«, тако да сам целе вечери могао да
»Лозе«, испод »Тонија«, и зауставио се на Пилама пред агенцијом, а да није осетио ништа сем неког понављања, због којег уопште није могао да се сети које је лето посреди: лето 1962, лето 1965, лето 1972, лето 1986? Које лето?
»Шта, зар је могуће да због њега?« — мислићеш, гледајући тог смешног заводника због којег си као случајно шпартала испред хотела »Европе«, сваког дана од десет до два, желећи да му покажеш како си најзад
— Гробља су пуна незаменљивих личноцти... — казао је специјалиста за срце којег је посетио. Не откривши ни жени ни кћери да је пензионисан, наставио је да свакога јутра тачно у пола девет, као да
Са платоа испред трбушастог здања дебелих зидова видела се долина поплављена љубичастим сутоном из којег су се искрила светла раштрканих сеоских кућа.
заузета, а шеф сале је одводио све дубље у супротном правцу према сточићу за две особе, постављеном уз лажни камин из којег се церило црвено електрично светло из пластичне цепанице.
Отровни провинцијски дух, против којег се читавог живота борио поезијом, разједао је лагано својом киселином његов племенити занос.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Да је ко наишао, па да су му отворили врата, ушао би најприје у подугачко, уско двориште, иза којег се диже друга, мања зграда, са широким покривенијем ходником; видио би горе на ходнику одсјев пламена и чуо би пјевање
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
За одраслог, пак, то је једино утешно сагласје до којег успева да се вине. Зато одрасли с посебном наклоношћу прихватају дечју песму; она им је, на известан начин, потребнија
Разрађујући тему, опевајући низ функционално уклопљених призора, Вучо помера дечју песму према простору од којег се она удаљила. Тон дечје песме притом или се губи, или се показује неприкладан, као навика из неког другог система.
О сваком послу којег се сељак прихвата песник зна све што је једно пријемчиво дете могло да уочи и дослути; у описима тих послова има увек
Ако се стално борави у том простору, медијум постаје обичан као и онај из којег смо дезертирали. Тиме се, вероватно, може објаснити чињеница да у повећој хрпи Лукићевих стихова нема ни пламена ни
Песник застаје код било којег сазвучја које га привуче (избор, свакако, није случајан, али то питање не можемо овде разлагати), и, на маргини тзв.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
неповерењем гледала на Караџића због његових веза са Копитарем, »словенским Мефистофелом«, по Шафариковим речима, којег су у Прагу називали »Хофѕлавіѕт«, који је био цензор словенских књига у Бечу, познат као велики Аустријанац и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
У страни седи један седи власи, Наслонио на руку стару главу, Обара доле тужно своје око Из којег горка суза сузу гони. „И тешко, вели, мојој јадној души Из њега шта сам ја урадио?
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
за слушати и овде што учени људи говоре; гди намеравам пребивати најмање једну годину: и мислим с помоћу бога, и којег доброг Србина, дати на штампу, с гражданскими словами, на наш прости српски језик, једну књигу која ће се звато «Савеш
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад то види царска кћер, онда замоли свог оца, да онога роба, којег је прије три године дао затворити и којега она кроз дувар опажа како дише и дуварове креће, изведе, и да огледа његово
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
) ПОЗОРИЈЕ 1. ПЕЛА и ПЕРСИДА ПЕЛА (сама, у Султаниним аљинама обучена, на глави има шешир, испод којег види се цвет, који јој полак лица заклонио. Мало затим ПЕРСИДА). ПЕЛА: Оваковог стра откад сам жива нисам препатила.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
на домаку, Разбијен као лутка, изненађен Блеском празнине у наглом помаку, Прекорно згрчен; тако је и нађен, Крчаг из којег ветри мирис жеђи, још влажан испод пробијене глеђи; Он лежао је прерачунат, срушен, Бунар исцрпљен срком нагле суше.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
постаје генерални директор издавачког предузећа „Млади плам“, што је било пресудно за његову даљу каријеру књижевника, којег је открио у себи једног јутра док му је секретарица чешкала леђа.
Е, па мој школски психолог, којег из малоште зовемо Адлеријана, седи усред оне менажерије и то без сакоа у џемперишки!
истиче с поносом), има да захвали, пре свега двема институцијама: кафани „Три грозда“ и свом учитељу, покојном Лулету, којег се увек сећа са сузама у очима. — Е моја Анчи — имао је често обичај да каже бришући сузу у оку — то ти је био шмекер!
Али шта? Тотунбеј Фадил Зоглу, којег је Суленце упознао на Калемегдану; где је дошао да се као туриста упозна с величином некадашње турске империје, допао
просед, ћопав на дешњака, у кожној видјакни и са лицем чистог научника, он је као створен да одглуми мог маторог, којег тамо у школи ионако никада нису видели.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
То је, у ствари, љубичаст рубац епилепсије, што гони тесто преко тепсије, од којег цвиле лонци, ормари, и дивљи гости ломе трезније Колач сумрака, док им ногари стола храстова гризу табане.
недра, историјо сура: позна зрелост у корову спава, парабола, од бола фигура, отрже се врежи заборава, изнад којег као да дежура у икони девојачка глава! Тек девојка силуету згради у јарину, архаизам млади.
насртаја, уз тежак тресак, који руши кревет где мрак је био, збацујући терет од љупких тела, брушенога сјаја, без којег нема погледа што вида, пред којим муња кошуљицу скида. Издржи налет зрачних насртаја.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Сродан бићима што се виде само у духу? Или те господар свемира познаје по телу и по тлу од којег си саздан? Да ли си предодређен знању? Радознао да преузмеш све што се преноси његовим великим дланом.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА: Због растегљивости! ТАНАСИЈЕ: Због какве растегљивости? МИЋА: Због растегљивости закона, због којег може бити и овако и онако. Ето питајте пријатељ-Агатона. ТАНАСИЈЕ: Што не говориш, Агатоне?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А колико је тек мртвих пред нама. При сваком овом пуцњу, од којег земља трепти, падају мртви и рањени... И целу ову масу здравих и снажних људи воде на губилиште.
И људи без наређења дочепаше ашове и почеше рити земљу. Преко рупе ставише неко прошће, изнад којег набацише земљу. Шћућурени у рупи, као у гробници каквој, чекали смо суђени час.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Чашу капијама, у недељу, кад звона звоне и долазе жене, сељанке. Мирису рубља женског и белог круха, из којег ћарлија богатство банатског жита и смеха Банаћана, који је тврђи од камена.
Као што верујемо у дубљи, космички, закон и смисао, ради којег се туга, из Камоењшових сонета, кроз толика столећа, преноси у нас.
Огромне терасе спуштају се све дубље, међу јабланове у даљини, пред небом. У водама су комади неба. Један лабуд, којег сам, на жалост, већ упознао из песама Манојловићевих, изненада излази на видик.
Дијалог нам је био неприродан. Сад имате, дакле, дијалог париског позоришта, после којег може доћи само још дадаизам, или лудило. Ја не кажем да он не треба да се одомаћи и код нас. Напротив. То је прогрес.
Свако подне ручам мале, модре пужиће, крај једног прозора, са којег видим све море и острва Оуессант, плитко, једва видљиво, песковито, кроз валове и пене.
Пошли смо степеницама, које су цврчале, увис, на звоник, са којег су падали слепи мишеви. Изишли смо, високо, са звоника, до једног каменог коњаника. То је краљ Гралон.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Цар Дагобер Други би, из рутине Смазао по две-три коњске бутине Пуне јегуља, тица и трава, Уз вино од којег не боли глава... А ми, на шта ми спадосмо, јао!
крпе — Све калорије из њих црпе, По два сата их сласно жваће, Ко да су колачи, ил медно саће; Претура рубље, из којег сише Прљавштину као слаткише. Јер је прљавштина пуна живота, А јалова и мртва свака чистота!
ОСВИТ Сунце испружа жалце, Сјајне краке медузе: Црвено огледалце С којег се сливају сузе. На хладној шумској стази Подрхтава циклама. Обронком, сунце гази На високим штиклама.
Нигде чисте стазе ни сувог ногоступа, Пљусак не помишља да стане, бар за сада! Природа је кал из којег се нога с муком чупа, А обућа се кида и распада.
Па и ти Кад ти поветарац, с пролећа, заћарлија у коси, Шта си друго, до лист, којег година носи... СТОРИЈЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ ЖАЛОПОЈКЕ СРЕДЊОВЕКОВНОГ ДВОРСКОГ ПЕСНИКА ЈЕСЕЊА
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер некад су туда, оборене главе, Пролазили стари силници до места Где минаре холо у висине плаве Дизаше месец којег давно неста.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рекоше момци весело, а бркоња Радоје искочи на врата, те унесе натакнута брава, којег су пред кућом прислонили били. „Е, Боже помози!“ рече Пејо, прекрстив се још једном, „справите пушке, момци!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Којих часа? — Којег се преблаги Христос родио — и међ’ нана доходио! Колики је млинац овај ’љебац млио, толики у нашег домаћина сирац
— Кад му треба плоска и наџак: плоску пити и наџаком се бити. У двору му била два пута. С којег му долазили кумови и пријатељи, с оне му стране било блато до кољена!
Кад стигну војводи, поклоне му се, и предаду му играча којег су довели. Игра се продужава све дотле док се не одведу сви играчи. РАСЦВЕТА СЕ ЖУТИ ДРЕНАК...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад то види царска кћер, онда замоли свог оца, да оног роба, којег је прије три година дао затворити и којега она кроз дувар опажа како дише и дуварове креће, изведе, и да огледа његово
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Божаственом светлошћу испуњен бив, оче, божаствене слави јави се покојиште из којег светлости божаствене муње луче подајеш вернима лице просветљавајући, православном вером таму јеретичку
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Болесници, који би у манастир долазили, мене би искали да им молитве читати. Не знам из којег узрока, колико сам се чинио светац, ништа мање за младу чељад молио сам се Врло усрдно, а за старе баке није ми ишла
не само воздвигну лепа зданија за школе но и домове, комодне за пребиваније учеников, и капитал довољан саставе, од којег до[х]отка да се могу како учитељи содержавати тако и неко число оскудни[х] ученика препитавати.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— гранама као рукама бор загрли мале свираче и повуче их увис, на сам врх крошње до којег поглед једва допире, али гониоце ни то не обесхрабри. — Донесите лествице! — рече заповедник потере.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад пре? Погледао је у сјај понора над собом, тако чедан и безличан, из којег је долазило чисто одсуство утехе. У тај га је час заболела рана у куку, она рана коју је задобио у години великог
Седамдесетих година ХХ века, на пример, на углу са којег Узун-Миркова улица истиче из Студентског трга, поред велике зграде у којој је некада била Београдска берза,
Реч је о углу са којег се, затрпана архаичним мраковима, Улица Змаја од Ноћаја пробија ка Калемегдану. У старој кући на рогљу, сада је
Још онда, када је први пут расклопио стари часловац из којег ће се, касније, учити словима, Добрача је слово наслутио као тајанствени белег једног поднебља у којем све има
Али ипак, ипак: уз све те знаке наклоности као да се око њега стварала и нека танушна брана, неко упозорење од којег се, ноћу, повремено будио. Прозирна граница.
дну Студентског трга, куцкао ноктом о застакљен прозор, сав задовољан под невидљивим, али моћним, али добрим небом, из којег је вејало, задовољван што, једва једном, не мора да се бави војевањем но може да се бави, како је то после рекао у
А ишчитао је, више из људи него из облака, да се примиче невреме од којег ће це тешко наћи заклон. Зато је све мање бивао по путу а све више код куће у Гружи.
Одавно већ, можда деценијама, Вишњић се припрема да се одмакне од турбета поред којег му је тако добро и пређе, кратком низбрдицом, до Музеја: зна да би то требало, због Вука, али правог подстицаја, у
И непоновљив. У свом напору да то непоновљиво што пре понови, као потрес без којег више не може, Рига од Фере је био неуморан.
Змај ипак слути да је испод тих првих наслага заборава које њега као да не дотичу, запретено оно дубље памћење због којег би се радо повукао пред Кнегињом: ово је њен крај, не његов.
Та прикривана опакост давала је Милошевим очима чудноват, жут сјај од којег се Љубица стресала иако није могла да му се одупре.
препознао да је, у темељ тога Здања, свакако зато да би што дуже опстајало у времену, као жртву, уградио оног себе до којег му је највише било стало, себе који је, кроз цео свој век, одбијао да призна како у моћи има понекад, може да буде, и
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
„Ја сам твоја искра бесамртна, - рече мени свијетла идеја - водићу те к вјечноме огњишту од којег сам и ја излећела; већ теготни оков физически збаци с себе, освободи га се, под туђијем не стењи бременом; он је
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Из египатских списа научио сам много. Оружан тим знањем, успео сам да нађем опште правило помоћу којег се могу пронаћи све групе онаквих целих бројева код којих збир квадрата двају мањих даје квадрат највећег.
Он позва старијег ученика који се звао Сатирос, но којег су његови другови називали у шали филозофом. Пун самопоуздања, изиђе он пред свог учитеља.
На плот се био успузао један афрички павијан, како га је Хипократес кратко али јасно описао, а којег је касније Аристотелес, због његове псеће главе, назвао кинокефалос, како се и дан данас зове.
“ рече Аристотелес. „Кладио бих се да је њихова радња личила на врело парно купатило из којег се душа, опрана, очишћена и ослобођена свих чулних пожуда, пење, тако окупана, право у свет идеја“.
„Отпочет од мога оца, а од мене довршен, стоји овај град, из којег ћемо да кренемо, опремљен и снабдевен оружјем и џебаном.
се кретање те планете према Земљи може схватити као једно сложено кретање: по периферији првог од горња два круга, којег су Александријци назвали концентар, креће се равномерном брзином центар другог круга којега је Аполониос назвао
одредим геометриским путем запремину круне, онда могу обичном деобом израчунати специфичну тежину оног материјала од којег је она направљена.
Што год је мања специфична тежина материјала од којег је круна направљена, у толико више има у њему примешаног сребра.
Кад је, после свега тога, израчунао специфичну тежину материјала од којег је круна била направљена, нашао је да је она само незнатно мања од специфичне тежине сувога злата.
Сад сам могао тачно да одредим и означим оно место до којег се вода била попела. Спустих од тога места конац, оптерећен оловном куглицом, до површине воде у чабру, премерих га и
Он увиде да се при решавању проблема тангенте ради углавном о изналажењу једног количника, којег сада називамо диференцијалним квоцијентом, а који има и значај брзине којом се једна нестална величина мења.
И у овој научној распри показао је Њутн својим противницима своју снагу и своје зубе и премлатио по којег од њих; остали, преморени, повукоше се са мегдана. Али је та дуготрајна борба заморила и самог Њутна.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Присјећајући се опомена старијих потврђених причом о дјетету које је угушио мирис мошта, замолио бих којег радника да ме издигне и наднесе над бадањ: склапао сам вјеђе и опајао се тим живим шумором што ме одоздо закађивао
неспретног пореског чиновника с пуном кућом дјеце, и испече жива или скуха у ракијском котлу, на тихој ватри, по којег среског начелника са златним ширитима.
То ми је, одмах на првом кораку, био поздрав „слободног свијета напољу”. У колима је можда сједио син којег мог некадашњег школског друга, творничар тјестенине или главни акционер у друштву за експлоатацију не знам чега.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Када то види царска кћер, онда замоли свог оца да оног роба, којег је прије три године дао затворити и којега она кроз дувар опажа како дише и дуварове креће, изведе, и да огледа његово
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Истинске награде су увек сразмерне уложеном раду и пожртвовању. Ово је један од разлога због којег сам сигуран да ће се од свих мојих изума, високонапонски предајник показати најважнијим и најдрагоценијим за будуће
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Овај феномен је основа открића до којег сам дошао двадесет пет година после ових нових искустава стечених у пастирској летњој школи у Идвору.
- То је оруђе помоћу којег људи као што си ти, држе у ропству људе као што сам ја - рече ми он једном у шали циљајући на моје велико интересовање
Једна посебна врста аристократизма, због којег су амерички колеџи били имуни од заразе анти-америчких утицаја, постојала је, врло одређена и подржавана на Колумбији.
Постоји још један, и то можда најважнији разлог, због којег се тако мало помиње наука у досадашњем мом причању о студентском добу проведеном у колеџу.
Поглед на исток откри ми један призор због којег сам скоро заборавио на доручак. Далеки, снегом покривени Алпи, обасјани раном сунчаном светлошћу, одскакали су од
Поглед на исток откри ми један призор због којег сам скоро заборавио на доручак. Далеки, снегом покривени Алпи, обасјани раном сунчаном светлошћу, одскакали су од
Једне вечери мајка се присетила једног догађаја из мога детињства којег сам се и ја добро сећао. Колико се сећам овако ми је говорила: - Сећаш ли се када се подизао Буковалов млин са
Сумњао сам да је то основни разлог због којег нисам био у стању да разумем Максвелову физику. Жудио сам за радом у правој лабораторији за физику и припремао се да
молекула придодата одређена и непроменљива количина електрицитета, како то ми кажемо данас, говори о закону физике до којег је дошао експерименталним путем којије он разјаснио на бриљантан начин, како је то могао само његов ум.
Његова “Опроштајна беседа”, упућена америчком народу, која проповеда идеализам до којег се долази чувањем и неговањем вере, морала и родољубља, часне речи и равноправност свих народа, само је одјек оног
Отворено је признао да је обука за научно истраживање на универзитетима извор из којег потичу успеси у индустријским истраживањима и развоју.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Најпре зато што је тешко говорити о стварном постојању ма којег књижевног лика. А онда и зато што Чарнојевић може бити споран као засебан књижевни лик.
наше поезије и нашега језика, али при томе треба поставити и једно безазлено питање: које наше поезије и језика, којег њиховога вида, које традиције?
која завршава у самоме унутарњем мисаоном напору, дакле у ћутању за које наш људски језик зна, речитијем од било којег гласног геста. Зато један значајан крак наше модерне поезије – од њега почиње.
коју му упућује садржан наш данашњи не само ужасан него и реалан страх: и донеси нам, вели му песник, „мало ваздуха од којег се не умире“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Реченица Милоша Црњанског има висок степен овакве монотоније; виши но прозна реченица било којег другог нашег писца. Двоје ваља посебно истаћи.
се сасвим разазнаје како на опажање с једне стране утиче конкретан рељеф кроз који је Вук Исакович пројахао и дуж којег његов поглед продире; с друге стране, утиче стање у које су Исаковичева чула доведена, свест његова такође, али и
затрпан гроб”; „Отворивши широм очи, она тек сад виде да се није за времена спасла из мрака, који је беше опколио, а којег се тако ужасно плашила”; „Загушена од мрака, није могла да викне, а, премрла од страха, није могла да се макне.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
и Македо– нији атаман — козачки војни старешина беса — арнаутска вера, задана реч бекташ — припадник дервишког реда којег је основао Хаџи–Бекташ бињиш — широк огртач од чохе буљу(г)баша — старешина буљука, војни старешина једне кнежине
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1887. КАМАТНИК (Уз слику) Саплетена мрежа тако вешто, кобно; У среди жмирка једно лице злобно, Са којег су спале човечанске црте, Јер хладне гује по њима се врте; Кô гладну хијену да лешином дражиш...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Тела чистијег од изгубљених речи гори Дан после времена којег се сви боје, Ноћ низ Бојану отиче у твоје Срце продано несигурној зори.
поклањам им врт Приближавам их својим навикама и потребама Користим се њиховим заборавом В Ја знам твој корен Али из којег зрна сенка твоја ниче Биљна лепото дуго невидљива у семенци удаљена Нашла си под земљом моју главу без тела што сања
Петровић, Растко - АФРИКА
у пространим је широким огртачима, индиго и плавичастим, под прозирним огртачем од оног брокатног чипканог тила од којег се код нас праве завесе.
Уче се свему тајном фетишерству без којег је свака наведена вештина непостојећа и немогућа. Јер стрела не убија зато што је оштра и отровна, већ што је праћена
Ево, он би овде, где цео дан пржи ово сунце због којег се не може да дише, које сви мрзе, сви сматрају за непријатеља, где се успева угасити жеђ тек када падне ноћ, он би
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Са лица капље зној од алкохола и сунца, из којег сукља топлота, па јара трепери да нам се чини као да подрхтавају и листови платана...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Песма гласи: СОЧИНИТЕЉ, као син Отечества, изван којег се онда находио, бојећи се да не би пламен побуне, свирјепствујуће у прилежећим к Сербији областима, проникнуо и у њу,
тко је Тај ретки јунак ког’ ми песма слави, Разбери само све српске хероје, Ах’ тко ће брати све цвеће по трави Од којег венце глас народа поје На Дунаву, Тимоку, Сави, Драви, Тко створит сласти нектарскога пића, Тко л’ стићи славу
под бр. 321, забележио и једну трагедију о Стефану Урошу ИИИ од непознатог писца, не види се из којег доба: да ли је она имала икакве везе са делом Козачинскога, односно Рајића, то је данас немогуће утврдити; о постојању
Позиву пастира нашег, пароха г. Ј. Чокерљана сљедујући, дали смо један српски бал, из којег ни отличније земљеделце искључили нисмо, да и они жар народности у својим прсима осете.
трошка, држали су у његовом пространом квартиру два бала, гди музиканти нису толико посла имали колико свирац, окол’ којег је до 30 маска у српско-народном оделу играло. Ту су први пут код нас песму Србљина (види С. нар. лист 1840. г.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ Тако и бродар мучне пучине, Упрвши поглед, пун очајања, У безграничје гледа жалосно; И залуд пита бурне валове: Којег ће дана земљу угледат?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
махале (реона) у граду, сеоски старешина, турски државни чиновник мунара (минаре) ― високи витки торањ џамије с којег мујезин позива муслимане на молитву мур (мухур) ― печат мусаведити ― оцрњивати, клеветати мустапез (мустафез) ―
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Европа, пре свега земље немачког језика, утолико пре што је то био доминантан језик у Хабсбуршкој монархији, без којег се није могло напредовати ни у војној ни у чиновничкој каријери, ни у трговини ни у занату.
Важио је као пример бизарног, ексцентричног романтичара којег мало ко узима озбиљно. Али тај песнички фантаста био је наш најобразованији писац тог доба, зналац класичних и
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
се да дјевојке морају садити трандовиље у својим вртовима јер ће се прије и боље удати, а неће их ни оставити момак којег су већ изабрале« (ЗНЖОЈС, 43, 1967, 142).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
тек тако овом мушичавом старом јарцу који ми је већ дозлогрдио, опрости ми, Боже, да је властелин сиромашнији од било којег себра јер му није од природе дато да ужива у свом свеколиком богатству.
Пењемо се сте пеницама изнад штала и складишта и улазимо кроз другу капију у мало округло двориште око којег су тескобно поређане одаје Лаушевих војника и послуге.
А шта је, у ствари било? Биле су досадне сипљиве кише, ноћи у мокрим шумарцима под дрвећем са којег капље вода, жега и оморина на прашњавим путевима, смрад коњског зноја, смрад прљавог улепљеног веша прионулог за кожу,
дочекали да виде Богдана како се копрца у самртном ропцу, поготово ако би му смрт била тако ружна — распорени трбух из којег куља крв и нечист. Нарочито би се наслађивале оне мршаве мрцине из штала. Зато сам се повукао. Ћутаћу и чекаћу.
виле морати више да брбају око Саборишта, прозрачне за дањег светла, видљиве за ноћи пунога месеца, приметне за човека којег нису одабрале за своје задовољство једино кроз отужни мирис липе или густу распињућу чежњу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Помоћу тих списа могу се пратити покрети небеских тела и испитивати закони тог кретања, користан посао, до којег, као и до много других, нисам, на жалост, стигао.
Он се мери, од пролаза до пролаза пролетње равнодневице, кроз меридијан места са којег посматрамо, тај се звездани дан дели у 24 звездана часа.
Он ме опомиње на календарско питање због којег пишем ово писмо, а на које сам, забављен оном лепом женом, заборавио. Последње године свога живота употребио је Цезар
Пролазимо коридоре, претсобља, собе и сале - свугде дочекани од по којег достојанственика са високом камилавком. После много таквих дочека стижемо у кабинет Његове Светости.
Јер, знате, на кршном нашем приморју нема добре воде, али има одлична вина до којег се лакше долази него до пијаће воде. Зато њиме гасимо увек своју жеђ.
Код оног виадукта застао је, пре четири деценија, један познати бечки инжењер којег сам имао срећу звати својим другом и пријатељем.
Бог зна одакле је дошао. Можда је он само комадић, ћерпич, којег великог небеског тела, па је, лутајући по васиони хиљадама, милионима година, улетео у наш планетни систем приближио
У таквим маглинама пронашла је спектрална анализа један нови елеменат којег нема на нашој Земљи, небулиум. Нова теорија атома одредила је и главне особине тог далеког елемента.
По њему сам неприкосновен на овом положају. Зато не састављам никада молбе ни петиције, нити обигравам око којег земаљског сунца. Имам праву кичму, и поред приличног терета година.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Младост граби, тако је било, и биће... Већа је брига Срба. Кажу код нас да нема зла из којег не може изаћи добро; али Срба некако неће добро.
запаљен шпиритус или бензин, бесна мачка, утекла слушкиња, обијена фијока, анонимно писмо, јединац синчић на крову с којег не уме да сиђе, итд. И данас, у таквим моментима, људи зову телефоном бог те пита кога.
Лекса једном покуша мало строга да буде, али брат је одгурну неком страховитом снагом, и дрекну гласом из којег је сиктала злоба. И онда опет утону у ћутање и немицање и нејело.
и после и удовицу Димитријевићку. Онда је Богдановићу, ваљда по његовој жељи, подгинут тај споменик од којег се птице плаше... Шта ће сад даље бити?
Кад се Мирко женио — има доста година — Ната је јаукала од страшног чира на мишици, којег се стално сећа. Кад се Савина жена спремила да на позив млађег сина путује у Америку, Пантелија је дошао у велику
Ајд, ајд... Којег дана је Ната довршила нове делове ограде, Бајићи су ископали бунар. — Приближисмо воду, родисмо се поново — радује се
” — Не продајем, господо! апсолутно не! — Којег дана је Ната сахранила мајку, те вечери је Мирко изгубио оца. Под орахом, стари Сава је таман испио флашу пива,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Даље мојим г. критицима, антикритицама, момусима, зоилима и свим којег му драго чина и достојинства рецензентима јавити имам да је главнија черта мога темперамента меланхолија и да је дело
»Чујте« — рекне он — »математични онај проблем због којег сам од глади цркао већ је разрешен«. — »Ти си магарац«, одговори му Санхо Панзино магаре.
воденичном камену подобно окреће, причињава кругодвиженије крви, и с тим замењује оно што ми одећи прибављамо, и без којег би се раслабити морале.
кад би наше лепотице помислиле да леп долази од лепити; и да леп младић често ништа друго није него од гипса леп, око којег се оне (и саме белилом излепљене) као мува око свеће несмислено лепе, не сматрајући што је жена таквом мужу донде само
Нос, на којег величину многи клетве и проклињања бацају, он матерњим природе своје провидјенијем тако је мали имао, а притом усковрче
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
родно место Донеси на дар белом граду Рајске воћке птице и цвеће Донеси и камен који се може јести И мало ваздуха Од којег се не умире Клањаће ти се звоници И улице се прострти пред тобом Велики господине Дунаве БЕОГРАД Бела си кост међу
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А није то једини случај код којег је моја радозналост била награђена батинама. Та се радозналост није испољавала само у бесконачним питањима, већ у још
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Где ли ћемо се зауставити! — завапи потпоручник Драгиша. Потпуковник Петар је лупао штапом у један угарак са којег су одлетале варнице, па ће рећи: — Сва је несрећа у томе што су војници приликом овога одступања наишли баш на свој
А тек како мора бити очајно тешко онима у рову, где паљба не престаје. Наиђосмо на један поточић, поред којег је седео рањеник и прао већ усирену крв са ране. Он нас и не погледа. Ваљда му је доста и његових мука.
Мајор Ацина батерија просто урла. Али непријатељски пешаци све више подилазе под брег, иза којег је постављена батерија. Командант нареди командиру да се хитно повуче.
— Хтедосмо ту да помремо од жеђи. На целој планини само један изворчић, из којег тече млаз танак као игла. Замало да изгинемо око њега.
То је широки плато, који се према југу полако спушта. — Заборавили сте да споменете и Кајмакчалански поток, око којег смо се крвили. Капетан Радојчић погледа у карту. — Да. Планински масив је у облику крста.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Читаву вечност шуме таласи, па шта? Седефна ружа саже главу и загледа се у песак преко којег су клизиле сенке рибљих јата, а на стени, не већој од педља, певушила корална грана.
Досади већ и судијама да му суде. Варалица напамет зна закон, пристаје на сваку казну, али нема тог затвора из којег не умакне већ након пола дана, објашњавајући да није за њега да бадава једе царску храну.
Доле, у трави чинило му се да чује неко куцање, неко чангрљање из којег се изви тиха и складна песма звона. — Гле, сат с клатном!
Је ли чудо што у Плавоме царству ускоро није било зида са којег се није смешило Царичино срећно лице, док су се сликари надметали да на платно што живље и што лепше пренесу њен лик?
Сви поданици и сви сликари су то знали и трудили се да ни за трен не сметну с ума, све док се није појавио сликар за којег се говорило да је ненадмашан у свом послу. — Па, покажи шта знаш!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и почео да скида оружје с њега, дотрчали су Ахејци и стали да гледају његово дивно лице и узраст, али без ударца којег ниједан не приступи к њему.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
ГЛАВА ОСМА У њој је један, за Мана врло пријатан, извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше
и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.