Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лисица то видећи, рече псу, посмевајући му се: „Е, луда главо, лава ли се усуђујеш гонити, којем ни самом гласа не можемо поднети!” — „Ко би се надао да он тако риче?“ — одговори осрамоћени пас.
Ево најспособније и најмудрије правило за достигнути к великом успеху у буди којем делу, науци и занату: ниједан дан не пропустити без посла и ползе.
Није ли свак у својој кући господар? Не може ли он своје иконице на којем му драго од својих зидова привесити или приковати, и на ту се страну клањати? Овако свуда бива, овако и код нас.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја би̓ најрадији томе народу помоћи; народу, велим, у којем толики интерес моје државе лежи, с којим сам се ја толико година лепо слагао, с којим на неки лепо живити желим.
Фрушићем одемо гди стоји Харденберг, однесемо писмо које је у име народа на њега с печатима послано, у којем молили смо га: да нам аудијенцију код краља исходатајствује, и да се и он по свом уваженију код свога краља и код
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
” Па као настаде нека збрка. Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. И срце га болом заболе.
Станко га је гледао страшним погледом. Причају да има гуја које те својим погледом прикују за место на којем стојиш. Такав је био поглед Станков.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У њеним зеницама горе широке ватре као пожар у којем је непријатељ спржио сву нашу жетву од Шаса до Гамаре. Њено тело се повија од кључева крви као река Атарис која је
“ ПЕСМА ХРИСТУ Ти ћеш остати самац на језеру на којем си проповедао убогим рибарима да је срећа у сиротињи а спас у љубави. Нестаће хришћана на земљи.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
за кацом у подруму, и икона светога Николе с двокрилним и увијеним носом, налик на два пужа, и фистан у сарачани, у којем се његова мајка венчала, и опет, опет, и поврх свега: весело, благо и пуначко лице његове жене, и стидљива нада да ће
Црњански, Милош - Сеобе 2
Затим му рече, без икаквог знака беса, али гласом у којем је било трагова суза: „Онај Темишвар, који сам ја био створио, Ви сте, данас, успели да уназадите за сто година.
За Павла, доживљај, којем се, заиста, није надао. Који га је као дотукао. Да се то догађало у Темишвару, или Махали, разумео би био Трифуна –
У Кијеву – рече му госпожа Јулијана – има неколико стотина официра. Да се ма којем понуди, сваки би то једва дочекао. Само је он луд, па не види шта она вреди. Вишњевски каже да је гробар.
Теодосије - ЖИТИЈА
и велики празник у слављу благочастиви Владислав начини о спомену светога, на којем обдари архиепископе и епископе и благородне, и ниште довољно обасу милосрђем, и тако сви од њих одлажаху кући.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Овим досељеницима није био непознат дух којем је прожет стари град. Сви, а нарочито они из ниске Херцеговине, имају особитих склоности за трговину.
Они се помињу у народним песмама, као и све црте ове предеоне слике. Ни у којем циклусу епских песама није представљена топографија великих области са толико тачности и јасности као у косовским
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Плаче, јеца. Кречару се на жалост да, па и он плаче. — Дед, Софро, да се куцнемо; може бити да је којем последњи пут на Чамчином крсном имену. — Морамо се једаред раставити. Једнако плачу. На то уђе Чамча и види да плачу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
излепљен великим, црвеним печатима, био послао инспектор војске одређен за рат, ђенерал коњице граф Сербелони, а на којем беше, да се подсети, исписао прву реченицу свога говора, коју је, уосталом, једину и памтио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
изабраних, бизарних поступака, него представља један систем веома прецизно кодификованих симболичких акција у којем ништа није случајно: ни време, ни место извођења, као ни поступци и средства.
је изврсно извео Љубинко Раденковић, показује да се у њима користи један разрађен и чврсто фиксиран симболички језик у којем су кључне метафоре — промена, метаморфоза и плодност, родност.
позадина веровања у успех „чудноватих љубавних чини“ јесте својеврсна регресија на магијски вид контроле реалности у којем се жеље стапају са стварношћу, а мисао бираним речима исказана изгледа свемоћна.
нормална жеља жене да роди, појачана друштвеним притиском као и дуготрајним очајањем због крајње неповољног положаја у којем се налази, представљају снажне мотиве који покрећу ове презрене и малтретиране жене да поверују у ефикасност магијских
У оквиру ове прве групе обичаја и поступака издваја се један друкчији поступак у којем није основно пребројавање, већ вршење извесне реверзибилне операције — прво у једном, а онда у другом смеру.
РОЂЕНА И СУДБИНА ДЕТЕТА За цео каснији ток живота и судбину детета од одлучујућег је значаја када се (које године, у којем месецу, дану и часу) оно родило.
³¹ (Овом објашњењу иде у прилог и једно предање српског народа у ђевђелијској кази према којем је среда некада била срећан дан, али откако је на тај дан ухваћен Исус Христос, Бог среду прокле, те она од тада
У ђевђелијској кази прича се да је оно ћутљиво (а ћутање се у магијском мишљењу повезује са светом мртвих у којем се не говори) и да често мења одећу, занимања и жене.
За судбину детета није важно само то у ком месецу и дану се родило, већ и то у којем добу дана. Најбоље је за дете ако је рођено пре подне, док дан напредује, јер ће онда и оно добро напредовати у животу.
Познато је предање по којем је Хајдук Вељко рођен у „пометини“ и зато је постао тако славан јунак.⁵⁷ Маринко Станојевић о томе пише: „Старији људи
⁷ Суд у којем је донесена „молитва“ ваља бацити низ реку или га окачити о какво родно дрво, што је несумљиво магијски поступак за
“ (Вергилије, Енеида, 9, 603—604) (Уз овај опис Фортис даје и свој коментар према којем „хладна купељ не изазива штетне посљедице“ ни код Морлака, као ни код других народа, како се то иначе погрешно мисли.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
књиге, понајпре сликовнице, прилагођавати дечјем узрасту, па ће деци, с планом, откривати и објашњавати тајне света у којем живе: природе, географије, облика људског рада, друштвених односа, историје, итд.
Настојања заслужују и пажњу и похвалу: реч је о једном облику брижно негованог, продуховљеног новинарства, у којем се осећа звук књижевне речи.
владајуће улоге породице, школе, државе — у неким земљама цркве - на одржавање једног ауторитарног поретка у којем се дете осећа као пуки објекат.
Опште прихваћено мишљење по којем естетику дечје песме одређују обзири према дечјим интелектуалним искуствима свакако је, у извесном смислу, тачно; па
Циљ ове расправице је да покаже посебност стваралачког процеса у којем дечја песма настаје, и да, тако, укаже на неке погодбе од естетског, теоријског значаја.
Могућности прихватања поетске поруке, утврђене код деце, јесу већ један објективни чинилац према којем се песма може обликовати, а да се тиме дете као читалац ни на који начин не обавезује.
Укратко, модерна поезија као да гине у безмерју којем се приближила. Исувише рефлектора окренуто је к њој, превише се разум умешао у њене басме, лукавства и игре.
Дечја песма је песма која је решила да не порасте.15 Тренутак у којем песма свесно одустане од врховне, дакле неоствариве пуноће, кад се повуче из поднебља у коме су, чини се, једино
Корак устрану, у којем треба видети стваралачко лукавство помоћу кога се један доживљај стварности, у целини, уобличава на нижем, поетски
Избија сам од себе, нехотично, због природе предмета о којем се говори или пише, да би, касније, тај необични спој раздраганости, несташлука и нежности постао одлика новог
Велики су мајстори у шарању ускршњих јаја. Међу лепше одељке приповести иде онај у којем тата-зец ишамара пса уклештеног у јак и висок плот.
Ускоро стиже одговор, извињење главног уредника. Песмицу су преузели из зборника у којем је објављено нешто заиста моје; састав који ми је приписан налазио се покрај мога, непотписан, па ми је, због
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
године. Иако је Кипријан Рачанин читао и подражавао руске књиге, ипак се држао старог српског црквеног језика, у којем се јасно осећа утицај народног језика. Правопис му је фонетички, удешаван према особинама српскога језика.
У исто доба добије писмо пећкога патријарха Арсенија ИИИ, у којем се признаје за потомка старих владара српских 1689.
То је прво и велико систематско дело у којем је обухваћена целокупна прошлост српског народа, и то упоредо са историјом осталих суседних народа, док се раније
Тиме, као и основним добродушним и интимним тоном, он опомиње на Љубомора П. Ненадовића којем је умногоме служио за узор.
Српски превод дат је упоредо са француским текстом, да би се Срби могли вежбати у језику на којем »сва знања и искуства најлучше могу почерпавати као из прве руке«.
старих хришћанских романтичних легенди, стоји у пуној супротности са нехришћанским рационалистичким добом у којем је живео и ван општега духовног покрета који се на крају XВИИИ века оцртавао у српском друштву.
и 1833—1836, и којем је био не само уредник но и готово једини сарадник. За неких двадесет година он је био главни организатор штампе и
У оба правца он је имао пуно успеха. Он је више но ико учинио, нарочито преко Сербскогъ лѣтописа, којем је и у ствари био главни покретач, да се Срби упознају са словенском прошлошћу, да стекну појам о сувременом стању
и у прози, поред неколико сеоских песама и полуреалистичних приповедака из сувремена живота, остаће роман Сањало, у којем је своје рђаве особине свео на најмању могућу меру и унео оно што је било најбоље у његовом књижевном таленту.
у књижевности, био је и сам дилетант у књижевној критици и његов значај и утицај ограничен је на кратко доба у којем је живео.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Из тог судара произишао је и један сасвим нов метод бележења народних умотворина, метод којем би се имало много што-шта замерити.
рад свога учитеља кроз часописе и посебне збирке, није никако могла наћи начина како да измени ниски пиједестал на којем је овај дивни торзо почивао.
њом, али пошто виђе да му је ђевојка одмакла, закле је три пута именом божјим да стане и она стаде на оном мјесту на којем се нађе; онда је он ухвати, те за се на коња врже и преплива на сухо, па се упути једном планином дома, али кад дође у
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Волела сам га због тога што сте некако били сигурни да неће заборавити место на којем је паркирао своја кола, ма о чему се узбудљивом причало пре тога. Е, па једне ноћи изађосмо тако из Голфијане.
чујем само одломке, јер непрестано претрчавам стазу на релацији шпајз — кухиња — соба, благим окретом кроз купатило у којем нека бештија управо пребојава пажљиво ону моју беду од шминке и празних флашица колоњске воде.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
се родио у друго време и могао да се придружим свадби на којој се вода преточила у вино И да сам седео за столом на којем се мало хлеба претворило у многа и светла тела Или да сам само протрчао преко поља пре но што се смркло небо изнад
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда душмански погледа на дете, према којем је ипак морао имати извесног обзира. Најзад удахну дубоко па, онако нарогушен, зађе иза леђа девојке, стави јој леву
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Био сам заостао иза осталих. А моје мисли, једнако су још пратиле мог друга на оном његовом путовању о којем ми је, безбрижан, са горким хумором, причао.
У решењу држања детета има новог. Могу баш споменути и портрет Анатола Франса, од Холанђанина Фан‑Донгена, о којем је Париз недељама говорио. Они, уопште, кад се деси каква шала, дуго, дуго, испредају из ње.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Одоше обојица — Цига и Радојица — Загрљени ко да су Сликани на прогласу На којем пише: „Доле рат!” И још: „Свак је сваком брат!
реците, шта је боље: пламен љубави Који се, моћан, до небеса усправи За ноћ букне и згасне, или Уредан живот, у којем ти се ништа не мили?
” А онамо непоткупљиви, строги Хаџија, Прогонитељ ошљара, хуља и бадаваџија. Није базен у коме, него у којем, Тодор подсећа. Једно је носива, друго носна, треће носата и носећа!
Из Врпоља је Врпољанин; а врпољац је вепар Утовљен онде, или воз, у којем се игра пар-непар. Вепар сме погрешити — Бог није дао разум свињама... А Тодор се често пита да л га је дао и нама...
у парку, одзвања Расправа о смислу постојања; Из триста грла диже се граја Око питања: има ли краја Тај свет, у којем чавке и вране Дречећи, чекају сунце да гране!
Ах, та упорност посматрачка! Да ли је заспала? Или се сећа Оног далеког, мутног столећа О којем, у сате несувисле, Мачке, у природи, воле да мисле?...
Џорџ Буш, који трипут дневно иде под туш, Послао је Садаму телеграм у којем је писало: „Куш!
Лето је помало неодговорно, док јака зима доноси Мраз, а с њим усмереност и озбиљност. У лето се посећује село у којем је рођен Дон Кихот, И једним оком, на плажи, чита се Мома Капор.
Пријатељу, хајде, стисни петљу И пођи у сусрет далеком светлу Ка којем воз цело столеће Дању и ноћу, стално, полеће.
На каквом то се нашао дну? У глави му се луде мисли замећу... Све је невероватно, као у сну У којем не владамо својом памећу!
)” „Веровах у лепше земно устројство, За праведнији се борих живот, У којем ће предност имати чојство. Не живи се само за милихброт!
Гесло Боље гроб него роб! (О којем, уз одговарајућу апаратуру, Написах писмени рад за Матуру!) Извргнуто је подсмеху и гадном руглу!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Облаци жути преко моје главе Прелазе простор мирно; заклањају Сунце и небо, и висине плаве, И тужно греду ко зна којем крају. Промичу сенке. И ваздух се жути, И тешка туга захвата свечано Природу целу. Мртвачки све ћути.
Светлосни вали свега ме засуше, И блудим... Али не знам којем крају; Можда где душе у вечности стају. А доле далек шум света што гмиже! ...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
за своје благо имати, међу њима бјеше, богме, и несретнијех, јер је зло и добро помијешано на свакоме крајчићу земље којем људи чепљу. Било их је ту, којима још не зарастоше ране на срцу, којима је каква му драго несрећа ојадила!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
питала, питало, питали, па се на тако постављено питање даје обично духовит одговор са поантом (Питали миша: — у којем селу најбоље живи? — У оном где нема мачака). Питалица има са разним мотивима.
— Бобова. — А има ли горе од бобове? — Има: кад су празне јасле. 4 Питали миша: — У којем селу најбоље живи? — У оном ђе нема мачака. 5 Питао магарчић оца: — Што те оно данас зову на свадбу?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Остави ми манастир у малом и скромном изгледу, у којем ми отиде, и првог игумана, преподобног мужа Методија, са још деветорицом монаха.
Када је овај блажени отац наш у вечни покој прешао, заветом оставивши манастир мени грешном у скромном неком стању, у којем ми отиде, и неког преподобног мужа, по имену Методија, са још четрнаесторицом монаха.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” При почетку месеца септемвра запросе ме старешине хормовитске да им оправим неко дело недалеко од Корфа, о којем делу морао сам се бавити најмање четири месеца. Пођем драговољно.
познати се са својим добрим пријатељем, латинскога и ита|лијанскога језика учитељем, попом Хрисантом Закинтијским, при којем начнем опет, после Загреба, учити се латинској граматики, коју он чрез [и]талијански језик у општеј градској школи
Подалеко ми је било ићи, ал’ се види лепо од бешчислених фењера, а пут ми је познат. Пре него опишем ово, о којем је реч, за ме знаменито познанство, [х]оћу следујуће примеча|није претположити.
Ја би[х] пред богом неблагодаран човек био кад не би[х] себе за благополучна у овом животу и у состојанију, у којем се находим, вмењавао.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
буне, који је побио неколико среских капетана и официра, побегао са стрељања и склонио се код радикала, у крај у којем га нико не познаје, и постао ,,бајаги слуга''.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
део дворишта Основне школе „Перо Поповић Ага“, у току свакога дана падне највише светлости, јер је баш ту оно место на којем, на целој падини према Дунаву, има највише неба.
је овај, готово одмах после његове, Господар-Јевремове смрти, купио његов по европски уређен Конак, још нов, Конак у којем је била и библиотека; што је тај Конак порушио у знак своје сваковрсне моћи и дао да се на истом месту зида његово
Кроз стаклени излог у којем је сад конфекција „Будућност“ као да назире прилику апотекарке Савке. Усправљена и у старости, лепа, умрла је пре неку
Сима је осетио да залази у неки простор у којем никада није био, а пролазио је познатим сокачићима, и опет је непотребно журио и, у журби, изабрао пречицу, погрешно
себе који је поуздан у сопственој простодушности и види оно што не види ниједан од пролазника: како се од парка у којем сад стоји, па према Народном позоришту и Кнежевом споменику, диже Стамбол-капија, најмоћнија од четири капије
У цећању му је само след црних расветљења у којем се дани не разликују од ноћи и у којем време стаје па нестаје. Није ни важно што он не памти, јер је у Поменику Милана
У цећању му је само след црних расветљења у којем се дани не разликују од ноћи и у којем време стаје па нестаје. Није ни важно што он не памти, јер је у Поменику Милана Ђ.
Чинило се да су погинули узалуд: Кочина је крајина (рат у којем је Аустро-Угарска, као и обично, искористила очај раје, па онда склопила са Турцима примирје), за Србе завршила
Од те се пустоши Стојан брани сећањем на оно лице његовог противника на којем се самоу вереност и силништво, под снагом изненађења, размрскавају у парампарчад.
Запуштен и ничији ћорсокак, била је место на којем као да су се гомилале, у отпацима, изанђале дорћолске страсти. Сад је то уредно просечена и асфалтирана улица, са
Када се, у зору, спушта низ падину према Чукур-чесми, Добрача посматра небо у којем почиње да трепери прамење расветљених празнина и нада се да ће ту, код чесме, затећи Кона. Зашто баш њега?
часловац из којег ће се, касније, учити словима, Добрача је слово наслутио као тајанствени белег једног поднебља у којем све има другачији вид.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
да бих у томе успео, морао сам измислити какав догађај или лични доживљај у којем би он, као главна личност, одиграо своју улогу, а њоме ме упознао и са својом науком.
Да бих сваког од њих створио жива пред собом, измислио сам какав догађај у којем би он одиграо главну улогу и њиме упознао читаоца са својом науком.
Прикупих и проучих њихове биографије и доба у којем су живели. То је било доба француске револуције. Онда су живели у Паризу, окупљени у француској Академији, поред
У њима је живо и аутентично предочена та славна плејада научника и доба у којем су живели. Тај нови начин обраде који је, истина, изискивао исцрпне историске и биографске студије, показао се као
„У истом оном међусобном распореду у којем је Хефестос урезао на штит ове звезде, видимо их сада и ми на небу, видећемо их сутра на ноћ и сваке идуће ноћи; оне
Кад је посматрамо са овог места на којем се сада налазимо, видимо да је управо изнад врха оног кипариса онде, с ону страну потока.
Пут сазнања далеко је дужи од зида о којем смо сада говорили. На том путу не долази се никад до краја“. „Аутос ефа!“, потврдише сви у глас.
Он ућута. Његови ученици, који су га слушали без предаха, гледаху у њега погледом у којем се читао израз дивљења. У немој тишини која је настала, чу се неко ритмичко хркање.
Јер чим Антракс опази мајмуна, испаде му из руку улар на којем је водио свог магарца, а оба роба, која су сивоњу придржавала, отскочише у страну.
А у те уши стиже однекуд неки високи пиштави тон којем је следовао други, виши, а овај био одмењен још вишим. „Ха, ха, ха, хе, хе, хе хи, хи, хи...
Велико орахово дрво бацало је дебели хлад на њихово одмориште. „Којем срећном случају или провиђењу имам да захвалим за твоју посету?“, упита Демокритос Хипократа.
„Тако? Ти дође овамо на позив Сената - а по којем послу?“ „Па то ти је номофилакс службено саопштио“. „Номофилакс - он је обична будала; нисам ни слушао шта је
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ни класних, ни религијских, ни било каквих других, нити су се они икад сврставали у редове, слојеве, степенове по било којем другом критерију доли искључиво по критерију свог талента, своје љепоте.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Инсталације су биле неисправне и баш у току свечаног отварања, којем је присуствовао и стари цар Виљем И (Wиллиам И), велики део зида се срушио, због кратког споја.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Конгрес електричара 1893. године у Чикагу, којем је председавао Хелмхолц, усвојио је име Хенри за јединицу елекгричне индуктивности; јединица Фарад усвојена је у
Ћипико, Иво - Приповетке
Пред њом се отвара нови свијет, о којем није нигда ни сањала, но свеједно је била узбуђена. Једна стална мисао одмах на поласку заметнула јој се у глави и
ДАНГУБА Пун мјесец с ведра неба разлива се селом, сребри чистине, обасјава ваздух трептавим бљедилом, у којем се бјелускају млијечне капљице што се непрекидно лагано спуштају ка земљи.
Једна хармонија боја, облика, ствари, у музичкој тишини. Потпун мир у којем се души тражи изражаја. Иво Полић са стрепњом у души гази по меким дебелим саговима.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
При томе је можда најкарактеристичнији контекст у којем се књижевност проучава. Сматра се да је он довољан: довољно широк. То је, врло често, друштвени контекст.
је реч као да, нужно, намећу питање: може ли бити велики песник онај који – наравно, у складу са песничким тренутком у којем ствара – не активира вертикалу/дубину сопствене културе и чије дело, у крајњем изводу, не овери сопствена култура?
Али треба учинити бар нешто: дати ма какав принос. • Живимо у времену у којем су готово све културне и националне вредности (да политичке и не помињемо) доведене у питање.
Треба ли, и у којем смеру, мењати универзитетску наставу књижевности, а колико увида имате у наставу књижевности у гимназијама (од које,
У тексту „Словенске пчеле у Грачаници“ говорите да је Косово простор на којем су настале ванредне лирске, а готово ниједна значајна епска песма.
Речју, ништа од наше пословичне олакости нисмо могли наћи ма у којем Петковићевом ретку, написаном и објављеном разним поводима и с различним претензијама, али никад ради пуког присуства.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Било га срамота од жена. Замисли, изгледао је као какав Бугарин... С јадом стигао у Цариград, о којем се толико И пева. Кад оно у зли час. Нигде ни феса ни Турске.
Клекох крај њега, пољубих га у чело, покрих рупцем, па онако, ни сам не знам што и по којем закону, почех му изнад главе нешто чатити, све док ме старији син не трже и не назва будалом и човеком који није више
Најнеуглед– нији потурица којем се подсмевају и Турци и Срби. турчаник — булка улема — учитељ, учени вер– ски човек; законик фис — племе, род,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Од тога крстастога масива ми смо заузели ону ближу вертикалну пречагу и врх, на којем се укрштају вертикална и хоризонтална греда. Бугари су се разбегли на леву и десну страну хоризонталне пречаге.
Можда су пошли и сад лутају по магли, те ће нам донети јело на којем се с прста ухватио лој. Или су негде пали, те просули јело. Али оно што је главно, донели су... Маказе за сечење жице.
Наредио сам им да прилегну. Пред нама је била нека удолица, а преко ње продужетак оног ребрастог брда на којем су Бугари. Чекали смо... Обузео ме је сад страх да Бугари не потисну остатак чете, који је остао десно од нас.
Животиње се кољу међу собом. Поручник Протић га прекиде: — То значи, у природи као да постоји вечни закон ранга, по којем јачи гази слабијега. — Сасвим. А човек је разумом својим потчинио сав остали сићушни свет.
Али пале су ми у очи њене дугачке трепавице, извијене навише... Били смо већ при крају моста. Одатле настаје брег, на којем се налази један мали парк. — Јесте ли одавно у Греноблу? — Деуx моіѕ дéјà. — А пре Гренобла? — Били смо у Паризу.
За време од две-три године ми смо енергично нападали на свима осталим деловима Солунскога фронта изузев овога, на којем треба да се обави офанзива. Може се слободно рећи да смо за све ово време седели скрштених руку.
— Ено га Кајмакчалан! — показа нам наш вођа. Четинарска шума је све ређа, и већ заилазимо у алпски регион на којем су пашњаци. Били смо на висини од преко две хиљаде метара.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тиме је већ много шта речено. Материјална култура друштва у којем је та поезија никла била је изразито немачка, заправо аустријска; таква је претежно била и култура духовна.
Шта све то значи? Значи: да су дубоко негде у себи већ поколебани; да не верују заправо више једном од два (а којем то?); да је писање на два језика у неку руку и опрезно обезбеђивање за случај да један од њих потоне...
Да л’ је где човек прије дана наших? Је л’ биће које само сате броји, Равно животу кој’ сто лета броји? Којем је од вас двојице неправда: Теби што уста немаш да с’ насмејеш, Ни ока, сузом образ да опереш, Ил’ старцу који мучи
по њеноме метру; да ју је пак имала Јелисавета, ћерка Јована Мушкатировића, открива нам се јасније друштвени круг у којем се та музичко-лирска култура неговала и чувала. КАНТ О ВОСПОМИНАНИЈИ СМЕРТИ (стр. 50).
103—5. Стих 3. строфе ВИИ је непотпун у једином сачуваном рукопису, пошто је први лист Аврама Милетића песмарице (на којем је песма забележена) веома оштећен и делимично нечитљив. ТИСА СЕ МУТИ... (стр. 57).
О. Караџића, Бгд 1854, 218 додате песми три нове строфе, следеће и у оваквом измењеном облику (у којем је штампана и читава песма): И дубраве све околне, И долине тамне, Послушајте жалост моју И све уздисање.
датирана; може се претпоставити да је написана негде између 1799—1805, а упућена можда ономе истоме сегединскоме проти којем и Трлајићево писмо из С. Петербурга од 25. марта 1805 (в. Летопис МС, 1827, ч. 10. стр.
мој чланчић Ка познавању Еустрахије Арсић, Зборник МС за књижевност и језик ВИ—ВИИ, 1959, 270) епиграф којем је аутор Луције Аније, а чија се два стиха налазе данас у Латеранском музеју, на саркофагу некога Октавија Валеријана;
Први пут је ова песма штампана, изгледа, у књижици Нови забавни календар у којем се свашта налази али само онога нема што се тражи.
’“ Пошто је у целини донео овај дуги не незанимљиви родољубиви говор алегорично представљене Матице (у којем се велича Гајева Даница, „кад ми котарчицу пуну мирисног и разновидног хрватског цвећа, које на нашој гори расте, у
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Ипак, постоји домен у којем је народни језик био широко заступљен и у средњевековној писмености у српским земљама. То су повеље владара и магната
Увео је правопис у којем написана реч прецизно одсликава изговорену, по начелу "један глас, једно слово". Екавица и ијекавица Отпор Караџићевој
писаца водила их је у експерименте, не само литерарне већ и језичке, док су други неговали сажет, прецизан израз у којем је све било функционално и ништа излишно. У југословенској држави, створеној 1918.
Своју реформу крунисао је изванредним преводом Новог завјета (1847), којем ће касније његов млађи сарадник Ђура Даничић, (1825-1882) придружити превод Старог завјета.
Близак комедији је и његов Роман без романа, нека врста српског Дон Кихота, у којем је пародирао Видаковића и старији роман уопште.
у низу песама (међу њима је најбоља Мисао, да би јој дао завршни облик у космогонијском спеву Луча микрокозма (1845) у којем је мотив библијског пада човекова померен са земље на небо и интерпретиран, с једне стране, у духу неоплатонистичке
Највећи домет дао је у два лирска спева, Ђачки растанак и Туга и опомене, те у сатиричном спеву Пут у којем слави Вука Караџића и исмева његове противнике. Прва два дела припадају супротним стилским тенденцијама.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
грло, још једном сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне. Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати. За све се он унапред постарао.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, оде на реку, намени сваки струк понеком момку, и пободе струкове поред реке. На којем струку сутра буде иња, за тога ће се момка удати; ако се не ухвати ни на једном, неће се удати за те момке, а ако се
Ћипико, Иво - Пауци
прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби јаче од снијега, а очи што говоре заиграше сјајем у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима
Ну осјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине. Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју
Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње
Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику. И данас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењу.
Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.
продора једнако долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к'о да траже изгубљену срећу...
Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци. А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. — Није им доста што се цијело по подне играју карата!
Иво га са чуђењем посматра. Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени.
— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш! Ја се не могу макнути. Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним паробродом пресвијетли господин гроф
Затекоше у говору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са особама високога сталежа. —То је интересантно!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Народ га није волео, а без те ситнице сав му је труд био узалудан. Једном је, подражавајући пример краља Драгутина, којем је у том погледу био тако сличан, обукао кошуљу од сирове кострети и отишао у бирску пећину, давши завет да ће онде
смо сви ми људски створови, крхки и привремени, сметени, збуњени и унезверени пред лицем непознатог и сутрашњег дана којем тајну не познајемо? Да није тако зар бих могао поднети своју одвратну љуску, у коју сам жив сахрањен?
таква једна реткост да је човек морао веровати како је Дадара у ствари опколио са својим људима неко вилинско коло о којем је Јевђеније онако живописно причао, и да је отуд отео најлепшу међу вилама.
Тамо га је сместио Адам Орландић, ћефалија Брвеника у Иногошту, због преваре неког месног оружара, којем је ћерку лечио од жутице на гај начин што ју је по цичи зими терао да трчи нага око куће, после чега је јадна девојка
На западном бедему, на којем је и капија с две куле, поставио је главне снаге: двадесет копљаника, десет стрелаца и седам каната са облуцима.
да га погледам, осећам како су ми се јагодице зајапуриле, забашурујем поглед дотичући овлаш ивице сребрног пладња на којем је поређана печена дивљач, али ме нешто неодољиво вуче да у мислима пратим покрете његових руку.
он једновремено може заузимати простор од једног хвата и ништа више, и увек ће се наћи неки довољно одвратан ћошак у којем тај пробирљиви кицош неће хтети да пребива и где ће ситни Артемије моћи на миру преживати своје детињасте мисли,
ли у блато само једног монаха, почели смо да поткопавамо темеље наше цркве, начнемо ли цркву, начели смо темељ на којем почива наша држава.“ Кришом сам гледао грбавог Димитрија док је Макарије говорио. Лице му је било непокретно.
Рекоше да је он човек старог кова, да није од овога млађег соја у којем је зацарила свакојака поквареност и мурдарлук.
Дремеж којем од јутрос одолевамо, савладао нас је кад се сунце попело два копља изнад источног видика. Хладовина под липом, мирис
Ископали смо дубоку и пространу раку голим рукама. Онда смо их пренели. Сахранили смо их у истом положају у којем су издахнули. Сакрили смо их под земљу од лешинара.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
травом, пресушеном од сунца, на американску савану, а ускоро, када се Дунав разлије, потсетиће ме на Блатно језеро, на којем сам некад провео лепе дане.
При том изгледам сам себи као ваздухопловац при несталном времену, којем облаци и магла често закривају прелетане пределе.
И једно и друго су производи атмосфере, ваздушног плашта који обавија нашу Земљу и штити је од хладноће простора у којем она лебди.
При томе је често потребно одредити положај звезда који се десио у прошлости, на пример у часу рођења онога којем се прориче судбина, другим речима: израчунати његов хороскоп.
Прва од небеских појава коју су они уочили, била је та да је међусобни положај звезда - са незнатним изузетком, о којем ћу још говорити непромењив.
Тим су створили наш беспрекидни низ седмица, недеља. И из наших европских назива седмичних дана јасно се види којем је небеском божанству који седмични дан посвећен.
И вечерас се држи таква вечера, а моје колеге већ су окупљене око бакарног казана, у којем се кува рибља чорба, пуна садржине.
“ определили Александра да своју славну варош подигне баш код острва о којем је певао његов најмилији песник. Тако је дух Хомеров учествовао у оснивању Александрије.
Сада ћу још да Вас потсетим да су дела Александровог учитеља била прво семе засађено у тле на којем је изникла александриска култура. О њој хоћу да Вам још коју реч напишем.
да јужно од Александрије, скоро у истом меридијану, у горњем Египту, а у варошици Сијени, има један дубок бунар, о којем се поуздано прича да се Сунце у њему огледне један једини пут сваке године.
Та је ротација најправилнија од свих кретања у природи, и она нам даје најсавршенији сат по којем се регулишу сви остали, а то овако. Време за које се наша Земља обрне око своје осе зове се звездани дан.
И у Грегоријанском календару одређује се датум Ускрса по менама Месеца, али је правило по којем се те мене рачунају различито од оног у Јулијанском календару. Оба рачуна слажу се у томе да су им резултати погрешни.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Покажи ми, али онако људски, где видиш сунце кад га ујутро спазиш из кујне. — Паула приђе тачно оном прозору којем не треба. — Забога, дијете! Отуда не излази сунце. С те стране залази, пред вече, зар ти то не знаш, тешко мени!
Млад, топао, фини баритон, који просто бира куда ће проћи: кроз лепо мушко грло на којем јабучица подрхтава, кроз беле зубе, на усне које је севдалиска песма научила отварати се и затварати...
не знам ти ја, грофовима или племићима фон Опрешама — и то само за време откад сам ја овде, и нешто мало од времена о којем ми је Тодор причао...
донекле меланхолична строфа, где је био истакнут проблем чудног додира: с једне стране понос спиритуалног човека, којем ништа не може близу: а с друге стране понос друштвеног човека, који зависи од тако бедних ствари, да се дух не може
два човека, онај који је радио и живео са сталном рачуницом у свести и онај који први пут види здерану маску с лица на којем би могао замислити све друго само не маску. Угасише се у једном бурном моменту отац и син, као два догорела пламичка.
Писац књиге, на жалост, никада није посетио крај о којем пише, али аутентичност података помогла је да се у овој књизи слију проживљени живот и право лично искуство оца, и
стару мајку, и стару неудату сестру, и стару двоспратну кућу између дивног старог пута Виа Апиа и дивног брежуљка на којем стоји класична црква Сан Ђовани ди Латерано. Од прихода те куће живелаје породица пристојно.
У својој соби је с књигама; или, сасвим напротив, у забрану је с птицама; или је крај великог свог живинарника у којем ври птичији живот и граја. Волео је Стефан страсно музику.
чекала да ће се једног дана нешто из основе променити, да ће онда започети рад неки који ће се дуго и дуго радити, и у којем ће она имати велику улогу, осветити се коме треба, и спасти што треба. Она, Лекса Влаовићева.
У себи осећаш, и тачно знаш, да радиш и напредујеш, а у друштву се не мичеш с места на којем си почео... Да, дуго се човек нада: понекад се преварим, и мислим, ето сад је ту!
Мија, с трима другарицама, са експертима, поседаше по сандуку на којем је стојао учитељев сто. — Удала се за надзорника страже и апсана. у Полицији.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ништа није вечито: вечност је процес у којем је што више прошлости то све више и будућности. Живот је само мало, видљиво парче конца, које се протеже дуго пре и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Идите напред. Иако се нађох на челу, лакну ми мало. Сад се бар удаљујемо. Био је то сеоски крчаник, на којем су за време последњих киша нечији точкови оставили дубоке бразде. Увиђам то по несигурном ходу мога коња.
Да се случајно нашао енергичан вођ, послушали би га без поговора, ма у којем правцу их повео. Те ноћи наиђосмо и на једну воденицу.
Целе ноћи смо по том беспућу извлачили топове. Ишли смо неким стрмим крчаником по којем се једва и селачка кола крећу. На кривинама откачињали смо задњаке и војници их после рукама гурали.
На велику радост нашу, међу рањеницима нађосмо и нашег потпоручника Војина са повезаном главом, у шињелу на којем се још познају трагови крви. Лутао је да би нас нашао.
По ватри која је још тињала види се да је ту била нека трупа на преноћишту. Покрај једног пустог згаришта, на којем се још пушио последњи угарак, лежала су три мртва војника.
Прођох и поред кујне једне батерије: ватра, над њом гвоздени троножац, на којем се пуши казан. Изнад казана на четири узане мотке разапели шаторско крило. Мало подаље дрвљаник.
у неко доба тек угледасмо у даљини силуете наших торпиљера. Опет сви оживеше. У правцу у којем смо се кретали видимо димове, и ускоро распознајемо читаву ескадру ратних бродова. Одоше некуд десно.
Једно преподне седимо испод шатора, на којем смо задигли крила са стране, кад Луки приђе један од посилних и предаде му парче хартије. Нагосмо се да видимо.
Престала је најзад и она паљба која се чула са наше леве стране. Стигао је и званични извештај у којем се говорило о надирању Бугара и где су их наши зауставили. Коморџијске вести су се обистиниле.
Затим поче да мрда грлом као да га припрема, стисну вилице и зажмуре. Онда отвори уста и исплази језик, на којем је и дале стајала пастила. — Наново. — Ама шта ће ми, господин поручник. Кажу да од ову манџу жене побацују.
Иза брега на којем смо, стајали су пешаци у густим редовима, са већ натакнутим бајонетима на својим пушкама. Почели смо одмах са
Фронт се заталаса. Непријатељска пешадија скочи из ровова. Брег, на којем је Баница, утонуо је потпуно у дим и прашину од наших граната.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Све ниже и ниже спуштала се да га изблиза осмотри, кад под ударцем ветра поче падати облак на којем је била. Падао је и падао, ко зна колико је падао!
Зелена и плава свила бљештала је на Царевим доглавницима, с изузетком Првог и најглавнијег Царевог Доглавника којем је више пристајала црвена свила. Зелена капа и жуте папучице издвајале су га од осталих, ко каже да није био отмен?
Једва корак даље од стене стрмоглави се орлушина и рече људским гласом: — Не грчи се, дужник сам ти! Орлић којем си помогао — мој је син. Тражи шта хоћеш! Варалица зину од чуда.
А онда свану и јутро у којем звоно остаде немо. Као камен је тишина притискала село, а нелагодност расла. »Успавао се старац!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али у сваком случају једна митологија. Дакле, ни у којем случају то не може бити такав друштвени развитак који искључује сваки митолошки однос према природи, свако
бојеве с Турцима и несреће и авантуре по Боки Которској и северној далмацији, по целом Приморју од Котора до Задра, којем је последњем граду посвећена нарочито лепа песма Мајка Маргарита из почетка XВИИ века...
губернатора Угарске, изабраног на пет година (Свилојевића у песмама), којем је последњем посвећена и врло лепа песма XВИИ века Попивка од Свилојевића, која описује његово легендарно јунаштво...
отета лепа Хелена па све до XИX века, кад су у Србији, усред устанка, морале бити забрањиване отмице жена, али облик у којем имамо ову песму и који је чврсто везан за Марка Краљевића (Марко се умеће на ујака војводу Момчила, кога убија и чијом
А то све сведочи да су историјски догађаји били веома удаљени од тренутка у којем је настала песма оваква какву је имамо.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Заштоно врло је маечка она црквица била где је било мученичаско тело, јерно тесну и худу обграду је имала она илиџа на којем је месту црквица му била што је пресудилиштем била.