Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Свето место, јако што ја газим, Сваки данак којено полазим, Камо оде богиња ти, кам? (О КРАСНА ТИ ПЕВАЊА СЈАЈНА ВИСО) Окрасна ти певања сјајна висо, Ка мени амо
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
„О потчини мени војеводе, којено је славољубје сл'јепо и пламена слава брана дигла с согласијем мојим војевати на својега свемогућег творца, не
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и земљу која га је дала, и мајку која га је родила, прати ватрени народни благослов: Весели се, под Цером Поцерје, којено си гн'јездо соколово! Кад Србину буде за невољу, у тебе се по соко излеже, те Србину буде у помоћи.
Погледајте само завршне стихове ове последње песме: „Не лудујте, Турци Лијевњани! Кад не казах за те хитре ноге, којено су коњма утјецале, и не казах за јуначке руке, којено су копља преламале и на голе сабље ударале, — ја не казах за
Кад не казах за те хитре ноге, којено су коњма утјецале, и не казах за јуначке руке, којено су копља преламале и на голе сабље ударале, — ја не казах за лажљиве очи, које су ме на зло наводиле гледајући с
“ Ал’ говори стари Вујадине: „Не лудујте, Турци Лијевњани! Кад не казах за те хитре ноге, којено су коњма утјецале, и не казах за јуначке руке, којено су копља преламале и на голе сабље ударале, — ја не казах за
Кад не казах за те хитре ноге, којено су коњма утјецале, и не казах за јуначке руке, којено су копља преламале и на голе сабље ударале, — ја не казах за лажљиве очи, које су ме на зло наводиле гледајући с
Попусти ми моје б’јеле руке, да ја скинем одијело дивно: с мојих плећа зелену доламу, под доламом токе од три оке, којено су у Млетке коване, оне вр’једе пет стотин’ дуката; под токама од злата кошуља, нит’ је ткана, нити је предена, ни у
ковче — копче ковче и чакшире — доколенице са сребрним или златним копчама когоди — когод (когоди је због стиха) којено, којино — које, који колајна — огрлица, одликовање (медаља) колан — појас којим се седло утврђује за коња коласт —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЛОВЦИ АДОВИ По округлому колу овога света, којено се ласно окреће, вања нам по том колу опипом ходити. Опасно ходите, не како немудри, него каконо и премудри, и
и подигни твоју силу те дођи да нас ослободиш! Други опет: Скоро да би нас престигле твоје кадре милости господине, којено од века су ти!
Да куд се подену твоја лепота, покраснија од свих људских синова, камо ли су твоје бистроугледне, јасне очи, којено бездну водену пресушују!
да се повраћамо доходећи овамо, к бунару добоку, к пристрастију земљному; из когано истичу воде пагубне, жеље грешне, којено никад нам наше жеђе неће загасити, него нас повише разждижу. КРИНОВИ Смотрите пресађене кринове, то бело, лепо цвеће..
Или ти мниш да се је то утајало од страшнога божијега ока, којено свашто изгледа и мотри!« И кад он то зачу, таки бахну под собом коња, и одскочи скоро од њега да когод то не дочује и
Каде свашто живо држиш и храниш, то дај и нам коју год пажит. Ка нечистим, дај нам скоте нечисте, којено се по блату ваљају, — закажи нам да идемо у свињско стадо.« И ето, већ они пасу.
И мало то што би људма зла, него јоште и море, којено никад не преходи, кроме од великога таласа, из свога предела, те и оно у то доби разли се у поље, те толике вароши и
прескићују мотрећи где се оџаци пуше, подражујући по сокаци псе и проводећи шалу и маскару, остаљајући своје правило којено не може се ни доконавати, нити оно ваља што и чати, ни Богу је пријетно, него једна грехота и досада људска, пагуба
Та, и томе слична, недознана, онда смишља и стрели од велике плахе којено све то ти виде са својом пробом којино пре нас тамо одлазе.
Те писмо којено је прилично к телу, достапут је недознано, и ка мртво свиди се без бистроумља и размишљавања. Много и много има у
Тако, ето, христјани, писмо с памећу живо види се и зову се живе књиге, којено су незаборавне и свашто распознају, те двоструко и многоструко ли кују.
НЕДОСТИЖНОСТИ САЗНАЊА Оно јест у свему томе и из свега опет напоље, то што но је понајбоље сврх свега добра добро, — којено оне горње умове и наше умље просвешћује, а пак скорије од умља промиче у незгледну висину, недостижну с нашим