Употреба речи којима у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

живота понеку занимљиву цртицу приповедао, али у томе је био штедљивији; сваки пут је радије говорио о друговима са којима је у младости веселе и тужне часове делио.

Ах, господине, нас заборавите! Грехота је оних се сећати о којима бог бригу води, а сирочад су деца божја... Марта Станојевића“.

— говораху зеленаши и кајишари којима је баш ово бурно време годило; јер кад ови бесни таласи, ваљајући се с високих гора, са плодних равница усеве

Ходници у начелству беху мермером патосни, по томе мермеру намештено беше пет-шест сламарица, ка којима су шпитаљски болесници лежали. Сиромаси! Ја сам их видео. Беху то бледа, увела лица.

— запитах је гласом у коме је било саучешћа. — Шта тебе боли, дете моје? Она ме погледа великим црним очима у којима је трептала суза једна; ко зна да л’ суза бола, кајања или туге големе?

Глава ми је клонула, колена су ми, од препасти и бола, клецала — једва сам осећала и пољупце његове којима ми је хладне образе жегао.

Ту је у њему жупанијска столица, ту су оне грозне тавнице о којима сиротиња у дугим зимским ноћима приповеда... Те црне тавнице са својим узаним прозорима издалека се виде; лице им је

Живко прихвати завежљај, а Стана прескочи врљике, којима је била кућа ограђена, тако лако и вешто, рекао би срна је...

После тога се вратимо кући, али кроз друге, празније сокачиће, у којима беху само две-три циганске чатрље. И ту је било све мирно као у гробљу, само понеки пас што режи; али ту се већ ничега

висока узраста, сувоњав, лице коштуњаво, испрекрштано разним борама, које су се све усређавале око малих, црних очију којима је једнако жмиркао док би с човеком говорио; глас му је био дубок, али је у говору заносио, рекао би на грчки, и тек

Кад је видела Живка, она му пође у сретање, подиже своје црне очи горе, у којима су све страсти женскога срца гореле, на беломе лицу заталасало се танко руменило, а на уснама лебдео је блажен осмејак.

па није заборавила више левог увета и једну црвену ружу заденути; зубун бео као снег, а по њему разне шаре, по којима, као малене звездице, трепере сребрне и златне шљокице...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

А с друге стране, оне сељане наш Хорациј ублажава који су трудољубиви и паметни, којих су чисте кућице у којима живу и судови из којих се хране.

Јестествени и граждански закони за овакова опстојателства приписују нам нужна правила по којима смо дужни владати се. Овде је реч о лажама које бивају или из зла воспитанија и обичаја, или из преизлишњега и

Добри отац, отпуштајући од себе сина свога, да му совјет да он добро чува кабаничицу и штап с којима је за овцами ходио, и да никада не заборави шта је пре био.

Ови сиромах лупи о земљу, и бојећи се да му се јошт што не пригоди, скочи и начне бежати, јаучући. Виде га други пси којима се је он хвалио да ће на част поћи, и запитају га како му је било на части. — „Пак јошт питате?” — одговори гаров.

финес, qуос ултра цитраqуе неqуит цонсистере рецтум: јест начин у вештма, јесу извесни к тому предели преко којих и за којима не може се остановити правост.

изискује, за искоренити из једнога целога народа нека луда сујеверна и человеческому роду вредителна мудрованија, којима су се материним млеком задојили и напунили, и која су им се у крв и у мозак замесила и претворила.

Владјетељ без нужнога вјежества и мудрости низрињује у пропаст погибељи оне којима влада и себе с њима заједно. 101 Зецови и лисице Зецови објаве војну орловом, пак пошљу звати на помоћ лисице, а

И различни народи под једним просвештеним и законим царем једно су општество и фамилија, којима је отац судија и архипастир \ цар.

но ово је поглавито и всеопште правило: да се свако општество стара искусне и добродјетељне поглаваре имати, с којима у потреби да се совјетује и да их слуша; а свак понасамо нек се не стиди од разумних совјет искати и примати, и нека

Браћо мила, овоме се није нимало чудити, јер се сваком на свету случава да нико своје будалаштине, којима је од детињства обикао и које су му се чрез дуги обичаји у јестество претвориле, нипошто за будалаштине не држи, а кад

пустињак дервиш, именем Абдул Ибраим, пође из Анатолије на Меку да постане хаџија, прелазећи нека прекрасна места, у којима све горе и холмови и међу њима цветуће долине саме собом бјаху насађене и покривене преизрјадними плодовитими

пре првих петала, кад сва чељад полеже, оде старац да нагледа по обичају благо и душу своју; а кад нађе ту шљунке, којима се никад за живота није надао, стане га таки лелек и јаукање да сав комшилук на ларму и на оружје скочи и притрчи, ко

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

чај и сипају га прехлађеним џелатима; које издајницима рукавице плету, и паликућама лампу над вечером пале; којима нико није толико грешан да га не окупаш, не нахраниш, и не огрејеш, И нико толико моћан да му не помогнеш, И

ЧУДО НА КОБИЉОЈ ГЛАВИ Кроз клопке и замке, без конака и јатака, све дубље у шумама, по којима нас лове, вучјим и козјим стазама узмичући, при врху узбрдице, скоро у облаку, уместо цркве и звоника угледасмо

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

нерадо о смрти говорим, али без икаквог стрâ очекујем последње вече мог живота; моје мисли не лете више у оне године у којима имам јоште да живим, него у оне у којима сам живио.

очекујем последње вече мог живота; моје мисли не лете више у оне године у којима имам јоште да живим, него у оне у којима сам живио.

моји’ современика и другова ’ладна је земља затрпала, млађи и вештији људи предузели су оне народне бриге и послове са којима смо ми управљали, отечество моје напредује, и ја радосно и задовољно повраћам се у ово скровито мало селце на огњиште

Други се Турци затворише у џамије и кулу, којима се без топа ништа не може учинити. Бачевци су Дрини на обали према Осату.

Никола Грбовић преко Колубаре био је љишки кнез; а Подгорци, којима је кнез био умро, дођу молити мог оца да сједини Подгорје са својом кнежином, и да обадве кнежине држи, или да им он

Ви седите мирно, ви сте царски му̓асили; ми на цара нисмо ни на вас цареве служитеље устали, но на дахије, с којима ̓оћемо срећу с оружјем да поделимо”. — Пита генерал Ћенеј даље: „Шта зактевате ви од Турака, шта ли Турци од вас?

— Кажем ја, да ми не тражимо никакве ни од кога помоћи, но само да нас с нашим поглаварима Турцима помири с којима се бијемо, који цара свога не слушају, а ми нисмо са султаном у кавзи, но смо на зулум устали а своме смо цару покорни

Пошљем по момцима сваком. Док ми други дан из Лајковца у Ваљево дођосмо на конак, али нам казаше, да су сви они којима сам писао у скупу с војском пред Хаџи-бегом код Братачића.

како стоји, свакога под својим именом на особитим листовима, сиреч: на аустријског, на прајског и на англијског, о којима сам свима записао како смо ишли и кога дана и како смо коме предали.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!... Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.

« 3. »Уговора овог обе стране држаће се.« И ту Видак прочита датум и потписе уговорача и сведока, међ којима се он овако потписао: »Написао и сведоке као и уговораче потписао Видак Пецкаловић, општински писар из Н.

занат код једног од оних »болтаџија« што су им болте обично на Теразијама па Стамбол-капијом пошав великој пијаци, у којима се држи и продаје само она роба и руво што га троши сеоски свет — болта, пред којима по вас дуги дан дрежде скоро

пошав великој пијаци, у којима се држи и продаје само она роба и руво што га троши сеоски свет — болта, пред којима по вас дуги дан дрежде скоро произведене калфе па се деру за сваким селаком и сељанком што прође: »'Оди, снашо, 'оди!

Његове таљиге и мршаво, мрко кљусе, сви су дизали на подсмех — иако су то била једина кола у којима се вожаху путници из Меонице и из неколико још села, кад путују у Ваљево и натраг.

волове из јарма попишманити се — одустати порус — шупљика на кожи потес — ограђена њива или ливада, више њива на којима се сеју исти усеви потра — штета коју стока учини усевима потричари — људи који одређују висину учињене штете

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.

Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака. То су били за њера људи којима је бог рекао да живе. За све време њиховог разговора чечао је као пас и слутшао њихне „паметне” разговоре...

Нигде никог... Он дахну душом, диже се и седе... Али је умор био веома велики. Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...

— А куда ћеш, сине? Он се јетко насмеја. — Куда ћу?... Тамо, мајко, тамо!... Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... — Немој, сине!

— Да ми је да осети!... Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!... Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!... Да ми је измислити казну која би му душу убила!..

Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... Па опет, опет!... Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина. Он се није могао с њиме помирити!...

” И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... Гнев прекипео. Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе. Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави...

Свежина се дизала и будила све живо... Хајдуци су журно одмицали. Од неколико пушака начинише носила, на којима су Алексу носили. Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки покрет његов...

Заврзан осети нешто тешко на души. Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. И наста тајац. Чуло се само суво грање како пуца под ногама.

Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Турцима од најуређеније војске ћесареве.

Два брата, којима су натурене две вере, били су један другом највећи крвници. Ту се није мислило само на победу. Ишло се на то да се

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Наличио је на пут који води у други свет. Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас.

Његова стара крв загревала је јаја под њим, у којима су се полако зачињала три црна живота. Двестагодишњи гавран сву ноћ снева мутни сан о нечем што је било пре два века.

Она је на својим широким мраморним терацама над морем, поред огромних ваза у којима су мирно умирале њезине кризантеме, плакала крадомице у дуге мутне вечери.

У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве, у којима је те ноћи био утамничен један немоћан Бог. Али је Мефисто оклевао да учини икакво ново зло.

све онако као што је било некад; непрегледне обале са дрвећем и сенкама, које су ишле до краја света; и бледе статуе у којима је узрујано струјила бела крв страшћу и заносом; и једно огромно сунце које је изгледало веће него свемир.

Кад се попео уз степенице на којима се срео са Госпођом, народ је поздрављао Победиоца с усклицима, бацајући му руже и мирте, и просувши сузе.

Била је прикрила своје велике сјајне плаве косе које блистају као празнични краљевски огртач и по којима би је познао цео град.

Другог дана је примила милостињу другог племића који није имао десну руку јер је изгубио у једном од многих двобоја на којима се борио због ње. Они је нису препознали.

свог драгог и показала му на грудима своје гривне које није у мраку видео, и своје очи зелене као две купине у којима се легу змије. Жена не види божанство кад између божанства и ње стане човек.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Маринка магазације не хтеде сести у кола, већ пође са својим маленим друштвом пешице, окрећући час по леђа онима с којима је говорила и то не из непристојности, већ просто због тепелука који тако безазлено блисташе, као да је Зајичар

На отворена кухињска врата букти ватра црвеним пламеном и лиже гвоздењак и вериге на којима он виси. Арсена самог поче подилазити некака ватра; и би му врућина, и он се чуђаше како је то: да га чак из кухине

Из ара допире топот од коња, пред качаром се испрежу волови, с којима се овај час вратио Ненад из вароши. Понека се кокош отисне с дуда, и лепршајући се поново се гнезди међу своје друге.

Ти знаш да она није у оним годинама у којима се „проводи љубав”, стоји целу ноћ пред авлијским вратима и чека се „љубавник”, па се после цмака док не удари крв на

Хоћу да кажем: није у годинама у којима се игра љубавних сцена и само јој „значајно” стегнути руку значи „пођи за мене”. Нема ту, дакле, шале.

Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете. Тога дана чинила је све што сам је молио.

Одговарала је некако лењо, па ипак све тачно. Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају, и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.

, итд. Хвала богу, кажем ти, једва једном опаметих се. Е, брате, ти знаш да има у нашем животу тренутака у којима се, хоћеш-нећеш, подетиш. Тако је и са мном било. Ко ће томе дати рачуна?

Макс се осети посрамљен. Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми: — Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу. Само не тако српски...

”, итд. Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима у којима је била нека суха ватра. Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

(Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора). Господин попа оде у цркву да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га

Све то обешено уз једно и уз друго ђуле. Шта ти ту нема! И нога од неких стари маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, —

»штогл« којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп Спира омастио брк.

а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних прилика) да улове младога клирика Ћиру.

певала најрадије: »Ничи, ничи, крине бели«, а Меланија од српских: »Ко је срце у те дирн’о«, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол, и пита се: шта ће он на свету?

— Та... оно, милостива — вели Пера — ви сте у праву, али само донекле. Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно. — Та јесте! — упаде гђа Перса.

Али има, верујте, и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена. — Па сад...

сте тако страсне читатељке — умеша се обазриви Пера, обратив се Меланији — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила. — Баш ћу вас молити — вели Меланија. — Ишти и ти, несрећо, једну!

И она одмах поносно уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.

па и сама Меланија, која се опора вила од лаке несвестице, у коју је малочас пала кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити. — ’Ајд’, у име божје! — вели Пера Тоцилов, и стаде тек сад пунити лулу.

А сетио се и својих избавитêљâ, Аркадије и поп-Олује. Аркадији је купио високе ботуше, у којима ће служити у цркви, шал од три сребра и лепу стиву лулу са дугим камишем од тринаест сребра, за спомен.

Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати и о »тâлу« (који да му је сад кад има ову памет и ово искуство), прича и понекад погледа

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А и варошанка. Она опет да би се пред Тајом као показала, гласно се здравила са женама које су их даривале и с којима се она познавала. — Снашке, како си снашке?

— И да би их уверила, како је заиста тешко, разгће и показује им своја изгребена, крвава колена којима се вукла и пентарала по гори, стенама, урвинама, берући те лековите траве, биле.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

за готово и летило из уста у уста, као насушна потреба првог реда на каквој пијаци препуној и купаца и продаваца, којима је стварно и најозбиљније стало до размене и где предмети нечувеном брзином прелазе из руке у руку.

послуга ове батерије, чије су сјајне цеви остале неогарављена, јахали су и даље на својим снажним и лепим коњима, на којима су нова новцата жута седла и оковани камути, бљештали као да су истог часа извађени из препуних царских магацина.

На умрљаним зидовима са стране стајале су поређане четвртасте табле на којима су угарком исписана она славна имена уланских коња, а изгребане очи светаца, пробушене прси Богородице, и она

“ Кад се онај санитетски воз са рањеницима, међу којима се налазио Христић, зауставио на малој станици у жалост увијене варошице П.

Од овога тренутка све оне бедне лажи, којима. се од доласка овамо, хранио Христић, ишчезоше наједанпут као дим. Дотле, и ако су се понекад, као оно кад муња севне,

А у њој тражим ја све оне што сам изгубио и оне о којима сам увек сањао а никад их видео нисам, и оне што су умрле, и оне што сам у пролазу сретао па никад више не видео, и

претрчавали високи и танки горштаци Тада командант одреда скиде доглед с очију па погледа испитивачки по официрима, којима је. био окружен. — Господо, рече он, има ли кога ко би драговољно...

Јуришић стигао пред капију и застао, он се загледа у осветљене прозоре оне мале, дубоко у дворишту увучене куће пред којима се повијало, као да ће се наједанпут срушити, једно високо и разгранато дрво.

које сам пре рата познавао, па их од онда нисам видео, како се ка гробу на једном раскречили, а на оним људима, са којима сам заједно био, никакве промене нема. Па и бабин мали унук гимназист коракнуо подобро у живот.

глас из гроба, пун опомене и пун претње, гура је ипак и обазриво води и мами оним светлим и величанственим врховима на којима се удише најчистији ваздух идеала. Јадница.

Или, можда, нису страсти него све саме санте леда. Или као да се хиљаде лифтова, оних чудних кутија у којима људи стоје, са оним својственом шумом, пењу и спуштају свуд око мене, клизају доле и горе, негде бестрага у дубину и у

Африка

седиште Европљана било је на оном острвцету које се зове Гореј, где се и сад могу видети Негријери, тамнице за црнце којима се трговало.

Идем у црначке улице, чије су куће као у нашој Палилули, једноспратне, окречене и са дубоким двориштима по којима гамиже свет црне деце и жена.

И дебелих усана, што оне одговарају тачно гравурама које сам налазио као дечак у старим путописима или романима у којима се говори како је црнкиња постала дадиља код гувернера, како је у кући сви заволели, па кад је дошао Божић, овако је

Гледајући аквареле на којима сам забележио чудни индиго бубуа ових црнаца што су на броду и друге боје њиног тела и одеће, пита ме Вуије: „Шта чини

Али је јасно колико своју супериорност белац плаћа својом лепотом. Планине које се појављују на хоризонту и којима се приближујемо, обале су енглеске колоније Сијера Леоне, Лавље планине, и острва испред ње.

Већ одавна пролазимо по води крај сасвим мајушних црних дерана у малим вретенастим пирогама, истесаним из стабла, којима они управљају веслајући било рукама, било широким пљоснатим лопатицама.

Догледима видимо да су широке дрвене степенице, којима се силази до кратких молова подигнутих на кољима, прекриљене шареним гомилама црнаца, исто као и црвене улице што

Аперитив, лед. На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда. Младићи с којима смо говорили јуче доводе ми једнога свог друга који би да ступи као бој.

Ово зеленило, ова густа шума овде је од палми, на којима се виде режими банана и хлебова, од кафетиа и кокоса. Ја тек овде видим да је велики део горе која ограђује реку у

Само спуштене на земљу, мале почињу игру превијене унапред, загледане у свилене жуте и црвене мараме, којима машу као пламеним цветовима. Одбацују ножице у страну, с прецизношћу хитрином и ритмом.

Последњи окрајци џиновских шума, оних страшних шума у којима је вечита ноћ, огледају се над водом. Наги дерани ускачу у пироге, грубо утесаним у стабла, и полазе на риболов.

Тражимо их, трудећи се да их опколимо, пробијајући се уским ходницима којима је огањ још, пре но што ће се угасити јурио кроз савану.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

у којима списатељ писајући одмора тражи (!!!), посвећавати могу. Сад какова сочиненија сљедовати морају, лако се закључити може.

Црњански, Милош - Сеобе 2

устукнули пред том набујалом, црвеном, реком, која је ваљала, као поплава, коње, барјаке, пушке, клобуке, за колима, у којима се био сакрио Гарсули. За њим се орило, као завијање вукова: „Нећемо да будемо павори!

да треба да умири некако гомилу официра, која се била окупила око њега, па је почео да издаје хитна наређења, и онима којима је био претпостављен, а и онима, којима није био. Тако је разаслао гомилицу официра око својих кола, куд кога.

која се била окупила око њега, па је почео да издаје хитна наређења, и онима којима је био претпостављен, а и онима, којима није био. Тако је разаслао гомилицу официра око својих кола, куд кога.

је била сама, без Варваре – појавила би се, врло примамљивог стаса, лепих покрета, а нарочито лепих, тамних, очију, на којима је тама имала боју дима и облака.

Кад би се, међу хусарима, повела реч о томе, уз Ђурђево кикотање, Павле није знао да каже, чак ни турске речи, којима су му његове Влајинице, које је био купио из Турске, тепале.

Кирасир, који је пратио Павла, мислио је, издалека, да је то неко друштво путника, којима се скрхала левча, а кад је видео жене, да је то можда неко путовање глумица.

Као да се помирио са њима. А гледао је своје рођаке, мирним, плавим, светлим очима, у којима никад није било суза. „Ма шта чули, не сумњајте да ја одох чак до Беча. Одох ја већ код прве скеле.

Имала је лице бело, као у Туркиње у харему, а лепо, као у буле. Мали нос, који је штрчао ружичасто, мала уста, у којима се језик, кад би певала, ваљао. Осмех весео. Али су се нарочито њене очи памтиле, дуго.

Трифун је сад био раздрљио груди, на којима је имао ожиљак од сабље, а пребацио своју плаву, хусарску, куртку преко ногу. Пушио је и ћутао.

А Трифун је ћутао. Кћи капамаџије Гроздина сети се онда свађа својих родитеља, којима је, као дете присуствовала, али су те свађе, у кући њених родитеља, пролазиле, брзо, као летња непогода.

рекапитулирао је одбрану и молио само одлагање смртне казне, док се дезертер, Исакович, не нађе, и околности под којима је побегао не објасне.

Трандафил је за ту мисију лиферовао нарочите буриће, од скупоценог дрвета, на којима је био израђен монограм царице Елисавете, у сребру.

Теодосије - ЖИТИЈА

настањени с јеленима, небо као цркву, а Христа у души изображена гледајући, колибе тесне травом украшене имађаху, у којима трпљаху, шумом дрвећа и птичијим цвркутом поучавани, а уз то од њих и позивани да хвале Бога.

Ко да искаже метанија и многе поклоне којима је умртвљавао тело? Хлеба и воде оскудно кушајући, младосни изнураваше цвет.

нека те због славе царства и због многога богатства не ожалосте моје речи, као у јеванђељу младића речи мојега Исуса којима га је о савршенству учио.

Господу и по телу сродници, плакали су и жалили и раздирали ризе, и шта нису чинили и какве умиљене речи не изговараху којима би га могли зауставити. Говораху: — Не остави нас, господине, оче и учитељу, ина че и ми ћемо с тобом отићи!

Преподобни Симеон захте да прође Свету Гору и да се поклони у свима манастирима, и да види света места за којима је жудео. Измоливши благослов од игумана, Саву са собом као жезал старости узе.

Богу, клањајући се и величајући, хвалећи и благодарећи онога који чини велика и неиспитана, славна и чудна дела, којима нема броја!

И на виђење чудесних чудеса, којима је диван Бог у светима својим, узе са собом преподобне мужеве из Свете Горе, који тада боговрлим животом слично сунцу

на пут с њим у своје отачаство у српску земљу, да као што на истоку у Светој Гори постадоше очевици Божјих чудеса, којима Бог прослави свога угодника, да ово и западнима истинито објаве, и што опет угледају на западу у српској земљи када

увера вајући нас тиме Бог да и ми, видевши од Бога почасти оца нашега, будемо равнатељи добрим делима његовим, којима Богу угоди и Бог га прослави.

светих ради нашег спасења, да видевши прославимо Бога, говорећи: ,Диван је Бог у светима својима̓ и ,свете његове, у којима прослави Бог сву вољу своју̓, прославимо, да се достојно и према могућностима на свако добро дело њихово ради Бога

О, ко да искаже силе твоје, Христе, или ко да изброји мноштво милосрђа твојих, којима си људима даровао власт да чине чудесна дела вером у име твоје!

наших, не на лук или мишицу своју уздајући се пего на Бога који чини велика и неиспитана, славна и чудна дела којима нема броја.“ Идите с миром кући, поможени од Бога и без рата, и здрави будите!

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Због тога ћу дати само класификацију Јужних Словена. Од свих етничких група на Балканском полуострву којима смо се досада бавили, Јужне Словене најбоље познајем. Од 1887. до 1915. год.

Антрополошка испитивања у ствари немају никакве везе са студијама којима је циљ да се утврде психичке особине, изузевши што нека факта, која нарочито падају у очи, могу да побуде пажњу

)* Са разлогом су одбачене теорије према којима би један цео народ припадао једној антрополошкој раси и по којима би психичке особине потицале из антрополошких, тако

)* Са разлогом су одбачене теорије према којима би један цео народ припадао једној антрополошкој раси и по којима би психичке особине потицале из антрополошких, тако да би чак било виших (долихоцефалних) и нижих (брахицефалних)

Констатовали су да се неосетно разликују језици којима се говори од Љубљане до Солуна и од Изонца до Црног мора. Словенски лингвисти су први груписали ове народе под именом

Сем тога друштвене прилике и начини етничких асимилација, којима се један народ преображава, били су различни на истоку и на западу.

Изван ових крајева, у којима се чакавски дијалекат одржао услед географске усамљености, сви Србо-Хрвати говоре штокавски.

Континентални блок и бивше аустроугарске земље у којима живе Јужни Словени по своме су месту између средње Европе са континенталном климом и грчко-јегејских области са

разликује се од начина живота северних земаља, насељених поглавито Немцима, као и од начина живота јегејских области у којима станују Грци.

— Варијетети динарског типа. Динарски тип заузима не само целу динарску област већ и суседне земље по којима се распростро миграцијама.

Они су добили специјалне особине по којима се приближавају панонском типу. Сви други крајеви, представљени на нашој карти, несумњиво припадају динарском типу.

на коме је изгубио независност и да обнови стару српску царевину, о којој стално сања, чак и у најтежим приликама, у којима би свако други очајавао.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

НОВАКОВИЋ: Не видим зашто тебе то све толико узбуђује? Има случајева са којима се човек мора мирити у животу. Упорство у оваквом случају је право дивљаштво...

један разбојник на катедри универзитета, један отимач туђе имовине и један кривоклетник; зар су то стубови на којима почива тај ваш друштвени поредак?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

окретао глобус показујући трудничку облину земље и острва Јужног мора о којима сам контикијевски размишљао, на која ћу једнога дана морати да одем.

” — рекох себи. „Шта ли је хтела ди ми каже?” — помислих, а онда одмахнух руком: један од оних малих мајмуна којима Весна пуни кућу свако божије недељно поподне. Врло важно!

Тек кад се Бароница попела на скелу, извадила је ноге којима је дотле млатарала по води и погледала нас. - Весна неће ништа рећи! - Знам - рекао сам. - Отац ће сазнати и без ње.

Уоколо су клупе на којима су пензионери и бапци већ заузели бусију и посматрају ко је све био, а ко није на јутрењу. Све три цркве, народни

Њој је, у сваком случају, потребно још доста сунчаних дана у којима ће моћи да понавља дечју песму о бродићу који није никада запловио; злато мирне душе можемо да јој покупимо.

Ја сам познавао нешто друго. Познавао сам људе којима је најважније оно што би други о њима могли рећи, или оно што би они о другима могли рећи.

Почех да мрзим њихова равнодушна лица. Мајмуни којима је упала кашика у мед, а они то чак и не виде! Рашида и ја сигурно не бисмо имали таква лица да смо на њиховом месту.

Она је почела да гунђа и то ме је подсетило на све оне године у којима сам од јутра до мрака слушао њен глас. - Исти си на свога проклетог оца!

Била је то једна од песмица с којима се може ићи до сто један и назад, и ја нисам ни приметио да сам стигао до Погаче, јер је то чворна тачка коју човек

Ја се никад нисам тукао због жена. Уосталом, оне са којима сам имао посла нису ни биле вредне да се човек због њих туче. Биле су, готово све одреда, лакша роба.

Да сам се освртао, ни до прекосутра не бих стигао: увек је много оних којима треба одговорити шта раде мој отац или очух, Станика или мајка.

Она је заиста волела књиге. Кад год бих узимао у руке листове на којима се налазило оно што ће једнога дана бити роман Слободана Галца, она би се прикучила малтене на пет сантиметара и,

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— И то ће бити. — Даље, треба четврта кола, путешествена, на којима ћемо седети ми са кочијашем. У ова кола спремићемо рану и пиће за пут.

својих коња, да је могао у сва троја кола своје упрегнути, но он ће дати од својих јачих коња два у прва кола, у којима ће се њих тројица возити, а једног ће додати Кречар, и још ће купити три јака коња, за трећа даће опет Кречар своја

На том красном кандилу израђени су светитељи, међу којима главно место заузима свети Никола. После неколико дана спреме се на пут, кола натоваре платном и пођу натраг.

Брату је неко тајну издао. Брат се сусретне са Шамиком. Шамика је већ ноћу дошао са два фијакера, с којима, како добије Јуцу, из вароши полази. Један фијакер стоји у Шамикиној авлији спреман, а на другом иде Шамика по Јуцу.

вені, віді, віці) — „Дођох, видех, победих!“, речи којима је Јулије Цезар јавио у Рим своју победу у Понтиском рату; њима се такође означава нека брзо свршена ствар или лако

Тантал, Танталус — по грчкој митологији син Зевсов, отац Пелопа и Ниобе, краљ у Фригији; због одавања тајни богова с којима је био у пријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се

Црњански, Милош - Сеобе 1

улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух, врућ и подбуо, увијен овнујским кожама, на којима је руно пробио зној. Капље кроз трску, капље, и, мада је густа тмина, види како једна жаба скаче, све ближе и ближе.

тамо, напољу, на киши, јављаше у широм отвореним очима, у мраку: обронак брега и под њим Дунав, са чамцима шајкаша, којима ће се навести на воду. Непрегледни врбаци и ритови, модре ледине и црвени шибљак.

нису могла да се затворе на пољубац, већ су била отворена и опуштена, од дрхтања, гледала га је очима изврнутим, у којима се видела само беоњача, без њених модрих дужица и великих зеница.

у целом телу, од шест дана хода, под оружјем и теретом, заспаше само они који су већ давно били навикли на све то и којима више ништа није било чудно.

вриска и лома, нестајали су у помрчини, а растајали су се после нежно, у љубави, испод плотова обраслих трњем, под којима је, низ брдо, жуборила вода. Понека жена пратила их је, средином пута, месечином, чак доле, до пољана.

Над широким падинама брега по којима су, по јаругама, међу кућама, тумарали коњаници са фењерима, хватајући оне који су се изгубили, уздизала се црква са

Шуњајући се пустим улицама, по којима су крстариле, са фењером у руци, патроле кирасира, скоро сви су успели да се врате.

сатом који му је, мада опсова, одсвирао један менует, безбројним, танконогим сточићима и свиленим покривачима, на којима су спавале две беле мачке.

Чекаху, тако, пред црном зградом, на дну великог парка, пред вратима, над којима су анђели носили грб Бискупије. Однекуда је допирао мирис јоргована и месечина једног фењера.

Сетивши се својих чудних и дрвених цркава, у којима се у гомили певало и гласно пљувало, и својих дивљачких и обесних попова, они су, кријући то један од другога, све

Пред жутим зидом собе, између два чирака, у којима је горело шест свећа, под сликом Св. Катарине Сијенске, стигматизоване и загледане у небо, Комесар је најпосле престао

У једном троуглу старог здања, тако, на дну тамног парка, са великим осветљеним прозорима, у којима се црне крстови пречага и сенке на зиду, борили су се дуго, између свећа у сребрним чирацима.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Има, међутим, и оних у којима враџбине бацају момци. (Тако, рецимо, у околини Бара, момак убере сребрном паром детелину са четири листа и метне је у

Да је извођење љубавне магије збиља везано за силе хтонског света, говори нам и избор места на којима се баје, а то су: праг, дрвљаник, воденица, гробље, раскршће, сметлиште.

„Српске и бугарске жене којима тешко падају ограничења брачног живота узимају бакарне новчиће са очију мртваца, оперу их у вину или води и течност

Када појединца угрозе моћне стихијске појаве којима не може успешно владати на основу искуства, а то су кобне појаве као нпр.

ову јаку унутрашњу везу између жеље за удајом и жудње за породом открива подударност између средстава и поступака којима се магијски потпомаже остварење ових жеља.

и не чуди што постоји велики број обичаја и ритуалних радњи још пре брака, за време свадбе и после ње, у току брака, којима је циљ да се на магијски начин обезбеди плодност младенаца/супружника.

Зато постоје одређене, одговарајуће мере којима би требало предупредити несрећу. У Призрену, наводи Тихомир Р. Ђорђевић, „кад сватови с младом сретну волујска кола,

⁴ Б) Много више него табуа постоји у нашем народу позитивних магијских правила или чини којима је циљ да се младенцима обезбеди плодност у браку.

“¹⁹ Привидно необичне и разноврсне чини којима се утиче на плодност младенаца смисаоно обједињује то што оне представљају симболисање полног акта, чина оплођења или,

²⁸ В) Поред табуа и чини у магији којој је циљ осигурање плодности жене и мужа, често се користе извесни поступци којима се тај циљ постиже на заобилазан начин — уклањањем, поништавањем чини за неплодност и уопште неутралисањем свих злих

На Ђурђевдан ујутру, супрузи којима се не дају деца „ваља се“ да имају полни однос па ће, верују у Гружи, ускоро и они имати деце.

стављање у недра јабуке или јајета, отварање сандука са девојачком спремом) или на принципу преносне магије (обреди у којима трудница и породиља на разне начине преносе своју моћ зачећа и рађања на нероткињу).

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

невоље њине кад стану као облаци да се пласте, за дом око кога освану санте што их нико не отопи, не премости, за оне којима су само ласте под стрехом гости.

себарске запевке горке, далеко од родног потока и села; за изгинуле у свету поворке однекуд из Леђена, из Цариграда, којима се мајка и данас нада, за гробља оних које су цареви у незнане земље слали да гину, за војничка гробља у час вечерњи,

оне који чим почну мирно да дишу, чим спазе да су се облаци слегли, да мирују Турци и Угри, постану робови ствари којима су у борби противник били, или их испоснички пренебрегли.

оне који још за века гробницу где ће лећи знају; за људе које на свакој води чекају броди и котва у сваком бродолому, којима су сви знани и незнани анђели милосрђа осигурани.

биће за њих разочарење када усред великог мрака где све се измеша не могну напипати ниједно дугме, ниједно звонце, којима се у помоћ зове, кад не могну наћи ниједног брода ни да се врате, до твоје палате, ни да продуже до обећаног небеског

ЗА НАИВНЕ За оне којима се чини да су једнаки сиромах и богати, слаб и јаки, несуђен и онај који се са робије врати, безруки и човек с рукама

СУЖЊЕ ПОМИЛОВАНЕ Тражим помиловање са сужње, царе, помиловане који гледају увек преда се ма куд да пођу и кораче, с којима нико неће да стане и кад их невиним опет огласе, и кад плате цару хараче.

За помиловане робијаше којима нико конака не да, којим хлебар неће хлеб да прода, с којима ни у цркви људи не воле да читају заједно оченаше, с

За помиловане робијаше којима нико конака не да, којим хлебар неће хлеб да прода, с којима ни у цркви људи не воле да читају заједно оченаше, с којима слободно разговара само ухода.

нико конака не да, којим хлебар неће хлеб да прода, с којима ни у цркви људи не воле да читају заједно оченаше, с којима слободно разговара само ухода.

романе, где се виде трагови руку, где су редови исподвлачени оловком плавом, где су покидане многе стране, о којима се говори са подсмехом, а читају се са заборавом; за оне који се у вечност не возе колесницом лаком нити јашу на коњу

За мађионичаре, којима је само садашњост дата, за њих, за све што за собом остављају једино куле од карата. ЗА ИСМЕВАЧЕ Тражим

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

ИИ Траже се сви они барови у којима смо учили да се опијамо и играмо енглиш валцер, тражи се Меги Фриза, Деса Кеса, Лили Петобанка, које су плесале игру

Испод тих казаљки проживљаване су највеће трагедије седамнаестогодишњака, према којима је бродолом неке крстарице — бура у чаши воде. Чекање без икакве наде.

Под ногама нам се распадао изгорели паркет – траг ватри на којима су се грејале непознате војске. Живели смо између две игранке, од суботе до суботе.

Постоје, наиме, такве девојке другари којима заувек остајемо дужници. Следе по неколико година какво друштванце, а онда заостају, губе се у времену, ишчезавају у

Увукли смо се на прстима у њен собичак кроз неке тамне ходнике и простране собе, у којима се чуло мешкољење спавача у сну, и тада, пошто је навукла резу — показала ми карту трећег разреда за Париз.

Бришу све док не избришу и последњу ствар због које сам некада волео успеле момке, скупљао исечке из новина у којима се говорило о њима, навијао за њих.

Њих двоје се клацкају на клацкалици, спуштају низ тобоган, мењају се за сличице на којима су животиње и стари типови аутомобила...

ПИСМО Међу наплаћеним рачунима за књиге и позивницама за места на којима се губе осмеси и време, пронађох и ваше љубичасто писмо.

Најрадије бисте спустили шалоне и преспавали лето, баш као што бели медведи преспавају зиму, али, као и сви други с којима се дружите, ви једноставно морате летовати — таква су правила игре у коју сте запали, па сад седите у колима поред

Сетите се само кућа у којима сте становали и оних плеснивих ходника у којима сте се опраштали. Наши први пољупци имају укус пепела, накисели воњ

Сетите се само кућа у којима сте становали и оних плеснивих ходника у којима сте се опраштали. Наши први пољупци имају укус пепела, накисели воњ трулих зидова са којих се цеди обојена влага.

у Енглеској су се зелени травњаци попут тепиха пели из поља уз степеништа — нигде ни трага оним кантама за ђубре на којима сте први пут упознали љубав, на чијим су клепетавим поклопцима сви ваши вршњаци добили прве љубавне подуке.

Матавуљ, Симо - УСКОК

сух старчић, с власуљом и тророгљастим шеширом на глави, огрнут млетачком кабаницом, набадаше танким ногама, на којима бјеху затегнуте свилене, бијеле бјечве до кољена. Остали вијећници, млађи људи, бијеху у новој француској ношњи.

је било чудо једно; уз то, у вечерњим посијелима код владике, бјеше прикупио доста знања и о „свјетским работама“, о којима велика већина Црногораца, особито његових вршњака, ни чули нијесу, те у сијелима, у браству и свечаником пред црквом

И та поворка, уз голе, љуте крше, под натмуреним небом, бјеше символична! Ти мрки ђетићи, према којима природа њихова краја вазда, и велике нације, које им, у часу невоље, ласкаху, поступаху маћински, с горчином у души,

А у здравље и твојијех на дому и свијех којима си у срцу! Јанко захвали здравећи домаћину и његовима, величајући њега и сав му род.

— Има — потврди Драго. — У нашим крајевима дуго живе људи, који имају вијека, којима не би суђено да погину. Овај наш стрико Мргуд, стари барјактар, занаго најстарији у Црној Гори, имао је гдје заглавити

У томе боју отесмо деветнаест топова. Французи изгубише преко двадесет виших официра, међу којима два велика главара... не могу никако да им запамтим имена! Како се оно зваху, попе? Поп одмахну главом.

Не видје више пред собом просте, сиромашне горштаке, него људе који су имали дијела у тако великим догађајима, у којима се одлучиваше судбина држава!

Француза набројисмо четрнаест стотина мртвијех солдата, четрдесет и шест официра са златнијем јакама, међу којима Руси познадоше једног ђенерала. Заробисмо једног ђенерала, преко четрдесет официра и хиљаду три стотине солдата.

В Кад Јанко отвори очи, засијени га мутна свјетлост са стране. Бјеху два прозорка, на којима, мјесто стакала, бјеху разапете јагњеће коже. На таваници бјеху необојене греде и даске, кроз које је пирило.

Пура Перов имао је само сина Пера Пурова и два синовца већ стасала: Драга и Ђура Машова, којима отац одавно погибе. Као што видјесмо, Перо бјеше ожењен, а жена му Киће немађаше више од шеснаест година!

што га посјече Стијепо Мрков и оној двојици што их посјече Јоко Стијепов Петровић и многима још, и то све официрима, којима црногорски јатагани одрубише глава!

— Срећан сам, господине! Никада овако не бјех срећан! Ја немам ријечи, којима бих умио захвалити вам!... Молим вас, тај господин Жутковић зна да је ово за мене?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Слобода духа, неспутано мишљење и учење на примерима највиши су идеали којима се тежи. — Данас, као и пре два века, пореци силе и власти одбацују Русоове ставове, и у пракси иду супротним путем.

уместо тога, говори се о специфичним потребама дечје читалачке публике, о дечјем свету, о високим моралним вредностима којима дете ваља задојити, па се чини да дечја књижевност једино зато и постоји.

илузије о његовој анђеоској чистоти и самоупућености на Лепо, одбиће да се прилагођава његовим могућностима поимања, о којима, уосталом, има тек извесну мутну представу.

Аутори којима потребе дечје читалачке публике ХХ века ни на памет нису могле падати изванредно задовољавају њене „захтеве”.

Позабавимо ли се тим књигама, можемо уочити црте по којима се издвајају од дела сразмерно тешких за децу. Но, ни ту ништа није једном за свагда дато.

То све вреди и за дечју књижевност ” Главно и споредно, ниско и високо, озбиљно и неозбиљно, јесу категорије којима се несрећно и површно обележавају изражајне тежње и искуства.

Он може да пође од једне упорне мисли, од убеђења, од васпитне намере, од моралног осећања, којима је опседнут, и да отуда извуче надахнуће за дело чисте уметности.

Што се тиче њене функције, дакле спољашњих околности у којима и „због” којих постоји, планови се обично мешају: узроци и последице, поводи и исходишта ту се радо замењују.

Недић, иначе, пориче Змајеву озбиљну поезију, износећи аргументе којима се не може порећи свака основаност. Тек на крају, гробарски расположени критичар окреће се Змајевим дечјим песмама, и

са симпатијама: камо среће кад би уметност емитовала једино те, добродушне поруке, кад се не би кидала и раздирала оне којима је упућена. Дубље, скривена разорност дечје песме измиче оваквом резоновању и осећању.

Исувише рефлектора окренуто је к њој, превише се разум умешао у њене басме, лукавства и игре. Превише је искустава с којима рачуна, а претешко се долази до кључа који је отвара.

да се одлучила на надградњу, морала би да прође кроз низ преобликовања, да се угради у сложеније системе симбола, у којима би се, на крају, осећала тек као пригушени звук, као мутни прапочетак; морала би да остари, да сазри.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

У младој војводини треба све изнова почети. НАНЧИКА: Добро би било кад би поцепао она писмена по којима смо дужни за аренду. ЖУТИЛОВ: Сва ће се архива поцепати. Ко може трпити маџарске протоколе у војводини српској.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

није толико утицало на стање духова и стварање идеја у том делу српског народа колико та непрекидна верска гоњења којима су били изложени од првога дана свога доласка па, углавноме, све до краја XВИИИ века.

Верска гоњења, којима је народ био изложен све до краја XВИИИ века, појачавала су само и иначе јако верско осећање и власт јерархије, и Срби

века пишу се неколико карактеристичних родослова српских, врднички из 1764, пећки из истога доба, троношки из 1791, у којима је народна књжевност нашла материјала за своја развијања.

На крају XВИИ века прешао је у Угарску, са осталим народом, приличан број калуђера, међу којима је било и преписача црквених књига. Око 1700.

Управо, он има два језика којима пише. Када пише књиге за црквену употребу, нарочито када преводи са рускога књиге црквене учености, он пише

Он стално пише молбе и жалбе, тражи своја права, ступа у везу са представницима српскога народа, којима помаже у националним тражбинама и који у њему почињу гледати световног господара српског народа, представника идеје о

Бранковић је слаб писац. Рођен на периферији српскога народа, одрастао међу туђинцима, међу којима је провео највећи део свога живота, он није добро владао српским језиком и врло слабо је српски писао.

Школа, са Козачинским као »префектом« на челу, отпочела је рад одмах, још 1733, са 14 ученика, међу којима је било и одраслих људи.

У почетку XИX века било је већих српских места у којима су и грађани, па и саме жене, »славјанствовали«. Тај језик пустио је дубока корена, и доцније, када је преовладао

« БОГОСЛОВСКИ РАД. — На свима пољима на којима је радио Орфелин је имао успеха. Његови бакрорези показују добра цртача и вешта резача; илустрације у Житïю Петра

Јосиф ИИ је Србима чинио уступке, али то је било више из политичких разлога зато што му је у борби против Мађара, са којима се био крвно завадио, била потребна помоћ немађарских народности у Угарској, и зато што му је у борби против католичке

Преводиле се нарочите брошуре у којима се нападао папизам и црквена превласт уопште. Оно што је Орфелин раније, у потаји и под анониматом скривен писао, сада

Милићевић, Вук - Беспуће

у једном трену да не може више да живи међу њима; узрујавала су га та непромјенљива лица која редовно виђа, улице којима сваки дан пролази, као и његова стара ђачка соба, пуна нереда, која се већ уживила у њега. Њега је гушио тај ваздух.

Њега је гушио тај ваздух. Чинило му се да ће да одахне кад угледа врлетне планине, с голим главицама на којима увече умире сунце; суре шуме са пропланцима на којима овце наличе на бијело камење што се креће; да отисне око низ

да ће да одахне кад угледа врлетне планине, с голим главицама на којима увече умире сунце; суре шуме са пропланцима на којима овце наличе на бијело камење што се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и испресијецана међама, пуна

сандуке; други, са великим шеширима, искривљених крила, у прљавим, широким, искрпљеним панталонама и тешким ципелама у којима нису знали да иду и које су лупале.

Заустављао се по осамљеним брдским крчмама пред којима закрчивала цесту високо натоварена кола са робом, сандуцима и бурадима; сијено и трава прострта испред коња који

које су се гурале под перо; са пуно мрља од мастила и са много испревлачених и брижљиво замазаних редова и ријечи под којима се скривала сувишност срамоте његова положаја и свега што је требало да остане скривено.

свега замотаног у биљце, са рупцем преко ушију, са бијелим вуненим рукавицама као чарапе, како преко воље држи узде по којима се хвата снијег и не диже бич на коње.

кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, преко замрачених брда у којима извире бура. Смрзнуто и ледено звекћу и одскачу бронзе на коњима и губе се у овој бијелој, беживотној тишини.

собе старачко лице пуно бора, кад се засребрени њезина сиједа коса, кад угледа два ока, пуна суза, упрта на њега, у којима има и туге што не може да помогне, и сажаљења и бола и пријекора, он се трза и стреса као шибљика, устаје и, у

да се чују гласови живота који се буди, кад, поред његових прозора, са лијеном шкрипом прођу воловска кола на којима сељак напола спава, — онда се он трза, затвара прозор и пада, изнемогао и изломљен, на кревет, и спава тешким,

пута одлучивао, заклињао, давао себи ријеч да ће то бити првом приликом кад му дође; он је био промислио ријечи којима да јој то каже, он је знао на памет своје фразе и одговоре.

плановима из инжињерова џепа; бојао се као живе ватре Јана Хуса и Жишке, увјеравао се да онај зна још стотину ствари о којима може да прича по неколико сати и да му пробија главу како су Чеси први словенски народ. И не смједе да оде.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

»Хе-хе!« трља Јова задовољно руке. »Ватрица, Ватрица!« поправља их Јова и цела варош га тако зна. Они којима је мање дужан, зову га: Јова Ватрица, а они које је већма закачио, зову га: Јова Ватра, и увек понешто опсују.

Каја, оставила ме је пре неког времена слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјел била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот. Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, тј.

Описао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом. Испричао је све знаке по којима се познаје коза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист

Гледа свој посао, ради неуморно и савесно, а није му до шале, јер има да исхрани неких деветоро своје деце, с којима, кад се ту скоро сликао, и слика му изложена била у излогу, сви су казали: »Ево бурске фамилије!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

И поноћи преваљује, Бежи нојца, пред зору је, Звезде тужне сузе роне, Роне сузе и на оне За којима на земљице Нема можда ни сузице.

из ње напоље, Прескаче јарак у гај који прати; У гају сад је, на десно се вије, Високе липе око веће види, Под којима кристално врело тече; Сад већем његов сребрни талас, У коме огледа месец своје лице.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ко су ти тамни џелати у људском лику? Јесу ли слични онима који су тебе одвели? Или браћа оних пред којима је отишао Горан? Зар то нису тамне Кикићеве убице?

аустријски „фељбаба“ Вук Рашета, стари лопов Сава и доста некаквих косматих старчина с кожним ћемерима и торбацима у којима се крило пола тајни овога свијета.

Како, због чега — питај бога! Ко ће проникнути у тајанствене путеве чак и оних прастарих смирених богоугодника којима се одвајкада зна годишње доба и дан када ће доћи, а шта тек да кажеш за једног оваквог коме нико не зна ћуди и навике?

— Ето ти како се све преокрене, ти пођеш овако, а испадне онако. „Старе“ крајишке бригаде већ имају своје одлике по којима их знају више команде.

ли сумњивији путници који стижу отуд преко планине, из далека, или су гори ови с друге стране, из околних села, међу којима се увијек нађе велики број познатих и полупознатих људи.

— Јок, јок, зовите ви оне којима треба поука како се ваља тући. — Ено га, де! А шта ти је то на томе твом овну? — Споменица. — Каква споменица?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И тако је проводио дане. Свакога је слушао и сваки га је хранио, давао му стара одела и штале или кујне у којима је спавао. Кад коме што он затреба, тај само изиђе на улицу и викне: — Димитријо! — Сад, сад!... Ево!

Она је умрла одмах чим га је родила. Махала га очува а и сама не знајући како. до шеснајесте године није се знало којима највише долази, али кад узе седамнајесту тад поче чешће попи долазити.

Само си ти била дете а не и ја. Ја сам био већ зрео. Но ти беше право дете. Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено. Али и томе дође крај. Сећаш ли се тога тренутка? Тек што сунце да зађе.

Да изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака. Набраја њихова велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у при јатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар,

Набраја њихова велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у при јатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време

И као пре опет почну да цупкају, разривају пут копитама и грабе виноградима, који се издалека црне, а по којима се свет већ размилео, вију димови наложених ватрâ, шарене се обешене женске „стајаће“ халине о гранама већ оголелог

Али није могао. Само је у мом крилу видео њене беле, пуне руке, којима ме стегла и, онако поникнута, крила се иза мене. Он извади кесу с новцима и пружи ми динар: — На, да си купиш...

У кујни држи слуга свећу више главе и осветљава нам степенице по којима се пењемо. На собним вратима дочекује нас теча, гологлав (једини пут у години), отвара врата, уводи нас у ту велику

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

и рече му: — Ти ћеш се хранити најгором храном, па и ње нећеш свакад бити сит; име твоје биће руг међу људима, којима ћеш ти вући најгоре терете, и чинити добре услуге које им нико други не би учинио, а као награду за то примаћеш од њих

Чекај, сад ћу ја теби казати! — Затим изиђе напоље. У једна доба ето ти тридесет врагова, пред којима бијаше старјешина онај исти што га је био војник у оном двору заменђелио, па кад овај виђе војника, стаде га вика: —

Идући тако на вашар састане се с једним човеком, који је исто тако понео на вашар врећу шешарица да прода место ораха, којима је одозго с врха шешарице био мало покрио.

па путем сама се собом разговарала на који би начин најбоље могла стећи новац купујући и препродавајући ствари на којима се може добити.

НЕШТО ШУШНУ Некакав чоек казао да је ту и ту виђео десет курјака. Кад га они којима је казивао заокупе с доказивањем да то не може бити истина, онда спусти на девет, па на осам, и тако доћера до

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

К првом предјелу неба принадлеже сва места под равнитељем. За овима, она на којима разлика између најдужи и најкраћи дана није већа од једног сата итд., до 24. предела неба.

ДОКТОР: Критик, на кога сам ја толико викао. ПУТНИК: То обично бива код људи (смешећи се) којима разум код куће седи. ДОКТОР: Ах, овакова велика погрешка била би за сваког неопростима, а Доктору философије...?

Кад би се очи каткад за сведочанство узимале, пређе би се истина изнашла, него поред гдекоји сведока, којима је савест чашом ракије покривена.

(У ЈЕДНОМ КРАЈУ ПОЗОРИЈА СЕЉАК, ТРИ ЂАКА СТУПЕ ПЕВАЈУЋИ.) МАРКО: Добра воља, врућа крв, лаке ноге јесу ступци, на којима цео свет почива. Млад човек све ово има, зато он и највеће вниманије заслужује. ЈАКОВ: Осим кад главом о зид лупи.

Има људи, који рђав еспап и мале способности по скупе новце продају. Речи су штуле, с којима се мали људи пењу, да велики издају. МИЛОШ: И тако постају пајаци. МАРКО: Пак? Пајаци су знаменити људи.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

чудо које светлост чини Кад усред мрака ствара уточиште; Опрости, али боли ова шака У зглобу пререзана, ови прсти Којима дробим хлеб, којима се крстим; Опрости ми што крварим из мрака.

чини Кад усред мрака ствара уточиште; Опрости, али боли ова шака У зглобу пререзана, ови прсти Којима дробим хлеб, којима се крстим; Опрости ми што крварим из мрака.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

а у све тајне џепове посакривао залихе цигарета за пола године и почео да пуштам оне траке и да размотавам салвете на којима сам кришом бележио њене фазоне. На крају, ево те књиге која ће коначно покварити ваш однеговани књижевни језик.

год.“ Прилог за изучавање недозвољеног уличног жаргона). За оне читаоце којима је недоступна документација овог узвишеног светилишта науке, преписала сам концепт тога, већ антологијског

Данкињама, Францускињама и Лапонкама (на пример, о мојој бакути), док појма немамо о нашим драгим сусеткама, за којима се по најмање стотину пута дневно окренете на улици.

би издржао све забране тих генија што су до прекјуче дељали штапове перорезом и измишљали народне пословице; забране којима се строго забрањују: погачице на радном месту, жито са шлагом, љубав испод стола, задоцњење од десет

за те плоче, мислим, јер смо се свака два месеца сељакали, тако да у читавом граду једва да постоје две или три куће у којима нисмо били подстанари.

то фура, некако ће ми недостајати док их будем гледала како пролазе покрај пекара, бурегџиница, пиљарница и киоска у којима се кувају виршле у свом сопственом сосу.

Тако се један Мики смртно заћорио у мене. Стално ми, бре, на часовима дофуравао као неке цедуљице, на којима сам му после исправљала граматичке грешке у љубавним изјавама.

да приме после распуста натраг на робију јер се затвор реновира; замислите само све те хепенинге и још многе друге о којима ћете читати ако будете имали среће да се вама не исподогађају лично, па сад кажите ви мени: зар не би био већи

Знате већ, они типови којима мирно можете да приђете и да покажете прстом на стомак па кажете: „Срам те било; што не вратиш деци фудбал!“ Песници!

Његов отац Тодор Топ враћао се уморан кући после угушивања уличних демонстрација, а његове жуљевите руке којима је хранио своју многобројну породицу, држећи предано пендрек и звиждаљку, знале су често помиловати малог Јеротија по

Чарли, па они су толико глупи да нове кошуље носе месецима заједно са свим оним шпенадлама којима их пакују заједно, Чарли, с оном пластиком око крагне, зар ниси видео? Па они су ту, Чарли!

Личе на Индијанце из вестерн-филмова, када су били још у оној фази да им белци поклањају разне ђинђуве с којима не знају шта да раде! Кеве ми, Чарли! Тебе ми!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Еј, простаче, ти ћеш мени сав посао покварити. „Абије,“ кажем, „понеже“ и друге славенске речи, којима ћемо осведочити мој карактер. МИТА: Ах, ја би волио сад гурабије него све карактере на свету! (Одлазе.) 2.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Он је врло црвен, преплануо, изборан и угојен, што одговара вину, ветровима, годинама и јелу с којима је у пријатељству. — Хтео бих да пређем на Веће. Да ли бисте ме превезли? — Не треба ићи пошто је почела трамонтана.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Онај ко спасава мора се тражити, преклињати да дође, слати му поруке, по свим гласницима и гласовима којима можеш да се послужиш.

овог потиљка преко тих рамена недостојан сам хране земље и свог лица не треба да се слуша мој напев ни зарицања којима се паштим ускрати ми своју милост сакри ме од сажаљења Откривање смисла је крај стварања.

покојне краљице о земљо учини ми то време је за велике слободе за подземне народе земљо ти знаш како ти се радују они којима си ти једина храна који те гризу који те грле сви преци славног збега којима уз гусле још кост промрзла сева и све је

ти знаш како ти се радују они којима си ти једина храна који те гризу који те грле сви преци славног збега којима уз гусле још кост промрзла сева и све је надувено од старе славе недопеване надуле се главе и прса и бешике што нису

душа хоће светилишта нек ми се тачно каже где је оно што се ујутру бели од зоре беље има дугачке плетенице под којима се превија Ибар чија су то леђа гледам кроз дурбин видим видовите даљине тамо где се руб ноћи ослања о кланце један

ствари каже да је бог умро и један и други да нама остаје да видимо шта то значи остају дакле природне силе међу којима сунце највише се јуначи а смрт ако је бог умро није ли то стога што је смрт лепа (шта сунце вечерас чека) иначе

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Зна ли он кад сам ја предавао кључеве Трговачком суду да су моји дугови износили 460.000? То су, видиш суме с којима ја радим, а не 5.000 динара. ТРИФУН: Као да је Агатон диктирао тестамент. СИМКА: Не греши душу, пријатељ-Трифуне.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Неки, сигурно они којима је ово први рат, запиткују: како је то могуће. — Вешта вештина и брза брзина! — поче Танасије да разлаже, али га

Ни њему није лако. У близини Коцељева сретосмо дугачку по ворку воловских кола, на којима су лежали рањеници... Бледа лица, потамнелих очију, гледали су они болно некуд далеко, и, заузети својим мукама, нису

Замолих Александра да одемо на брег и видимо. Приближили смо се тако командантима, међу којима је био и наш командир. Кад нас виде, приђе нам и онда нас поведе иза једног шипрага да нам покаже где су Аустријанци.

Командири су издвајали неке војнике којима су нешто објашњавали, и патроле одмах кренуше. Стиснутих усана, укочена погледа и леденог израза, промакоше војници

Старци и жене се окупили око топова, по којима лежи с прста дебела прашина. Девојке се пресамитиле преко плота и задиркују уморне војнике.

Возари у последњем моменту једва обиђоше и у пролазу видех само згужвану масу од коњских тела и људских глава, над којима је штрчала високо руда топа. Командир је руком давао знак: „Паљба налево, батерија стој!

Навикао је већ на то и верује да тако мора да буде. А тешио се што има још млађих и од њега, над којима ће он показати своју власт и на којима ће он искалити сав свој гнев. Напослетку, и право је.

А тешио се што има још млађих и од њега, над којима ће он показати своју власт и на којима ће он искалити сав свој гнев. Напослетку, и право је.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.

Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи. Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...

А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.

Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији

И она је добила од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.

зна га да је безмоћан као дете, јадник!... Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра...

осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело

моја!... је ли?... Довека! — Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.

Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.

Женска душа не тражи смисла ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати... Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: Ја вам се дивим како издржавате! СОФИЈА: Ако хапсите људе због дрвених мачева, на којима једино може да се испржи јаје или скува чај — наравно, под условом да имате јаје или чај — шта ли тек радите са онима

Све јачи ветар. Затамњење.) ИX СЛИКА ИЗНОШЕЊЕ ЛЕШЕВА (Касно вече. Угао две улице, у којима се виде АПОТЕКА, БИОСКОП „ЛУКСОР”, КЊИЖАРА ДЕБЕЉЕВИЋ.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

центар града, са великом, католичком, катедралом, чувеном са концерата Баха, са манастирима католичких фратара, међу којима је један, пијариста, био моја школа.

Мој круг је био круг мојих, католичких, другова, племића и њихових намирисаних сестара, са којима сам узимао часове француског језика. Није у томе било никаквог снобизма.

Црне и тешке рибарске прилике, којима сад не распознајем више ликове, раде тешко, превијају се, вуку, дрипче. Пошто је мрежа пуна и пошто ће ускоро да

Слаба храна и сиромаштво угушило је у њима песму. А често и мужевљеви шамари, са којима се, у Банату, није штедело. Ја нисам Јесењин, али сам имао читаву збирку оваквих песама, које нисам штампао.

Сви су се чудили какав сам се вратио, а и ја сам се томе чудио. У болници на Ријеци наилазио сам на многе од оних са којима сам некад тако весело играо, али је то било као у неком сну.

Требало је тада имати при руци ћебад, на коју смо их хватали, да се не позледе о гвоздене кревете на којима су лежали. Праћакали су се као риба на суву.

и себе у лејама расцветаног кромпира, код Поткамијена, како лежим са носем забоденим у земљу, а кад дигнем главу, оне, којима су потиљци одваљени и крвави. Ми смо дотле били навикли на шрапнеле, и гранате, засебно.

У славу плотова набијених жицама, под којима су стојале страже почасне, са батином, све у славу светле банаћанске дивизије.

Пијем у славу котлова чађавих у којима су вриле помије које су јели кад звона зазвоне подне. Пијем у славу једног јесењег дана и једне венеричне болнице.

Пијем још једном шупама дерним и смрадним и мрачним, опкољеним високим плотовима, набијеним жицама трновитим, у којима су, ноћу, блуделе страшне, погурене сенке. Пијем у славу пука Банаћана, који беху верне слуге Бечког ћесара.

Пијем у славу папира руменог што су га читали војсци, победоносној, насред болнице. Речима којима се претило смрћу батаљонима Банаћана. Пијем у славу смеха Банаћана који нису хтели да иду у смрт.

А он јој се смејао бесно, лагано, банаћански. Пијем у славу Војног Суда и барјака црно‑жутих, којима се насмејао кад га осудише на смрт.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Странац се прво обазре па онда седе за један сто, лагано спусти на њ обе руке у којима држаше струк огромног крина. Он с болним осмехом гледаше у људе, а они задивљено у њега.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Он ми много причаше о својој постојбини, о јунацима и великим карактерима којима кипти наша земља, о великом родољубљу и о крвавим ратовима за слободу, о врлинама и поштењу, о великом пожртвовању за

Приђем радознало ближе мислећи да ћу још ту прочитати имена славних јунака о којима ми отац причаше. Кад тамо, какво изненађење!

са неколико стотина динара; али је одмах после месец дана, кад дођоше на владу његови луди, добио добре лиферације на којима је зарадио велики капитал. — У том — вели он — паде кабинет. — Па сте опет страдали?

листовима земаљским, а у владином листу нарочито, у коме сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева Страдије, у којима се небројено много потписа жали што се није могло стићи да лично искажу своју радост због срећног оздрављења великог

дело: „Утицај штедње на културни напредак у народу”; а моја ћерка је досад написала две приповетке, опет за народ, у којима се износи како вала штедети, а сад пише и трећу: „Раскошна Љубица и штедљива Мица”. — Мора бити нека врло лепа прича?!

скупљен на великом општенародном збору, решио да се богатим прилозима купе велика имања и подигну многе палате, на којима ће бити записано: „Народ свом великом Генију и избавитељу”.

Господин министар застаде и узе опет своје бројанице, на којима поче лагано одбрајати зрна. — И појави се Месија? — упитам. — Не. — Никако? — Ваљда никако!

(Потпис).” У многим новинама, у којима сам до тог дана читао чланке у којима се хвали сваки поступак прошле владе, сад видим чланке у којима се најоштрије

(Потпис).” У многим новинама, у којима сам до тог дана читао чланке у којима се хвали сваки поступак прошле владе, сад видим чланке у којима се најоштрије осуђује прошла владавина, а у звезде

новинама, у којима сам до тог дана читао чланке у којима се хвали сваки поступак прошле владе, сад видим чланке у којима се најоштрије осуђује прошла владавина, а у звезде кује нова.

да и он остави кости у том кршу, неголи да тражи боли завичај; многе од жена гласно наричу и опраштају се са умрлима, којима гробове остављају; луди се отимају да се сами не би разнежили, и вичу: „Добро, хоћете ли да и даље гладујемо у овом

ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: „Господине, Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш

Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза. Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом,

Тада се створио прелом у животу његову... Његов биограф није могао пронаћи узроке, којима би се могао објаснити овако одсечан прелом у његовим навикама и животу, али се дознало само толико, да му се у том

Сав »директориум« био је облепљен великим табацима, на којима су нашаране неке муње и громови. То је он звао »статистиком«. Чега ти ту није било!...

мисли владам целим светом, кад је све пред мојим ногама, кад моја уобразиља ствара хиљадама најстраснијих слика, у којима уживам исто онако, као да сам на озбиљној јави...

Зађосмо у шуму. Требало је ићи још четврт часа, па да се почнемо надати, да ћемо нагазити на зверове, за којима смо пошли.

У његову разреду има и женских ђака. Таман он поче да декламује Теодорине речи, којима она укорава Јустинијана за малодушност, а Даница га узе за руку, и они се нађоше заједно на ливади, близу Врњачке Бање.

нама се указа пространо двориште и у њему до педесет вагона с точковима, налик на она кола из циркуса и менажерије, у којима се преносе зверови. Кола беху поређана у две правилне врсте, с малим одстојањем.

Погледавши у велики часовник и сравнивши његове показаљке са својим сребрним часовником, упути се к вратима, на којима беше исписано: шеф станице. Предањ изађе некакав нижи железнички чиновник.

Унаоколо се поређали судови са печењем, колачима, тестом и свима ђаконијама, са којима обично изобилује свака добра српска трпеза о Ускрсу.

Занео се у прошлост... Одједаред му допре до уха звецкање звонаца и прапораца, којима кочијаши у овоме крају кинђуре своје коње.

певао са друговима без престанка, играо боље од свију њих, смишљао и састављао највеселије излете и пијанке, на којима је био душа забаве...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СЕКУЛИЋ (трпа му перо у руке): Ама, немаш ти ту шта да мислиш. Нека мисле они у Београду, којима ти требаш. Платиће они то, ако ти не платиш. Дедер, дедер... ЈЕВРЕМ (потписујући невољно): О, брате!..

Такве ствари не сме ни на пример да ти се десе. Разумеш? ЈЕВРЕМ: Па добро — мени, ал', рецимо, изађу плакати у којима се каже да је Ивковић преотео туђу жену. ПАВКА: Само да ја чујем то, и онако ми је та прошевина дошла довде!

НАРОД: Доле Уа! Уа! Уа! (На позорницу лете кромпири, главице купуса, јаја, којима Јеврема народ гађа.) ИВКОВИЋ (тргне се с прозора и живо се објашњава са онима у његовој соби).

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.

сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.

Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе. Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.

Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације! Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом наши

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Не, не позивам никог на прославу сребрног, или златног јубилеја. Рећи ћу понешто о приликама у којима сам, крајем педесетих, живео и писао. То је тема већине мојих новијих књига, и не верујем да ћу је брзо исцрпсти.

Лакрдију „Деда на продају” написао сам у месецима у којима се спремао распад Југославије. Песма је пуна свакојаких алузија, од којих неке ни мени нису јасне.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

у које они одмах по рођењу улазе и у коме остају заривени док не одрасту толико да могу бегати од риба грабљивица којима би служили за храну.

силазе из слатких вода у море, да се само у мору расплођавају и да младе јегуљице улазе из морске у слатке воде у којима остају док довољно не порасту.

између јегуљиног мужјака и женке: мужјак има шиљасту главу, мањи је од женке, има веће отолите (врста израштаја по којима природњаци одређују старост јегуље) и веће леђно пераје. Све су то били први кораци за расветљење мистерије.

Али се није имало појма о томе где се налазе та места мрестења о којима се слутило, како се врши миграција јегуље од дотадашњих места њеног пребивања, расејаних по целој кугли земљиној, и

до бочна пераја која се јако развију и израсту у време кад јегуља полно сазри и крене на путовање у морске дубине у којима се расплођава.

Ти организми обично лебде у нивоима на којима налазе највише хране; океанске струје и ветрови чине да они доспевају и до области у којима, због животних прилика, не

обично лебде у нивоима на којима налазе највише хране; океанске струје и ветрови чине да они доспевају и до области у којима, због животних прилика, не могу опстати.

над њоме загрејан ваздух могао осетно ублажавати климу северо-западних европских земаља поред којих струја пролази и у којима би, без тога топлотног утицаја, владала велика хладноћа.

Обрнуто, у хладним областима, на местима на океанској пучини на којима се топла струја сукобљава са хладном, настаје, услед нагле промене температуре воде, пропаст сићушних организама у

На те миријаде угинулих организама купе се безбројне рибе којима је то храна, и због тога су таква места у морима добро позната океанским рибарима.

ј. да нису ни мужјаци ни женке, а шта ће од тога двога постати, зависиће од животних прилика у којима се буду снашле. Чак изгледа да су природњаци утврдили и могућност да се првобитни и непотпуно развијени мужјак у току

Метаморфоза стакласте јегуљице у жуту јегуљу Стакласте, змијолике животињице, које су тако допрле до слатких вода у којима ће од тада пребивати, још нису праве јегуље.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Сруши, ко од шале, њихове олтаре И идоле многе којима се диве! Разбиј предрасуде и калупе старе! О размахни руком крепком, нек се крха Стара трошна зграда од дна па до

О, како ће се згранути од чуда! Бедници једни што нам љубав крате, Навикнути на отрцане фразе Којима лажу своје таште мазе Касапски момци, каплари и ћате! Бедници једни што нам љубав крате!

мене загрљајем једним, Ко грозница тајна струји мојом крви, Крепко стегни моје тело, нек се смрви, И дај ми пољупце за којима жедним. Као Хермес стари и с њим Афродита.

мени загрљајем једним, Ко грозница тајна струји мојом крви, Крепко стегни моје тело, нек се смрви, И дај ми пољупце за којима жедним...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

У крв си се мени претворила! Истина је, ово није друго до гомиле костих и мраморах на којима младеж самовољна показује торжество ужаса. О Косово, грдно судилиште, насред тебе Содом запушио!

ВУК МИЋУНОВИЋ Пи, сердаре, грдна разговора! Што су момци прсих ватренијех, у којима срца претуцају крв уждену пламеном гордошћу? Што су они?

јој је јутро румено, под вијенцем гори Даница; уста су јој пȁрôм срезана, усне су јој ружом уждене, међ' којима каткад сијева сњежна гривна ситна бисера; грло јој је чиста филдиша, б'јеле руке — крила лабуда.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Како шта? плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како | ништа ниси чула? Где си? Живиш ли? Како ништа?

И Тоне је са адвокатима, којима се тада, | после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и

А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве. Једном у мало не учини лудост.

Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити. У том Магда истрча из кујне и полете капији.

А то све сигурно на њега, оца јој. — Ћути! — Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја. Зар ја не знам?

сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.

Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе. Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од

њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.

слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.

Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — и осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганима дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви. Опет поче свирка. Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.

избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...

Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је. Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

пуне за царство снóвâ, ја се Спуштам по степенима тамници, с оковима, Побеђен, миран наспрам времéна што се гасе, Којима служих верно и свима соковима Живота свога.

Човек, ипак, треба да је веран себи, Да сопствени живот свој издао не би, К’о ни звезде путе по којима круже. ЋУТАЊЕ Ви, снови моји дугих ноћних бдења, Што у те дане, уз немирни шумор Пролетњег лишћа, падате на умор

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Еле, бијаше то једна од онијех појава, о којима на први поглед и на први мах, зачмеш неко опсежно иако нејасно појимање. Ништа те од њега зачудило не би!

Половина једног дувара бјеше покривена златом и сребром окованим иконама, пред којима гораху три канђела. Около, по осталијем дуварима, висијаху слике руских царева и митрополитâ црногорскијех.

Иако би се коме учињети могло да су то ситнице, али то бијаху преважни подаци за њега, по којима је он појимао свезе и пријатељства међу јакијем браствима.

На сред предње стране бијаше испупчен као неки тријем, е би рекао од мрамора. По прозорима повјешане крлетке, у којима пјеваху чудновате тице. Иза стакала на окнима, виђаху се мрежасте лијепе завјесе.

“ Јан не мога до касно да заспи, но му се једнако наметаху чудне приче о Павлу, којима он, по својој дјетињској нарави, наклон бјеше да вјерује; а с друге стране преднаваше му се благо лице Павлово, његове

Дома, уз мајку и тетку, живљаше мирно, клонећи се од свакога, преживајући оне велике мисли, што породише буну, и којима он у Француској бјеше надојио душу.

Ивана се диже најпрва, па пошто препоручи Стани да надгледа лонце, у којима се нешто варило, дигне снаху па пођоше у женску преграду. Тишина се поремети.

О свакоме напосе зачеше причати потанко, каква коме рана бјеше и како се видао; па преметни разговор на бојеве у којима се то делило; па бојеве описуј подробно и живо.

Два клапчића из села, обртаху наелак ражњеве по којима натакнута бјеху два велика брава. Дјеца се задиркиваху шаљивим ријечима, те на сваку крупнију удари у смијех.

Осим тога било је некијех молитава (налик здравицама), у којима домаћину и његовима од Бога се искало најприје здравље и срећа; па помињи редом све живе; па за род у земљи, па за

Сердар и женске не могоше се савладати но ударише у грохотан смијех, тако да она двојица, којима некако не бјеше до смијеха, обрнуше се к њима.

Било их је ту, којима још не зарастоше ране на срцу, којима је каква му драго несрећа ојадила! Мајака обесињенијех, љуба удовица, сестара

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

паразитних фраза и фразеолошке грађе беспојмовне и појмовне, ономатопејске и имитативне, тонске и стилске каквоће, којима се народни човек служи као говорним клишеима, како би што боље и јаче, лакше и брже — економичније — изразио свој

) или се условно изриче (Гром ме спалио, ако сам ја то урадио). Али постоје и нарочите формуле којима се клетва сузбија, омета, отклања (У кам упрла! Пас рекô, пас одрекô итд.).

говорној употреби налазе се и друге речи-изрази, реченични обрти и мање и веће стилске, нарочито тонске творевине, којима се постиже што пунија, јача, упечатљивија и адекватнија експресија.

; в) говорни изрази за изузимање и ограђивање, којима се ко изузима или ограђује, кад је реч о чему непожељном (Тамо он њему, С опроштењем, Не буди од мене речено, Не буди

буди примијењено, Не било ти заповеђено, По сунцу ходио); г) говорни изрази за скраћивање или подстицање приповедања којима се скраћује или подстиче нарација (то било, то свило; обрни-осврни; повуци-потегни; не лези враже; не стој ђаволе, итд.

); д) говорни изрази за одговарање и надговарање — којима се одговара да би се надговорило или да би се избегло често запиткивање (Како си спавао? — Жмурећи; Колико је сати?

Посебно место заузимају е) говорни изрази за имитовање гласом, речју и читавим изразима, којима се појачава експресија (шљис, трас, цангр, кло-кло; звр (телефон), бим, бам, бум (црквено звоно), цин-цилин (звонце);

појачава експресија (шљис, трас, цангр, кло-кло; звр (телефон), бим, бам, бум (црквено звоно), цин-цилин (звонце); и којима се имитују животињски гласови (кукурику, пућпурућ) или и читави напеви поготову код птица („дукат!

пак говорним творевинама оне заузимају најугледније и највредније место, и то одмах после народних песама и прича, са којима стоје у присној творачкој повезаности.

По томе су питалице једна врста наших народних епиграма. ИВ КАЗИВАЊА А) ПРОЗНА А) ВЕРОВАЊА Има казивања којима је првобитно порекло у митским и мистериозним веровањима, у првом реду паганског карактера, где нарочито место

Такве су нарочито зарицалице, песмице грубе садржине, којима се деца условно заричу да не проговоре — и разбрајалице. Разбрајалице, или како их народ зове „бројанице“, су кратке

Ређалице су дуже говорне творевине, које могу да послуже, и као игра — а у којима се нижу у узрочном последичном односу, обично од 1—10 или од 10—1 — поједине радње, најчешће животиња и биља.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Женске су приповијетке оне у којима се приповиједају којекаква чудеса што не може бити (и по свој прилици само ће за њих бити ријеч гатка, Њемачки

чудеса што не може бити (и по свој прилици само ће за њих бити ријеч гатка, Њемачки Махрцхен); а мушке су оне у којима нема чудеса, него оно што се приповиједа рекао би човјек да је заиста могло бити.

Идући тако на вашар састане се с једним човеком, који је исто тако понео на вашар врећу шешарица да прода место ораха, којима је одозго с врха шешарице био мало покрио.

које је Вук народу Српскоме скупио и оставио, свакоме је познато, а види се најбоље из самијех ријечи ВУКОВИЈЕХ, којима их је он године 1852.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

да примите, љубимци моји, установљени вам устав овај богопреданих пенија, умиљенија, и молитава, покорења и трпљења, којима ћемо Господа милостивим учинити себи.

А треба га чувати, и управљати, и водити и њим владати још и хрисовуљама блажених царева, којима се слободно и без потчињавања било чијој власти још тврђе привезује.

и на литургији и на вечерњи нека помен бива, у молитвама јектенијав, да је помињање њихово до четрдесет дана, у којима сваки дан и просфора нека се за њих приноси са овима.

И достигавши ливаду покоја, међу дрвета красна узрастом и плодовима, на којима појаху слатке птице, где слушавши и поживе миран и неметежан и богоугодан живот, и правоверјем добро укоренивши се и

говори, и последујући да чинимо све што је угодно Богу, гледајући на подвиге и живљење овог преблаженог оца нашег, у којима је сладост и весеље, помињући Бога, веселећи се у Богу.

Божије таланте што прими не скри у земљи, него умножив их прими од Бога благослов, којима због тебе разумне украси, знањем просветли, и од њих луче светле сијају, оче преблажени.

уперивши, на небеса узлетевши као богопарни орли, нама оставише устав Богом преданога појања њиховог и умилне молитве, којима Господа милостивим себи учинише.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: С ким то овај прича? СТАВРА: Са војницима. ИКОНИЈА: Ама с којим војницима? СТАВРА: С онима с којима седи. ИКОНИЈА: Је л ти њих видиш? СТАВРА: Не видим, али то ништа не значи.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Уздам се, описујући разне обичаје народа и људи с којима сам живио, да ћу моје читатеље ползовати. Добре обичаје похваљујући, радићу и сваком препоручити, а зле похуђавајући,

како с децом ваља управљати да буду с временом добронаравни и поштени људи, родитељем покорни и послушни, људма с којима живу мили и драги, отечеству и сами себи полезни и благопотребни.

да проведем живот мој с разни народи, с људма и с женама, с богати и сиромаси, с учени и прости, с црковни и мирски, с којима нисам трговао, | куповао ни продавао, сва је моја старост била познати какви су људи и из који[х] узрока бивају таки

Следовање ове историје показаће да сам ја по вишој части савршен узрок имао с људма, с којима сам живио, задовољан бити; но то приписујем њи[х]овој доброти.

њим сваки дан чини, томе мора навикнути; тако присвојава обичаје, тако нараве, тако све мисли и мудрованија они[х] с којима расти.

С чим се нови суд најпре напуни, тим се и напоји; од свију, с којима се опходи, младост прима, ма навластито од родитеља које пре него бога познаје.

Но, ко ће мени извадити из моз|га пустиње и пустињике и све којекакве ствари с којима сам ја био моју будаласту детињску главу напунио?

Ево, какову силу имају прве науке с којима се младо срце напоји и напуни! Млад човек, не имајући никаква искуства, сâм не могући право о ствар ма судити, старије

Ови је имао всегда по пет-шест момака с којима би ходио по велики пазари у Банату; а кад не би било пазара, давао би им шити.

поштено тргујући и трудећи се, то зависи, с једне стране, од чловекове вредности, а, с друге — од опстојатељства у којима се на[х]оди. Гди се велике трговине чине, ту вредан човек може и стећи; и ово је вредност.

Људи здрави, читави, ни слепи, ни [х]роми, ни сакати, имајући прекрасне грунтове с којима би многе фамилије изобилно могле живити, данак цару плаћајући, дечицу своју [х]ранећи иубогим пома-жући.

весела образа и погледа, пристојно и чисто обучени, једним словом, нису нимало прилични оним калуђером с којима се деца плаше. Између свију њи[х] најбоље сам упазио једнога који у среди свију сеђаше.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ 51 ВИИИ УЖАС 70 ИX МНОГЕ РАЗЛИЧНОСТИ 87 X КАКО ПЈЕВАЛИЦА ЛИЈЕЧИ 107 XИ ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ 119 XИИ ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXВ 141 БАКОЊА ФРА-БРНЕ ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ І СВЕТА ЛОЗА Далмација има:

Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило. Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али кроз њих допираше оно „благовоније“

Иза њега бијаше ред омањих зграда; пред једном поткиваху коња. Ту се бјеше начетала гомила слугу, међу којима познаде Стипана. Иза тијех кућа пружила се ливадица, а под њом одмах текла је ријека, шира но на другој страни острвца.

У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и љепше. Баш усни е они ђаци с којима се био добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе, а он их преклиње да му кажу своје надимке.

Чмањак, најстарији Кушмељић, гурио се тијех дана у једној пудари, чувајући стоку. Кроза сухе гране, којима бјеше покривена колиба, протицала је киша, те Чмањак прозебе, тако да га час обузимаше ватруштина, а час се тресијаше

Сваки се напрезао да се сјети каквијех ријечи из светијех књига, којима би могао потврдити своје мишљење. Вртиреп се опкладио са Наћваром да ће њешто наћи у њекој књизи, па је стога ходио у

Десетак приковођана вуцијаху сплату (весла бјеху потопили лупежи) пуну људи, међу којима бјеху Срдар и Бакоња. А бродиће бјеше однијела вода. — Све сам чуја и разабрâ, све... и за цркву и за гвардијана!

око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од којих стрепе чак и свеци у цркви, којима ни св. Фране не може ништа, но им допушта да му око ископају!...

Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан. — А ко, најзад, познаје тајне божје путове о којима нам говори богословска наука!

Бакоња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ њешто смијешно причао. Кад он дође, слуге одмах отидоше, а отац начини тужно лице.

Већ уочи поменутога дана дође осам фратара, међу којима бјеше Вртиреп, Жвалоња и Пињета. Тетка наговори Вртирепа да се измири с Наћваром, на што Вртиреп одмах и пристаде, по

А ркаћи под Велебитом причаху како њихов Пјевалица излијечи вра-Брну. XИ ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ Љето је. Зора је. Бакоња спава у предњој стричевој соби као и увијек.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ни орах. Женскима је то посао. Плаћају им само они којима су празни и глава и чакшире. Јеси ли ме разумео? То нема у твојим књигама.

Та препуна ћутања у санкама што се лако заносе и јуре, та ћутања по којима бије меки топот коња, фијучу бичеви, лено лете гаврани... Мајка. Ситне, сетне очи. Само њима говори.

Јесте: у Србији се и коле и псује, гази по блату и живи у мраку, и једе хлеб са софри на којима су некад хајдуци урезивали своју жетву, истим ножем клали Турке и секли хлеб али... његово је то. Аћимов је он син.

Они не спавају. „Вукашин тражи пола имања.“ Симка га куне и прекорева због пажње и нежности којима га је толико година обасипала. Ђорђе потврђује самом себи да је он, Вукашин, лопов и разбојник.

Увек га стављао на главу тако да прошивено буде позади. Чинило му се да сви с којима се мимоиђе путем гледају поруб његовог феса. Мати је умрла с домаћиновим јатаганом под главом.

ломи, разваљује, то је рука што ће нож, кантар, плуг да држи, женским недрима да луга, жеравицу да сипа, то су ноге којима су све вароши близу и све зверке споре, То је глава што ће умети да скраја лажи и преваре људске.

Како је могао онолико да мучи Адама? Колена му се ломе, и он се, згрчен, свали на траву. Претура по себи, по данима у којима је остао цео тај живот, тај грех, кида га, хоће да га избаци из себе, из памћења и крви, и добро зна да је све почело

Устаде и пође брже необраним њивама, по којима и дању и ноћу луњају пресита говеда, вуку жвале, бљују жуте кукурузове зубе, газе и ломе свенула кукурузова стабла, а

Јадно је изгледао у тесним и кратким панталонама, у којима није могао да хода и које би се цепале чим би потрчао. А ти си се, сироти мој, увек радовао новом оделу.

Убраћу неколико за вечеру. Ићи ћу јарком, иако је тама, да ме не препознају сељаци у опустелим сокацима, којима последњих дана највише мртви прелазе. На крају Прерова нећу стати: тамо Мијат, звиждећи, вуче воду и меси блато.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Погледи осталих владарки са завишћу су се заустављали на њеним хаљинама, на којима је златном росом посуто блистало цвеће чудесних боја и искрили се јутарњи рани облаци.

Вадећи шкољке заплетене у окца очеве мреже, шапутао је о топлим морима у којима расту корали руменији од трешања, а између њих промичу златне рибе.

МАЛИ СВИРАЧИ На самој обали мора растао је високи, моћни бор. Стена испод њега била је посута мирисним иглицама на којима се спавало удобније него на царској постељи.

Овај одречно одмахну главом и нареди малим свирачима да покажу своју вештину. — То су баш они о којима се прича, светли царе! — Кад је тако, нека свирају!

— Ух како рибари лажу! — узвикну дечак слушајући приче рибара о справама које лете и певају, о богаташима којима припадају. Шта су то богаташи? Луди с рукама јачим од таласа? Очима продорнијим од сечива?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

од Калемегдана и Студентског трга, и Кнез-Михаилове, у часовима великих расветљења надносе се бездани светлости у којима сенке праисконских прошлости сачекују безмерја сјаја што клизи са југа, од Теразија и Врачара.

Господар Јован лаким ходом прелази Доситејеву улицу и чуди се како му младост, у сећању, обележавају два мириса са којима је растао: мирис ружа и мирис измета.

Прескачу згрчене сенке ружиних жбунова и опуштене сенке шам-дудова (у којима се згодно сањари о љубави). Али, Сима сад не мисли на љубав: мисли на чувеног бечког банкара, Цинцарина Сину, код кога

далеки преци засути прамењем времена, и он и његови сувременици понекад чине, оку новог доба, као једноставни људи којима није било тешко да себи не признају зебњу од живота.

Капија кије само капија: то је тврђавица, са окованим дверима, са подрумима и лагумима у којима бораве турске страже, са засвођеним ходницима.

) Сенка промакне кроз продавнице новина и кроз цвећару, између филодендрона и аспарагуса, падне преко клупа на којима самују пензионери а воле се љубавници, опустоши прашину на стазама па склизне на крила смрачених голубова.

(о коме се зна да је требало секиром да развали катанац на Сава-капији), Драги Стевановић и Никола Стамболија (о којима се, изгледа, зна само како су се звали) и још двојица (којима се, чак, не знају ни цела имена него су, у историји,

на Сава-капији), Драги Стевановић и Никола Стамболија (о којима се, изгледа, зна само како су се звали) и још двојица (којима се, чак, не знају ни цела имена него су, у историји, забележени као неки): неки Младен и неки Карловарија.

Застане, јер су му и данас зграде у којима су боравили чиновници (сада се то звање некако друкчије зове, али се он не цећа како, језик се изменио) непријатне.

Истина, Зерек је био само једно од три места на којима су, истог дана и истим људима, ударане батине, укупно три пута по стотину удараца по човеку.

Њему је изгледало да наилазе нека спокојна, монотона времена а, ето, варао се. Наилазило је време узбуђења у којима ће овај дивни чудак, коме је ноћ већ у очима, играти своју игру инсекта у нападу.

И мимоиђу се. Упркос својој жељи, песник се не осећа близак Кнегињи, иако се доба у којима су живели додирују. Када се Змај, 1833, родио, Кнегиња Љубица је била готово млада жена и ауторитативна српска кнегиња.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Све су то мила Имена и лепа Којима Србин Своме злату тепа; Ал' ја бих провео Читав један век, Тражећи лепше, Дичније и слађе, Милије име, Што још не чу

Зар ти никад није на ум пало Што си негда Бранку обећало? Србе брате, и Српкињо селе, Којима се јоште данци беле, Растав'те ме са овом даљином, Моје кости оперите вином, Па их нос'те нашем завичају, Завичају,

“ „Куд ја нисам - ти ћеш доћи!“ „Што ја почех - ти продужи!“ „Још смо дужни - ти одужи!“ То су збори, то су гласи, Којима се прошлост краси, Што продиру кроз свет мрачни Са гробова оних зрачни', Спајајући громким јеком, И божанском силом

О, како ће се згранути од чуда Бедници једни што нам љубав крате, Навикнути на отрцане фразе, Којима лажу своје таште мазе Касапски момци, каплари, и ћате! Бедници једни што нам љубав крате!

Она је на својим широким мраморним терацама над морем, поред огромних ваза у којима су мирно умирале њезине кризантеме, плакала крадомице у дуге мутне вечери.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

ти како си круг земни прешао, уску сферу безумног метежа, ја сам тебе пазити почео, кроз гомиле провео громовах, којима је ваше поднебије вазда тешко и претоварено.

Попа, Васко - КОРА

да слети 27 Међу длановима Грејао сам улицу Којом си се вратила Глас ти је по крововима Заборавио белину Часови са којима сам самовао Дижу се пред тобом Са снежних столица 28 Под очним капцима Спавају ти љубичице Претварам се сав у

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Тако морам, годинама, подешавати свој посао према средствима којима располажем и, ево, чиме сам отпочео. Моја лична библиотека која ми, једина, стоји на расположењу добро је снабдевена

Ово што сам овде о свом послу саопштио довољно је да се види којима средствима сам се у њему служио. Главне личности овога списа одабирао бих тако да бих њима, као главним станицама,

Цела та радња, иако измишљена, морала је изгледати вероватна и одговарати приликама и духу времана у којима се одиграла, њена главна личност, онај велики научник, морао је бити верно претстављен, а још више његова наука.

Упознао сам средину и прилике у којима су живели. Да бих сваког од њих створио жива пред собом, измислио сам какав догађај у којем би он одиграо главну улогу

После њега дошли су на ред Коперник, Герике и Њутн о којима сам имао при руци сав материјал о њиховим личностима и делима.

Силна река сужава се и малаксава из дана у дан и оставља иза себе пешчане спрудове и плитке баре у којима тамнозелени марабуји и ружичасти фламинзи траже своју худу храну.

Испитао сам и у другом једном правцу систем бројева и нашао у њему дивне хармоније, са којима ћу вас постепено упознати.

Таква хармонија испољава се у саставу целе васионе. Полупречници кристалних небеских сфера о којима сам вам говорио стоје, као што сам то могао да израчунам из времена обртања тих сфера, такође у једноставним

Ти атоми постају тек својим нагомилавањем видљиви у разним облицима у којима се материја указује нашим чулима. Из броја, величине и међусобног положаја атома, дакле из њиховог квантитативног и

У троугластом забату западне стране храма, која му је била најближа, сагледа недостижне скулптуре којима је Фидија предочио распру Атене и Посејдона о власт над атичком земљом.

Говорио је, без страначког нагласка, језиком отмених атењана, којима је и по своме спољашњем изгледу потпуно личио. Његова ношња и пажња коју је посвећивао својој спољашњости дозвољавају

И он сам био је као посматрач исто толико велик као и мислилац; то доказују његови експерименти којима је сунчеву светлост раставио у њене елементе.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

брзином додао тако рећи потуривши је под нос, да је она сместа прогутала неколико добрих, врло снажних гутљаја, којима, по мом мишљењу, једино има и да захвали што још одмах, после оних ужасних речи, није пала у несвест, као што смо сви

Она се, вијугајући, губила између узвишених, зелених страна по којима су, усред поврстаних воћњака, провиривали црвени кровови скромних кућица.

Је ли да је то лаж? Је л' да се свакоме живи? Ја сам сретао људе којима је у овом паклу рата ишчезао и последњи разлог да живе: он им је прогутао и породицу и огњиште и све што су имали, а

Волели смо се искрено, топло, лудо, али, наивно. У годинама у којима смо ми били, уосталом, никад и није друкчије, никад се и не мисли на онај живот што чека.

се јуриш сврши, кад предузима осигурање канте, коју опкорачи да је не би оборили борци, и наплаћује унапред од оних у којима нема личног поверења, или на чију се војничку част и Врлину не може рачунати.

гробље, до саме гробљанске капеле од црвених и сивих коцки, са дугим лењирастим прозорима и шупљим крстовима по којима се јуре и чаврљају врапци, осам дрвених свећарница и цвећарница плехом покривених и природним и вештачким венцима

за цигарете, биле су још једина храна с којом се имало живети све док се не дође до савезничких бродова са храном, о којима се толико говори и тврди.

и шмиче, само му је лице и даље званично-озбиљно, јер зна да га погледају са разних страна реконвалесценти, којима је ускратио једино задовољство да се препиру. — Бре, живићеш сто година.

Шкрофулозне и чворновате маслине, под којима је уздисао на Крфу, нису једно исто што и онај његов храст под којим је, чувајући стадо, певао у својој отаџбини.

Одрицање, опомињем те, отежаће страшно твој положај. Јер са доказима којима овде располажемо, учешће твоје у делу потпуно је утврђено. Кажи нам, дакле, све слободно, отворено, јасно.

Шибан ветром по образима као жар врућим, ја сам у почетку осетио неку заглушну грмљавину у ушима, у којима ми је после онај пресецани ваздух стао фијукати, звиждати, зујати, и тако бесно цичати, да сам мислио: оглувећу.

жалио за снагом које немам да развалим, да прегризем, јест да прегризем и да искидам тешке, мрске, одвратне окове којима сам спутан... Идемо сви за сандуком његовог сина. Спуштају га у гроб у који га је он отерао.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Оне су и осталу дјецу више привлачиле. Вјеровао сам да по опипу разазнајем „десне” јабуке од „лијевих”, оне „у којима гори” од оних „угашених”.

На зиду су висиле двије географске карте, рекламе великих прекооцеанских друштава, на којима је био расплаштен читав глобус, а удаљене тачке Земљине кугле спојене танким црвеним кривулама, с назнаком трајања

Има у мом рјечнику још доста таквих ријечи — имена растиња и птица, и којечега другога — којима никад нисам сазнао правог значења: баш као да сам се подсвијесно уклањао њиховом тачном сазнању, како им не бих

су ту, поред већ споменуте неплодности, насљедних болести и другог, револуције, катаклизми и преоштре животне климе, у којима такве биљчице, хтјеле не хтјеле, морају да угину. Па опет — зачудо!

Кратко речено, био је то један од оних људи о којима се код нас не каже „покојни“ , него „јадни”: „јадни Франо“ , „јадни наш Франо”. Такви људи није ред да имају дјеце.

(Сад помишљам какав ли догађај, какав ли катаклизам мора да им се учинио тај одлазак — њима, којима је ваљда било непојмљиво да се уопће може живјети негдје ван нашег мјеста, у другој каквој кући, другим каквим начином

Пред Божић и Ускрс исправљао је и употпуњавао спискове особа, родбине, ближих и даљих знанаца, којима је требало честитати. Имао је и мање, засебне спискове, за имендане, рођендане и друге годове.

То је одувијек рађало у мени неки панични провалијски несразмјер. Присуство нијемих дубина подсвијести, у којима се биће спаја са праисконским, помало исплива на површину, и у нама буди неку језу антидилувијалне пустоши.

Бакин брат изгледао ми је у неку руку као магијски стваралац плавичасто замагљених даљина, у којима се крију тек наслућени непознати простори. Још и данас мила ми је његова успомена.

уздрхтала и ублиједјела дајући у то сву душу и хватајући својим влажним огњичавим длановима његове мрке и рутаве руке којима ју је од себе одгуривао. У кући су у те дане говорили да баба све ради „у сампас”.

Видио сам његове дуге, нескладне руке и раширене ноге, на којима је набадао као на штакама. У ходу се немарно клатио, а у трку се размахивао рукама и решетао главом.

Јер простор и вријеме пуки су жичани скелети, кавези у којима су заробљена наша бивања и наша доживљавања — крхки кавези који се ударцем длана склапају у бездимензионалност.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Носио је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест

Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. — Добро јутро, момче! — поздрави га писар.

После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому. Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе.

Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката. Али ипак то није ништа према ономе како се осећао,

свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако

Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао. А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски.

а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. — Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.

неколико дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука.

Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека.

брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује...

Ђурица је све погледе обрнуо своме селу. Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.

— Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, од пресуднијега, тако рећи... утицаја... — Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

и рече му: — Ти ћеш се хранити најгором храном, па и ње нећеш свакад бити сит; име твоје биће руг међу људима, којима ћеш ти вући најгоре терете и чинити добре услуге, које им нико други не би учинио, а као награду за то примаћеш од њих

Узалуд је Марко измењао све могуће правце којима би на Косово стигао, Шарац му је навек пропадао у земљу не одмакнувши ни неколико корака.

тако на вашар, састане се с једним човеком, који је исто тако понео на вашар врећу шешарица да прода место ораха, којима је одозго с врха шешарице био мало покрио.

па путем сама се собом разговарала на који би начин најбоље могла стећи новац купујући и препродавајући ствари на којима се може добити.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Г. Ходи. Остави све што је за нама. Нека наш сусрет покрије минуте, Велике мисли по којима ћуте, Где живот иде к'о јесен гранама. Поноћ и сунце одјек су менама. Заволи себе кроз несреће круте И мене с њима.

Свирала је несрећу сонета И свих срдаца куцала што су икада, И свих срдаца којима планета Љубављу сијала није никада. Свирала је: венац снова, И висине, Немир срца и маглине, Што поничу из болова Од

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Али преко је потребно прво повезати околности и прилике које су им претходиле и у којима може да се нађе њихово делимично објашњење. Још од детињства сам морао да се бавим самим собом.

да би се спречило конзумирање алкохола, а ипак је чињеница да су кафа, чај, цигаре, те жвакаћа гума и други стимулуси којима се слободно одаје чак и незрела омладина, много штетнији за нацију судећи по броју људи који им подлежу.

Слична запажања вероватно могу постојати и у градовима у којима се прекомерно пије чај. Тај укусни напитак веома узбуђује и постепено исцрпљује фина мождана влакна.

Што се тиче апарата, други су ме предупредили а метод је био оригиналан. То се овако догодило. Један од другова са којима сам се играо, дошао је до прибора за пецање, што је изазвало право узбуђење у селу и следећег јутра су сви кренули у

Једне недеље, управо када сам завршио звоњаву на звонику, сјурио сам се низ степенице којима је ова велика дама гордо пролазила и скочио јој на скут.

Била су то прва дела Марка Твена (Марк Тwаин) којима вероватно дугујем чудесно опорављање које је уследило. Двадесет пет година доцније, када сам упознао господина

Не могу да пронађем речи којима бих исказао своје разочарање када сам касније схватио да сам у шкрипцу као и Архимед, који је узалудно тражио тачку

Не мали број технички образованих људи, врло способних у својим специјализованим областима, људи којима је овладала педантерија и ускогрудост, рекли су да сам ја дао човечанству мало тога за практичну употребу, уколико се

Побегао сам из Лондона, а касније и из Париза да бих избегао благонаклоности којима су ме људи обасипали и отпутовао сам кући, где сам прошао кроз многа болна искуства и болест.

Максимални напон зависи првенствено од кривине површина на којима су распоређена електрична оптерећења и димензије ових површина.

срушила Влада, што је због ратног стања могло да створи предубеђење у свести оних који можда не знају да се документи којима ми је пре тридесет година указана част да добијем америчко држављанство стално чувају у једном сефу, док су моје

Резултат тога су сличне реакције и усклађеност општих активности на којима се заснивају сва наша друштвена и остала правила и закони.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

се одлучио да сам себи крчи пут самосталном животу, под условом да у себи има довољно снаге да савлада све тешкоће са којима би се сукобио.

када би неки од старијих људи завршио беседу о Карађорђу и његовим борбама против Турака, жене би запевале песме у којима се слави храбри Карађорђев војвода Хајдук Вељко, који је са шаком Србијанаца бранио Неготин од велике турске војске

Не само да је врло сликовито описивао шта се збивало у Аустрији и Русији у време Наполеонових ратова, у којима је и сам учествовао, него је очаравао своје слушаоце причама о аустријским походима против Фридриха Великог о којима

у којима је и сам учествовао, него је очаравао своје слушаоце причама о аустријским походима против Фридриха Великог о којима му је причао његов отац по повратку са ратовања у Шлезији.

и прећутно одобравање мога оца, пробуди у мени живи интерес за Америку Линколн и Франклин били су прва два имена с којима су били повезани моји први појмови о Америци.

волови били су подељени у крда од око педесет грла и свако крдо је чувала група од неких дванаест дечака из породица којима су припадали волови. Свака група је била под надзором једног искусног младог говедара.

И тако румунски крадљивци стоке, који су се ноћу тамо крили, нису могли чути наше сигнале којима смо се дојављивали кроз земљу и нису нас могли открити.

звезда, топот волова који пасу и слабачки јецаји далеког црквеног звона, били су поруке нових упозорења према којима би се управљали тих мрачних летњих ноћи при чувању нашег драгоценог крда.

Казали су ми да се раскомотим и скинем свој кожух и да не бринем о својим торбама којима овде не прети опасност. Немачки акцент мојих нових познаника имао је чудан нагласак, а њихово понашање и изглед били

Тада сам им показао два писма проте Живковића у којима ме је препоручивао Ригеру и Палацком, великим апостолима панславизма и национализма у Чешкој.

никад не би могли да се населе у Идвору и чије меје друштво на исељеничком броду пре одбијало него прихваћало и међу којима ми се чинило да има много душевно закржљалих.

Понашали су се као непристрасни гледаоци, којима је било стало да виде бољег као победника. У том моменту осетио сам да ме једна снажна рука зграбила за крагну и када

Ћипико, Иво - Приповетке

Био је намргођен због ружног времена и мноштва Загораца, с којима се ваља циганити и препирати. Ветар је силно дувао, те се склонио иза зида што је луку бранио.

Није у путу разабирала ни осјећала ништа друго до силни простор у коме се, као у сну, редом нижу мјеста у којима се силно људство креће, и нигда им краја нема.

Мисао двију жена бјежи још даље од непрегледне пучине, а раширене зенице, у којима се одбљескује свјетлост и простор, као да у се купе проживљелу младост и носе је далеко у туђину.

у једној сиромашној, тежачкој кући и дуго као дијете мишљаше да су јој родитељи, браћа и сестре она кућна чељад међу којима живљаше.

се пута зажелела човјека, колико је пута чезнула за толиким морнарима и рибарима које среташе по пустоме шкољу и с којима би се тако брзо упознала!

Кад би разговарала с којим од њих, колико је пута мислила на малу кућицу до мора, у њој наћи се с којима од њих, проживјети вијек, а те жеље још јаче осјетила би кад би морала да пригне главу под туђу заповијед, кад би

У вратима стоје жене, чекају, а друге с прозорчића испружише вратове између крњастих лонаца у којима цвијеће расте, и искривише вратове гледајући за њима. Познаници и пријатељи, јављајући им се, некако се чудно осмехују.

— Дакле, ча ћу рећи осталој браћи? — приупита Жижица и гледа у жупника својим малим очима, у којима једнако нешто сјаје. —Реци им што си чуо! — одлучи се парох. —Дакле, збиља уклонићете га с отара?...

По њему испрекрштала се дрвета и расуле се суре гомиле испреплетане бршљаном, и заклонице над којима, као стражари, стрше мрки чемпреси; поред поља, уз море, нижу се села из чијих средина издвајају се витки звоници.

Раздрагани и знојни, заустављаху се код плитких извора у којима би хладили сочне смокве црвених, набреклих усница. Па би пожурили жалу да се окупају у отвореноме мору; бацили би се

Свугде по кулама хладно, мрачно, пуно сурих ствари: ниских врата, тесних тајних степеница по којима се силазило у подземне рупе, жива гробља осуђених самотника. Па дуги мрачни ходници кроз које се стрепећи пролази.

Он их је у светлости дана гледао, али у ноћи оне су се показивале у другим облицима. Светлост и боје којима су оне дању обливене тама је покрила и месечева светлост облила.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Ми своју културу носимо – и у уметности, наравно – као стонога својих стотину нога, којима управљамо безбројним навикама.

Према томе, суочавање са туђим навикама, конвенцијама и културним моделима на којима се те конвенције оснивају, помаже нам да постанемо свесни својих сопствених, да их видимо и да им се зачудимо, како би

С песницима су, наравно, упоредо ишли и критичари, тумачи поезије. Овима последњим ишли су наруку лингвисти, којима није било тешко да за потребе тумача књижевности издвоје такозвано комуникационо језгро у језичкоме систему и укажу на

У ствари, ја сам овде изложио своје виђење и разумевање путева којима је један вид модерне, савремене поезије кренуо исцрпљујући и реактивирајући дуж целога културног памћења стицана

који њен део или на све њене делове скупа узете – мути под притиском дневне политидеологије и државноправних решења, којима је ваљда једина добра страна што се могу мењати.

Горњу границу Петровић је означио као почетак научног моделовања, кад се појављује „апстрактни тип чињеница, у којима саставци губе свако специфично конкретно значење и своде се на нешто опште и апстрактно, што се може везати за

Несумњиво, има књижевних текстова у којима, на штету уметничке целине, претеже једна функција. Али систематска проучавања која узимају у обзир само једну или две

књижевности, који се деценијама, па и вековима уобличавао и у усменој је култури имао извесну улогу и нека својства по којима га можемо приближно поредити с књижевним језиком у писменој култури.

особина може се посматрати и процесуално: као понављање, па устаљивање и најзад окоштавање једног скупа образаца по којима се комбинују речи у синтагматске и реченичне спојеве.

Али ни у другим стиховним облицима којима се служио не препознајемо народни стих, као да се на њега сасвим заборавило или као да уопште није постојао код

О НЕБЕСКОЈ ОДЕЖДИ АНЂЕ КАПИЏИЈЕ Никши Стипчевићу, пријатељски За разлику од епских народних песама, о којима се често и прилично много писало, наше лирске песме ретко су кад засебно анализиране.

стилски украси: сунце, месец и звезде фигуративно се, у метонимијској замени, именују уместо мараме, појаса и одела на којима су извезени. Песма више није митолошка, а не мора бити ни древна.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Желите ли да вам пишем љубавна писма или не? ЖИВКА: Каква љубавна писма? НИНКОВИЋ: Па тако. Има госпођа којима то чини нарочито задовољство да сваки дан добију мало, ружичасто писамце пуно љупких речи. ЖИВКА: Ето ти сад!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Или би можда боље било рећи уз наличје, будући да је Парапута живо оличење таквога наличја, као и сви они „божји људи” којима је Станковић управо са тим речима у наслову посветио засебну збирку прича.

То су две формотворне силнице о којима писац - као и о много чему другом - није морао себи полагати рачуна, али које су саодлучивале у његовоме избору једних

Али пре тога ваља рећи шта анализована реченица доиста садржи. Њоме се, најпре, уводе групе ликова о којима ће се или у првоме делу или дуж целог текста приповедати.

разгранатија и сложенија теорија прозе провела доста танана разграничења у унутарњем саставу приповедног текста, међу којима нам нека омогућавају да са друге стране приђемо улози језика и његовоме понашању особито у роману.

указати на њихову природу, на улогу коју у структури приповедног текста имају, као и на чиниоце из те структуре са којима су повратном везом повезана.

74 Последња реченица садржи две појединости на којима се ваља задржати, а чини нам се да није само једна, него су обе настале укрштањем управног и неуправнога говора.

Штавише, метаболички се низ може - под условима о којима ће се касније говорити увеличавати овако: „он, отац јој, ефенди Мита” или „он, покојник, муж, његов отац ”.

И баш тада он само привидно говори у своје име, а уистину мање или више посредује говор ликова, којима се иначе сразмерно ретко даје да самостално узму реч.

примеру такође занимљиво, и на шта ваља обратити пажњу, то је да су реченице дате са високим степеном модалности, међу којима она елиптична („Таман!“) и не садржи ништа друго до чисту модалност.

да се може узети и као правило - заједно са оним најинтимнијим светом сатканим све од самих субјективних пројекција којима ју је писац даривао штедрије но било ког другог свог јунака.

бујним чулним нагонима; затим од дубоких жеља претканих у сновне слике, и ноћне и дневне; па од мутних нада, којима је час давала маха, час их потискивала, све у преплету са својом гордом, хаџијском самосвешћу; најзад и од оне

Марко отуда, из Турске, бежи овамо у варош с големим богатством, па све до оних час крупнијих час ситнијих опонирања о којима је говорено.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Та је светиња целокупна и код свега народа у великом поштовању. А манастир се налази између толиких нахија којима је судбина доделила ту злу срећу да око старога Раса чувају завештане спомене.

оправљали више недеља укопане у виници огромне каце сличне великим стоговима, бачве за вино и ракију, крбље и бурила у којима се преноси вино по целом крају.

— Не могу... — А, бре, кад ти се вели! — подвикнуше остали Турци, којима се придружише и готово пијани Колашинци. — Харам да ти је мој хлеб и со ако не појеш као што се пева у твојем селу!

али видевши како је из куће све избезумљено потрчало, њој паде на памет да су доле око њена мртва сина Арнаути, којима ће можда бити драго да је виде сломљену и необучену, па да се после свете не толико, свакако, њој колико њеном народу:

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Химне и блесак, Муње и тресак, Алеми, топази, смарагди, рубини, Којима се свака круна на висини Тако светла чини, И цела чароб тог земаљског шика, То није кадро заслепит’ песника: Он је

“ »Невен« 1881. РОДИО СЕ ХРИСТОС! Родио се Христос, али не за маме Који ’но се плаше и од своје сенке, Којима се вије по свакоме ветру Кукавичје перо врх срамне челенке.

Родио се Христос, али не за рђе Којима се спава, кад је доба рада, Што од срца свога, од Бога им дана, Надри-философски прави накарада.

Што је Ђура Српству давô То је било са литица На којима ти му беше Јединица пратилица. У његову бурну мисô Ти си сјала лековито.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Млада невеста вас чека. Шта сте скинули мараму? РУЖИЧИЋ: Мараму? (Пипа се.) Жени, гени треба ли да се с оним занима којима ви прости робујете? Дух оставља своје блатно тело, пак се у облаке диже да се наслаждава.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

бдијем постајем глас и време Цвет већи од ноћи празни талас без успомене Звезде које се над главом мојом пале Којима замених вид и име свога правца Лађо пуна заборава и ветра без прамца Некога света тешке сене пале.

Извод из чудесне басне сна. Горке обале на којима неумешни стојимо окренути своме почетку грешни због губитка вида када светлост згасне.

МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ Свет нестаје полако. Загледани сви су у лажљиво време на зиду: о хајдемо! Границе у којима живимо нису границе у којима умиремо. Опора ноћи мртва тела, мртво је срце ал остају дубине.

Загледани сви су у лажљиво време на зиду: о хајдемо! Границе у којима живимо нису границе у којима умиремо. Опора ноћи мртва тела, мртво је срце ал остају дубине.

ПЕСНИК Он познаје све путеве и ветрове, ветрове и њихове вртове, вртове у којима расту речи и путеве од речи до наде.

Краков, Станислав - КРИЛА

Жртве сте и џелати, убице сте и убијани, а смејете се. Чему? Кућама порушеним у којима се плету плетенице за нечија гојазна рамена? Побијеној, искиданој деци? Образи су му горели руменилом све јаче.

Поручник Лука иде дуж низа шатора, који су исто тако будни и осветљени, и по којима играју погрбљене сенке. Преко свега се расула месечина, на којој се црне прилике стражара, и друга уз трње причучнула

— Зар бих знала?.. погледај, то сам зарадила... И однекуда извуче читаву гомилу згужваних банкнота, на којима су делфини пливали. Сергије се насмеши. Одабра неколико новијих и стави их себи у џеп. Остале јој поштено врати.

Иначе су у заклону држали и тешке бомбе. Око кујне се ужурбали кувари, којима су за ову прилику дали чисте кецеље и капе. Један обријани је љутито пискао што је пита прегорела.

И зато се сад они показују смело врх испрскалих камених плоча, под којима су ноћас згурени дрхтали од мраза. Преко неба су прелазиле дуге поворке очајне магле, у којој наизменице ишчезаваху,

Ђорђу блештале су мермене плоче на месечини. Једино су била тужна дуга војничка гробља на којима су расле само ниске поворке крстача. У болницама је било тако тихо и тужно.

Потом је нестајало ћепенака и тргова, и стиснули се само камени зидови, у којима су дремале ћутљиве капије. Тешки звекири су уморно висили на њима.

Ту је мушки жедно грабио женине усне. Потом су гледали дуго мозаике на којима се благо смешили анђели, и заштитнички ширио руке Свети Димитрије.

По штабовима су приређивани свечани ручкови, на којима се напијале здравице победницима. Секција војних фотографа је поново снимила генерала Сараја.

Био је тежак и мрачан као и небо над језером. Нестало је жена, високих кућа и сјајних кафана, улица којима су јурили трамваји и аутомобили и пристаништа у коме се смејали бродови.

Овде су биле куће мале и прљаве. Горе су биле планине покривене снегом, а за њима су биле друге, исто тако беле на којима се умирало. Страшна досада као мора притискивала је људе. Осетио је и Душко овде у шатору крај већ пијаног Руса.

Петровић, Растко - АФРИКА

седиште Европљана било је на оном острвцету које се зове Гореј, где се и сад могу видети Негријери, тамнице за црнце којима се трговало.

Идем у црначке улице, чије су куће као у нашој Палилули, једноспратне, окречене и са дубоким двориштима по којима гамиже свет црне деце и жена.

И дебелих усана, што оне одговарају тачно гравурама које сам налазио као дечак у старим путописима или романима у којима се говори како је црнкиња постала дадиља код гувернера, како је у кући сви заволели, па кад је дошао Божић, овако је

Гледајући аквареле на којима сам забележио чудни индиго бубуа ових црнаца што су на броду и друге боје њиног тела и одеће, пита ме Вуије: „Шта чини

Али је јасно колико своју супериорност белац плаћа својом лепотом. Планине које се појављују на хоризонту и којима се приближујемо, обале су енглеске колоније Сијера Леоне, Лавље планине, и острва испред ње.

Већ одавна пролазимо по води крај сасвим мајушних црних дерана у малим вретенастим пирогама, истесаним из стабла, којима они управљају веслајући било рукама, било широким пљоснатим лопатицама.

Догледима видимо да су широке дрвене степенице, којима се силази до кратких молова подигнутих на кољима, прекриљене шареним гомилама црнаца, исто као и црвене улице што

Аперитив, лед. На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда. Младићи с којима смо говорили јуче доводе ми једнога свог друга који би да ступи као бој.

Ово зеленило, ова густа шума овде је од палми, на којима се виде режими банана и хлебова, од кафетиа и кокоса. Ја тек овде видим да је велики део горе која ограђује реку у

Само спуштене на земљу, мале почињу игру превијене унапред, загледане у свилене жуте и црвене мараме, којима машу као пламеним цветовима. Одбацују ножице у страну, с прецизношћу хитрином и ритмом.

Последњи окрајци џиновских шума, оних страшних шума у којима је вечита ноћ, огледају се над водом. Наги дерани ускачу у пироге, грубо утесаним у стабла, и полазе на риболов.

Тражимо их, трудећи се да их опколимо, пробијајући се уским ходницима којима је огањ још, пре но што ће се угасити јурио кроз савану.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Србин! Осветник! Износићу ти страшне увреде: Злочинства грозна и нечувена, Са којима су Турци славили Господства свога грозну свечаност... А сад, опрости... глад!...

Где ти је кућа, где је колиба, Кад сјајне дворе тако презиреш У којима те срета богатство? Па онда љубав паше свемоћног?

ИСАК: Све! Кроз пукоти сам зида дебелог, Где кључа нисам могô добити Гледао њине бледе образе На којима је страшна очаја Дубоке бразде урезивала; А нагог тела јадне ритице, Иструхле давно, у закрпама, Сисаху влагу

Императоре свију светова Што из недара зрачне одежде Громове вадиш правде вечите, Те њима рушиш тврде палате У којима се роје грехови Из гадних рана бесомучника, Тирана бесних!... Боже једини!

би творац гневом плануо, Шиљући јато звезда репатих, Да азур плави свода небеског Унакрст рију, руше стубове, На којима се држе планине, Што биљем својим храни човека По урвинама света срушеног, ’Ваке би венце господ метао...

(Стана са Ћеримом долази.) СТАНА: Ти ниси бог! Ђаво ти грди мрачне зенице!... И опет ствараш дела таква Са којима се господ славио!... Оно ми није син!... Ни налик он!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Батерија иђаше напред. Изгледало је да је све у реду, и ја, одбрајајући ашове и секире у шанцу с којима је требало прикрчити пут батерији што оде коси, већ сам це радовао како ћу одавде са овога узвишенога места моћи мирно

је у борби нестало господина, за ког питате, онда га потражите међу гомилама мртвих, које су Турци оставили, и међу којима, судећи по европском оделу, многи не припадају турској народности. Главнокомандујући и т.д.

Али ни њих нема. То је ваљда бивало у оно време, кад се још борило стрелама и топузима. Од данашњих бојишта, на којима грми крупов топ и острагуша, далеко беже и врани гаврани, као и све друге тице, и све живо, а остаје само пустиња, и у

Ишли смо даље. Ватре, на којима су јуче спаљивани турски мртваци, што их Турци после шуматовачке битке оставише на бојноме пољу, још су це где где

Нема речи којима би се могла описати она поворка оцећаја, што салеће човека кад пође пред пушчане и топовске метке, од којих је сваки и

Бедни ли смо ти ми људи!.. ...Преко крвавих трупова што леже пред нама, и у којима сваки од нас гледа своју рођену скору судбу, ми цмо продужавали пушкарање с Турцима.

са стране царског правителства или са стране велесила, они су кривили народ, а тиме уврећали и Срби и оне несретнике, којима су они помагали, докле на послјетку довели су у свом отачаству тући управитеља и командара, по наредбе којих морали су

којих морали су против своје воле ваоружити србско населење пушкама и топовима, и тако су напали на своје сусједе, с којима су цјеле петстотине година живели као браћа, попалјећи и пустоши ћи нихне села и куће.

то: у тим, већином ноћним, тајним седницама министри нам једнако подносе неке телеграме на малим парчадима хартије, у којима погранични начелници (понајвише ужички и чачански) јављају како многи бегунци из Херцеговине и Босне прелазе на српско

партајске мржње давати мигове да се сад у рату, где се сви боримо против општег непријатеља, мучки убијају људи, којима је сав грех у томе што су других начела и погледа и што су у мирно време били његови активни политички противници.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Или: моје благо, Хоћу ли: душо, Или: моје драго — Кажи ми какво Име да ти дам Све су то мила Имена и лепа, Којима Србин Своме злату тепа.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Доста је било. Измислили су људи нека правила којима насилно заглушују свој разум и механизују своју савест. Питам се сада, зашто се тај сељачки народ коље, ево већ

Нашли смо се у реконвалесцентном логору у Водени. Било је доста познаника. А и са онима са којима се нисмо познавали поздрављали смо се срдачно, као да смо давнашњи пријатељи...

— Стварност је толико упечатљива, да је из моје свести истисла ту ранију представу. — А сећаш се ваљда оних слика на којима је представљен рат између нас и Турака... Стрељачки строј.

Ви свакако знате да су сви војници јуришне чете нежењени и добровољци. Међу њима има доста и таквих за којима нема ничије око да засузи. Са некима сам чак и разговарао... Видите... Сви се они могу поделити у три групе.

Ако вам се што деси, неће ми бити жао, јер сте настрадали од топова којима ви управљате. Објашњавао сам команданту како се сада даљина не цени одока, већ помоћу прецизних даљинара.

На висини преко хиљаду и осам стотина метара, дизали су се таласасти брежуљци, на којима су смештене артиљеријске осматрачнице. Иако су изложене ватри непријатељских батерија, ипак, далека је то позадина.

Ту негде мора да је и батерија. Тек што смо пошли даље, кад сретосмо групу војника, међу којима су била и два заробљеника Бугарина. Ишли су у групи и нешто пријатељски разговарали.

Задуго нисам могао да схватим где се налазим. Воз је јурио поред неких брежуљака на којима су се налазили летњиковци. Свуда наоколо владао је мир...

И то су били Немци, којима се мора одати свака част као војницима... А триста хиљада Италијана похватали су Аустријанци као зечеве.

Чак ни болест. — Мон гéнéрал! — обрати му се мајор Милан — то важи вероватно само за оне којима сада истиче боловање. — Не! — рече ђенерал строго.

Пожелео сам исто и са своје стране. Стегли смо срдачно руке један другоме и растали се. Припремљени су магацини у којима је смештена муниција за седам дана борбе.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Заправо, а што је далеко горе, имали су чак два језика којима су, каткада једни те исти писци, писали паралелно, и често исте песме у оба језика, већина од њих подједнако

Наталожило се, прво око осећања и мисли изречених у тим старим текстовима, па онда некако и у речима самим — којима музикалност нико оспорити неће нити може —, много од оних поетичних присећања која су, сама за се, изгледа збиља

Ипак, праштано је само оним грешкама којима можемо опростити, а да таквих има, познато је већ одвајкада: Сунт деліцта тамен qуібуѕ ігновіѕѕе велімуѕ.

Да пропадну и да иду сви од нас без трага Који кћери кад удају мотре само блага, Којима се права [њина] ни зашто призната, Својом ћуди коме хоће отварају врата!

Они исти птични гласи умилни С којима се сваки срећан весели Нису већ за мене; јер ми серце вене За мојом љубезном. На первом степену мога живота Жалост ме

Твоје стопе лаке Брже нег’ виловне Љубичице, руже За којима ничу, Гдигод остављају Плитке мале траге. Твоје благе речи, Сластију силовне, Ватру не угасу Што у мени стичу: Ах, да

Не може бранити веран своју љубимицу пастир, Јасну врулу има — нестала су времена У којима је Орфеј зелену мамио шуму, Рику лавова, бесна тигра давио Песмом и свирком својом, и потоке жубореће Онемио,

Опет каранфил Кити девојке кипећа прса љубвом, Стидљивожељно погледа на млада и лепа јунака, Да га недрам’ грли, у којима весело Срце куца. Пламту образи сад младом јунаку, И он верну данас тражи себи љубезну.

Могла би бити и Орфелинова”, закључује он. Н. Радојчић је доцније написао још два мала а лепа рада у којима изучава могуће књижевне узоре н подстицаје — „корен”, како он каже — Плачу; ти радови су: 1) Плач Србије, Летопис

децембра 1846, 385аб, једној од својих честих сатиричних песама поводом савремених прилика којима је био дубоко незадовољан, као основ поставио Доситејеву, и поновио је читаву у онолико строфа колико Доситејева има

Окол мене сав свет ужива весеље, Док ја вапијем. Оних истих птицах жомбори мили, С којима се сваки срећан весели, Нису већ за мене, јер ми серце вене За мом љувезном.

до пете одевена била, кака је који сват био накићен и каква су јела при обеду имали, све редом од супе до ораха, с којима је ручак окончан био.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

“ Ох, Венецијо! Што нисам муж? Да бојним мачем спасем зидине, У којима ти стара тврдица Независности скупу светињу Слабомоћнима чува прсима... (Чита.

Без боја душа да га заболи... Јок! Ено, био сам са младићима, Са којима се Зета поноси, А дође она твоја будала — Пас стари — сâм кô што се, У часу свога лудог заноса, С подсмехом неким

Ђурашко!... КАП. ЂУРАШКО: То баш и јесте Чега се плаше оне главурде У којима се ђаво укопô, Те их на пркос злобно наводи.

ЂУРАШКО: Он! — А с њиме, канда, тајно шурује Лисица стара, сердар Радоше. ЈЕЛИСАВЕТА: Они су, дакле, тврди бедеми Којима ваља темељ рушити, Да на развали такој подигнем Млеткама мојим сјајне оклопе... Ђурашко!... КАП.

тужно уздишући плаче; Али вапај до нас не допире — Црна копрен вековечитости Раставља нас од тајних гробова, У којима сахрањени леже Век човека, прошлост човечанства. Туже л’ веци силних Немањића?

А где су деца ових планина? ПРВИ СЕРДАР: Где су мачеви? ДРУГИ СЕРДАР: Где су бичеви? ТРЕЋИ СЕРДАР: Којима ћемо скота шибати... ЧЕТВРТИ СЕРДАР: Под којим ће се ропски гибати... ПРВИ СЕРДАР: Тирани! ДРУГИ СЕРДАР: Варвари!

га оркан мразно поздравља — Твог ума, жено, чедо пакосно Узбуркало је бесне валове — А валови су она племена Којима твоја слатка немилост Прогони брата, оца, другове — То су валови, што засад кришом, Ал’ грозно вичу: „Освета!...

јаву признат милију: Ти жара каквог врелом искрицом По нагој кожи нежног рамена Потражи места своје милости, По којима си вреле пољупце Начином страсти сина разметног У часовима бујне похоте Занетим умом силно расипô...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Нећу! — издера се Мијо силовито, па подиже очи, у којима се свијетлило неколико суза. — Зар је баш до тога дошло? Зар да ја оставим своју земљу, своје калеме и велике воћаре,

Давид: Шути, вузле једно вузласто! (Испрси се, затрепта очима, у којима се засвијетлише сузе неизмјерне мржње и пакости.

из чаршије, човек који ради у чаршији“ часна трпеза — сто иза црквеног олтара Часна Вериге — према веровању, окови којима је био окован св.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Умрла је слава херојства и скаске, А спомен немоћи, Молох свих времена, Ждере нове жртве, којима је цена Обешчашћен ловор и клик глупе праске.

Те сузе беху смоласте и вруће, Сузе џинова које Господ укле, Пред којима су звезде среће стукле, А сумњом прано ишчезло чезнуће.

Душа се моја сама себе боји, Јер види себе пусту, вечно саму, Као Ахасфер да бесциљно блуди, Клета од оних за којима жуди. ИИИ Јер видео сам све у теби тада: Сунца и сестре, матере и сене, Звуке и боје, реч и дрхтај пене.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ТАСА: Извини, господин-Жико, молим те! (Скупља са пода акта којима га је Жика гађао и загледа их.) Гле, па ево их акта Перићеве интабулације.

господине Милисаве: „Упитан зашто је дошао у овосреску варош, изјављује да је дошао по извесним тајним пословима, о којима власти не смеју знати”. БОКА: Нисам тако казао! ВИЋА: Него како си казао! (Грађанима.) Је ли тако казао?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Правни текстови откривају изненађујуће разуђену терминологију правног, друштвеног и привредног живота. Области у којима су доминирале речи домаћег порекла и оне у којима су преовлађивале позајмљенице биле су јасно разграничене.

Области у којима су доминирале речи домаћег порекла и оне у којима су преовлађивале позајмљенице биле су јасно разграничене.

У многим повељама, нарочито у даровницама манастирима, налазимо уводне одељке исписане црквеним језиком, у којима се бираним речима излаже и мотивише ктиторова интенција да учини богоугодно дело.

За потребе српске цркве увожене су, често тајним каналима, црквене књиге из Русије, с којима је дошла и руска редакција црквенословенског језика. Од године 1726.

У дотадашњој књижевности доминирао је екавски новоштокавски дијалекат североисточних крајева, у којима су се налазила најважнија културна, политичка и привредна средишта оновременог Српства: цела Војводина и највећи део

као на пример руског и пољског или енглеског, а за разлику од неких других словенских и несловенских језика, у којима преовлађују пуристичка настојања.

Најпре су преведени обредни и библијски текстови, а ускоро и друга дела неопходна за развијен хришћански живот, међу којима и велика дела хришћанске поезије, реторике и догматике.

буду обрађивали своје, словенске теме, они ће користити само онај ужи вид те литературе, оне жанрове и ону поетику којима се слави светачки култ, јер су први јунаци словенске књижевности били творци словенске писмености и књижевног језика,

У аутобиографском казивању, јављајући се као сведок и учесник догађаја, Стефан опширно описује своја ратовања, у којима побеђује непријатеље Немањиним чудесним деловањем.

Он је покушао да у традиционалној форми српске биографије објасни сложену судбину људи којима је пореклом одређено да испуњавају тежак задатак владара, и тако је проширио тему о одговорности владалачког позива,

Данило, док је у биографијама краља Стефана Дечанског (после 1331) и његовог сина Душана као краља (после 1335), којима је он сам аутор, Данилу од почетка поверио водећу улогу.

Јунаци су сада последњи представници српске државности, сремски деспоти Бранковићи, којима су током прве половине 16. века посвећени култни списи, службе и кратка житија, у Крушедолској књижевној школи, која

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Ја уступам цвећа стазе Којима је нога мека; Нек’ по цвећу жене газе, А трње је за човека! 1856. ГДЕ ЈА... Где ја шећер сијем, Ту отров

бледа Не завије у облаку Божје правде и истине, Сјајне зоре и вечери Зрак црвени не протури У крваве љуте змије, Којима ће дух вечити По јауку, болу, писци, Несрећнога шибат света — Донде — донде!...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Све је било друкчије. Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба

Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцености. И за све морали њу да питају, од ње да ишту.

Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац. Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.

бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. А тада је била баш и јесен.

Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер. Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

изеђу два завежљаја у којима има б. л. (Беговић, 120). У околини Ђевђелије на Велики четвртак 6. л. ките лесе са свиленим бубама (»да их не

меће око главе (»да би спавало«, СЕЗ, 16, 1910, 171). Тканице којима свекрва опасује нову младу, на три места закићене су б. (СЕЗ, 19, 1913, 166); б.

Овакво схватање, по свој прилици, дало је повода за извесне свадбене обичаје у којима је битно гледање кроз б. или б. венац.

призивају се виле на посестримљење« (Софрић, 48). Од брезове коре праве се »лиле« (буктиње) којима се, уочи Ивањдана или Петровдана, врши лустрација стоке (Рудник; Стари Влах; Власеница, упор.

траве, па га да планинци (= жени која у тој години рукује млеком) да га меће под судове у којима се сири сир или скида кајмак (СЕЗ, 19, 57). Кад на челе навале туђе челе, иситни се б.

виле воде коло (Софрић, 69). Водом у којој је скувано лишће од в., трешње, јагоде и љубичице испирају главу они којима опада коса (СЕЗ, 13, 1909, 361). В.

такође употребљен за уништење змија). Да се змија не би »повампирила«, предузимају се и друге радње, и то увек оне којима се иначе спречава повратак умрлих људи. Када се, 1933.

Али има докумената по којима изгледа да је г. доиста имао божанско поштовање и могао бити фетиш. Село Граб у Херцеговини названо је по једном

Д. се употребљује и у свадбеним врачањима, којима је циљ да се одржи међу супружницима слога и изазове плодност. На Косову, кад сватови улазе у младину кућу, треба да

се, на Бадњи дан, секу »кулидачке« — магични прутови којима се, идући из куће у кућу, боцка по пепелу и магичним дозивањем, имитовањем гласова, дочарава живина (СЕЗ, 40, 79 ид).

На Ђурђевдан стока се тера само здравцем (СЕЗ, 8, 309). Од њега се плету венци, којима се штите људи и стока (БВ, 9, 1894, 183; Тих. Р. Ђорђевић, Идење у здравац, Караџић, 4, 1903, 208 ид).

Важно је и то што прве плодове ј., по општем српском обичају, дају, као мртвачку жртву, мајке којима је умрло једно или више деце (то се зове »давање из руке«), и тек се после те жртве ј. смеју јести (в. мало доцније).

Ћипико, Иво - Пауци

Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човјека избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице. — Можете!

И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким

Јунац код кућних врата оклијева; окренувши се нагло, погледа према ватри својим великим очима у којима као да се туга са пријекором одбљескује. Жупник приђе болеснику и пружа му посљедњу утјеху пред смрт.

Под њима, заморени, траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...

до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани јабланови; поред њих ријека лети не хуче, већ жамори, као да с неким шапори.

планине, као гнијезда птичурина, поређале се кућице приљубљене уз стијене; испод њих у стрмом кршу оазе винограда, по којима се истичу загаситозелена маслинова дрвета, ниска смоква и погдјекоји мрки чемпрес...

биће блага зима, а оно окрене оштра и снежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.

Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кадгод газда прође поред њене собе, осјети мирис

Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао.

Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. Завириваше у непозната лица.

Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан. Понио би собом књигу да чита. Домало и жешће би упекло. Прави кријес!

Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи. — Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Он је од оних људи који мисле да сав остали свет не види ништа кад они зажмуре. Међу свим оним травкама за којима Доротеј трага по ливадама, можда би се нешто могло наћи и за Лаушеву несрећу.

Нигде не остављају трага. Ретки луди, као што је Прохор, корисни су за цркву. Баш зато што су спремни на подвиге којима се обичан људски ум опире као нечем неприродном, они натерују људе да их приме као чудаке, јуродиве занесењаке,

Како бих их радо повешао по дрвећу о учкуре усраних гаћа које су пунили у истим оним биткама о којима сада трућају слатке опојне будалаштине и заводе њима невину децу.

калпаке са перјем, огртаче, нова копља са блештавим врховима, нове мачеве оштрих сечива, дуге углачане штитове на којима је насликан његов грб (соко на плавом пољу), све је то он данас изделио.

јој да он излази по сопственој вољи, да доле по долини прикупља биље баш за рат јер очекује да ће бити много рањених којима само тако, помоћу мелема, може помоћи, да не излази просто из неког ината, да би правио неприлике и пометњу.

двадесет стрелаца и поставио пет каната са облуцима, што је мени изгледало као залудно расипање и оно мало снага којима је располагао.

Одметнуо се од државе и отишао у Усору и тамо међу богумилима нашао неколико следбеника са којима је почео војну против два рашка краља.

Гледао сам их док послушно седлају коње, припасују оружје, узјахују и излазе на капију. Присећао сам се свих битака у којима смо били заједно и грло се стезало при помисли да их живе никада више нећу видети.

Она је поново питала. Поново су ћутали. Онда су се нашла двојица међу окупљеном гомилом којима је било стало да се истакну пред господарицом у том тешком часу.

Знао сам да ћу таквом наредбом олабавити стеге у којима их типик држи и да ће се појавити комоција и нехат. И грех. Сматрао сам да је ипак боље допустити чак и то него

Постоје понекад такве околности у којима се човек не може снаћи, не зато што умом не би могао да предвиди исход неког догађаја, него што је присиљен да бира

Све су то ипак биле празне приче, ствари врло нејасне и несагледиве, предвиђања будућности у којима се људска памет никада није ваљано сналазила.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ах, колико сирочади над мојим се гробом моле, Којима је моја песма ублажила тешке боле! Ја сам видо сузе њине и плакао с њима често, Меки, дакле, и припада праведничко

5. Ето ту је мати са две своје кћери, За којима јуре градски каваљери: Ема је тек зимус клостер оставила, А Олга јој сестра несравњено мила; Рукавице носе до лаката

“ А Србин ће њему: „О Господе јаки! Ја бих жељно искô новина ма каки', У којима пише шта ли доле раде, Какве нове сплетке пред изборе граде?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

„И стари Вавилонци и Халдејци, а нарочито њихови свештеници, којима је то била главна дужност, посматрали су звездано небо пажљиво и истрајно.

Њене оштре ивице оцртавају се јасно у Месечевој светлости, а особито оне у којима се сударају обасјане површине са онима у тами. И горње, хоризонталне ивице оцртавају се јасно према звезданом небу.

Она је претрпана чудним инструментима, којима тек од прилике могу да одредим намену. Онај, у облику косо одсеченог вертикалнога зида, који полови платформу, врши

распоредили су се посматрачи, свештеници у таласастим одеждама, па врше своја посматрања уз неке церемонијалне обреде, којима не разумем смисао. Они су се поделили у три групе. Једна од њих посматра пажљиво Месец, друга Јупитер, а трећа Марс.

Ова тражи необичних и непредвиђених појава, или бар таквих којима се не може лако ухватити ток. Такве су појаве, сем облака и магла, које су Вавилонци у своме наивном схватању света,

Ту су уредно сложене безбројне трубе папироса, плочице и таблице, на којима је руком исписана скоро сва стара и савремена грчка, а и страна литература.

учитељу на поклон, и хронологија, наука којом се Ератостен нарочито бави, заступљена је овде безбројним списима, међу којима има и много староегипатских. Соба до ове чува резултате астрономских радова извршених у самој Александрији.

додуше, разабрати због каквих мојих заслуга ми је оно додељено, што је, уосталом, случај са свим мојим одликовањима којима сам до сада био почаствован. Кад није у питању колајна за храброст, никада се то тачно не зна.

У тој његовој годишњој шетњи, два тренутка имају нарочити значај, она када Сунце стигне у оне тачке своје путање у којима се еклиптика сече са небеским екватором.

сада је све јасно: Главна одредба хришћанских календара, увађање преступних година, дело је наших Александринаца, са којима смо се лично упознали.

Зато морам да се опростим са Клеопатром и Александринцима, са којима проведосмо угодне часове. Збогом Клеопатро, ти савршена и хармонична збирко свих женских чари и свих женских мана.

Ми смо затекли Цариград под окупацијом савезничких војска, видели француске пукове и ратне лађе на којима су се лепршале заставе енглеске, американске, француске, талијанске и јапанске, али је политичка власт већ била

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

за децу и младе или су својим стилско-тематским особеностима одговарала књижевности за децу: књижевни текстови у којима се тематизује детињство, односно младост; затим описне, родољубиве, етичке или религиозне песме.

Просветитељски дух у преради Езопових басни (Басне 1788) највише је уочљив у обимним наравоученијима у којима се бави етичким питањима и конкретним животним саветима.

рано преминули „фрушкогорски славуј“, песник Јован Грчић Миленко (1846–1875), у својим песмама је обрађивао мотиве по којима се убраја у песнике за децу.

Предзмајевску епоху је нужно познавати пошто нам указује на услове у којима почиње да ствара Јован Јовановић Змај. Не заборавимо, и његова поезија за децу настаје на подстицај школских педагога

Објављивао је у часописима Даница, Јавор, Вила, Отаџбина, Стражилово и др. и написао преко 20 књига, међу којима и Песме (1863), Приповетке И, ИИ и ИИИ (1877/1879), Задужбина (1893).

Станковић, Борисав - ТАШАНА

На средини таванице виси овећа лампа. У келнерају, горе, две лојане свеће, којима се газда и момци служе кад иду у подрум да точе пиће. Чује се лупа на кафанском улазу.

Ох, а иста река тече, у коју се купасмо и брчкасмо, исто трепере и шуморе тополе под којима смо се одмарали. Ох, де, беже: »Весело, Стојно, Весело«. Свирка и песма: Весело, Стојно, мори, весело!

Под њима виде се из земље велики каменови са старим попречним гредама на којима су амбарови лежали. С десне стране, од некадашње толико велике двоспратне куће са читавим редом соба, види се само

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Мала стопала; ситан глас; танке руке измучених прстију на којима су последњи зглавци као оглодани, од тврдих дугмета, штављене поставе, јаких конаца, и вреле материје испод утије која

И то је била тако нека врста отменог држања оних којима се може да буду покрадени, и који према разбојницима узимају као неки ритерски став.

тон, познат тон безмало неке пријатне малаксалости оних удовица које остају у жалости без икаквих животних брига; којима је са имањем дошла и врста слободе; које су здраве и јаке карактером и осећају да и саме нешто могу и вреде; које се

срцу помајке, него и чудним њеним немирним носталгијама, које је сад мање сад више јасно, али непрестано осећала, и с којима је и у гроб сишла.

Не знам, госпођо Лазарић, да ли је Бог с мном, али је сигурно са онима о којима ви водите бригу... Сутрадан, као да јуче ништа није говорила, госпа Нола позва Швабу у своју собу, да с њим

И јесте гроб и није гроб. Хумке нема. Мраморна плоча квадратна, не већа од оних којима се поплочавају цркве, а над њом здепаст камени крст.

Па онда, не знам право ни какве је вере. И тако, јесте, ја јој отписујем, али мислим к'о сви момци за којима лете цуре: „На тај ваб неће Јово поћи.” — Кад одједаред дошла диференција.

У души те жене живело је оно што често живи у душама ружних жена којима се ускраћује све сем радости од рада: туга, срџба, страх, жеђ зарађивања.

У пози затрке или борбе потсећао је на кипове древних грчких младића. Имао је магленосиве очи, за којима уздишу девојке. И бујну смеђу косу која се са сваким његовим покретом друкчије слагала, као лишће на ветру.

Фрау Роза, као и њен син, имала је врсту поштовања за људе с којима би се везала доброчинством. — То је код вас Срба кумство. — Јова граничар се прекрсти од неразумевања.

Поштарка: да јој се господин Павле, срце моје, хладно јавља. Кредитни завод: да је Паризлија унео у завод хартије којима би се на берзи могао направити дар-мар.

Стари породични сатови, пред којима се рађа и умире, уплаше се тако и изгубе хладну крв сатова, кад се у породици изроди неспоразум и запрети коб.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

какви су занати и рукоделија, и проче, но млади господичићи који путују да себе изобразе, или, боље, избезобразе, и којима по џепу туђи дукати звекећу, сасвим други метод у овој струки имаду.

забављаше се с правилима по којима се без изузетка сви романи пишу. И Робинзон Крусе на њега не мало впечатленије учини.

Толико година у пустињи без људи, и потом стра од дивјака! — Он запита свога поочима где су острови на којима дивјаци живе, да он к њима отиде, пак да види би л’ га смели заклати и изести.

ЗАГОНЕТКА »Нема ствари на овом свету веће од мене. Јупитер па ја, којима су сва возможна. Док дунем трипут, ја сам ти нов свет начинио.

један зуб изваде, нежел’ да је правим именом вичу, И тако у овој ревности толико је успела да јој је само јошт пет (у којима се неколико достопамјатни развалина наођаше) остало.

« Читатељи, добро упамтите ово изреченије. Колико је њи било којима је дошла памет, али доцне, јер није нашла главу. Романа је горње размишленије тако опечалило и погрузило, он таково

« Читатељи, добро упамтите ово изреченије. Колико је њи било којима је дошла памет, али доцне, јер није нашла главу. Романа је горње размишленије тако опечалило и погрузило, он таково

Ево, ово је карактер жениалитета код наши млади људи, о којима писано стоји: Еин Фуцхѕ траф еинен Еѕел ан, Херр Еѕел, ѕпрацх ер, једерманн Хäлт ѕіе фüр еин Геніе, фüр еинен

Има ли гдигођ на свету ове дражести, ове нежноумилне красоте, ови виспрени својства којима је природа вас преизобилно уштедрила? Сама Венус лице своје сакрива поред зрачности стаса вашег.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Н.“) гласила овако: „Једног јутра, срео сам га суморна и брижна; чело му је било мутно, а очи — оне очи којима је он тако дубоко понирао у душу човекову — биле су пуне неког чудног израза бола и прекора.

Миленковића. Ти ранији биографи изводили су своју тврдњу на основу пронађених података, по којима сам ја први разред гимназије завршио 1878. године.

“, морала узидати у Народну банку, тачно изнад оних сутеренских прозора са дебелим гвозденим шипкама, где су трезори у којима почива банчина златна подлога.

утицаја и на банчин кредит у иностранству, сакрила се, по решењу управног и надзорног одбора банчиног, измеђ' каса у којима је банчина златна новчана подлога.

Ја сам, додуше, већ раније пуштао неке животињске гласове од себе, у којима је мајка налазила известан смисао и гостима тумачила шта сам ја тиме хтео рећи, што ми необично личи на случај са

Зар ту није требало мало више нереда, мало немирнија фризура, мало неуређених власи, међ' којима би, рецимо, у ушима сјала два бриљантна бутона? Зар не, зар не би то главу чинило интересантнијом?

То су биле панталоне мога старијега брата, на којима је била исписана цела његова кратка али бурна биографија. Колена су била излизана од клечања у школи, а од очевих

Тамо је мене очекивала увек читава чета одметника од родитељске власти, са којима сам изводио разне екскурзије по туђим баштама, таванима и крововима и са којима сам изводио све могуће игре, почевши

одметника од родитељске власти, са којима сам изводио разне екскурзије по туђим баштама, таванима и крововима и са којима сам изводио све могуће игре, почевши од играња пиљака па до играња владе.

се промени поверење које смо ми, влада, сами себи присвојили, јер, као што је познато, политички клубови су установе у којима се чланови дисциплинишу да не мисле својом памећу и да не штрапацирају своју савест.

Радије ћу учинити преглед школовања по предметима. Тако ће ми се бар дати прилика да се појединим предметима, са којима сам био у непријатељству, осветим за све оне муке које су ми некада задали. Али да пођемо редом, од основне школе.

„Оченаш“ смо научили напамет и изговарали смо га као неке тајанствене речи, отприлике као што гатара говори речи којима нити зна смисла нити значаја. Том молитвом, коју нисмо разумевали, обраћали смо се, сви у један глас, сваки дан богу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Вочићи леже у блату и преживају. Онда кола са арњевима у којима плаче неко дете. На једним колима сломљен точак, војници истоварили сандуке и неке казане и подупиру кола одсеченим

Са овога места наилазимо на беспуће, на козје стазе, којима може ићи само по један човек. Пред нама одмиче један пук пешадије.

— вели потпоручник Војин. Говори се о неким транспортима хране који никако не стижу. Прича се о неким командама у којима се приређују гозбе. Проносе се гласови како су данас у другом дивизиону имали за ручак сарму од купуса.

На сваком кораку сретамо познанике из разних пукова, с којима се нисмо видели још од почетка рата. А на Еспланади свира маринска музика и даме шетају.

Свуда наоколо видели се бедни шатори, у којима су седели згрчени војници. Прођох и поред кујне једне батерије: ватра, над њом гвоздени троножац, на којем се пуши

Бивак је наједном оживео. Стигли су већ и аутомобили, којима се превлачи храна. Командири издвајају возаре који затежу дебео конопац — „пољску коњушницу“, где ће привезати коње.

Али најгоре и најцрње је што нигде нема ни капи воде. Од свих невоља којима је изложен људски организам, изгледа најтеже патње долазе од те несрећне жеђи.

— обрати се поручник Мишићу. — Потпуно! — Е, од Ветреника, још даље налево, пружа се Катунац и Гривица, према којима је Добро Поље. А од Гривице лево је Соко. То ти са Кожуха треба све да видиш... — Јест.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

лека; Кроз душу отичу ми песме у поља предалека, Кроз душу, кроз млака огледала углачаних река, Све до чудних језера којима небеса силазе у понор, Силазећи матицом својом ко шибљику однесе и зелени Бор Коме је журио негда господе збор на

Тад краљ сам стари, Обучен у јегере и лежући на кревет, Удише ноздрвама страсно све корпице цвећа Којима је засађен тапет; За политику више не мари, Ни за костобољу ногу, дворске се даме једне сећа; Па и краљица улази у

У једанаест и по опело, црква св. Марка. Ожалошћени... Очи плаве твоје: њиве малене неба По којима прстима сејао си звезде; И мисли ти као кошуте што се у топлини гнезде. Али твоје груди!

на рђаве карте где је сликано цвеће, пољубићу је тако често на прси, јер се сања о девојкама које задрхћу рано, и којима је уз очи зелене дано да им ноћ односи глас као шешире, као пад тешке хладне воде.

су по теби барбарства моја словенска и њини перунски врти, својом косом као венцем ме узвиси: да у пољима јелисејским којима будем шетао моја сенка увек мирна буде, измеђ вечери које не плаве и зора које не руде; да када пођем на збор међу

Сањао, не сањао; псовао ти по друмовима; Очи ће ти заувек остати заражене Ужасним збиљама које си негде живео, И којима ћеш опет пошумити Све провалије сна, Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.

Сувише тесан простор, да се протегли, Сувише мало звукова којима да се зева, Под покриваче оштре неба, којима пева Ревматични бол сумње, бесмо легли.

Сувише тесан простор, да се протегли, Сувише мало звукова којима да се зева, Под покриваче оштре неба, којима пева Ревматични бол сумње, бесмо легли.

Мене највише за препасти историја коју нађем у великим домаћим књигама, о физиологији - са упутствима из ње, и у којима се налазе слике у три боје, које представљају огуљено и разголићено човечанство.

Избљувах целу прошлост по поду своје собе, Руке ми беху крваве којима је нисам убио, Јечао сам тада бесвесно над трагом своје ругобе: Довукао сам се до албума, ту нашао њен лик и

Који те проклиње. СУНЧАНЕ ЛЕСТВИЦЕ И Видећу опет оне Лествице Сунчане По којима се сва Сунца дижу и спуштају, Свих светова где у чашу крв ће да присване, Видећу опет јутра из њих да играју, Грдна

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Доносиле су снове које никаквом наредбом ниси могао укинути. Били су то увек исти, мучни снови у којима су се неке празне главе усправљале и све више и више расле. Цар им је једва мало изнад стопала допирао.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Овдје ми је као да сам гдје у страни Високо, под сводом дуга уздрхтани' У којима рано прољеће се купа... Ово је крлетка топла душе моје; Кроз њен мали прозор она лети, поје, И сјај златни пије из

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ту тежњу недвосмислено изражавају или личности о којима се пева или сами певачи. У вавилонском Епу о Гилгамешу Енгиду — после победе над не беским звером — каже Гилгамешу:

Од тога тренутка кнезови и слободни сењаци, којима је запретила опасност да постану раја, почели су улазити у борбу против турског феудализма и уносити у њу војничко

Веома ретко помиње се она као терет народу. И кад се помиње као таква, оптужују се за то поједине личности, међу којима понајвише и скоро једина проклета Јерина.

даљег излагања, а овде истичемо само једно: да су песме старијих времена, зато што су настале дуго после догађаја о којима говоре, више легендарног него историјског карактера, док је са песмама средњих времена и још више са песмама новијих

Сасвим су фантастичне доцније турске вести по којима су кнеза Лазара помагали и Бугари, Арбанаси, Власи, Мађари, Немци и Чеси: требало је приказати турску победу што тежом

Већ XВ века, а може бити и раније, постале су песме у којима се певало чудно дело Милошево. Одмах се почело певати да је побуда тога дела у томе што је Милош од некога своме

Та народна тежња достиже врхунац у оним песмама у којима су опеване Маркове победе над злим вилама и над другим страшилима или у којима се пева како виле помажу Марку.

тежња достиже врхунац у оним песмама у којима су опеване Маркове победе над злим вилама и над другим страшилима или у којима се пева како виле помажу Марку.

(За Дојчина историја не зна, али догађаји о којима је реч иду свакако у доба после освојења Солуна.) Саградивши тврђаву у Смедереву (у облику троугла са двадесет и

У песмама она се назива „проклета“; међутим, историја не познаје никаква њена дела по којима би она заслуживала тај назив.

Да би се заштитили од њих, подигли су поред путева низ утврђења у којима су седела војничка одељења са задатком да штите путнике од нападача.

Свој сурови однос према Турчину сваки хајдук могао је да оправда речима којима је Вук Мићуновић у Негошеву Горском вијенцу направио разлику између везира и себе: Он је хајдук робља свезанога, он

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Која ли надгробна појања, теби, бесмртному да бих одпојао? А да с којим ли руками прикосну се нетленому ти телу? С којима устнама да целују твоје ноге, од којих но тутњење, глас, преплаши прво у рају праматер Еву?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима којима је сретају и испраћају, а и по песмама у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.

се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима којима је сретају и испраћају, а и по песмама у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.

Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази.

Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази.

Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка Дока је, као и свака радознала женска, могла

запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, а камоли једна чедна и безазлена девојчица у

сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио,

јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.