Употреба речи којих у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Учини ми се као да чујем како ланци звече... Старац обори очи доле, ућути и наново се удуби у неке чудне мисли, из којих га је тешко пробудити; изгледа као да нешто рачуна, устима само миче, али му гласа не чујеш; прстима нешто набраја,

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Наравоученије Ово исто бива људма којих ум није просвештен чистом науком, који живу у глупости и варварству, и којих су качества и склоњенија својствам

Наравоученије Ово исто бива људма којих ум није просвештен чистом науком, који живу у глупости и варварству, и којих су качества и склоњенија својствам четвероножних животиња подобна.

Не верујте, моја децо, све су то голе лажи! Но слушај|те како то бива. На гробљу су велики крстови од којих се на месечини виде сени, пак ко се је научио из младости плашити, пролазећи туда, види те сени, или каква пса да туда

Од истих погрешака од којих су не само наши стари страдали, но и ми богзна колико смо| пути чрез њих злопатили, и опет нећемо да их се чувамо.

Ко то жив прегорети може! Они дукати, од којих ни зраци божјег сунца нису им већма очи просвештавали ни срце услаждавали, а оне хиљаде раздате ком узајам, коме на

А с друге стране, оне сељане наш Хорациј ублажава који су трудољубиви и паметни, којих су чисте кућице у којима живу и судови из којих се хране.

стране, оне сељане наш Хорациј ублажава који су трудољубиви и паметни, којих су чисте кућице у којима живу и судови из којих се хране. Живити заједно с говечетом и с крмчетом, с кокошкама и с паткама, ово је скотски а не људски.

људи, баш као и ови наш зец, често и љуто варамо сравњивајући и сприуподобљавајући себе онима и у онаковим вештма од којих смо ми врло далеко.

дениqуе финес, qуос ултра цитраqуе неqуит цонсистере рецтум: јест начин у вештма, јесу извесни к тому предели преко којих и за којима не може се остановити правост.

дан долази дервиш на извор, носећи пуну главу такових крепких доказателства што су му преко ноћ на ум пала, против којих уздаше се да неће моћи други ни уста отворити. Нема онога!

разум и мудрост, исте твоје игре и забаве нека су неотлучно свезане и соједињене с чесностију и с добродјетељију, без којих добро | знај да највећа мудрост ништа није друго него највећа и крајња слепота и лудост.

Заисто, крајњега, не велим посмејанија но сожаљенија достојан је человечески род! Колика зла страда од којих би сасвим свободан могао бити да је довољно паметан и праведан?

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Мишеви од којих не можеш сакрити ни иглу у сену, ни пушку у шаши, ни шашу у магли! Мишеви које не плаше наше претње, наше

Кнез левом руком придржава узду, а десном руком показује на југ: јуче је та рука била путоказ у победе од којих се очекује да ослобађају и уједињују градове, кланце и планинске венце, сливове река, жетве, виногорја, беле раде,

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Капетан Паја био је од оних старих капетана, којих данас ретко има, и који су у своје време изучили само два-три разреда основне школе, па после дугом службом дотерали

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Дан-ноћ у страху... Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац

И војводе се опет замислише. Ноћ се спусти мирна и мрачна. Небо беше прекривено облацима, између којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда. Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица.

15. ЉУТА БИТКА Освану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И тајне мисли болне и злослутне, И страх од патња којих нема више... Слушајућ тако те вечери мутне Ветрова песму и музику кише.

Сад опет куцам на тим вратима Са којих пођох; опет вапијем, Клица живота неповратима, На првом врелу да се напијем!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.

А поп још кад хоће што важно да бесједи, поручи кмету да зовне још људе којих ће се највише тицати бесједа. Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове на

”, или „А она шта каже?”, а Нинко намјешта што боље умије. Каже да је весела као птица, и да је људи код којих је пазе да не може боље бити: „Не слази”, вели, „с крила.” Да бог да!

То сам опазио неки дан кад је Спалдинг узео од њега бритву да зареже плајваз. По цео дан чита новине којих су му пуни шпагови. Затури се у канабе и вади једне по једне.

Ја исподизах књиге којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде. Уједанпут угледам писмо на столу. Познао сам да је од моје сестре.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

И сви тресу жалосно главом и хвале покојника. Износе многе врлине његове, од којих за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту

Ту су шупе, амбари, голубињаци. Три камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за »штогл« којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане

платна прслучићи свилени са сребрном пуцади, а на глави нови чисти шеширићи (у деце већих газда свилени и чупави), из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли »шоркапе«.

Успут му је показао многе и интересантне ствари. Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију, иако се касапи туже на пацове.

и глупака што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета напамет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња

— Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема, и доживљаји којих не може бити у реалности; типови људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.

После ће свинче разýдити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.

У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору. У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши да и то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онока како се њему

! (А има таквих ствари којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдадски трговац, што није могао да се курталише

!! ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА У њој је описана свеопшта радост двеју породица, тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јула.

И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се уједаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се

Фрау Габриела је полетела одмах онога часа кад их је видела заједно у колима, и јавила свима код којих је свратила да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па заједно путују да купе ствари за спрему.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А поред тога морала је да води бригу и управо носи се са свима просјацима, и суманутима којих је увек било пуно. Сви су они били ту, на окупу.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

развоју ужасно непријатне ствари, и ако се баш ништа није знало о бесу и смеровима оних слепих и невидљивих сила, од којих је онај развој догађаја даље морао зависити.

и свежа разборитост, једна дивна јасноћа интелигенције просто зграњавала; људе који су увек знали шта хоће и код којих ме је нарочито чудио онај увек фини, танак и доследан ред мисли, ма о чему покренуо да с њима говорим.

се губиле постепено док је он бијен по челу и образима оним шашљикама, сав изгребан, журио, ломећи кукурузе између којих се провлачио. Најзад се зауставио и ту, иза једног џиновског стабла, пао од умора. Био је сам и потпуно обезбеђен.

ту склупчане у живу рану коју неки оштри нокти чупају и кидају и сва та сума неиздржљивих мука и хиљаде других због којих пати ова моја кукавна душа, бије ме и убија неким тежим маљем него све њих заједно Јер сви они знају зашто пате, и

Без родитеља, од којих је само мајку једва упамтила, Наталија је све своје детињство и дотадашњу младост провала поред ове жене, коју је

„Уђите у оне црвене магле, другови, што сте после нас издржали све сломове од којих су нам се кости превртале, уђите ви, али без оних који нас мрзе“ И тај глас из гроба, пун опомене и пун претње, гура

он је, са оном мутном, замршеном и видљивом неуређеношћу духа, нарочито и чудно привлачио пажњу мимопролазника између којих се као права правцата утвара аветно и буновно вукао. „Како је весео, ведар и раздраган овај свет — мислио је он.

Африка

Шаљемо још по две-три девојке из кућа кроз које смо прошли, и ево је пуна мала просторија, њих и дечака којих се у почетку нико не стиди.

без обланде, од живота који га баца кроз брус над којим дању пржи сунце а ноћу прелази хладан ветар; кроз мочваре с којих се диже пара.

Отад га је сувише пекло афричко сунце, сувише квасиле афричке кише, од којих се земља пушила, а да се не би уверио да оно што у њему носи тако славно име најспоредније је на свету, а да је оно

Ако пођете са миом могу вам показати ствари сасвим интересантне, до којих један путник тешко да може доћи. Само, ја путујем на невероватно упрошћен начин: без слугу, без кувара, без боја,

“ Ћутали смо, и с часа на час ме је само задржавао руком да припазим на рупе и брежиће преко којих идемо. И поред приче о његовом животу, тако једноставно трагичном, био је за мене и дале несимпатичан.

више ме не испуњује увек дивљењем, већ често тугом: дивна, светла тамнина његових мишића носи каткад бледе мрље испод којих је једе бољка. Горда чврстина младе дојке савршенога облика носи исту мрљу на себи.

Џамије су од набијене црвене земље, са терасама и купастим минаретима из којих бодљикаво избијају кочићи. Личе врло на сне у Манкону.

змије, трага се увек који је тај сусед или пријатељ који га је, убио, извршивши пре тога чаролије и фетише противу којих се није могло одбранити. Почиње право весеље. По једна или по две девојке, или младе жене, издвајају се из полукруга.

Претпостављам да би тиме хтео да ми учини задовољство, а да су у ствари били они велики циноцефалски мајмуни којих је толико у овим крајевима.

Не, ја имам да останем у згради у којој се силом прави дућан за купце којих нема, у селу по коме су полегли само усијани ваздух и небо, у друштву црнца који се и сâм ту осећа туђ и очајан.

већ сасвим био ослободио свога првога страха од губе, али не и одвратности коју човек осећа према свима болестима од којих се људско тело распада. Било је апсолутно искључено да тражим да губавца однесу на неку другу страну.

То је, даље на Нигеру, место о коме ми је Вуије толико причао. Провео је тридесет година у Африци, од којих у Куликору неколико најлепших. Све су се његове приче зато њиме завршавале.

Црњански, Милош - Сеобе 2

То је да се бабе лакше исплачу. Људи се множе као и мишеви, и голубови, којих увек има. Ако је Харах баш решио да те подунавске пукове касира, могао је то да сврши одмах после рата, а не сада.

он је, око себе, видео таласе стотине црвених гуњева, клобука, шубара, главурди, ручурди, ножурди, и носева, из којих је, као дим, избијала пара. Нашао се у облацима мириса од лоја, зноја, лука, коже, и барута.

За тренутак, Грк је високо дигао рескрипт, замотан, и сав испреплетан црним шепутима, са којих су висили велики, црни, воштани печати.

дошло је у Темишвар нагло, без прекида, без оних, позних, мразева, који су познати у пролеће те вароши. Од којих цвеће опада и воћка се смрзава.

Кроз завој, на темену, црвенела се још усирена крв. Морао је да се брани од мува, којих је, на тој чатрњи, као и стршљенова, било, много. Размишљао је тужно, и зато што није отишао да испрати Павла.

Али, после, изненада, дечица почеше да се котрљају, по кући, као да су пилуле из апотеке митровачких фратара, којих је и у Руми, на вашару, било.

Зар не би, и кад би отишао сам, видео да га, као нека сенка, прати та поворка деце, од којих је шесто још било на сиси.

Он је био приметио, од почетка, прозоре, под дрвеним поклопцима, испод којих је шумила вода. Питао се само, да ли ће успети да провуче своја рамена, туда. Али, све се може, кад је опасност смртна.

Сиротиња била је помрла и разишла се. А све је, што је још и било ту, низ брдо, било осиромашило. Међу онима којих у тим улицама више није било, Павле је имао познанике и другаре, па и рођаке, које је лично знао.

Њен тамни поглед, којим га је у колима гледала, био му је досадио. Та жена је имала чудне трепавице, од којих су горње биле дуже него доње, па се Исаковичу привиђало, кад би поглед спустила, да то слећу неки ноћни, црни,

Опет је наплаћивао неке новце свога таста и опет је псовао. Опет је обилазио сербске комерсанте, којих је још било, и у Рабу, али је ноћио код органисте бискупије, који се селио из Раба, у Беч, у службу код госпоже

У даљини, десно, шириле су се баруштине, међу рукавцима Дунава, а лево се појавише хумке, дуж којих су се видели јабланови.

Теодосије - ЖИТИЈА

И свету и божаствену службу за његов покој одслуживши, и са великим слављем спомен његов празновавши, и све ниште, којих је много дошло, самодржац довољно љубављу насити, и милостиво обасу даровима, и тако сви одоше кући.

Поцле овога свети архиепископ га удостоји да прими пресвете, страшне и животворне Христове тајне од којих се ваља бојати, и све по уставу над њима свршивши, рече: „Благодарим те, Господе, што си услишио молитву моју, и као

места, у којима нађе најизванредније и богобојазне и преподобне људе где сијају добродетељним делима слично сунцу, од којих речју и животом велику корист примивши, дивећи се њихову трпљењу у тесности, у души изграђиваше се.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Тако и обрнуто: становништво истог дијалекта показује каткад велике психичке разлике, помоћу којих се у њему издвајају јасно изражене психичке групе.

Нови је нараштај створио на земљишту двојне монархије велики број тајних друштава из којих су потекли познати атентати, извршени у Сарајеву, Загребу и још једном у Сарајеву!

то су расне особине становништва источно од Искра и од Ихтимана у Бугарској: тамо су многобројни монголоидни типови, којих је све више уколико се иде ближе Црном мору. Задруга нестаје потпуно као и слава.

Ипак, по личним проматрањима до којих смо дошли мало пре рата, можемо веровати да мржња против Срба није ухватила дубока корена код бугарских сељака.

Од великог су утицаја на народну фантазију карсне реке, којих нестаје у понорима да се после неколико километара опет појаве из пећина, затим суве простране и разгранате пећине,

У облацима су ветрогоње и здухачи. Из језера излазе крилати коњи, водени бикови, љутити змајеви огњевити из којих све ватра сипа. Свуда има злих и добрих духова.

многе крајеве динарске планинске зоне, то је појава врло јаких темперамената, виолентних, силних, огњевитих људи, код којих узрујаност, напони и подвизи могу достићи највишу меру.

За време устанка 1804. године побуњени сељаци су формирали дружине по крајевима из којих су били. Често иду два и два загрљени. Кад се зауставе да обедују увек једу заједно.

То је била маса сељака од којих је сваки имао властиту земљу. Једино одликовање је било бити поп или кнез. Попови су се нешто мало издизали изнад

Поред већ истакнутих особина они се одликују жестином и упорношћу, услед којих могу провести дуге часове у напорима. Њихова јака животна снага Није била у своме корену начета у току мучнога живота

и занесених темперамената него у многим другим динарским крајевима и да су услед тога чешћи хајдучки типови, којих уосталом нестаје из дана у дан. У турско доба се Стари Влах сматрао као права хајдучка област.

Само храброст и дела, а не богатство, изазивали су код њих дивљење и поштовање. Трговци и занатлије, којих је уосталом било мало, сматрани су за нешто ниже.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Звао сам их да им нешто пришапћем на уво, обећавао сам им и сланину, кобасицу и многе ствари којих ни сам немам, али узалуд.

друмом, чича Тришо убрзо стиже пред једну врло стару крчму, над чијим су вратима била насликана два магарца, испод којих је писало крупним словима: КРЧМА КОД ТРИ МАГАРЦА Чича Тришо избечи очи на слику: — Како то: три магарца, а само су

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Она има шашаво име, кад га викнете у неком разреду, бар десетак девојчица одговори „ту сам”, има и дугачке ноге преко којих се сви у кући саплићемо, али је највећа лафица од свих мојих сестара.

Још смо ишли за Бароницом, а око нас је већ био један мали милион шмркаваца. Из кућа крај којих смо пролазили допирало је звецкање кашика. Било је заиста подне и мој стомак је то знао. Нисам га слушао.

То је била једна од њених особина против којих се борила јер је хтела да буде добар активиста, али је мимо њене вољу из ње излетало да овај или онај није никакав

Крај мене су пролазили људи од којих сам сваког виђао бар хиљаду пута, али ја ниједног нисам могао да препознам, и нисам то ни желео.

Испод кревета собе у поткровљу лежале су ствари без којих не бисмо смели ни да помислимо на пут. Била је то Владина плава спортска торба, пар сандала; један ножић са четири

Бар тако би се вама учинило да сте је чули! Ако би вам успело да је чујете под водопадом очевих речи, од којих је свака друга била оно о сведочанствима. Сведочанства! Сведочанства! Боже мој! Је ли то било оно што ме је покренуло?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Радо се дружио са онима од којих је био духом претежнији, а да с њима лакше шалу збија. Није се носио као господар Софра.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Дунавом је могао догледати врло далеко, дуж обала, од којих је једна била жута и висока, под небом, а друга разливена у поплавама и травуљинама, у дубини.

Избио је из жбуња, у баре и тешко блато, до сапи, пред ватре, са којих су скидали печене јагањце. Сместивши се у широким чамцима, који су били прокисли, на слами и жутом, сухом лишћу, људи

и пси, трчали дуж обронка стрме обале, јаучући и плачући, све дотле док се оба чамца не изгубише у густим врбацима, из којих је допирала после промукла песма.

Ту је било последње преноћиште људи, пре укрцавања у чамце, из којих више није било изласка до Варадина. Ту је и она дошла да проведе последњу ноћ са мужем.

И загледа се тада у далека брда иза којих се сад помаљало Сунце. Кад на њему заблиста сребро, он се осети чио и лак, и као да нема тела.

Кроз сутон који се почео да спушта, Исакович их је некако извео на пољану, испод неких плотова иза којих се назираху турски надгробни споменици, као заостали пањеви, у трави, са натакнутим каменим турбанима.

ни ти воћњаци који се осете тако у мраку и миришу негде у близини, ни тај лавеж паса који је свуд исти, ни те ватре од којих засузе очи, загарави лице и угреје се једна страна, док друга прозебе.

дна видика, расле ту ноћ, поплавиле су логор неким шумом што је био нечујан, али присутан свуд, око сваког шатора, око којих је исто тако, нечујно и неопажено, никло безбројно много зрна земљиних, изривених од невидљивих кртица.

Пред логором су, на дугом столу, поставили велике завежљаје спискова, из којих им прочиташе не само њихова имена, него и имена њихових оцева, жена, деце, што их је, да се зна, сваки пут понова,

душу, полазио је отуда и стизао га, као да је, јашући ма куд, обилазио са својим хртовима све само та жита, из којих се, на брегу, тај гроб тако добро видео.

Па процеди кроз зубе, са погледом љубазним, мало сетним, изгубљеним негде, изнад града, изнад црквених кула, око којих се витлало јато голубова: „Господине Исаковичу, честитам, особито на оружју – а и фураж је добар.

у тај чудни дрворед, којим је имао без даха да пројури, а у ком су место стабала стајали непомично његови земљаци, из којих је израсло шибље.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Насупрот позитивним магијским поступцима или чинима у основи којих стоји заповест: „Ради ово, да би се десило то и то“, негативни вид магијске праксе, односно табу налаже: „Не чини ово,

“² Постоји више забрана којих млада мора да се придржава ако већ жели да има деце. „Не ваља се“ да сандук с младиним даровима буде затворен за време

позитивне магије или чини), постоји и низ забрана, табуа („негативна магија“) којих се људи морају придржавати ако желе да имају мушко дете, односно ако би хтели да избегну „несрећу“ да им се роди кћер.

Знакови на основу којих се прориче пол детета, разумљиво, најчешће су извесне промене у спољашњем изгледу труднице. Правила за дешифровање

Предмети или делови тела на основу којих се одгонета пол такође имају значење мушког, односно женског симбола. Тако су мушки симболи на пример: оружје, нож,

одређених намирница уносе и психичке, моралне и физичке карактеристике које се приписују животињама и биљкама од којих води порекло та врста хране.

Постоји низ „лоших“, нечистих места којих она мора брижљиво да се клони, да би имала нормалан и здрав пород. Трудница не сме да иде преко раскрснице, да не би

Табу-прописи којих мора да се држи трудница немају само за циљ да магијски „редукују емотивни живот“⁹², у складу са магијском логиком по

⁹⁶ Од укупно стотинак магијских правила (негативних и позитивних) којих мора да се придржава трудница ако жели да има нормално, здраво дете, свега пет-шест су позитивни магијски прописи

Осим кошуљице, постоје и многи други знаци на рођењу на основу којих се одгонета будућност новорођенчета. Тако, на пример, „црна и повелика коса на принови (детету) предсказује његово

овако описао овај древни обичај: „Пригодом порођаја, особито првога, сви рођаци и пријатељи шаљу родиљи на дар јела од којих се послије зготови вечера звана бабине.

Постоји више табуа којих се учесници повојнице морају придржавати ради дететове среће и напретка. Судове у којима су донесене понуде не ваља

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ЗА ВОЈНИЧКА ГРОБЉА Царе Душане, тражим помиловање за војничка гробља усамљена којих се регрут само каткад сети, за гробља без суза и без хлада, са гдекојим знаком твоје поште, где споменици једнолики

себре, сужње помиловане, који су вечни дужници цара, који прошлост као злу мађију не могу никад са себе да свуку, од којих и зликовци непохватани надмено се туђе и крију, и другови из детињства беже за прву на путу заокуку.

што за друге живе, оне што за друге гину, дело без вредности, дело где вредности има, за убоге исмеваче крај којих симплони среће мину окрзнув их само перјаницама свога дима.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Једнога дана однекуд се појавише и ретки саксофони: блиставе, добро чуване животиње из којих се расипао лепљиви звук, пун неизрециве носталгије и бола.

градиле су се куле и градови, осипали се у прах и пепео дворци и задужбине; лишће је прекривало камене некрополе испод којих су спавали ишчезли ратници, племићи и монаси...

Данас деца имају толико ствари за игру! Читава једна индустрија труди се да их снабде предметима помоћу којих ће избећи досаду.

Наши први пољупци имају укус пепела, накисели воњ трулих зидова са којих се цеди обојена влага. И увек је ту оно страшно осећање привремености и кривице да се чини нешто недолично.

сопствене заборавности; јесте ли закључали отирач »Добро дошли драги гости« ланцем, јесте ли понели своје таблете без којих више не можете, коме сте оставили кључ од кутије за писма, да ли је новац у новчанику — без њега бисте били изгубљени,

Певао без слуха. Мумлао на оним местима песме где не знам речи. Возио полако крај слупаних кола из којих су односили мртве. Куповао потковице на сточним вашарима, за срећу.

на коленима и послеподневне досаде, било је у том немуштом свирању и звекета великих стакала хотела »Европе«, иза којих се мувају лепе жене и славни људи на пропутовању, и безнадежног седења у капијама је било у тој мелодији коју сам чуо

малим блудницама отвара капије страха изазваног близином мушког даха; та четири такта љубави и смрти – четири такта којих ће се Бел Ами сећати и на самртној постељи— а све то у неважном граду у коме је први пут упознао вртоглаве дубине

кроз гужву гардеробе и мирис сиротињских капута, који су своје власнике напречац враћали у периферијске улице из којих су покушали побећи, њих двоје се нађоше на улици засути снежним конфетама.

архитекте, који је требало да представља чудо љупкости, баци заиста чаробну сенку на њено лице и трепавице са којих се цедио снег.

Немирне ноћи у сиротињским собама, топлине јутра и све порнографске фотографије којих су се икада дочепали у животу, већ избледеле од многих копирања и додира — све се то слило у један утисак у коме

уста црвено, а оцу розете одликовања, између њих стоје он, ошишан до главе, сестра са јабуком у руци, и три брата којих се не сећа, сва тројица са белегом смрти на челу, а даље, лево: три уоквирене споменице »Ваш син пао је јуначком смрћу.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Па онда је Хрватска, па онда је равни Сријем, ђе је наш господар ходио да га завладиче. Ту је близу Сава и Дунај, иза којих је Шумадија! Има у ћесаровини још: Талијана и Нијемаца, од којијех је и сâми ћесар.

И њен нос бјеше малчице кукаст над малијем устима, из којих бљештаху зуби. Љепоту главе зачињаше бусата црна коса, сплетена у вијенац.

Срећом, био сам у граничарском пуку, међу добрим момцима ваше крви, од којих научих ваш језик, а помало и писмо. Најзад, јутрос ми пође за руком да учиним на што сам се одавно спремао, умакох из

Кувар је ноћивао с војницима, којих поњекад бјеше и по дванаест-четрнаест. Пустине бјеху дању сложене иза врата. Те ноћи њих петорица не заподјеше шалу,

Било је пак у њихову причању и владичинијех досетака и благих шала, од којих ћемо навести само једну: — Једног љетњег дана пред вече изиде владика из манастира на гумно и сједе.

Прво и прво, вјежбаће се у писању српскога језика, учиће талијански, сређиваће старинске списе, којих има много, ићи у лов с њеким од војника, најрадије, разумије се, с њим.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Тој пресуди, међутим, измичу ретки ствараоци, код којих је то ограничавање условљено неким другим нужностима. У том случају дечја публика није груби спољашњи чинилац, чије

Изнећу нека запажања до којих сам дошао размишљајући о овом предмету, и упоређујући их са оним што је другде о њему написано.

Учини нам се, за тренутак, да неки поразни закључци до којих смо се винули можда и нису тачни, јер постоји, још, тај ниво певања и мишљења на коме се свет пре свега даје чулима, и

Што се тиче њене функције, дакле спољашњих околности у којима и „због” којих постоји, планови се обично мешају: узроци и последице, поводи и исходишта ту се радо замењују.

једино могући озбиљни књижевни напори, кад јој се непосредно поетско осмишљавање учини привлачније од свих висина до којих би могла допрети — тренутак је настанка дечје песме.

Сада бива јаснија и улога уобичајених тема, од којих се дечја песма нерадо одваја. Животињски свет, као изразито примитивна фаза свести и деловања, нашао је у дечјим

са собом сву језу страшних вечерњих прича, доброг старца, који је са сеоских зборова доносио пуне џепове поклона од којих у срцу постаје топло и ведро и читаве се ноћи лијепо сања.

Шала и смех, од којих се искри овај текст, нису друго до громко вино те слободе, најслађи плод људски безбожног односа према стварима и

пируету подсетивши нас, још једном, да у презреним и одбаченим поступцима постоје плодне могућности исказивања којих често нисмо ни свесни, и да, у сваком песнику, на једном или на другом нивоу цео народ испитује и потврђује зрачећу

У међувремену упознајемо се и са оним што су други о тим књигама написали: ситнице преко којих смо олако прелазили откривају нам се у неочекиваном светлу, извесна нејасна места добијају право значење Славна књига

О животу Дефоовом остали су занимљиви подаци, из којих се може наслутити да му у пословима, а и иначе, није цветало цвеће.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Ту сам изнео разлоге из којих нисам могао усвојити ниједну од ранијих подела, као и разлоге зашто сам дао ову поделу.

Што се тиче илустрација, овде су унете готово све до којих се могло доћи. Од појединих наших старијих писаца нису се могле наћи никакве слике; од некојих најновијих писаца нису

Књижевне појаве и књижевни радници могу се груписати по главним књижевним правцима и главним идејама којих су се држали.

На 100.000 душа, под водством пећког патријарха Арсенија ИИИ Црнојевића, пређе у Угарску, у плодне и пусте равнице са којих се раније било разбегло мађарско становништво.

Руске црквене књиге све више потискују старе црквеносрпске рукописе и штампане србуље, којих је све мање, и у српским црквама почиње се служити по књигама штампаним у Русији.

Василије Петровић је постао историчар из истих личних побуда из којих је пре њега постао Ђорђе Бранковић. Његова историја је историја само по имену.

Од њега је остао приличан број песама, пригодних и побожних, од којих су штампане две збирке: Пъсни различныя на господскïя праздники (Беч, 1790) и Стихи о воспоминанïи смерти (Будим,

световни, грађански посланици нападали су несавесност, грабљивост и самовољу архијереја, калуђера и свештеника, код којих је још владао балкански грчки дух, тражили да се духовни сталежи у својој власти ограниче и утерају у границе морала и

ИИ, уперене у првом реду против католичке цркве, али које су се неизбежно преносиле и на православну цркву, и против којих је устала и материјално угрожена црквена јерархија и прости и непросвећени народ, конзервативан у својим вековним

1836. године у Србији има само 72 основне школе, од којих свега 26 државних, са 2.514 ђака. Још 1844. године од седамнаест председника судова десет су само толико писмени да се

у Новом Саду је радила једна жива дилетантска дружина, чији чланови су махом били ђаци правници (»јурати«), од којих су неки и сами почели писати позоришне комаде.

За време револуције од 1848—1849. излазило је неколико листова, од којих су најзнатнији били Вѣстникъ, прво у Пешти, потом у Новом Саду и Карловцима, и Напредак у Карловцима и Земуну, први

Милићевић, Вук - Беспуће

јесенских киша или прољетних вода; кад јури прљава, широка и жута, прелијева и претапа оранице, ливаде и поља из којих вири поцрњела кукурузовина; окрећући млинове, носи лишће, кладе, огранке, цркотине; одроњује, откида и отима земљу

Запљусне га кадгод млаз сељачког живота из тих малих, неједнаких кућа, обиљежених муком и потребом, из којих дише биједа и сиротиња; заталаса се понекад у њима нешто мучно што дави; радници у туђини јављају да нема посла: рад

затвореним очима и јечећи; на раздрљеним рутавим грудима и на обнаженој десној нози до изнад кољена, видјеле се ране с којих отјецаше крв коју му жена заустављаше, испирајући ране ракијом.

Чинило му се да је прегорио и ту жељу, заједно са осталима којих се био одрекао. Тек покашто га нешто запече у срцу једним оштрим и јетким болом, и он само осјећа како пролази

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Не бих оставио неспоменуте ни росне, бисерне капљице, којих су пуне руже. Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

МЛИН ПОТОЧАР Има тако по нашим потпланинским селима тајновитих мјеста око којих се плету разноразне приче, обично пуне страве, везане за ноћ, смрт, нечисте силе и губљење душе.

једно весело ходање на глави, које само уозбиљавају и кваре строге маме, пољари, жандарми, попови и разни други од којих се мораш крити и бјежати а да ни сам не знаш због чега.

Све послове око којих је ваљало подвикнути и галамити обављала је Маркова тетка, Марта, спечена џорлава удовица, која није ни умјела

зараван и сав просину као да му се одједном смјести у срце то неочекивано богатство од жбуња, увала и бројних лога, од којих свака може да буде скровиште неком лукавом дјечаку. — Видиш, сви данас кажу, луд је чича, какви дјечаци!

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Више и не можемо. Разумем ја где те је бацила Хасанагина порука, видим до којих граница! Ти си тамо одакле се виде кувани облаци, казани препуни зуба, и где је свака грдоба могућа!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

беху искрпљене белим концима; у масним, прљавим минтанима; опасан с неколико појасева; на ногама свињски опанци из којих стрчаше навек слама место обојака.

Једном руком држаше га за подбрадак, а другом поче марамицом брисати му лице, врат и груди из којих је била силна јара... Брисаше она ону крв, прашину и зној а све му се ближе и ближе примицаше.

Испред куће беше стари бунар а око њега наслагане велике плоче од којих је отицала устајала, црна барица по којој патке цео дан батргаху.

те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина. Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа. Из ваше баште ништа се није чуло.

Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима. Стресох се.

Само се чује вика коњара, шкрипа белих корпа што набацане вире из крбала, а између којих се једва виде деца која јашу; у скуту им бошче, за појасом „пиштољче“ од чаури це, а босе им ноге клате се и ударају

Затим одох ка трешњама које су биле у средини винограда и око којих је била мала ледина. По гранама и око стабла било је обешених и поређаних женских хаљина.

Глава јој је била умотана крпама и старим шамијама, испод којих су падале њене проседе косе у увојцима низ лице јој, а лице јој ћошкасто и смежурано, врат издужен, смежуран, груди

Са улице допире оштар бâт нових ципела. Више моје главе, до јастука, поређане халине и преобука, од којих ме задахњује мирис на чистоту и ново. Испод иконе пуцкара кандило, мирис од тамјана собу пуни.

А унутра, у цркви, само се виде људске главе, између њих светлуцају пламени свећâ од којих се дим полако, вијугаво диже, стапа и губи међу сводовима.

Све је она то умела. И да јој нису била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!

имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку. томе је налазила као неку утеху.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

да ће књига моја бити весма полезна, не мислим у том себе хвалити, но оне људе од који(х) сам што добро научио, из којих премудри(х) књига француски(х) немецки(х) и талијански(х), најлепше мисли као цвеће избирати намеравам и наш општи

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Буновно се дим за димом вије кô и пре, на прозору слике шара од којих се мре. ПОСТАНАК ПЕСМЕ Сунашца на залазу кроз прозор пада жар, оданде на твој адиђар, са њега на дувар.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ИЗВОРИ При избору приповедака за ову Антологију прегледане су све изворне збирке народних умотворина до којих се данас могло доћи, бројна повремена издања и сви часописи са прилозима народног стваралаштва.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

суноврати Које црно сунце злати, Жута звонца која звоне При проласку Персефоне, Суноврати, асфоделе Око којих зује пчеле; Биће меда, зујем веле, Од нарциса, од имеле, Горког меда, посне жртве Посмртне за сенке мртве...

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ни један од њих није био Вук Караџић. Била су то два вука који увек наилазе у оваквим причама и без којих сличне приче не би ни постојале. „Ја сам га први видео“ (то, зеца) — рече први вук другом вуку. „Ниси, него ја!

сте се заклињали да се никада нећете угојити, да никада нећете носити сиве фланелске костиме, и никада ципеле преко којих се преливају ноге као да су принцес-крофне, никада, никада, никада — а видите, то време је ипак стигло — дошла маца на

Муж даме у астрагану изгледао је као и сви остали мужеви дама у астрагану, без којих би се тешко могла замислити криминална хроника у новинама.

и осећам још да нисам баш створена за патњу и те системе, ма шта се догађало, јер, биће толико лепих ствари због којих човек, ако није размажен, може да буде срећан! Лова је одлазила и долазила.

Беда — свега 26 отмова! Кобност — 13 коба! Труба. Осетих се некако усамљена међу свим тим максималним гледаоцима, од којих је сваки тежио најмање 250 отмова, свеједно што ме је Мишелино држао за руку.

Мислим, не би се мушкарци, од којих се свих тих вечери очекивало да ураде оно пред публиком, у знак протеста и све, љубили једни с другима као шашави,

Он, наравно, одјури колико га ноге носе и уфура наглавачке у штаб, мислим, право међу официре којих је ту било, можете већ мислити, у огромним количинама! Ту је био и као један пуковник, командант или нешто слично.

већ одавно одслужио човек војску и отишао из тог гарнизона, а они га још чекају; једнако гледају у она врата иза којих нема више ничег, ни топова, ни тенкова, ни гарнизона, који се већ одавно некуд одселио; чекају га, чекају, а њега нема!

данас неко шунд-ђубре, столице на којима су седеле рођене даме, а данас све сам шљам, шољице од кинеског порцелана из којих се стварно, али стварно,а не кобајаги, пио чај у пет сати — све је то припадало неком другом, неком правом, све то

Има ли ичега лепшег од књавања у нераспремљеним собама из којих тек што су исфурали драги гости? Кухиња је затрпана блажено неопраним тањирима, пепељаре се још пуше као бивши

Серија питања због којих бих убијала ближње: — Имате ли стерео? — Где је купатило? — Ја бих мало леда! — Сладак вам је станчић!

Почињемо тако да слушамо плоче, од којих чујем само одломке, јер непрестано претрчавам стазу на релацији шпајз — кухиња — соба, благим окретом кроз купатило у

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

куд глува буја понор-травуља, што не лелуја но гуши трепер душиних здела, крхких сасуда сребрног тембра, врх којих сумрак, голих стопала, проноси Месец с крвних обала да распет сине рујном септембра.

мреста, и винограде што трепериш смислен, да грозд ти схвате неписмен и писмен, у топлој струји очувајте места, из којих точи благост Божје климе, што бићу чува завичај и име идејо мудра летења и мреста.

котрља, одскаче, тумба, сва у мутљагу стварности мучне, чија се брља оцећа свукуд - воња по трагу визија лепих, с којих тек прска, с брèгова плавих, шљива - а српска.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Један прозор се отвара на острву: — Јесте ли ви? — Ми смо, дођите. Долазе троје; две женске прилике, од којих једна свакако девојчица, и с њима неки деран. Утапају се у помрчину испод мојих ногу где су већ људи и чамац.

Има доста времена да су потмуло у ушима сви елементи из којих је састављен. Као у музици где се одједном среде у један вапијући глас.

Мислим: Како не потрче сви онамо! Сви прозори нису затворени, а људи, до којих допире тај глас, не могу да се не пробуде. Видим да су неки прозори уистину осветљени.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Ко ће ту саборима да одоли јуче данас ил у веке видим један сабор уз двери иза којих се спремају многомирисна јела четири стотине њих гладних други се бочно крај извора хладе после сахране жедни

и преко све три Мораве уз Тимок да подигне сав мутљаг снова у наизглед разумној глави и раздели многа обећања од којих се нико не трезни веселост се жарила у свакој жили колено трзало низ обронке преци су враћали венце једино добро

се моје дете попети на небо да суди сопствене ватре ћеш добити натраг у крљушти лица кад подигнеш своја крила испод којих су убице 1000 година ће чедни бити на власти најтежа и најсуровија влада било би лакше с Оцем старим крвником

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Е, иди у другу батерију, ено тамо! — и показа ми руком у правцу неких шупа, испод којих су зјапиле топовске цеви. Моје су ципеле тупо одјекивале према лупи поткованих војничких чизама.

Омален, а црвен, са развученим уснама као ранфле, па како их љутито скупи јави се читав палисад од бора, изнад којих штрче накострешене ретке длаке, батеријски наредник је вршио појединачну смотру призивајући све могуће свеце са неба.

“ Али изгледа као да се сунце и не помера и као да нас вечност раздваја од ноћи. Сећамо се свих извора поред којих смо прошли, и сада нам је чудно како смо могли тада пролазити равнодушно поред њих.

Гледамо његову изборану и разривену површину. Виде се огромни кратери, од којих полазе зрачне пукотине. Ређају се на дурбину и војници и цокћу језиком чудећи се величанственоме призору, док им

Сељаци се прибили поред пута и чекају да артиљерија прође... А грозан је звизак и прасак шрапнела из којих сукљају жутоцрвени димови. Пешаци застали и поседали покрај плотова. Неки од војника шуњају се по празним двориштима.

Били су каљави до појаса. Собом су вукли две велике тестије, из којих се нешто пушило. — Је ли тако?... И то без дозволе!... И опет вас двојица! Танасије и Јанкуљ су ћутали.

Пођох кроз забран и тада наједном угледах ровове. Преда мном се испречили огромни бедеми од свеже земље, између којих су зјапиле дубоке јаме.

Седи, седи, друже. Лице му је јасно изолучено и обрасло маљавим црним длакама. Очи црне и сјајне, са којих свакога момента зрачи одблесак душе његове. Појавом својом унесе неку ведрину. — Митраљезац, дај који трупац...

Занемео сам пред могућношћу да сам овако голорук могао у последњем моменту наићи на неку њихову заштитницу, којих има много на пољима. Али оне могу и сада наићи. Свукоше ме с коња.

Непријатеља пред нама нема више. Гледао ме је строго неколико момената, затим спусти поглед на моја рамена, са којих су лепршали пешкири и један крај његових усана развуче се у осмех. Насмејах се и ја.

Наскоро улете локомотива вукући бескрајан низ затворених вагона из којих су вириле коњске главе. Или су на отвореним вратима теретних вагона стајали војници и радознало посматрали гомилу.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега... Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.

И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз....

за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...

Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо... Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледа јући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ПРОТИЋ, глумица у златножутом СОФИЈА СУБОТИЋ, глумица у љубичастом ФИЛИП ТРНАВАЦ, глумац са две маске, испод којих се можда налази и трећа Грађанке Догађа се у Ужицу, за време окупације. Усијано лето.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ја те желим. Руке ми дрхте, ко суве гране, са којих небо јабуке побра. Ја их пружам клецајући улицама малим, теби, прошла у свили или крпи, за сан си добра.

По једна љубав, јутро, у туђини, душу нам увија, све тешње, бескрајним миром плавих мора, из којих црвене зрна корала, као, из завичаја, трешње. Пробудимо се ноћу и смешимо, драго, на Месец са запетим луком.

Тада се, као блудећи пламенови појаве и светиљке чамаца, па лагано круже и обилазе дубине, из којих нагрну рибе у мреже. На веће даљине, у дубље море, у мирне увале острва, излазе веће барке.

Мали бродови, постављени на огромне пањеве и греде, са којих цури катран, крпе се ту, и закуцавају. Изнад њих, у зеленилу, види се село. Живот је ту страшан.

Моја мати је, кад је пао мрак, међу возовима пуним трупа, трчкала уз црвене, зелене фењере, уз локомотиве из којих је избијала пара, као из змајева, и, најзад се горко заплакала. Викала је и моје име.

У униформи боје сладоледа. Пролазим крај кафана, крај којих сам пролазио у детињству, и рај Позоришта, у које сам, ишао. У униформи изгужваној бившег официра, и тражим преноћиште.

да је то остатак из рата, али да су они цивили, а официри, нарочито гардијски, сматрали су да су то војници, од којих се поздрав мора тражити. Долазило је и до немилих сцена, због тога, на улици.

У мом сећању, нервозно, почеше тако да се мешају бледа лица жена, од којих сам се и ја растајао, или која сам видео по возовима и бродовима. То ме је гушило, те изиђох у ходник.

Плава мора, и далека острва, која не познајем, румене биљке и корали, којих сам се сетио ваљда из земљописа, једнако су ми се јављали у мислима. Најзад, мир, мир зоре, полако је улазио и у мене.

Ударци будака и чекића сећају ме на куле цркава, игру звона, крај којих сам становао. Тихо, у подножју моста, спушта се у воду, а високо, са црних кровова на црне кровове, диже се у небеса.

Камене жене, које представљају сложне француске градове, узалуд читају. У њиховим очима, са којих капље киша, зјапи само иронија камена у ноћи. Дани пролазе, и сваки врши свој посао.

Уосталом, у томе има традиција. Високо горе, сад смешне, још постоје оне ложе, са решеткама, иза којих се, некад, , чинило све, и вечерало, гледајући комедије, које нису биле блудније од живота. Сад се то ретко дешава.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Прођоше многе хиљаде година а руже су кроз цело то време биле црвене, а белих никако није било. Па и оне руже од којих је грешница Магдалена, плачући, сплела венац и њиме обвила главу мртвога Спаситеља кад су га у гроб полагали — и те су

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

и ја сам њих, пре него што се почеше тући, надоват, овог-оног распитивао о заслугама због којих су одликовани. Један ми рече да га је његов министар одликовао за ретке заслуге и пожртвовања према отаџбини, јер је

Ми смо у томе претекли цео свет. Само за последњих десет година донето је петнаест устава, од којих је сваки по три пута био у важности, одбациван и опет наново приман, те тако ни ми, нити се грађани могу разабрати и

продужи: — Разгранао сам чиновништво у својој струци тако да свако село има привредно надлештво од пет чиновника, од којих је најстарији управник економије и привреде села тога и тога.

његов с министром био је због неке јахачке трке, па одмах дођоше на ред још многа друга питања побожна и просветна, од којих је зависило правилно васпитање омладине.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу. Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа

прашине, с десетином великих, преплетених томова физике и математике, са оним самоделним физичким справицама, око којих се сâм тако дуго и ревносно трудио...

Овако, и он иде без воље или, још боље, од невоље. Па ипак, не гледајући на такве резултате, до којих долази човек посматрањем појединаца, ова целина, ове стотине људи, које се отворено и поуздано крећу напред, чине јак

— Ето их! Пази на себе, викну снаша Јула па затим изиђоше у авлију, где у исти мах застадоше путничка кола из којих искочи један млад и леп, но врло надувен господин, који пружи руку у кола И викну: — Ајде, Љубо, силази! ...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

” Његови претпостављени и потчињени, господа официри, Од којих некима из стражњице празилук вири, Оборише главе ко да су на погребу: „Ми за тим не осећамо преку потребу!

Тодор, због тога, издаје свој Правописни речник, Скупио је сто двадесет хиљада најразличитијих речи, Од којих му стан као кош пун зрелих ораха звечи.

лабудови и несити, Папагаји, шљуке, пингвини И чешљугари, који живе у Кини, Зелене жуне, креје, славуји Од којих пропланак ко клавир бруји, Соко и јастреб, учена сова Која зна осам хиљада слова, Десет врабаца, три сенице И

Песма је пуна свакојаких алузија, од којих неке ни мени нису јасне. Тако је настајала, тако се, током четири деценије, уобличавала моја дечја поезија.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

близу северног краја Нове Гвинеје, где је Шмит хтео да се са својим људима искрца да би добио обавештења о јегуљама којих има у масама по слатким водама на острву, затекао је ту једну неочекивану ситуацију.

још доста високу да би над њоме загрејан ваздух могао осетно ублажавати климу северо-западних европских земаља поред којих струја пролази и у којима би, без тога топлотног утицаја, владала велика хладноћа.

гвоздених решетака, па се на таквим, косо постављеним преградама оставе отвори који јегуљу пропуштају у просторе из којих више не може изаћи и из које се она, кад се у њима нагомила, вади обичним црпцем.

И као што је напред казано, потхват је крунисан пуним успехом. Нађена су места у Атлантском Океану из којих потичу И европске и америчке јегуље.

Пошто су добро проучене разлике између тих двеју врста јегуља, могло се са сигурношћу прећи на проналажење центара из којих се оне растурају. Ти центри имали би се тада сматрати као светска плодишта јегуља.

да се европске и америчке јегуље плоде негде у Атлантском Океану, северозападно од Азорских острва, почевши од којих је био загубљен траг одраслим јегуљама које су дотле биле праћене. То је тада потврђено и на један други начин.

Јегуља, у своме путовању од места од којих јој се губи траг, у близини Азорских острва, хвата океанске дубине, и силазећи постепено и све дубље ка морскоме дну,

Главни фактори од којих зависе те прилике су: природа морског дна, хемиски састав воде, водени притисак, температура воде, осветљење у

што апсорпцијом буде ослабљена, и то у толико јаче у колико је дубина већа, већ се и разлаже на разнобојне зраке из којих је састављена и који и сами буду на исти начин апсорпцијом слабљени силазећи у дубине, али свака боја са другом

Друге морске биљке могу опстати и под ултра-виолетним зрацима, али и тих биљака нестаје на дубинама до којих не допиру ни ти зраци, или допиру сувише ослабљени.

Ту влада потпуна тишина; дубинске струје су врло слабе и без утицаја на створове преко којих прелазе. Пошто ту нема биљног света, ти створови немају за храну ништа друго до опет живе организме, или остатке од

је, по повратку с пута, на разне стручњаке, и оно је довело до сазнања да органског живота има у свима дубинама до којих је испитивање дотле могло допрети, да морско дно има профиле и рељефе сличне онима на површини земље, и да басен

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И тако крај цвећа остаћемо сами... — Пролиће се тада, као бујне кише, Стидљиви шапати у блаженој тами, И речи из којих пролеће мирише... СЕТНА ПЕСМА Дошло је време кад нам коса седи, И наша чула постепено грубе.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

У небу сам, у мору, гледао твоје куле и остре мунаре, с којих су се к небу подизали у свануће, у дивну тишину, хиљадама свештени гласови, гласећ небу име свемогуће, земљи име

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.

Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и

И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више

Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила. При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога: — Ово је од

И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак,

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

да се бујне, преке, Таласају наше моћне реке; Наше горе да хучно роморе Као нада коју срце тражи У слутњама којих нема више; Ветар дува, пролеће мирише... Наше душе наши су пејзажи.

Они баш ништа нису знали шта Доведе ту нас. У цвећу смо ишли Славећи страсно осећања та Због којих лепо са ума смо сишли. У новом свету добро нам је сад, А свет о њему добро и не слути.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Говорни изрази су насушна потреба нашег говора, без којих он не би могао да буде ни моћно изражајно средство, ни значајан књижевни творачки чинилац.

Осим тога постоје и „приповијетке, од којих су пословице постале“. Кад се такве пословице причице користе „понајвише је обичај да се уза оваку пословицу цијела

рекоше баше. — Све наше, ништа ваше! — рекоше паше). Дијалошке пословице су често дате у стилизацији питалица, од којих је задржан само дијалог (— Друго моја, твој је човјек пијаница! — А почем ти то знадеш, драга?

Богородица, бежећи с Христом од Јевреја, уђе у неку честу да се сакрије; али је међу дрвећем било неколико јасика, у којих је лист тако трептао да се она није ту могла склонити.

5) МЕСТА И ГРАЂЕВИНЕ ДВОРИ БОГАТОГА ГАВАНА У Имотскоме, у Далмацији, имају два језера, од којих се веће, које нигде не пресуши, зове Црљено језеро (зато што је око њега црвено камење); више овога на брегу познају

(Узимајући хлеб — колач): Помоз’, боже, две поле, четири четврти, осам комада, триста и осам добрих часа! Којих часа? — Којег се преблаги Христос родио — и међ’ нана доходио!

слава тебје“; а затим у кућу уђу вертепаши — цареви: Ирод, Гашпар, Валтазар и Мелхиор, — сви обучени у стихаре преко којих је појас, с крунама на глави и са сабљама у рукама, уносећи „вертеп“.

маштрафа — чаша с дршком мензилски — поштански миндрос — клупа за батинање мојасил — ране, најчешће по рукама из којих иде жута течност мрца — смрт мудир — управитељ, комесар мудрило — глупан мука — брашно муселез — медовина;

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Бога Сведржитеља да овај свети манастир буде слободан од свих ту власти, и од прота и од других манастира, и од било којих владика, и да није ни под чијим правима, нити царским, нити црквеним, нити ичијим другим, осим под једином свеопеваном

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

исполнио је желаније моје с лихвоју, сподобивши ме за ово претпријатије љубов и похвалу избранејших нације наше, од којих сте и ви, дражајши мој, заслужити.

У том манастиру нађем неколико Болгара монаха, од којих један одведе ме кроз Кареје у Хилендар. Како ми је жао било чути да је учитељ Евгеније, не могући трпити ту којекакве

изиђу многи учени свеште|ници и учитељи, који потом составе училишта у различни поглавити мести Азије и Греције, од којих је био један и вечноблажене памети Јеротеј, учитељ смирнејски.

и здрава, но одвећ обремењена, ибо осим обичнога товара у вештма на[х]ођасмо се ту около 50 персона пасажира, од којих половина је била жена и деце, који сви прелазаху у Мореју.

ми каже да су ту две школе, у којима се јелински предаје, и да у лето учитељи предају у своји домови садовними, од којих је један близу града. Сутрадан пођем к ближњему.

њи[х]ови[х] имаде одвећ много, него само неколико стихова Симонидови[х], Фоцилидови[х], Солонови[х] и Менандрови[х], којих је врло мало, али су свету полезнији и народу ови[х] речени[х] људи славнији него све они[х] више поменути[х] сласти,

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

, тако исто има их из којих је изашло толико фратара или попова (фратар је више цијењен). Така се племена зову: свете лозе.

а тако исто и црква, да је вода око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од којих стрепе чак и свеци у цркви, којима ни св. Фране не може ништа, но им допушта да му око ископају!...

Из кукуље, чињаше се да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — још мачкастије. Бакоња се зачуди како то није још одмах видио, па онда помисли да су се, ето, у

Међер она бјеше друкчија него што је замишљао. Бјеше ружнија. На малој равни скркле се куће, из којих стрше два-три звоника. Попов момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња.

Бакоња се нагледа брадатијех светаца, којих бјеше, зар, педесет, што ситнијех што крупнијех у шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу да

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

застења и главом, тежом од врећице песка, клону на сто, главом пуном дроњака мутних сећања на протекле дане и ноћи из којих се испилио јучерашњи дан и ова ноћ. ...

То је његово, зна он те очи још из колевке, сумануто је корачао и журио да познатог не сретне, журио да те очи од којих бежи што дуже остану у њему, да не престане да гори та Вукашинова мржња, јер је, сигурно, његова, јер само Тошићева

Ноћ и село личе на вир пун ракова. Немир струји око чкиљавих лампи, честе су у кућама поред којих пролази, и лампе су смрт. Само понека закука, више као од немоћи него од жалости.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

у воду и загледа се за њом, запањен: из белог, светлуцавог песка пружали су се ка њему румени прсти корала између којих су промицале златне рибе. »Гле!« —рече себи. »Па ја сањам!

Једва је ушао у разред, толико су му ногавице сметале. С запрепашћењем опази да су неки дечаци, од којих је за главу био виши, сада високи као и он.

Принцезице су ћутале. А шта су друго могле? Уста су им била пуна шећерлема, од којих су им стомаци толико нарасли да су се једва котрљале на својим дебељушкастим ножицама. Сироте принцезе!

Затварала су је огромна Златна врата, а пред њима је лежало чудовиште у крастама, али милих очију из којих су клизиле сузе. »Зар је то Мајка ветрова?« помисли дечак. »Како је грозна!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Ишло се кроз баште, кроз капиџике, кроз пролазе којих давно нема, кроз мокар густиш и крхо– тине трајности над развалинама и ру– жичњацима.

Као да је пред њим нека препрека-невидимка. Није то ни сећање, његово, на зидине Стамбол-капије које су биле ту а којих сада нема; није то ви несећање пролазника, који и не знају да су те зидине постојале; можда је то тај коловоз, тако

шездесете годишњице Првог српског устанка, Таковски орден, али најтеже у његовом животу нису били окршаји са Турцима, којих је имао безброј, него разговори са српским чиновништвом, којих је имао неколико. Турци су Турци.

најтеже у његовом животу нису били окршаји са Турцима, којих је имао безброј, него разговори са српским чиновништвом, којих је имао неколико. Турци су Турци. Упознавао их је откако се родио.

Сад се, од двадесетпеторице, издвоје седморица и пођу на зидине. Бимбаша Конда, за њим Узун Мирко а онда они од којих су остала само имена: Петар Сремац (о коме се зна да је требало секиром да развали катанац на Сава-капији), Драги

Можда је то било и због тога што никоме није припадао иако се, повремено, оцећао везан уз многе којих више није било. (Конда је погинуо 1807, Хајдук Вељко 1813.

Ишао је поред дућанчића, којих је било више него икад, а ничији погледи и ничији шапати нису, сад, ишли за њим. Узун Мирко Апостоловић је био стар,

Било како било, он се ослањао на ту тачку и она га је водила. Без напора је тумачио знакове којих је свет таме био препун и почео је да разумева језике ваздуха и тла.

Нико од оних од којих је чуо ту песму није паши, за казну, одузео вид. Вишњић јесте. Једног сасвим обичног дана ти су му стихови дошли сами

Ако се не причињава, ако је онај поглед заиста постојао, откуда онда те различите а равноправне стварности од којих заборавља да дише?

оцећала је да није више целовита ни у договарању са оном правдом, све недостижнијом: у њој је било бар две Љубице од којих је свака имала свој глас.

У Београду је почињао октобар 1837, сав од просењене топлоте. Са прозора своје собе са којих је, кад год је била у Београду, посматрала време како се мешкољи над равницама и над рекама, Љубица је угледала велики

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

њина; У моју душу њена сен је пала; Бледа и мртва као месечина; Или к'о светлост што у катедрали, По зидовима с којих капље вода, Кроз разнобојна окна, као вали, Проспе се хладна са јесењег свода. Глас њезин беше к'о музика туге...

К'о дрвеће и моја душа пупи, И са блаженством сан стварања снива. О расти, душо, пуштај жиле, упи' Све сокове из којих живот бива! Св.

Туга је њена што цвеће гази... Речи су њене к'о туга црне, Од којих цвеће премире, трне. - „Куд ми вас неста, ви очи чарне? Ко ми вас оте, ви уста слатка?

Они баш ништа нису знали шта Доведе ту нас. - У цвећу смо ишли, Славећи страсно осећања та, Због којих лêпо са ума смо сишли. У новом свету добро нам је сад; А свет о њему добро и не слути.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Затекоше варошке улице засуте стаклом поразлупаних прозора и закрчене рушевинама зграда из којих су ископавани лешеви погинулих станара. И ја пођох из свог заклона у варош.

„Сад одмерите“, рече Питагора, „овом мером као јединицом дуж ове подвезице три узастопне дужи од којих прва нека има дужину од три, друга од четири, а трећа од пет оваквих јединица, па означите почетак, раздељке и крај

Оружан тим знањем, успео сам да нађем опште правило помоћу којег се могу пронаћи све групе онаквих целих бројева код којих збир квадрата двају мањих даје квадрат највећег. Сви троуглови, конструисани помоћу тих бројева, били су правоугли.

обадве, онда смо тиме разложили целу слику у саме подударне равнокраке правоугле троугле, једнаке задатом троуглу, од којих квадрати над катетама имају по два таква троугла, а квадрат над хипотенузом њих четири, тако да је доказ мога правила

„Добро. - Подели сваку од тих катета у три једнака дела, од којих ћемо сваки сматрати за јединицу дужине!“ Ученик поступи тако.

“ „Није ми то сасвим јасно. Не би ли се она могла схватити као изражај дејства целокупног система атома од којих је наше тело саграђено; а да тај изражај бива прекинут наступом смрти“.

„Права стварност је нематеријална“. „Нематеријална? - А ја читах у списима Демокритовим, до којих сам успео да дођем, да је материја једина права стварност“.

„А баш је обрнуто случај! Облици праве стварности су појмови, категорије, помоћу којих се једино може упознати права стварност која, чиста по себи, једнострана и непроменљива, непостала и вечна, чини свет

Две, преко сваке мере заоштрене науке, од којих једна сматраше и саму душу за материјалну, а друга само оно нематеријално за стварност; обе науке створене у наивном

Испред стражњег њеног зида и испред оба уздужна зида стајале су по три мермерне статуе од којих је свака представљала по једну музу, тако да су њих свих девет овде биле на окупу.

Па зар да се са правом не упитамо: шта је урадио тај Аристархос да му се одају почасти до којих ни један од нас није дошао?“ Сва тројица оборише главу, ћутећи. „Ту мора да је нешто друго посреди!

Истим начином којим се до сада служио, замени он мањи од та два терета са два још мања, од којих је сваки био тачно половина уклоњеног; један од тих терета дође испод оног места полуге на којем је она била обешена,

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Или боље: Сирано и опат Коањар то су два брат од којих је првог опевао Ростан у стиху, а другог Анатол Франс, својим сјајним стилом, у прози. Бар мени се тако чини.

углу станичне чекаонице где сад гледам како дремају, климајући убрађеним главама, две сељанке са корпама у крилу, из којих вире смешно испружене гушчије главе и репови.

земље и малих, цементом испуњених џакова, преко којих је, да маскира линију, набацано већ осушено пожутело грање. Из тих ровова, као из распукнутих гробова, извлачили су

Чести гвоздени мостови над дубоким безводним пролокама. Воћњаци, усред којих се беласају кућице ретко осветљене. „Побратим ће бити на станици.

А на егзерциришту, по највећој жези, и кад му се досади да се подсмева регрутима од којих боље ради „вежбање с оружјем и стражарску службу“, он одлази у јаругу код значара и тамо убија гуштере, слуша масне

био немоћан да умакне и да се ма где сакрије, јер је сваки заклон постајао жалосно бедан и дебели, огромни зидови иза којих се, као ово у рату, крио од граната претварали су се у кутије од картона, а велике грађевине у шаторе од платна.

ону страшну заповест „на посао“, а сад наредио да се обојици донесе топал чај с лимуном у оним порцеланским шољама из којих се пије у канцеларијама.

Онда Свилар скиде капут и оста у кошуљи. На грудима ниже десне сисе, и обема рукама са којих су спали искаишани рукави његове сиве радничке кошуље, указаше се тада три дубоке, модроцрвене гранатине ране, преко

су спали искаишани рукави његове сиве радничке кошуље, указаше се тада три дубоке, модроцрвене гранатине ране, преко којих су се укрштале плаве бразде и, пуни набубреле црне крви, нови ожиљци говеђе жиле.

ни груди, само ножице, сасвим мале фине ципелице, занеше ме до потпуног заборава свих брига и свих дужности поред којих дотле ништа друго нисам ни видео!

Био сам неиспаван, нервозан, једва сам се држао на сасвим уморним ногама од којих сам иначе патио. Улазећи унутра ја сам просто отео једно место до самих врата, не обзирући се што су неке, чак старије

пренесе и на мене и сметен, побркан, луд од оне близине очију, од чега ли, ја једва што промуцах неколико фраза, после којих се и ми брзо растависмо. А мало доцније био сам на улици. И тамо, на тој улици, ја сам те ноћи остао до сванућа.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

То је одраз физичкога у сфери нефизичкога, у просторе духа. И то је једна од оних ствари помоћу којих се човјек извлачи из гвозденог обруча егзистенције.

свако друго обиљежје, правила индиферентном сваку другу разлику, те их чупала из ниских и презрених стања и средина из којих су потекли издижући их и здружујући у изабрану класу великих и истинских љепота.

) Гдје нема смрти, нема ни бога. То му је обиљежје и знамен: сви безумни покушаји, све вреле самообмане снагом којих човјек надраста и превладава смрт — све је то бог.

дријемања по чекаоницама прелазних станица, облачења и свлачења шарених дроњака, и сухог кашљуцања међу кулисама, с којих се труни отровни прашуљак боја.

ћемо се Егидијева тромбона, и љутња мог дједа, и Аждрубалових несташлука, и безброја других ништавних појединости из којих је саткано наше заједничко дјетињство. И замишљам да ће се она у томе иживљавати не мање него ја.

као што су готово све максиме у којима се кондензира једно цјеложивотно искуство, била је једна од оних неколико којих сам се у животу досљедно држао. И чини ми се да никад није изневјерила.

потпуном складу и с најосјетљивијим чудоредним обзирима кад су постојале двије времешне, по правилу неудате сестре, од којих је једна подучавала клавир а друга стране језике.

идеал, и више се пута зарицали на ту везу и заједнички установљавали одређене моменте, помисли, асоцијације, код којих ћемо увијек касније, ма гдје се налазили, интензивно мислити један на другога.

А можда уопће и није плакао? Можда је само добио једну од оних наглих и жестоких кијавица од којих човјеку незадрживо прослини нос и просузе очи, без икаква унутрашњег узбуђења, без и најмањег одраза на осјећајни

Застаје човјек пред тарабама цвјетних башта у којима прскају сребрни водоскоци и из којих дозивљу чежњиви гласови жена. Застаје — али се одмах јавља опомена смрти, и он креће даље.

А да и не говоримо о другим, мање важним овоземаљским категоријама без којих се и на овој планети још некако може!... — Ох, жалим само што немам сина па да у твоје руке повјерим његов одгој!

Код сваког риторнелла, за оних неколико уводних тактова за којих је упослена сама лијева рука, у очекивању да наступи виолина с мотивом и да три оперушана гирлса на позорници сложно

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су друге за седење.

Беше то стасита и ретка појава. Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.

У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом.

Ноћас се добро промисли... Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира.

се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари.

Још неколико тренутака, па ће небесним плаветнилом прснути огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати цела околина. На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б.

Ђурица потрча још брже. У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.

— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда...

требало је претходно да зајази стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу својих

Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему.

— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова. Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.

Беше тихо летње вече. Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

се странац — „који је из земље као изникао” статива — на разбоју за ткање једна од двеју усправних гредица између којих лежи братило стио — хтео стиснути се (на кога) — бацити се стожина — колац стрн — клас који остаје на њиви пошто

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

самоћа твоја, твој живот у страви, Ни молитва с усни које се не смеше, Ништа, к'о ни цвеће јоргована плави', Од којих си сама узимала боје За дан својих нада и за живот прави.

Гробови данас добро су понели.” Ја немам сузе за хумке синова, Из којих ведро буде се слободе, И нови дани, и приче џинова, И старе земље, планине и воде.

Носи мртве речи. Ја осетим тада Да мрак мене гледа испуњен очима Оних који неће заспати никада, А од којих душа често се отима; Да мрак мене гледа са изразом свију Помрлих облака и мртвих очију Чини ми се да се отварају

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

надокнаду у задовољству које произлази из његове моћи и осећања да он припада класи изузетно привилегованих људи, без којих би човечанство одавно ишчезло у љутој борби против немилосрдних сила природе.

Тај исти коњ је био крив за повреде мога брата од којих је он и умро. Био сам сведок трагичног догађаја и мада је од тада прошло 56 година, слика тога догађаја ни до данас

Међутим, далеко од тога да су ме сматрали глупим дечаком, ако је судити по догађајима којих се ја још увек добро сећам. Једнога дана градски већници су пролазили улицом у којој сам се играо са осталим дечацима.

У том периоду у мени су се стекле многе чудне склоности, нетрпељивости и навике, од којих неке могу да припишем спољним утисцима, а неке ми остају необјашњиве.

Штавише, из незнања и безбрижности западао сам у разне тешкоће, опасности и неприлике из којих сам се извукао помоћу чаролије.

Ово је, могу да кажем, један од незаборавних догађаја којих се сећам. Мој пријатељ ме је упорно пожуривао да се што пре вратим у Париз и тамо затражим помоћ.

Пиерпонт Морган) није интересовао за мене из пословних разлога, већ из оних истих широкогрудих побуда из којих је пружао помоћ и многим другим пионирима.

схватио сам ужаснут да више нисам у стању да замислим призоре из свога живота, осим оних из детињства, оних првих којих сам био свестан.

Постоје, међутим, и изузетни разлози због којих радију треба омогућити потпуну слободу развоја. На првом месту он нуди неизмерно веће могућности и много је значајнији

концерна да произведу и јавности прикажу аутомобилско возило које би само обављало необично велики број радњи, од којих би неке биле сродне расуђивању. У том тренутку, међутим, мој предлог је сматран нереалним и од њега није било ништа.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Пред крај седељки Баба Батикин би издекламовао неку од старих српских јуначких песама од којих је многе знао напамет.

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућност пун вечне славе”.

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућност пун вечне славе”.

високи торњеви средњовековних цркава са порталима начичканим дивним ликовима светаца; јавне историјске грађевине од којих је свака причала своју причу о старој слави чешке краљевине; стари камени мост преко реке Молдаве са киповима

Сетио сам се сељака из Идвора и њиховог говора на поселима, њихових крилатица од којих је свака продирала право у моју душу.

Капитен момчади за ову годину био је такође међу њима. Претпостављао сам да се још сећа мојих разлога због којих се нисам прикључио бруцошком тиму па је желео да ми помогне. ”Октагон” група била ми је помагала на више начина.

у физици, буду изазвала у мени онај ентузијазам који је био изазван открићем новог духа и новог правца мишљења из којих се родила америчка цивилизација.

Председник Барнард, коме је био познат мој високи ранг у класи и многе тешкоће преко којих сам прешао да бих све ово постигао, зрачио је срећом када ми је предавао диплому.

Док сам гледао у његове очи, осећао сам да видим одсјај једног света пуног лепих ствари због којих вреди живети. Обавестио сам Нивена да сам дошао у Кембриџ да бих студирао код Џемс Клерк Максвела, творца нове теорије

Посматрајући људе за време вечере, чинило ми се да су њихови манири простачки, па чак и оних виших чиновника којих је било неколицина међу путницима.

Док сам гледао у његове очи, осећао сам да видим одсјај једног света пуног лепих ствари због којих вреди живети. Обавестио сам Нивена да сам дошао у Кембриџ да бих студирао код Џемс Клерк Максвела, творца нове теорије

Посматрајући људе за време вечере, чинило ми се да су њихови манири простачки, па чак и оних виших чиновника којих је било неколицина међу путницима.

Ћипико, Иво - Приповетке

Жељни тихе ватре и слаткога сна, инстинктивно упутише се према светлости. Уставише се тик до отворених врата, преко којих је жарка светлост и влажан ваздух чак до њих допирао. Леђима се прислонише уза зид што је од жестоког огња био врућ.

се да су толико пута гледали правце ономе крају откуда су се назирали голи висови како стрше у ведрину неба, иза којих се сунце рађало. Знали су да тамо свијет ходочасти чудотворцу св. Василију.

на висима Црне Горе, али до доље још није допрло, иако је већ ручано доба; пријече му надстојне високе брдине између којих је упао град.

био весео, и више пута смијаше се његову чудноме причању, понајвише о војницима што су по тврђавама живјели, око којих је била најбоља паша, и куда је господареву стоку гонио.

Девојка, гледајући их, сјети се свога града и крчмара у његовим тијесним улицама, из којих се чула дивља пјесма пијаница, а у које је она с неким страхом гледала кад би пошла по воду на врело.

Уоколо, по ратима и у увалама, виђеваху се „рибарице” из којих излажаху на крај рибари да потежу мреже; а кад би у мору бјешњела олуја, туђи бродови, што пловљаху по отвореној

А уоколо њега у мору осуле се мрке шкрапе, око којих одувијек кркоће море. Мало ниже, поред њега лежи Медвјед, а испод њих, кроз уски тјеснац, назиру се Близанци, једнаке

Гледају у мрца, у његове мокре расуте косе, надувено лице, очи упрте у празно, у укочене ноге, око којих скупише се ногавице танких гаћа, и у велике помодреле израњене руке.

И нигде уоколо никога. Црква је далеко, покривена плочама, и уз њу пет—шест сељачких димова, између којих кочи се фратарски, жупнички стан под црвеном циглом.

Чује се шуштање одела и тешки, дубоки уздаси, од којих уздаха као да се црква меком, топлом влагом застрла. Жене клекоше, а Марко часом застаде на ногама у трагу сунчеве

Ова светлост за час одвоји га од молитве и његова мисао изби из влажне цркве у морске заклонице из којих је гледао како на потамнело, усколебано море пада сутон и у њему далеко острво губи се у тами.

Њена мека коса, њене плаве очи, преливене бојом мора, из којих као да ће сузе да помоле, гледаху у њ. Задивљен, посматраше је, па осети како млаз топлоте и самилости према њој

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

ништа не изазива такву и толику помутњу као напуштање онога посебног подручја језичких изражајних средстава помоћу којих се у поезији треба да комуницира.

је почетком века наш изврсни математичар Михаило Петровић тада нову теорију моделовања засновао на односу скупова, од којих један служи као слика на коју се други пресликава, то јест моделује.

језика и књижевности, књижевности и других уметности, књижевности као културне установе према осталим установама од којих се култура састоји.

Сада се већ могу назрети бар неки, и то чисто језички, разлози због којих је наш роман био жанр који приметно касни. Сразмерно често се писало о кашњењу српског романа, и до Првог светског

Формуле су заправо само видљиви врхови испод којих се осећа општа тежња ка типизираном, једноликом уланчавању говорног низа, у складу с основном ритмичкоинтонационом

јер је овоземаљски живот променљив као месец; дванаест звезда на њеној глави значи дванаест Израиљевих племена, после којих ће доћи дванаест апостола (што је и знак саборног јединства).

Можда је најзанимљивији пример Дисове слутње из „Тамнице“ о „невиним даљинама“, са којих рођењем падамо у овај свет. На основу ње може се закључити да је у српском песништву наговештај тајанства рођења као

глагол (ућу) необичнијим (мицати) и даје две фразе с обрнутим поретком „коњ миче ногама“ и, ноге мичу коња“, од којих другу сматра бољом од прве:, дуго је све тачније и тачније и више приближује сензацију стварности“38.

При томе се није служио само понављањима, којих иначе има – бар у неким песмама – сразмерно много, нити само обичним синтаксичким паралелизмом, него је и једне и

Ако за остале његове списе, којих има несравњено више но што се мислило, и не кажемо да су подређени песмама, они су свеједно, бар за нас, лицем

А можда га је песник тек тако, мимогред поменуо, укључивши га у мрежу веома слободних асоцијација, од којих је иначе његова песма и саткана?

му не видимо, па чак себи не полажемо рачуна ни о оним речима које у говорни низ уланчавамо, нити о правилима помоћу којих их уланчавамо. Јер све то чинимо муњевитом брзином и с аутоматизованом навиком.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Завеса ЧИН ТРЕЋИ Иста соба као и у претходном чину. И ПЕРА, АНКА ПЕРА (стоји код врата из којих је дошао споља, са шеширом у руци, очекујући Анку, која је отишла у леву собу да га пријави).

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Тако, на пример, у већ помињаној приповеци Они болесни Мита у присуству своја два блиска пријатеља, од којих је један приповедач Миле, чини симболички гест пред својом женом Мариком загризавши у крушку што му је као понуде

верзији Нечисте крви време тече уназад, од садашњости ка прошлости, то јест садашњост преузима улогу оквира, преко којих се и излази у ванкњижевни свет, а прошлост је време одигравања књижевне радње.

Тако, рецимо, после двеју композиционо преломних реченица - од којих прва гласи „Њој тада све изиђе!” и друга „А сећа се свега17- аутор у првој верзији више није могао ни видети ни знати

пуноћу и значењску дубину, то се налази на нижим равнима: то су оне ситније, теже ухватљиве појединости помоћу којих саодређује понашање својих ликова.

111 Штавише, пажљиво читање показује да су кућни прозор и дворишна капија једине две границе са којих јунакиња, припадајући унутарњем, гледа на спољни свет.

Додуше, то су такође две границе са којих је девојка у старој вароши на југу Србије, као што се зна, најчешће и могла гледати, али не тако искључиво као у

Врло је карактеристичан избор детаља помоћу којих се они приказују. У ВИ глави видимо их, на пример, како на ускршњи дан не долазе кроз капију, као остали свет, него

мајчино присуство у кући (јер она послује у кухињи): „Више моје главе, до јастука, поређане хаљине и преобука, од којих ме задахњује мирис на чистоту и ново. Испод иконе пуцкара кандило, мирис од тамјана собу пуни.

169 Што је по себно занимљиво за разумевање Софкиног понашања, то су разлози помоћу којих она још као дете објашњава нарочиту „љубав и нежност” које јој се указују.

Цео призор није ништа друго него један од оних већ помињаних баба-Станиних маскираних поступака помоћу којих вешто управља вољом свог унука.

Постоји, наиме, у философији прастара подела на феноменом и ноуменом, на феноменални и ноуменални свет, од којих је први спољњи, непосредно дат нашим чулима, док се други тек мишљу успоставља - као чиста интелигибилна творевина.

Прстенаста композиција може се дефинисати као враћање на крају романа оним догађајима од којих се на почетку и пошло.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Где-где китице однегованих забрана, па рудине и про– планци, са којих се беле куће послератних насељеника, човек би рекао само оних који су из чежње а не по невољи ту побили колац.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Рођење је једина нада. Видим смеле мостове преко којих нема ко да прође. Спавај ти и твоја судбина претворена у брдо, крута где провејава смрт и љубав не спасава.

и птица Нека се земља развенча са сунцем Жица од воде проденута кроз уши боља је него црв Отишао Изашао на врата којих нема у свим водама зелени пси ме траже Овде нико не долази одавде нико не одлази, топле лажи пољубаца закопа у песак

ноћас сви сањају У вртовима где расте неповрат и папрат, и наде Нема, али нема ни страха од змије Пред вратима иза којих простор гњије.

ВИИИ СЕВАЊЕ НА ПОКОЈНИКА Пред вратима иза којих простор гњије Он је збуњени златник и двосмислени раст Мутне речи све дубље која чека на нас Да нам срж клијањем кроз

мој дане с душом елегије Тражим почетак сјај и сате стале Кад су ти две тужне птице вечност дале Пред вратима иза којих простор гњије. Ту изгубљено сећање пустињу храни.

сунцу није једина брига али једнога дана тамо где је било срце стајаће сунце и неће бити у људском говору таквих речи којих ће се песма одрећи поезију ће сви писати истина ће присуствовати у свим речима на местима где је песма најлепша онај

Краков, Станислав - КРИЛА

Непрестано су задувани, ознојени војници у кошуљама стоваривали сандуке и бале. У пристаништу се беласали бродови са којих се искрцали. По млакој, прљавој води пливали су голишави људи.

Крај пута су били жути аеродроми, са којих су полетали преплашени авиони, и кружили по избледеломе небу као узвитлале птице.

По улицама су цветала женска тела замагљена као чаше у баровима. Пук је продирао дуж кејова, крај којих се низале поворке катарки као оголеле борове шуме.

Голи је погледао стидљиво своје мршаво тело, и загазио у хладну воду. Стресао се. Вода је подизала увис дуге маље, од којих му ноге изгледаху као обрасле маховином. Потом се сагињао, и његово се месо од хладноће и стида црвенило.

се од мозаика, пољубаца, тишине цркава и прљавих чувара, који су једнако пружали руку, па су бежали на улицу, дуж којих су Турци гонили веселу магарад, и јахали енглески возари на гојазним мазгама.

Душко је веровао да је то што осећа чежња за боровима и смрекама изнад којих излећу језици дима, а испод којих увек понеко погине. Зажелео је опојности када се погурен јури у фијуку зрна.

Душко је веровао да је то што осећа чежња за боровима и смрекама изнад којих излећу језици дима, а испод којих увек понеко погине. Зажелео је опојности када се погурен јури у фијуку зрна. Хтео је покрета.

Петровић, Растко - АФРИКА

Шаљемо још по две-три девојке из кућа кроз које смо прошли, и ево је пуна мала просторија, њих и дечака којих се у почетку нико не стиди.

без обланде, од живота који га баца кроз брус над којим дању пржи сунце а ноћу прелази хладан ветар; кроз мочваре с којих се диже пара.

Отад га је сувише пекло афричко сунце, сувише квасиле афричке кише, од којих се земља пушила, а да се не би уверио да оно што у њему носи тако славно име најспоредније је на свету, а да је оно

Ако пођете са миом могу вам показати ствари сасвим интересантне, до којих један путник тешко да може доћи. Само, ја путујем на невероватно упрошћен начин: без слугу, без кувара, без боја,

“ Ћутали смо, и с часа на час ме је само задржавао руком да припазим на рупе и брежиће преко којих идемо. И поред приче о његовом животу, тако једноставно трагичном, био је за мене и дале несимпатичан.

више ме не испуњује увек дивљењем, већ често тугом: дивна, светла тамнина његових мишића носи каткад бледе мрље испод којих је једе бољка. Горда чврстина младе дојке савршенога облика носи исту мрљу на себи.

Џамије су од набијене црвене земље, са терасама и купастим минаретима из којих бодљикаво избијају кочићи. Личе врло на сне у Манкону.

змије, трага се увек који је тај сусед или пријатељ који га је, убио, извршивши пре тога чаролије и фетише противу којих се није могло одбранити. Почиње право весеље. По једна или по две девојке, или младе жене, издвајају се из полукруга.

Претпостављам да би тиме хтео да ми учини задовољство, а да су у ствари били они велики циноцефалски мајмуни којих је толико у овим крајевима.

Не, ја имам да останем у згради у којој се силом прави дућан за купце којих нема, у селу по коме су полегли само усијани ваздух и небо, у друштву црнца који се и сâм ту осећа туђ и очајан.

већ сасвим био ослободио свога првога страха од губе, али не и одвратности коју човек осећа према свима болестима од којих се људско тело распада. Било је апсолутно искључено да тражим да губавца однесу на неку другу страну.

То је, даље на Нигеру, место о коме ми је Вуије толико причао. Провео је тридесет година у Африци, од којих у Куликору неколико најлепших. Све су се његове приче зато њиме завршавале.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

СУЛЕЈМАН: Чули сте све; Ја донде нећу оком тренути; У тихом миру тамне поноћи Измишљаћу му муке, болове, Од којих ће се подне грозити.

По раскрсницам’ чини сипајућ, Постеље траже боне дечице Или рочишта вреле љубави; Па онде речи неке шушкају, Од којих живе разум оставља; Или у бољи ил’ трзавици Угуше живот заљубљенима! Пасторче тражећ, ту је јурила!... Радаче!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

стрељачког ланца виделе су се сабијене колоне, где су прилегле земљи и заклониле се за какав шумарак или забрдак, којих је било доста по бојноме пољу.

речи којима би се могла описати она поворка оцећаја, што салеће човека кад пође пред пушчане и топовске метке, од којих је сваки и њему намењен.

којима су они помагали, докле на послјетку довели су у свом отачаству тући управитеља и командара, по наредбе којих морали су против своје воле ваоружити србско населење пушкама и топовима, и тако су напали на своје сусједе, с којима

а француско друштво било би поштеђено од ових многих и дугих напона и мрцварења преко којих је сад дошло до републике. — Оставимо све остало; али зар ви збиља верујете да је република у Француској утврђена?!

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

„Не мирише твоја песма, — То је мирис рајска цвећа, То ј’ близина двеју душа, Којих-но се синак сећа. Једно душа твојег оца, — Сушта благост и доброта,— Друго душа мајке твоје, Хранитељке твог

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Мислим на четнички одред и седми пук. Док су Дринци држали аждајине ноге и реп, ви сте кидисали на оне главе, из којих је сада сукљао још жешћи пламени бес...

Одавно се нисмо видели. Али на њему није било никаквих промена, сем што су му, не знам из којих разлога, наденули име „Кица“.

Онда неће више бити ни узрока због којих се данас људи туку међу собом... ОПРОШЋАВАЈТЕ... Све што се затекло са ове стране фронта и могло да носи оружје,

Са стране се виде снежни језици, са којих отичу потоци шуморећи. Прича ми Груја да је једнога оваквога дана ишло муниционо одељење баш овом стазом.

На задњим ивица ма побили диреке, а преко њих и оне стене положили греде, изнад којих су набацали земљу. Мало ниже налазе се земунице, као курјачке рупе, где спавају војници.

— Је л’ те, бре?... Јесте ли ви те комите због којих дигоше мене и моју чету ноћас? — Слушајте, господине капетане — обрати му се ветеринар.

— Јаој, кад те не бих знао... — Кипислцауф... А?... Продужи. Драгиша се насмеја и махну главом. Ове упадице, од којих се већ био одвикао, као да су га избациле из душевне уравнотежености.

Лађа је пловила поред првог реда буради, испод којих је висила мрежа од жица. После једног километра наишли смо на други ред.

Али сам приморао себе да мислим да тако мора бити... Покушавао сам да рашчланим ова два збивања, од којих је једно телесна потреба, а оно друго, осећање према Арлети, као неопходност душевна.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Најосновније питање у вези са Бранком Радичевићем данас — из којих елемената је он заправо произишао — није, као што је познато, нимало једноставно.

стихова, видети шта је он све смео а шта морао одгурнути да би могао ићи даље, колики већ знатан резултат мимоићи а којих се све испитаних путева поетских функционисања одрећи.

Остаје ми дакле још једино да сасвим укратко објасним начела којих сам се држао приликом одабирања песама за ову Антологију.

на небо с ђаурска дивана, Ружећи веја имена негда славних Греков, Мрачећи их славу бивших златних вјеков В којих сја славјаше јунак за јунаком, Мудростију разума, мужа мишцом јаком; Онде, велим, није ни зими ни сн'јега, Ни ледене

вселенија в златно јего времја, Когда славно бјаше в мирје римско племја, Гди витјази славни всју трјасоша земљу, Којих јешче грозному гласу, мнит сја, внемљу, Којим војеводи с пламенем вливаху В души своју храброст кад на бран иђаху.

Њест, мишљу, ни тамо, во всеј Италији Ни јамуре медведу, ни јамице лији, Вездје цвјетет цвјетије и мириши гроздије Којих ниње, оле! трет војинско гвоздије. Здје мене внезапу заста слатки дремеж И роди еја пред очима мње мрачни метеж.

спати, Моје воображеније нача здје мечтати, Мње во снје јавиша еја прекрасни зраци, Душевна веселија радосно и знаци, Којих ја вам не скажу, јер би много било, Но лучше вам преповјем что се сутра збило.

Чрни твоји Заплећу ме власи, Љубов нежна своју У прејаку мрежу, А погледи твојим У очесам лежу, Којих један скорби Моје све угаси: Лице бело твоје Болесну ми душу, Болесно и срце За тобом распали.

Тим си ране позледила љуте Од којих ће многа лепа душа Падајући у вртлог несвести Од јадања доћи до скапања, У помисли што се варат дала.

1842. Никанор Грујић СИВА МАГЛО... Сива магло, ти не падај на ме! Крај мене су развалине саме, С којих туга најчешће полеће, Ту ни теби добро бити неће. Склониште је овде цигло за ме — Сива магло, ти не падај на ме!

на которо слово сказао стихотворац да би лучше, по их желанију, било и полезније кадетенштифт поставити него школе, о којих тогда на Синоду трактирало с’, и да би нужно било инштанцију предложити Синоду о том; на которо одговориле: Добро би

Н. Боројевић је у год. 1839. и 1840. објавио неколико песама у Даніці ілірѕкој, од којих две у потпуно илирским идејама, са додатком уз име Илир из Лике (данас знамо да му је тај предикат дописала редакција

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

КАТУНОВИЋ: Још црње приче, још ужасније, Од којих ће се и неразуму Као од грома силног смрвљеном У тупој глави мозак следити ЈЕЛИСАВЕТА: О! о! о!...

Станојло пада мртав.) КАП. ЂУРАШКО: Тако да ми је све — Баш до једнога све истребити, Да нема више таке невере Од којих ће се земља стидети, Што их на црним груд’ма понесе Да својим лицем трују зенице Човеку правом кад их погледа.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

По разголићеним, руњавим и широким прсима нахватало му се стврднуто иње. Уздигао накостријешене, дебеле бркове, испод којих мутно, као из неке даљине, вире уморене и готово умртвљене очи, па љума и граби уз пут. Сува зима стегла.

Велика је снага и задруга у њега била. По четрдесет, педесет кућне чељади радило је на њивама његовим, са којих су се у врелој сунчаној свјетлости кроз планинско, небеско плаветнило ломили и кршили дрхтави и задихани гласови, а

Онда би се на једном тргао, занио, подбочио би рукама слабине, окренуо би се према торовима, око којих се разлијегаше језива писка орлова и студено грактање врана и гавранова, па би као упола јаукнуо: — О ви црни врани и

осим худе и врлетне земље, коју немађоше нико више обрађивати и зиратити, и осим празних и загушљивих стаја, из којих заудараше задах смрти и пустоши. Торске љесе нешто свијет разнесе, нешто се опет осушише и сагњеше.

Ударише на пометеничке биљеге којих је много, премного на Змијању, и Реља осјети да су забасали па викну из све снаге: — Помагајте, помете нас мећава!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Па ипак ја сам само сан ти дао, А мислио сам целог себе дати. В Ја читам данас твоја писма драга Из којих топла наивност се смеје И чедна љубав, коју младост греје.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

) АНЂА (одлазећи): Бога Ми, Јеротије, грешиш... (Оде.) ВИ ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА ЈЕРОТИЈЕ (на вратима, из којих је дошао): 'Оди' господине Вићо. ВИЋА: Јесте ли сами? ЈЕРОТИЈЕ: Сам.

На њему је бивша официрска блуза са распараним знацима и чојицама од којих се траг још познаје. Он је војнички кратко ошишан, а панталоне му затегнуте ластишем под ципелом.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Она је уствари тадашње грчко унцијално писмо допуњено са четрнаест посебних слова за словенске гласове којих није било у грчком.

Међу главним преводилачким радионицама налазили су се словенски манастири на Светој Гори од којих је српски, Хиландар, био задужбина Стефана Немање, родоначелника најзначајније српске средњевековне династије.

С једне стране, приликом адаптације руских текстова за српске потребе остајале су неизмењене многе руске речи којих није било у црквенословенском.

За ускоке, међутим, неку врсту јатака представљају стране хришћанске државе, Млетачка и Аустрија, у оквиру којих, на територији Крајине, они живе као професионална војска.

Књижевност улази у период дуготрајних, беспоштедних борби, из којих ће изићи преображена. Носилац тог великог покрета из народа био је Вук Стефановић Караџић (1787-1864), реформатор

оставио иза себе обимно и разноврсно дело: велики епски спев о Првом српском устанку Сербијанка, три драмска дела, од којих је најзначајнија Трагедија вожда Карађорђа, лирске песме, космичке спевове, збирку народних песама, историјске радове

је упоредо писао историјске трагедије или "жалосна позорја" и комедије из сувременог живота или "весела позорја", од којих друге имају трајну вредност. Стерија је моралиста, друштвени критичар и сатиричар.

Из црногорске историје настали су Његошеви драмски спевови Горски вијенац (1847) и Лажни цар Шћепан Мали (1851), од којих је први његово најбоље дело. У Горском вијенцу огледа се цео пређени пут и читава епоха у којој је настао.

међу којима можемо издвојити три велике: Спомен на Руварца, Јадрански Прометеј и Санта Мариа делла Салуте, од којих је прва космичко-философска, друга родољубиво-философска а трећа еротско-философска и, уједно, његова последња и

Врхунац је достигао у кратким причама из последње деценије живота, од којих су неке ремек-дела (Поварета, Пилипенда, Нашљедство, Ошкопац и Била и др.).

Он је најзначајнији међу драмским писцима у овом периоду, од којих ваља поменути Тодора Манојловића (1883-1968), иначе песника и аутора опсежне књиге Основе и развој модерне поезије

Затим Петар Кочић. И најзад, савременици Андрићеви, од којих ваља поменути Исака Самоковлију (1889-1955), Боривоја Јевтића (1894-1959) и Марка Марковића (1896-1961).

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ЂУРЂЕВА ПЕСМА (І) Нећете ме? О, да је по вољи само грешних нас, ни себе самог, грађани, не бих ја! Знам од којих сам, и ко, и колико могу, и шта, усхтеднете ли ви, и Бог!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

А доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета«. Подрум се протезао дужином целе куће. Био пун.

одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана

Чуо жубор воде што тече олуком чаршије. Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... Али зна да сада нико у кући не спава.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

ЧАЈКАНОВИЋЕВОМ »РЕЧНИКУ« 130 И УЗ ПОЈЕДИНЕ ЧЛАНКЕ У »РЕЧНИКУ« 131 ИИ О БИЉКАМА КОЈИХ НЕМА У »РЕЧНИКУ« 151 ИИИ ПОВОДОМ ЧЛАНАКА КОЈИ НЕДОСТАЈУ У »РЕЧНИКУ« 158 РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О

). И о свадби има са ј. (која је иначе познати симбол плодности, цф. Хандw. ДА, 1, 511) доста обичаја, од којих се могу споменути ови. Ј.

Магичне траве и предмети, с помоћу којих девојка врача да је момак заволи, остављају се уочи Ђурђевдана да преноће под р. (СЕЗ, 14, 59).

, 154). Душа младог момка може »мирисати« на р. (песме у Софрић, 192). У народним песмама има доста примера из којих се види да р. може бити сеновита биљка, нпр.

Семену треба осигурати напредовање, и зато треба утицати на мистичне силе од којих то напредовање зависи. Због тога се за с. и сетву заинтересовала и магија и религија.

, 9; 40; в. и »Регистар«). Упор. и Симоновић и РСА. Код Вука (Рјечн.) и Шулека, код којих се такође не налази назив ајма, забележени су као синоними влашац и љутика.

, и она ће бити засађена на гробу више главе (ГЕМ, 25, 1962, 189). ИИ О БИЉКАМА КОЈИХ НЕМА У »РЕЧНИКУ« Алске траве (граміна драцоніѕ). Употребљавају се за лечење и бајање у Поморављу.

шудара, а тек једва ће се што на деветом уставити« А читаве ноћи онога који чека да се семе проспе плашиће све утваре којих има на свету, док га најпосле сан не савлада и »нешто дође да сјеме сакрије, а ко се уватило на деветом шудару«.

Изједелица (геум рівале). Њом се лечи жличица (бол испод ребра). Врачара трима и. надене имена, од којих једно мора бити болесниково, па их сутрадан ишчупа, и ако је оној с болесниковим именом начет корен, то је знак да му

калајисану тепсију — да испадне на њу кад при откопавању почне да бежи све дубље (СЕЗ, 65, 1952, 250, Поповци, код којих се околочеп зове »модра сјекавица«). Паламида (цірѕіум арвенѕе). У пшеничним њивама са п.

јабуке, или јаворове, или јовове, или златне јабуке, које у неприступачној шуми чува змија или аждаја, или јабуке од којих се ствара злато, или од којих расту рогови?

или златне јабуке, које у неприступачној шуми чува змија или аждаја, или јабуке од којих се ствара злато, или од којих расту рогови?

Ћипико, Иво - Пауци

јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.

већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица између којих расте висока трава. — Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. —Загријала се, а? Чекај, сада ћеш се охладити.

Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама; око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље, ријека и поље посуто пошумљеним главицама.

без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...

Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба ради положаја: ради се о томе која мора бити засађена са десне стране — или она хришћанска или

крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик—домољуба и поборника, којих требало би да се данас из захвалности сјетим; али то овога часа испуштам ради наше слоге, јер сам и ја и моји

Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата поред којих треба проћи, али чувши њено хркање одлучи се и пође даље — Златиној соби... ...

Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих складно, као из земље, ницаху камени крстови.

— проусти. — Испраћу их... И пође до на крај, пригне се и урони их у море... Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. — Сад ме мање сврби... Стојте добро! — и хтједе да крене.

Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе. Њему као главару, слала их је опћина странкама на уручење.

С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића. И ови се придружише, па између њих започе разговор и каткада подушен смијех.

Иво пође у шетњу. Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупови , из којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

То је тек видео кад је пажљиво разгледао одерану кожу. Беле белеге, којих је на јарчевој кожи било сијасет, обојили су Пипчеви људи неком непостојаном црном бојом која је тек толико избледела

Али ако је он, Јевђеније, био слеп и лаковеран, нису биле такве црне силе против којих је водио бој својом враџбином. Њима се није могло тако јајарски подвалити.

Лауш ми је за ту прилику набавио од дубровачких трговаца у Ариљу скупоцене тканине од којих сам сашила хаљине. Хтео је да се дичи са мном пред својим пријатељима.

кроз тешку капију од дебеле храстовине оковане гвозденим плочама, кроз вреву и комешање људских и коњских телесина из којих базди тешки воњ муке и печали.

Старешина наш, наш игуман, кога смо се из не знам којих разлога сви одреда прибојавали, остајао је жив, додуше и сам везан за постељу, али, изгледа, далеко од смрти, даље

братија: да је Прохору од патње помрачио ум, да су место бога у његовом срцу заузеле неке волшебне тајне силе од којих није могао да се одбрани. То ми је било одвећ просто.

монаха испрести причу према својој поквареној души, неће је разумети да му она иде да би га видала, него ко зна из којих разлога, рећи ће да је он млад и леп човек и да је она млада и лепа жена, бадава што је он монах, а она удата и

запалити од јаре и да ћемо сви ми просто излудети од тешке оморине која је треперила око наших обамрлих тела из којих зној није излазио. Гушио сам се, читава лева страна груди трунула ми је од оштрих пробада.

пошто та ствар никога није лично дотицала, све што се збивало вртело се у кругу малог броја посвећених, дакле оних од којих је зависила судбина. Сада су имали прилике да им натенане, на сламку пију господску крв.

две-три прејаке речи којима би тачно одредио оно што хоће, две-три потресне, судбоносне речи, мушке и јаросне, после којих нема наставка и беспотребног ћаплискања. „Грозно хрче“ — каже Гаврило.

мирисима ужеглог лоја, босиока, спориша, липовог цвета, крај мртвачки бледог старца разјапљених безубих уста из којих је цурила пљувачка, у роју мува зунзара и ситних мушица сирћетуша што су се купиле око натрулих крушака на трпезици,

Води га голем вепар предводник са нагоре посувраћеним очњацима. Три крмаче, од којих је једна спрасна, четири назимета и десетак прасади.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

и добро уређене државе са огромним престоницама, као што су Ур, Нинива и Вавилон, које су некад биле чуда света, а од којих стоје сада само рушевине.

Сунце је стрмо зашло, небо се заруменило, лаки вечерњи поветарац пољуљкује вите палме између којих корачамо и долазимо до главног храма вароши, Есагиле, „палате неба и земље“.

на врху Вавилонског торња како посматрају Месец, Јупитер и Марс, скупили су тим својим послом драгоцених знања, из којих се развила астрономска наука Прва од небеских појава коју су они уочили, била је та да је међусобни положај звезда -

Вавилонски астрономи пратили су то кретање Сунца врло пажљиво, па су оне звездане скупове, испред којих се оно прошета на своме годишњем путовању, груписали у дванаест јата, која су добила ова имена: Ован, Бик, Близанци,

Сем овога, чувају се овде још десетак Еуклидових дела, од којих једно о Музици. Пролазимо кроз неколико великих сала, намењених лепој литератури, и улазимо у астрономско одељење

Они су више размишљали него посматрали, више рачунали но мерили, а остављали другима надничарске послове, којих има и у науци.

Тих је питања много. Мој писаћи сто и сва његова околина претрпани су календариографским делима, из којих вадим прибележке, јер не бих желео да собом понесем целу библиотеку. О чему све људи нису лупали главу!

Она сама засенила је све то својом лепотом. О њеним тоалетама и накиту не смем ни да говорим. Све Римљанке, од којих су и најотменије биле праве паланчанке према Клеопатри, фрчале су на њу.

Зато мислим, да је Миланко дошао врло из далека, кад је пребродио реке поред којих је Стара Драва изазвала толико презирање наше прабабе.

Марс има два мала месеца. Јупитер њих једанаест, од којих су она четири која је нашао Галилеји велика небеска тела; упознаћемо их изближе на нашем путу.

Туда врви цео рој малих планета, или планетоида од којих неке прекорачавају далеко и Марсову и Јупитрову путању. До сада их је нађено преко хиљаду, а има их безброј ако

Разноликост сунаца, различита отстојања охлађених небеских тела од оних која их загревају, разни нагиби оса око којих се обрћу, специфичне особине њихових атмосфера, све то чини да у тој безбројној множини светова нема два сасвим

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Тврде четвороугаоне столице без наслона с којих се они сатима не дижу, и које им кости стружу и бутине пресецају, па сироти само одлажу ногама. Главе вечито погнуте.

Висок, танак, гибак, тамносмеђ, мало бадемастих очију с којих се капци дизали полако, заносно — Ходао је као јелен — загревала би се госпа Нола у причању о свом оцу, руке му

Све којешта се ту учи, Настасе, веруј! Све неки покојни цареви, неки покојни богови, и неке животиње којих више нема, и неће бити. Буди бог с нама! Да ми је нешто друго...

Фала Богу, кад сам дошла дотле да о томе с вама разговарам, да вас спремам за велике школе, из којих ћете ми доћи готови људи, радост моја велика у старим годинама...

Чамуња, бежи од људи, а став узима према онима који нису баш ништа криви, који су беспомоћни, али од којих он не може да утекне, и који од њега не могу да беже.

у ствари неке афере тамо далеко у Атени — како је реч изговарао учени Грк Спида — или двојица неједнако васпитаних, од којих је једноме онај други до хистерије несимпатичан зато што га је једном видео како три пута на нож нагомилану со сипа у

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

своји зраци све поверхности земне предмете озари, и животворну силу на цвеће и усеве, и на пестреновидне ливаде, којих роса као драгоцени дијамант љубопитном оку представља се, пусти; — тек што јестество затруби и радосним птичице гласом

Но то простаци раде; млади господичићи, којих оцеви сво воспитаније у том полажу да су им синови слободни, то ће рећи безобразни, сасвим други начин имаду, који је

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Све и кад би рачунали у своје држављане гуске, ћурке, пловке и друга доброћудна створења, којих је било пуно двориште и који би са своје лојалности били врло подесни поданици, шта би учинили сазивом њиховим у

Најпре све тетке и стрине, а затим и они бесплатни породични саветници од којих готово свака породица пати. Разуме се да је код мене ствар комплицирала и околност што сам у детињству имао тако

Дакле, једна велика реченица може бити састављена из више мањих реченица, од којих је свака одвојена тачком и запетом, као што у једној реченици може бити више или мање запета, код којих се предахне.

реченица, од којих је свака одвојена тачком и запетом, као што у једној реченици може бити више или мање запета, код којих се предахне. Је ли вам сад јасно?

Једном доведоше преда њ три Циганина, од којих је први крао дрењине, други јаја, а трећи лубенице. Он их построји у ред и даде првоме једну дрењину, другоме једно

Сви они који су пропустили да овај предмет савладају у школи служе се овим корисним књигама, из којих се могу сазнати не само границе држава, величине градова, брда, реке, но и многа друга корисна знања.

преграђене кутије, са лепо поређаним и нумерисаним каменицама, које је професор уносио у разред за време часова и из којих би кутија увек нестао по један егземплар у току предавања.

царству, она би најпре била слична одвратноме октоподу који је пружио осам кракова са сисаљкама на врху, од којих сваки посебице пије крв несретној жртви која би упала међу кракове те опасне животиње.

главно правило, Ти се мораш скрхати, или на а, или на б, или на с, тако да су нам а, б и с изгледали као заседе мимо којих не можеш проћи. — Шта је то клин? — пита професор.

озбиљно бацили на то да измисле и хлебац од хартије, тада је један немачки економ предложио да се заробљеницима — којих је био врло велики број — зада да мењају трећу перифрастичну коњугацију, како би се проредили.

Има ту стихова, има мудрих изрека, има афоризама и има врло корисних записа. Има, крај појединих лекција, из којих је неколико претходника, ималаца дотичних књига, пало на испиту, и врло корисних опомена, сличних оним таблицама на

— И звиждање. — Венци? — И празан стомак! — Па ипак, глумац је бар љубимац публике... — Које и до којих граница? Има две публике, једна која симпатише твојој уметности и друга која јој симпатише док си млад.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Заустависмо коње, са којих је одилазила пара. — Свршено је, господине потпоручниче — проговори Груја. Вране и гаврани загракташе над нашим

А назад се више не може. Спуштамо се непрестано и снега је већ мање. Задржао се још на хладовитим падинама, са којих отичу потоци и натапају наквашену земљу, која пишти под ногама. Дуж целога пута сустижемо пешаке.

Понекад застану наслоњени уза стену или дрво, са којих цуре танки млазеви воде, као сузе, и тек подигну главу. Преко оштрих серпентина Трешњевика, под собом, и горе изнад,

Силазећи са снежних планина и пустих кршева, посматрали смо, задивљени, куће, димњаке, из којих су се истезали праменови дима. Кроз прозоре кућа видели се кревети и осећао дах домаћег огњишта.

Штаб пука налазио се на суседном брегу. Ишао сам уском стазом између агава, опунција и испод маслина, са којих је капала вода. Свуда наоколо видели се бедни шатори, у којима су седели згрчени војници.

Наиђосмо на огроман низ лимених буради, испод којих је висила мрежа, која треба да спречи прилаз сумаренима у пристаниште.

Обично после часа остајали су сами код топова, са којих су скидали поједине делове, опет их намештали, расклапали затварач, онда га поново склапали.

Нема пута, а и види се одозго. Наши ордонанси прихватише коње. Пођосмо пешице преко заобљених стена, са којих је сукљала топлота као из загрејане пећи. — А, да ли ћемо се дочепати оних наших шума — јадикује поднаредник Груја.

Тамо је сигурно та батерија. Преда мном се неочекивано указаше низови јабланова, између којих су провиривале неке куће. Село је прилепљено уз подножје Катунца као гнездо...

Онда хвата везу са командантима пешачких пукова и командирима чета, од којих је добио извештај где се све Бугари повијају и скривају под ударцем наше артиљерије.

Грешним пешацима је најтеже. Уместо да копају ровове, они слажу испред себе гомилице од каме ња, иза којих се сакривају. Али најгоре и најцрње је што нигде нема ни капи воде.

Муницију не жалите. Гребени иза којих је била непријатељска артиљерија пурњали су од дима. Наш одлучан наступ вероватно их је дражио. А морали су се бранити.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Интервал између твог рођења и твоје смрти, изван којих: ко зна чији си, изашао је ван области деловања закона гравитације.

Знам да, чим постоје односи, постоје принципи и постоје фактори између којих су се дотични односи разапели. Мој се дух, чак и један део само мог живота, сад много више буни на помисао: да је мој

оруђа Огледате тугу своју у реци плача туђа, Старче, чије су косе забелеле сасвим у дану, Младићу, очију божанских из којих љубав свану, Тиха жено, која са анђелима мешаш своја сањања, Тешкога срца каткад у дну чудних смркавања, Не

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Куца! — крајичком кошуље обриса дечак стубиће сата између којих се клатио коњаник на златном орлу, кад се, наједном, зачу звоњава, након које неки јако удаљен глас рече: — Очисти ме!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Око ње, већ зарасли травом, разлупани и трули воденични каменови између којих се види јаз воденични, у коме прска и шуми вода. Спроћу воденице кућица са доксатом.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Преко зида и сад висе гране ротке, С којих ме плод румен у детињству зваше; И мени је — кô да куком наврх мотке Снова свијам рачве и крадем главаше, — Муктар

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Али за настанак епске поезије, поред ове тежње (и за саму ову тежњу), неопходни су и одређени социјални услови, без којих она не може да се појави или се гаси.

о ослобођењу Црне Горе и Србије). Између ових трију група постоје многе разлике и сличности, од којих ћемо већину поменути у току даљег излагања, а овде истичемо само једно: да су песме старијих времена, зато што су

Најчешће се признавала потпуна немоћ да се то питање реши. Па ипак, вреди нагласити неке околности због којих је народ могао да припише издајство баш Вуку Бранковићу: он је владао на Косову, а није погинуо у косовском боју;

Очевидно, дакле, тобожње Маркове слабости не само да нису никакве слабости него су основни и најприроднији елементи из којих је сачињена његова херојска личност.

Бој на Делиграду, „јер је ја“ — каже Вук Караџић — „ни од кога тако по реду нисам могао чути као од њега, а и они од којих сам је слушао — сви су ми казивали да су је на Делиграду чули од њега и да ју је он онде често певао Петру Добрњцу“.

Наравно, то утолико више вреди за описе који нису општа места, и којих има у великом броју. Такви су многи описи мегдана у песмама о Марку и у песмама о другим Јунацима (на пример, Марко и

грану) и после феудализма (види Вукову песму Невјера љубе Грујичине), као да се позајмице из писане књижевности, којих уосталом нема много, нису вршиле посредно, на тај начин што би неписмени људи запамтили и — више или мање измењено —

брка, панули му брци по пушкама, оно ти је Даничићу Буро; оно су ти све браћа рођена, оно су ти под каменом гује, којих жешћих у Приморју нема.

будите срца удовичка, но будите срца јуначкога, — не одајте друга ни једнога, не одајте ви јатаке наше, код којих смо зиме зимовали, зимовали, благо остављали; не одајте крчмарице младе, код којих смо рујно вино пили, рујно вино

одајте ви јатаке наше, код којих смо зиме зимовали, зимовали, благо остављали; не одајте крчмарице младе, код којих смо рујно вино пили, рујно вино пили у потаји“.

јатаке куд сте доходили, доходили, зиме зимовали, зимовали, благо остављали; казуј, курво, крчмарице младе код којих сте рујно вино пили, пили рујно вино у потаји!“ Ал’ говори стари Вујадине: „Не лудујте, Турци Лијевњани!

до 1866. године (у шест књига), четврто (државно) од 1887. до 1902. године (у девет књига, од којих само прва и пета садрже женске песме).

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Одозго га још притискоше сувим огранцима и све скупа добро увезаше врежама дивље лозе којих је по љескарима, ивицом Гаја, било на претек.

Начињене су чак и мале степенице с три широке пречаге помоћу којих ће куја силазити и излазити из свог тајног скровишта.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А да с којим ли руками прикосну се нетленому ти телу? С којима устнама да целују твоје ноге, од којих но тутњење, глас, преплаши прво у рају праматер Еву? Каквим ли очима могу смотрити ми Бога под телесним покривачем?

Него радуј се о том, јер ти имаш такве очи, каквено ангели имаду, којимано се Бог може видети, и скроз којих се тебе голема разума светлост зажиже.

И дванаист високих кула има у њему, на којих но написана су имена дванаистим апостолом. Ал' је ли, није ли то? Кад ко позадуго хоће

Пропаст — то је голема, широка и сасма дубока провалија где но проходљива ћуприја ни од којих великих мудараца ни вештих мајстора наместити се не може.

пролаз и излаз често, ишчекивање се напољу по буџаци, слатко слушање многозабавно хегеда и остале свирње, песми ли којих безочних. А мисао сва цело склонита круто к играчицами преласно се у томе при седењу у вражије споне с премамом лови.

И пак јоште ко томе какво ваља ти имати знање расудно, којих ли грехова [рад] и падања, доброиспитно и заустезано, пустињиком, великопостником, манастирцем, особито ћелијашем,

Ама како ће Марија поднети огањ твога божаства? Твоји престоли на којих но седиш пламтећи из окола жегу са својом зраком палећи и тебе ли може поднети плашљива девојка?

Деде пропитај танцовође и свираче око којих но се многи изокола скупљају за чудо згледно и чувено играчине и свирње. Доиста ће отказати когод понаметљивији, што

натраг к домовини свога оца рече: — Кога бих ја учинио чувара томе свом миљку да се не покраде; ако бих одредио којих од мојих домашњих чељад, то ће га погазити теке исто и гране му поламати и ниушто ће бити и запустити га.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Хахаха!“ смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено.

једно фамилијарно веће на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или, још боље, девојака од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор Мане кујунџија.

се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у прусуству пет женâ (рачунајући ту и Доку) од којих су две — Таска и дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних)

начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове од којих је њој бучала глава не само од тетка-Таскиних реферата него и од свију других стрина, ујни и тетака које се после

Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутру опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије