Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У Идвору смо имали ковача, колара и берберина; то су биле наше занатлије; имали смо и једног Грка трговца којије имао много новаца и носио скупа варошка одела, али није било ниједног угледнијег српског сељака у Идвору, без обзира
Посао му је ишао добро, а завод му је био веома познат. Његовом оцу, коме је било преко осамдесет година, и којије водио посао у заводу, била је потребна помоћ.
Када сам се нашао на палуби брода којије требало да ме превезе у Европу на даље студије, и посматрао ону ужурбаност око напуштања закрчене Њујоршке луке,
се баш лако сналазио у ситуацији када сам морао пазити на ауторитет мога нећака кнеза, који је био на челу села и кума којије био на готово супротном крају друштвене лествице.
се баш лако сналазио у ситуацији када сам морао пазити на ауторитет мога нећака кнеза, који је био на челу села и кума којије био на готово супротном крају друштвене лествице.
Био је виртуоз математичке технике и припремао је виртоузе; био је велики мајстор којије увежбавао будуће ”сениор ренглере”.
Кладио сам се да већина њих неће знати име научника, који је по мишљењу доктора Велча а и мом, био највећи научник којије икад дипломирао на Јејлском универзитету. Ниједан од присутних није поменуо Виларда Гибса.
Уз инструкције добио сам и свој портрет којије Меџ нацртала за време пауза између мојих напорних вежби учења брђанских игара. То ми је била награда, и то веома лепа.
количина електрицитета, како то ми кажемо данас, говори о закону физике до којег је дошао експерименталним путем којије он разјаснио на бриљантан начин, како је то могао само његов ум.
” За мене је била права утеха што сам у Берлину сазнао од великог Хелмхолца да нисам једини бедни смртник којије узалудно покушавао да одгонетне смисао Фарадејеве визије.
” Ово писмо писано је десет година пре Фарадејеве смрти и никад се није ништа сазнало о резултатима експеримента којије припремао.
Чувени хирург, покојни доктор Бал из Њујорка, послао ми је пацијента којије имао скоро сто малих сачми у својој левој руци.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
врло мало (или управо рећи, није ни мало) обзирао на наше народне песме (којије истина онда још није ни било наштампани); а може бити да би најбоље и најприличније било, да се оне поставе за темељ н
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Остави се тога. — Једном приликом, упаде у такву дискусију, и у неко гос-Тошино празно шепртлење, момак којије имао да преброји штајервагњ Госпа Нола, љута, на момку нађе нишан. — Шта си оно урадио?
Настаде страшан породични тренутак: замор онога који је давао и бринуо, и стид онога којије примао. Нашли се очи у очи не отац и син, него два човека, онај који је радио и живео са сталном рачуницом у свести и
човек да плаћа аренду” — говори више зубима него језиком госпојица Наталија Рајић пробајући пред огледалом нов шешир којије сама начинила.