Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Бунтовници сте гладни, грабљиви! Па вас опада ваше недело. Није вам моја милост довољна, Којомно сам вас свакад штитио, Веће упорном руком машате За сјајну круну мога престола; — Ал’ нећеш никад, стара неверо,
ЈЕЛИСАВЕТА (кнезу насамо): „Нашег?“ Е чу ли, кнеже: „Њиног“ Радоша? ВУКСАН: Да вратиш, кнеже, ону твоју реч Којомно си га прогнао. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Да је погазим, — Али се царска никад не гази!