Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Као да је зора бела Под срдашцем својим нела, На свом крилу одњијала, Својом вером опасала, Којуно је сунцу дала, На груди му верна пала.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Који су те татом звали; Али има узданицу У ту твоју мудру главу, Да је не ћеш бандунати, Ни осталу муку твоју, Којуно си ти мучио Од ђетета маленога; Ни сиротну ђецу твоју Без наставе и науке, Без целива и грљења И без сваког добра
бан: “Не карај ме, краљ Матијаш, земљи господар: Да си био ти у крчми, где сам пио ја, И љубио крчмарицу, којуно сам ја, Попио би равну Пешту и сав Будим град.“ 197.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
позориште богомрско залах, гњездилиште човјечке несреће, са невином крвљу оскверњену, отровану горкијем сузама, којуно ће вопљи невиности код мојега уклети престола - њу ће огањ божествене правде у дан судњи у једно тренуће сажећ
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зашто благо дадосте другоме? А није ми ни тог жао блага, — нека носи, вода г̓ однијела! — но ми жао од злата кошуље, којуно сам плела три године а са моје до три другарице, док су моје очи искапале све плетући од злата кошуљу; мислила сам да
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Крепки Господи, укрепи ме, да те с драге воље милујем, снаго моја! Бојим се с памећу којуно сам од Бога преузео; у свако доби га именовати и дозивати га дужан сам, а ја, крвавик, Бога заборавих, који ме ода зла
На кога ме препоручујеш, коме ли ме худницу, остаљаш, којуно си тако омиловао, да и својом божеставном матером изволио си бити ми! Ко ли ће се од сеј доби старати за ме?
Него опет воду лепшу јој указује. »Ко год, рече, пије од ове воде пак изнова жедни, а од те воде којуно ја имам и дам напити се, тај никад више ни у век неће ожеднити него удиљ ће у њему самом извирати, те из њега потоком
« И пак му рече брат: »Јест, онаква за којуно ти не знаш, којуно је теби сазидао онај слуга што га у тамници држиш.« ТИРСКА БЛУДНИЦА У Тирскоме граду је био неки
« И пак му рече брат: »Јест, онаква за којуно ти не знаш, којуно је теби сазидао онај слуга што га у тамници држиш.« ТИРСКА БЛУДНИЦА У Тирскоме граду је био неки хармицар именом
Онај момак моје безобразтво чу, насмеја се, пак оде, а ја моју преслицу бацих од себе (којуно сам убах ретко и носила). Потрчах за тим момком к мору.
Заштеди дево, са својим ти поштеђивањем и с добрим произвољивањем со том ти честитом срећом којуно освем и пре твога прошења примаш од Бога без искања...