Африка
Чак и у ноћи се осећа чађ под руком, где год се ова спусти. Прилазимо некој врсти огромног мола подигнутог на кољима, осветљенога сам о лампама што клате они који нам помажу да се испнемо.
Догледима видимо да су широке дрвене степенице, којима се силази до кратких молова подигнутих на кољима, прекриљене шареним гомилама црнаца, исто као и црвене улице што стрмо силазе између шумовитих брегова.
Људи и жене перу неко биље. С времена на време пловимо поред урођеничких насеобина подигнутих на високим кољима крај саме ивице воде. Риболови. Плетена ловишта.
Фотографишем најпре једно село од прућа на кољима, у удубљењу између шуме и воде, затим један кут Раја: један сасвим наги пар који се купа.
Испред кућице је нека широка пијаца, на којој је трг, као неки хладњак отворен са свих страна. Подигнут је на кољима и покривен великим дебелим кровом од трава. Тога дана је сасвим пуст.
Ниски кровови на малим кољима, покривени тешком сламом. Под њима дерани дувају меховима, развлачећи их као тесто, у оно мало жара на средини.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Добро вече. — Добро вече. — Како је? — Иде, иде! Пристајемо уз сасвим кратак моло на кољима. Човек ће остати у чамцу да истоварује; жена ме води. Слободно загазим за њом једном ногом до чланака.
Попио сам кафу у једној од две крчмице на пристаништу, затим изишао на онај моло што је на кољима. Било је око седам часова, али још сасвим далеко од вечери; могао сам да видим, јасно испод себе, журно пропливавање
Петровић, Растко - АФРИКА
Чак и у ноћи се осећа чађ под руком, где год се ова спусти. Прилазимо некој врсти огромног мола подигнутог на кољима, осветљенога сам о лампама што клате они који нам помажу да се испнемо.
Догледима видимо да су широке дрвене степенице, којима се силази до кратких молова подигнутих на кољима, прекриљене шареним гомилама црнаца, исто као и црвене улице што стрмо силазе између шумовитих брегова.
Људи и жене перу неко биље. С времена на време пловимо поред урођеничких насеобина подигнутих на високим кољима крај саме ивице воде. Риболови. Плетена ловишта.
Фотографишем најпре једно село од прућа на кољима, у удубљењу између шуме и воде, затим један кут Раја: један сасвим наги пар који се купа.
Испред кућице је нека широка пијаца, на којој је трг, као неки хладњак отворен са свих страна. Подигнут је на кољима и покривен великим дебелим кровом од трава. Тога дана је сасвим пуст.
Ниски кровови на малим кољима, покривени тешком сламом. Под њима дерани дувају меховима, развлачећи их као тесто, у оно мало жара на средини.