Употреба речи кољите у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Пали прангије! Пали, Мијате, родио ми се унук! А после иди и доведи све свираче које знаш. А ти, Ђорђе, зови Толу, кољите стоку за веселе. — Неколико суза сакри се у браду; он младићки скочи из седла. — дижи се, Ђорђе, данас се не седи!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Кољите, кољите, — рече Комаров — и ако вам ко рекне што за то, а ви кажите да вам је то ђенерал дозволио. Ободосмо коње и пођ

— Кољите, кољите, — рече Комаров — и ако вам ко рекне што за то, а ви кажите да вам је то ђенерал дозволио. Ободосмо коње и пођосмо

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Ово је заиста било и превише послије читаве оне малопређашње трке. — Давите ме, кољите ме, носите ме! — мрмљао је склопљених очију, али како чудовиште није ништа предузимало, он се малчице осмјели и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности