Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
их без икакве моје користи, само из пријатељскога благоохотства, за твоје добро говорити: колико год пастири продају и кољу овце, опет ће њих више на свету бити него кад их стану курјаци клаши.
да се манастири на школе и хоспитале употребе, да је народу полза од њих, а не по неколико људи у њима да се инате и кољу целому народу на соблазан.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Молимо Те, свети Јоаникије Девички, засветли испред оних који пале, устани пред оне који кољу, и њихове лучеве погаси, ножеве растопи, окове раскуј, од њихове их силе ослободи, једином силом коју имаш,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турци су доносили врелу воду те на њи̓ просипали; доносили кошнице, међу њи̓ бацали, да и̓ пчеле кољу. Ту је млого наши̓ најбољи̓ момака погинуло, као: неки Митар Миличанац, врло богат трговац; Станко, мога оца пандур из
— Г. Худелист: „Знамо ми добро како и̓ Турци кољу и секу, и на коље набијају и досад, а особито сад су Турци веома огорчени на Сербље, и умислили су да Сербе сасвим
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част... Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја сваком наденем име... И не дам ниједно заклати!... Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем... Не знам у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила јагњетине...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А у колу је све било заљубљено; свак има своју па не дâ другом до ње, него се кољу к’о кере сваке недеље. А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.
Кујна им је сад најмилије место. Ту се увелико спрема зимница. Дошло је доба »свињских даћа« (такозвани »диснотора«). Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Па зашто српске књиге не читате? — Српски нема ништа модерн; чујем да у њима ништа друго нема, него све се туку, кољу и пуцају; о курмахерају ништа.
Африка
су од колиба које су све више и уже што идемо даље; све збијеније, са житницама округлим и уским, уздигнутим на кољу изнад земље. Издалека ова села дају утисак средњовековних насеобина пуних кула.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Имају безбрижан живот, док су ждребета, лепши него живот јагањаца, које људи кољу још док су мала деца. Имају сретан брачни живот у ергелама, на широким пољима, на зеленим утринама.
А ко нам је кости прелио – је ли ко арестиране помиловао? Ето Бугаре само Турци кољу, а Венгри, господа, па само за Марију Терезију гину. А нас свако коље и ми бог те пита за кога све гинемо.
Росијско је царство богато, оно би могло да помогне ту бедну сиротињу, коју Турци кољу, али за то би било потребно да се ти, који се селе у Росију, опамете, а не да о неком свом царству у Европи причају.
Нека, каже, сачекају, да се сви смире, на свом насељу, па нека се после, до миле воље, кољу, и играју из кола кучке, у Миргороду.
Сања, каже, неке Францезе, које је поклао, па му у сну долазе, да га везују, и кољу. Буди се сав у зноју и виче: Не, мене! Не, мене! Он, Ђурђе, каже, заспи, као дете, чим спусти главу, на крило Ане.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Стражар с високе сахат-куле раздера се колико га грло носи: — Народе, лавови кољу вашар! Брзо затварајте врата и прозоре!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Рифка, жалосна, намешта у једној соби сто за путнике, па одмах наложи ћеркама да другу гуску кољу. Вечера је готова. — Софро, Кречару, хајде да вечерамо, све је већ у реду. Кад уђу у собу, али јело се носи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Омрзнув нарочито војнике, што су по наредби маторих и надодољених официра ишли да се кољу са Турцима, Французима, Прусима и Мађарима, он је чинио зла уопште свакоме ко се селио.
Загледан у војнике, схвати да за њих не маре, да их варају, да их терају по свету као стоку и да их кољу. Да им дају заставе, да их ките перјем и да их пребројавају, живе и мртве, као коње и фишеке.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Читав је атар био преграђен двоструком мрежом, разапетом на кољу. Требало је лећи на сноп кукурузовине и покрити се другим снопом неколико метара испред мреже.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Страшно ли се злотвор сили, Све крвави покри крили, Љубе љуби, ђецу гази, Часноме се крсту плази, На кољу нам јече браћа — Ал' му ајдук зајам враћа.
удри, сеци, туци!“ Црногорци кољу кано вуци. Па кад војна ту погоди зрно, Плаче л' љуба што се није врнô? Не, не плаче црногорска дика, Већ потера
Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше — Јао, Срби, куд ће ваше душе.“ Цело поље већ се уздрмало, Пешац, коњик, све с' опремат стало,
би двој'цу'скрио тај гроб лађан, Поред брата лежô братац млађан, Ол' би певô крваво бојиште, Како јунаци ту јунаке кољу, Како коњи тлаче, како вриште, А на бојном јунак пада пољу, Осветитељ како мача вата, Како братац замењује брата!
од њег' пушка цикну, А уз цику јунак вако викну: „Та на ноге!... Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше... Јој, Србињи, куд ће ваше душе!“ Кâ грмљава а на смаку света Све уздрма ова речца клета.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
браћо, ја више нијесам курјак, него хаџи-Вујо, пак ми сад треба да пређем у планину и да научим сву звјерад да овце не кољу и исану зло да не раде.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ујутро ме пробуди нека страшна шкрипа. Часовник изнад нас цвилео је као да га кољу. — На часну реч, пријатељи ће ме испљувати ако дознају! — рече Мишелино зевајући.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
брзају дани, које не држи место им дато него ништине вијају зевак, кољу се, глођу, кружећи стоје - никуд да пођу.
слази: растрепте сутон лиске крститељке а грабеж-време огрезло у фази кад чедност беру црних руку берке, што кољу јагње пастирки у кланцу, Док она слути Јагње у незнанцу. Кроз ћубе горја Бели пастир слази.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Села и градови ће горети... Мајке ће лудети, гледајући како душмани кољу децу њихову... Опустеће поља и њиве... И викаће живи: устаните мртви да легнемо у гробове ваше.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Мученика старих и јунака који Умираху ћутке на страшноме кољу. Јест, ја сам се дуго са природом рв̓о, Успео сам — све се може кад се хоће — Да на ово старо и сурово дрво Накалемим
Заборављам бољу, А преда ме стају редом преци моји, Мученици стари, и јунаци који Умираху ћутке на страшноме кољу...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВЕСЕЛИ ИДУ У ЦРКВУ ДА СЕ ЗАКУНУ СВИ НАЈЕДНО ДА СЕ КОЉУ С ДОМАЋИМА ТУРЦИМА. УЛАЗЕ У ЦРКВУ. ВУК МИЂУНОВИЋ РАЗМОТА ШАЛ СА ГЛАВЕ, ПА ГА ПРУЖИ ТЕ СВИ ЗА ЊЕМ РУКАМА УХВАТИШЕ И У
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Претрпи се, чоче, није но тек зарудјело!“ „Што си тражио, то си нашао!“ рече Јока, смијући се. „Ушкао си их да се кољу међу се, на сад оба на тебе!“ „Ђаволи, па ђаволи!“ одговори медик махнувши главом, па изађе. Сад настаде опет тишина.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Иде као гуска у маглу. Какоће као кока на сједалу. Као да је голуб зрно по зрно бирао. Као да су га гује пиле. Кољу се као жути мрави. Крадљив као врана. Кротак као јагње. Кука као (сиња) кукавица. Лаје као пас на звезде.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Кад изиђе иза села, нађе на путу две кучке где се кољу једнако; па их стане развађати, али не могавши их развадити, окани се и отиде даље.
Казуј шта си још видео.” А шура му даље каже: „Видео сам на путу две кучке где се једнако кољу.” Зет на то: „Оно су две јетрве. Шта си још видео?” Шура одговори: „Видео | сам друго село и у њему све невесело.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ти само знаш шта бруји У тој џунгли од тела: Кољу се лав и славуји И криче јата бела. Низ тебе сав крвари Медвед са венцем од иња И слепе слонови стари.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ипак, у свест му се урива неочекивано сазнање, стидно, невероватно. Око њега сељаци срповима кољу кукурузе и они суво шуште. Вара ме, курва. Жена је то. Снашла се. Сенка бреста се неприметно одмакла од њега.
Лак ветар се игра искривљеним и иступљеним јатаганима кукуруза: јесен је, па их младим месецима кољу сељаци, он седи под брестом у својој њиви, не, седи на сунцу, треба се опет померити, а Симка му је рекла... устаје.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ А Милош све мањи: „Знам пашо, одавно је моја у торби.“ Јер отуд, иза кулиса, допиру језиви, умирући, јауци раје на кољу: Јаааа-оооој... Јааа-ооооој... Ааааај... Па тајац.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
луке прљава црвенкаста вода у којој су се стројиле коже; ми дјеца замишљали смо да то у ниском здању без прозора кољу маурске џинове.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад изиђе иза села, нађе на путу две кучке где се кољу једнако, па их стане развађати, али, не могавши их развадити, окани се и отиде даље.
Казуј шта си још видео. А шура му даље каже: — Видео сам на путу две кучке где се једнако кољу. Зет на то: — Оно су две јетрве. Шта си још видео? Шура одговори: — Видео сам друго село и у њему све невесело.
И МИША Замоле се једном миши мачкама да учине састанак, не би ли се како нагодили да их мачке онако немилице не кољу, него да им плаћају годишњи харач колико се погоде.
Они почну да кољу старца и закољу га, а сиромах се привуче и одреже ножем комад од доламе. Кад се свануло, устане сиромашак и пође, па
— кров од куће кужина — кухиња кулатаст — мишје боје курбан — жртва (тако се зову обнови који се на барјам кољу и деле сиротињи) курисати се — наместити се курталисати — ослободити кустура — ножага кутарисати — избавити лајт
Петровић, Растко - АФРИКА
су од колиба које су све више и уже што идемо даље; све збијеније, са житницама округлим и уским, уздигнутим на кољу изнад земље. Издалека ова села дају утисак средњовековних насеобина пуних кула.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Познаје онај што је слушао Рођеног брата ропот самртни У немо доба ноћи јесење, Када и ваздух тугом уздише, На кољу живе људе гледајућ По бедемима града несрећног... С тобом ћу ићи! С тобом Станоје!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
пудљиво, дечица набрала стра' па плачу, жене окају (вичу, кукају), нико не разбира што се прави, а Турци зашли па кољу. У мој се дом набуташе (нагураше) петшест, ни саг не знам како.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Опалио сам у гомилу. Дотрчаше и наши. Одјекује тресак кундака, разлежу се нељудски гласови, као кад се зверови кољу, јауци... — Станите! — викао сам, да бих прикупио људе. — Не на мене! — повика један четник.
Амебе бивају уништаване од других организама. Биље се бори о место. Животиње се кољу међу собом. Поручник Протић га прекиде: — То значи, у природи као да постоји вечни закон ранга, по којем јачи гази
се у свакој држави пријави добровољно њих хиљаду, па нека вуку клипка, нека играју рагби, најзад, мајчина им, нека се кољу кад су луди, и ко победи, нек носи паре. Нашто цео народ стављати под нож за... не знам чији рачун!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
пакост, невера — Па кад одрасту, кад набујају, Верна се браћа снажно загрле, И заверив се чуда стварати, Поштење кољу, гоне невиност И сваку искру добра, крепости Отровом своје паре каљају... МИРА: Јаох, Станиша!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
куљав ― трбушаст кумало ― „гошћење у част кумства после крштења“ Курбан-бајрам ― муслимански верски празник, тад се кољу курбани, тј.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Говорила је како она неће дозволити да добротвора њеног дома, човека који јој је спасао мужа од смрти, кољу ти дивљаци, а да њена војска седи овде у безбедности иза дебелих зидова и да одбија да било шта учини како би га
Напустио је своју браћу да би помогао оним који су дошли да нас харају и пале, да силују наше сестре, кољу нашу децу и руше оно што су наши преци и преци наших предака градили у зноју лица свога.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Страшно ли се злотвор сили, Све крвави покри крили, Љубе љуби, ђецу гази, Часноме се крсту плази, На кољу нам јече браћа – Ал му ајдук зајам враћа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Што ми ђеце иштеш деветоро, да ми ђецу водиш у Косово, у Косово, да их кољу Турци, немој, зете, више проговарат, — не дам ђеце водит у Косово, макар шћери нигда не видио!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Друго провиђање не умеду што чинити за овце: нек се саме пасу, куд ходили да се станили, кроме, што је претило да кољу за своју им потребу, — што ли је мршаво и рђавије оно допуштати крадљивцем и вуковом.
Изађе дело на видело. Са злом одхрањено што је, оно вукови кољу и ждеру. Камен, гвожђе, лашње се одмекшава него ли злочести људи.
Саздата ми врла и лепа справа сама се поруши, а са злом отхрањено што је, оно вукови кољу и ждеру. Рај оста празан од сељана и запусти. Животно дрво с плантитим ватреним мачем давно се чува.