Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Човеку као да нешто одлане; дисање му је слободније, лице ведрије, па и сам коњ уздигне главу више, зарже и веселије корача унапред... Тако је и онда било.
Тако је и онда било. Али у један мах застадох, коњ ми ушћули уши, па ни да крочи унапред. Украј пута, у једном жбуњу, чуло се шушкање.
Петке, хтео прегазити, коњ ми се заплете у некакву разваљену талпу, те стрмоглав па доле у неку јаругу. Онде је и остао, сиромах! А какав беше!
Ноћ беше тиха, трава мирисна, све је мирно... Само чујеш како коњ гриска ту мекану траву... Миладин је био од природе разговоран, а та несрећна коб му је сасвим разбила сан; напунио
„Побратиме“, рече Живко, „време је да путујемо; ти седи на свога коња, а Стани ено мој коњ, а ја ћу пешке пред вама. Мени је цела Честобродица позната као кућа у којој сам се родио“.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Курјак и ждрал 24 17 Курјак и јагње 25 18 Курјак и овца 26 19 Курјак и коза 27 20 Курјак и лав 28 21 Курјак и коњ 29 22 Лисице 30 23 Лисица и дрвена глава 32 24 Лисица и грожђе 33 25 Лисица и мајмун 34 26 Лисица и купина 35 27
сен 48 38 Пас, лав и лисица 49 39 Магарац и његов господар 50 40 Магарац који промењује господаре 51 41 Магарац и коњ официрски 52 42 Магарац, врана и овчар 53 43 Магарац идола носећи 54 44 Магарац у лавовој кожи 55 45 Магарац, петао и
и овчар 53 43 Магарац идола носећи 54 44 Магарац у лавовој кожи 55 45 Магарац, петао и лав 56 46 Магарац и жабе 57 47 Коњ и магаре 58 48 Коњ и коњушар 59 49 Јелен 60 50 Јелен 61 51 Јелен и виноград 62 52 Јелен и јеленче 63 53 Мачак дивји и
идола носећи 54 44 Магарац у лавовој кожи 55 45 Магарац, петао и лав 56 46 Магарац и жабе 57 47 Коњ и магаре 58 48 Коњ и коњушар 59 49 Јелен 60 50 Јелен 61 51 Јелен и виноград 62 52 Јелен и јеленче 63 53 Мачак дивји и петао 64 54 Мачак и
и његов гаров 167 126 Јастреб и кукавица 170 127 Старац, јаре и три пандура 174 128 Ћелав човек 177 129 Магарац и коњ 179 130 Славуј и паун 181 131 Коњ и бик 183 132 Чврчак и славуј 184 133 Финикс и голубови 186 134 Гуска
кукавица 170 127 Старац, јаре и три пандура 174 128 Ћелав човек 177 129 Магарац и коњ 179 130 Славуј и паун 181 131 Коњ и бик 183 132 Чврчак и славуј 184 133 Финикс и голубови 186 134 Гуска возгорђена 188 135 Свиња и храст 189 136 Коњ и
Коњ и бик 183 132 Чврчак и славуј 184 133 Финикс и голубови 186 134 Гуска возгорђена 188 135 Свиња и храст 189 136 Коњ и зоље 191 137 Стара клисура и врапци 193 138 Лисица и пода 195 139 Орлић и сова 197 140 Бик и јелен 199 141 Магарац
Ваља слушати што други о њима мисле и утврждавају. Правда да је не само лав но и коњ и во много јачи од човека, но не имајући человеческе хитрости и разума, принуђени су покорити се човеку.
Страшни звери благодјејанијем укроћавају се, лав и медвед ласка онога који их храни, во и коњ служе господару своме, и верни пас умире за њега.
” Наравоученије Ово се допада онима који туђе силом или с преваром узму, пак после изгубе.| 21 Курјак и коњ Стар курјак упази добра коња.
Намисли да га с преваром придобије. Приступи кротко и упита га за здравље. Коњ подозре лукавство и науми с клинцом клинац истерати.
„ То је најлакше, xоди да ти зубма извадим ивер”. Стане коњ и подигне ногу, а кад види курјака близу, лупи ти нам га у губицу, те му све зубе распрска, пак одскаче преко поља.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Па би сад хтео да будеш нешто велико, коњ, ил нешто веће, Обреновац, или још веће, Београд, а да л се икад замислиш, да л се упиташ, зашто Београд сања
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А већ ја видим да Чупић више неће на пазар; тако неће ни мој Иван, ни мој коњ доћи. Верујте ми, децо, кад испрати̓ и момка и коња, чисто ми ни пола муке нема.
Кад момак мој верни неће с мене погинути, а и коњ неће Турцима остати, а себе сам осуђујем, шта сам тражио нашао сам, ја већ себе прегорео.
Сад Карађорђе обу опанке и пушку на раме, па пешке, и ми, нас око сто педесет, за њиме, премда се његов коњ, дорат, и наши̓ неколико коња, а и мој, поиздалека за нама, води; али ми сви у опанцима за њим пешке уз Добрану, куд
је своје кућне послове оставила и око вас дангуби; треће, да доведете 80 добри̓ коња, да потпунимо у кога је момка коњ погинуо: пак ви, који може нека овде седи, који не може пут му је отворен у Босну”.
, ко као ЛАВКА, рус., дућан ЛАЈТНАНТ, ЛАЋМАН, фр., потпоручник ЛОДКА, рус., чамац ЛОШАД, рус., коњ ЛУЧШЕ, рус., боље МАГИСТРАТ, МАЋИСТРАТ, суд у Карађорђевој Србији МАЛ, тур., имање, благо, стока МАЛИЋАНА, тур.
, гласник, поштоноше СЕИЗ, тур., коњушар СЕКВЕСТИРАТИ, лат., привремено одузети управу над имовином СЕКСАНА, тур., коњ који носи товар СЕЛАМЕТ, САЛАМЕТ, тур., добар пут, срећа, успех СЕНТ, тур., завичај СИЛАЈ, СИЛАХ, тур.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Па чим метне ноге у ужа, а он ти се отисне те на земљу — ћуп! а самар по њему — клоп; коњ надигне реп, па кад виде тај скандал, отисне низа страну те се у какав трнић сакрије... — О, ви'те, молим вас!
Остају му глогови и дивље крушке тако брзо, као да каквим чудом све промиче покрај њега! Е то је бесан коњ, а беснија је још сила на њему. Ето ти покора, пуче колан, седло се само сроза низа чилаша и на седлу јездач.
— Стани да сиђемо — биће сигурније. А и тако не може ти коњ извући уз то брдо. Симица устави кочије, те Сава и Никола сиђоше, па оде напред шибајући сваки час свог мркова, који
да има репатих људи него има и псоглава, главе псеће а доле тело човечје; има и дивљих; има их до пола човек од пола коњ; има их с једним оком на челу, колик тањир великим.
— Миран, отргао се! — повика одмах утом на вранца, који се беше нешто усфрктао и почео копати ногом. Коњ мало стане, па опет копа ђа једном ђа другом ногом; њуши ону земљу и фрче.
— Ама шта му је сад! — узвикну кмет већ љутит, па ожеже коња подобро штапом. Коњ се мало смири, па опет поче копати, фркати и њушити. — Море, кмете, гледај де! — учини Страхиња. — Шта?
— учини Страхиња. — Шта? — Ама, ето ту, чини ми се, неке труловине, као од дрвета... ту где коњ копа! — Јест, богами! — рече кмет и стаде завиривати онде. Сви нагрнуше да виде. — Копниде који будаком!
— Копниде који будаком! — рече чича Мирко. Један приђе те закопа неколико пута, и доиста се указа некакав пањ. Коњ све више фрче и копа ногом. — Ту је! Ту је! — повикаше сви некако узјазбено. — Дајде, дете, мало те прњади!
Вала, ја бих смео у живот, ако то не буде пањ од оног рачвастог бреста. — Може бити — рече неко — видиш где коњ једнако копа ногом и фрче. — Па и ова је јаруга — настави чича — како ми се чини, понајстарија.
се, отрести се Лаз — стаза, њивица у камењару, искрчени део шуме лецати се — осећати се нелагодно логов — трећи коњ у колима локмаш — човек који радо једе за туђим столом лотиња — неваљалство лотра — решеткаста ограда горњег дела
камена и својим покретањем изазива равномерно притицање зрна под камен чекмеџе — фиока чест — део чилаш — сив коњ чини — враџбине, мађије чошне чакшире — чохане чакшире чрез — помоћу, кроз Џевап — умирење, задовољење џенабет —
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наједанпут се појави човек на коњу. Човек беше риђ, а коњ алатаст. Чим виде риђа човека, Станко плану. Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. Он запе пушку.
Турчин мишљаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио. Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. — Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину! Турчин се насмеја.
— Ја бих то највише желео! — рече Лазар. — Е, срећан пут! — Хвала!... Дај боже!... Коњ заигра под њим. Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. Јутро беше лепо.
— загрме опет. Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... Станко посрте и пусти узду. Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг. Лазар га није задржавао.
Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао... Али нигде никога. — Та, ја сам крив, ја, коњ матори! Што ја шиљем дете да така посла врши?... Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!...
Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. Докопао се луга, па је одмицао.
Докопао се луга, па је одмицао. Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила... А коњ га је носио... Пред очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За
Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху... Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. — Зар ме и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... Коњ га погледа тужно.
— Зар ме и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... Коњ га погледа тужно. Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату.
Лишће је шуштало лагано над њим... Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. Заспао је... А један човек иђаше за стопама коњским...
Идем ја тамо негде... ближе Сави... Па се диже... Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму.
Осу грмљавина као из неба. Редови се турски проломише... Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... Пушке се опет напунише...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Трипут седи витез ка племићу плаву Јуриша, док баци мач скрхан у траву, И док под њим паде тешки коњ прободен. Тад даде младићу кћерку пуну чара, И са себе даре великога цара: Златни пас за Серез и бурму за Воден.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кобила као срна! Па само овако савије главу. Он изви руку тако здраво, како би отприлике изгледао коњ са сломљеним вратом. — Ама зар ти немаш боље ракије? Еј ти, пупавче! Кажи газда-Давиду да ја иштем ракије. „Добре!
— Какав је то коњ, управо кобила! Мајстор метнуо једанпут један сандук — овако оволики — не знам шта је хтео! А она: ђем на зуб, па
— Дабогме! Јер то је хала, није коњ! Е, али тако... Капетан га мирно слушаше, као ону шеталицу на сахату. Ни она, ни Благоје нимало му не сметаше да даље
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ, његов, а да пасоша нема зато што су му диндушмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па зато га, вели, и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Петога, неког немирног алата, опрезно поведе сам поднаредник, вођа одељења. Али коњ застаде и ошинут снажно тесаком по сапима узјогуни се још више и оста као укопан.
Африка
У трему судови у којима превире пиво од проса и меда; у двор ишту бели коњ краљев, кога држи његова кћи, изванредно лепа и стасита девојка.
Иза краљеве постеље од бамбуса, под стрејом сасвим близу краља, жваће траву алатаст краљев коњ. Иако светлост није довољна, хтео бих да сликам.
плавом бубу који се разлепршао на све стране, главе обавијене у огромну плаву чалму, ногу обувених у златне чизме. Коњ је такође сав са златним карикама, накитима итд.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
О, проклето немарљиво свет, мораш да пропадниш! Море, оћи да ти гази сиротиња и нестрећа, тако ја, како бесно коњ трава зелена! ПОЗОРИЈЕ 4. БИВШИ, ПЕТАР ЈАЊА: Ето моја верна Петра.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Изненада, госпожа Кумрија би скупила сукње, и уседала у седло, нагло, као да се из жене претвара у официра, хусара, а коњ би се пропео, па би затим прелетао преко препона, као да га подиже нека невидљива сила, уздама, рукама.
Господин Георгије се смејао свакоме ко би био тужан, или брижан. Он, каже, никад не јаше коња. Коњ је луда животиња. Али зато хода у чизмицама и слуша звецкање својих мамузица. Све се може кад се хоће.
Ако треба мрети на путу у Росију, хтео је да мре, усамљено. Да га коњ збаци негде, мртвог, у реку. Да га вода прогута у неком газу.
Треба пазити, рече Божич, кад се коњ купује, да нема дебео врат. То му јако отежава главу. Такви коњи не вреде много и рано цркавају.
То кажу и францески философи! Божич је понављао, како је тешко погодити године жена, а лако у коња. Коњ, каже, кад зађе у четврту годину, изгуби оба зуба, ждребњака.
Кад коњ наврши девету годину, сви су му зуби равни и глатки. У десетој години, године му се још могу одредити, по зазубицама.
Чинило му се да га гледају, ужаснуто, својим крупним, црним, очима. Ветеринар је тврдио да коњ слути присуство смрти.
У питању мора да је нека трава, само, трава на којој ергела пребива иста је, већ годинама, а ни једна кобила, ни један коњ, ни једно ждребе, не цркава. Само Јупитер, ето, цркава.
Родила му је шесторо и била му је добра и верна жена. Па шта је дочекала? Тај човек матори, као коњ, нашао сад да му треба швалерка. Па је и у кућу доводи. Честњејши Исакович, онда поче госпожу Кумрију да теши.
Агагијанијан одвезе Исаковича, тог дана, пред вече, код Божича. Исакович је осећао да се, пре, кретао, као коњ, којег јашу, на команде немецке, а сад на муштру росијску. Волков му је слао и Агагијанијана, и своју карету.
опет у Кијеву да бисмо људски живели и да и Бог и људи виде да смо у љубави којој само смерт може учинити краја. Коњ којег је Павле јахао – а био позајмљен – застао је био, фркћући, поред једног пања, на измаку шумарка, под којим је,
Трифун се трже и заблену у шуму. Коњ поче да се врти под њим. Забленула су се била и два хусара. Глас људски је одјекивао у тој крчевини, надалеко, и са
Теодосије - ЖИТИЈА
Али знај да се ни ми, уздајући се у Господа, нећемо устрашити од вас нити се хтети уклонити пред вашим мноштвом. Коњ је готов на борбу, од Господа је помоћ, а Бог нека види између тебе и нас!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Смак свијета, готово је! ДЕСЕТА ГЛАВА Опет у џаку — Бркина чађава сланина — Орахове ципеле — Клизави свијет — Коњ скаче на миша — Километар живота за два прста канапа!
Истог часа Сланинко престрашено цијукну: — У помоћ! Скочи коњ на мене! — Позор, браћо, ево коња мишоловца! — дочека с вреће миш Брашнов. — Сијевај, бјежи, хитај, коњ скаче на миша!
Скочи коњ на мене! — Позор, браћо, ево коња мишоловца! — дочека с вреће миш Брашнов. — Сијевај, бјежи, хитај, коњ скаче на миша!!! — Јесам ли ја казао: ко је мој, близу рупе стој!
да је чича Брко бацио Тошу у воду, неки му сеоски миши сутрадан дојавише да се у чича-Бркиној кући појавио неки коњ који лови мишеве и читаве ноћи каска по кући. — Шта би то могло бити? — зачуди се Миш пророк.
— Можда се тако и вама од мачка учинило да је коњ. Идем ја да то провјерим. Иако су га Брашнов и Сланинко од тога одвраћали, Миш пророк одјури кроз мрак преко дворишта
Слушали су и од чуда бечили очи. — Видиш да је унутра био коњ мишоловац. Ено га Миш пророк узјахује — рече Сланинко. — Ала је тај храбар! — забезекну се Брашнов.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Чинило ми се да схвата зашто се мрштим. Роман ми није полазио за руком. Фудбалер је испадао или исувише паметан или коњ, и то на местима где није одговарало ни једно ни друго.
— Шта мислиш какав бих ја био кад бих био коњ, Рашида? — приближио сам јој се и сада смо пливали упоредо лењим замасима руку.
На неки начин личила је на негатив саме себе. — Шта мислиш, Рашида? — Ништа. Ти јеси коњ. — Пружила је руку и ставила ми је на потиљак.
Весна је само рекла да не будем коњ. - Знаш каква се следовања добијају кад неко направи то што сте направили ти и Рашида с Меланијом!
- Верујеш ли да је Рашидин отац већ сазнао, Весна? рекао сам, а она је одмахнула главом, рекавши да сам коњ. У рупи као што је Караново извесне ствари шире се брже него пожар.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Дај руку мало. Чамча пружи руку. Софра му претисне мало руку, Чамча јаукне. — Ал’ си баш јак ко коњ! Тако се њих двојица разговарају, а Кречар само слуша, — још није из њега страх изишао.
Шта мислиш, кад купим од лађара полуцркнуте коње, комад по пет форинти! Кожа то све исплати. Па ако се коњ опорави, продам га скупо; ако не, оно месо за живад. Да видиш како то радо једу! Смеју се обадвојица.
Кад није код куће око живади, он је ту. Лађаре све у око познаје. Како који коњ обангави, ослепи, или је јако озлеђен, да се њиме више даље не може, онда Пера све то покупује.
Како који коњ обангави, ослепи, или је јако озлеђен, да се њиме више даље не може, онда Пера све то покупује. Гдекоји коњ је тако слаб, да живети не може по дана.
Дође на коњу један бећар сиђе с коња, веже га о капак дућана, па иде у биртију да пије. И он и коњ ознојени, јако је морао јурити. Пера мери коња; леп коњ. Уђе у биртију, мери бећара, пита га је ли коњ на продају.
И он и коњ ознојени, јако је морао јурити. Пера мери коња; леп коњ. Уђе у биртију, мери бећара, пита га је ли коњ на продају. — Је л’ тај коњ на продају? — За новце је све на продају!
И он и коњ ознојени, јако је морао јурити. Пера мери коња; леп коњ. Уђе у биртију, мери бећара, пита га је ли коњ на продају. — Је л’ тај коњ на продају? — За новце је све на продају! — одговори му бећар опорно.
Пера мери коња; леп коњ. Уђе у биртију, мери бећара, пита га је ли коњ на продају. — Је л’ тај коњ на продају? — За новце је све на продају! — одговори му бећар опорно. — А пошто би га дао? — Двеста форинти.
За четврт сата стигли су га. Бећаров коњ уморан. Богзна откуд га већ јури. Опколе га. — Дакле, ту си ти, јуначе? Доле с коња, то је крађен коњ!
Бећаров коњ уморан. Богзна откуд га већ јури. Опколе га. — Дакле, ту си ти, јуначе? Доле с коња, то је крађен коњ! Бећар видећи латова са пиштољем, није му на ино, мора да сиђе. — ’Де ти је пасош?
Знаш да је штатаријум? Бећар призна да је краден коњ; даје коња, само моли да га не вежу, да га пусте слободно. Латов гледа на Перу, вешто намигне, већ су се разумели.
Латов гледа на Перу, вешто намигне, већ су се разумели. — Тај коњ је мој и недавно су ми га украли, богзна од кога си опет ти украо. Но праштам ти. Ето још једна форинта на пут!
Црњански, Милош - Сеобе 1
две слуге са друге стране притезале колане, да не откине узенгије, великим својим маљавим рукама, пењући се, стењући. Коњ се тресао под њим, као под буретом. Прскајући блатом дрвеће, траву и псе око себе, нагнао је коња низбрдо, ка Дунаву.
Сан и отежао, јахао је погнуте главе, кроз травуљину. Што је бивало топлије и јасније на небу, све му је било теже. Коњ га је одмерено клатио и то га потпуно ослаби.
Насред логора побесне коњ капетана Антоновича, и читава гомила сјури се на њега да га укроти. Међутим се, код последњих кућа печујских, указаше
јер узалудно је све, прах, смерт, суета суетства... праздне речи... а кад се умире, умире се као пас и коњ. При том покуша да устане и да пође. Душе нема... као што ни Бога нема... живимо узалуд... прах... смерт...
Но и то беше узалуд. Госпожа Финка Диаманти исприча свега како је један коњ, од оних што су се давили, насрнуо, на обали, на њеног мужа, који је био истрчао да спасава дављенике, а нарочито свог
Једино још овце, сећаху их на њихове овце на дому и понеки коњ, мрков, на понеког њиховог мркова. Иначе, поверова се, најпосле, у целом полку да не иду на Турке, као пре, те им се
При идућим пуцњима, међутим, одјаха коња да га умири и склони, јер коњ беше стао као укопан. Видев да је сам на брежуљку, са коњима, он поче шапутати своме, а дрмусати другог и погледа још
Ноге му се поднадуше, цеванице очворугавише, колено, где га, пред полазак, беше ударио коњ, сасвим му отврдну. Трбух му се беше опустио, као и образи испод увета, а очи му се беху закрвавиле.
зурењу у отворено поље, у ком је, над јарковима, зараслим чкаљем и копривом, спуштало се сиво небо, мутно, пред кишу. Коњ, иначе миран, опуштене њушке до земље, фркћући у плеву, трже се кад му приђе.
У широком зеленилу поља, на дну обзорја, учинише му се тим непомичнији што га је коњ тако страшно тресао; фркћући бесно над жбуњем коприва, над џомбама и прекопаним баштама, спотичући се и лупајући
Над главом зачу свраку и, одмах затим, вране. У истом тренутку коњ, трзајући се, пође натрашке и стаде као укопан, дрхћући ногама.
Најближи је био обешен о једну крушку, на којој беше још доста зрелих плодова и, мада му коњ не хтеде ни корака ближе да приђе, Исакович га, ужаснут, виде сасвим јасно.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У ђевђелијској кази, када дете почне да хода а још није на ногама сигурно, њему се сече сопка (уже којим се спутава коњ).
(Вук, бр. 1605) — Од ђеце људи бивају. (Вук, бр. 3954) — Од плашљива ждребета много пута добар коњ изиђе. (Вук, бр. 4003) — Од шугава прасета здраво свинче буде. (Вук, бр. 4040) — Од прута бива велико дрво. (Вук, бр.
, ГЕМ, 1930, с. 132) — Што се у колијевци научи, никад се не одучи. (Влајинац, М., ЖуП, 1975, с. 210) — Матор се коњ не учи играти. (Вук, бр. 2980) — Доцкан је маторог пса учити играти. (ЛМС, 1860, књ. 102, бр.
промене, а означава и могућност стварања новог („Из драче ружа се рађа“; „Од плашљива ждребета много пута добар коњ изиђе“). Посебно је занимљиво колико наше народне пословице истичу пресудну важност раног периода у развоју детета.
Влах, пас, коњ. Слободно се може рећи да је најразноврснији и најбогатији део народне теорије развоја личности онај који се односи
односно колико у односу на њу мало значе и људски напори и спољне околности, лепо нам говори пословица: „И ја могу и коњ ми може, али Бог не да“.
на пример, само „једанпут бритком сабљом мане, / бритком сабљом и десницом руком, / пак двадесет одсијече глава“. Коњ Милоша Војиновића „по три копља упријеко скаче, / по четири небу у висине, / унапредак ни броја се не зна...
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
заводљив и учтив — сасвим другачији од оног који се сваког јутра пењао уз клизаве степенице гимназије, корачајући као коњ кога воде на кланицу.
« а он ће возити и возити, следећи непрестано неку само њему видљиву линију, све ће брже и брже возити, као коњ који осећа да се приближава појилу.
Каква осетљивост! – Како да ме не погоди? Ринтам седам година као коњ да вам омогућим викенде на свежем ваздуху, и то ми је хвала! – Добро.
Матавуљ, Симо - УСКОК
“... „А коју би звијерку најрадије гађао?“... „Међеда“... „А како си пошао на међеда ненаредан? Ето ти је коњ бос, нема ни узде, ни кускуна, ни колана!?“... „Сад ће све бити!
Затијем се заврже џевердаром, који му владика бјеше поклонио, огрну се струком и понови: — Хајдемо!... Не треба ми коњ. Владика их пресрете и рече: — То је лијепо од тебе! Обрадоваћеш их свијех!...
И други коњ бјеше пао, али његов коњаник бјеше сишао и храмљући одмакао се. Тај и још тројица бјеху већ на рудини, те с натегнутије
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Да би живела, свакој је играчки потребно да се у њу неко заљуби, а кунићу још и више него другим играчкама. Крзнени Коњ објашњава Плишаном Кунићу: Кад вас дете уистину заволи, тада и сами постајете стварни.
Ех, да ми је чути шта му је казао. - Ми се договорили! - свечано објављује старац. - Каже да је задовољан. (Ти си коњ) Дете верује у таква чудеса, у сашаптавања дивних самарџија и паметних коњића, у свеопшти, охрабрујући ред, који је
Рат је срамота и греота за сваког живог божјег створа. Изједали смо се и клали као бијесни пси. (Слијепи коњ) Ниједном живом створу не учинити ништа нажао: и животиње су, као и људи, упућене на исту земљу, исте плодове.
( Ти си коњ) Успомена на тај „заљуљан дечји сан” садржај је и облик Ћопићеве књижевности. Као да је дете порасло само зато да би
(Ти си коњ) Само је дечје око могло да уочи тај покрет, ту нежност, такав дрхтај. Природа коју је Ћопић доживео у завичају доиста
Милићевић, Вук - Беспуће
од дасака, пунима смећа и ђубрета, из кога је вирила једна прљава лопата; таљиге вукао један крупан, стар и лијен коњ, с обореним очима као да дријема и са амом који му поиграваше на врату; на смећу спавао је слатко млад радник, са
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Да се тресе цео дом, Оком севни, Грлом певни, Као муња, као гром — Стреле, копља, бојни мачи, Јунак бије, а коњ тлачи, Звека, Јека, Вриска, Писка, Гором, долом, јунак врви, Гора, дола, сва у крви.
Брзо слази одозгоре, Ал' већ готов стоји зека, Па када га виде пуста, Разведри му мало лице, Још кад узја, а коњ уста 'Нако мамен упропнице, Кô да цела туга оде, Те га сави и ободе.
Та откако коњ носи јунака, Баш ниједан не понео така. „Збогом!“... „Збогом!“... Већ тутњи рудина, Прогута и нојца и тавнина...
Чудо беше, али не знам како, Али чудо бијаше свакако: Коњ варакну, и за часак тили, Дохакао Бајко турској сили; Голом руком приону Турчину, Заљуља га, па с њим о ледину,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ћопић БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ Садржај ЈУТРА ПЛАВОГ СЉЕЗА 5 БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ 6 ЧУДЕСНА СПРАВА 9 ТИ СИ КОЊ 13 ПОХОД НА МЈЕСЕЦ 18 МЛИН ПОТОЧАР 23 КОЊСКА ИКОНА 29 РАДЕ С БРДАРА 34 МАРИЈАНА 40 СВЕТИ РАДЕ ЛОПОВСКИ 46 МУЧЕНИК
ИКОНА 29 РАДЕ С БРДАРА 34 МАРИЈАНА 40 СВЕТИ РАДЕ ЛОПОВСКИ 46 МУЧЕНИК САВА 53 ДАНЕ ДРМОГАЋА 60 СЛИЈЕПИ КОЊ 69 ДАНИ ЦРВЕНОГ СЉЕЗА 76 ДЈЕЧАК С ТАВАНА 77 ПОСЉЕДЊИ КАЛАЈЏИЈА 80 СУЂЕЊЕ 86 ДОБРИ МОМАК ВАСИЛИЈЕ 89 СТОРУКИ
ТИ СИ КОЊ У нашој кући сваки члан фамилије имао је своје госте. Стрицу Ниџи долазили су српски добровољци, амерички рудари и
Начинићу му нешто, има да видиш. — Их, ти као да човјеку правиш самар, тако говориш. — А зар коњ није исто што и право чељаде, још бољи. Десет пута бољи. — Коњ? — Да, да, коњ, што се чудиш.
— А зар коњ није исто што и право чељаде, још бољи. Десет пута бољи. — Коњ? — Да, да, коњ, што се чудиш. И запамти још и ово што ћу ти рећи: само добар човјек може личити на коња, никакав
— А зар коњ није исто што и право чељаде, још бољи. Десет пута бољи. — Коњ? — Да, да, коњ, што се чудиш. И запамти још и ово што ћу ти рећи: само добар човјек може личити на коња, никакав други.
— простодушно зину дјед. — Да, да, само добар. У Подовима, крај саме Уне, има, на примјер, у једног домаћина коњ, Дорат, душа од коња. Чим га видим, а мени срце заигра: ево га, пљунути Раде Ћопић! Ђе си ми, Раде, побратиме мој!
Дјед укоси очи као да од нечег зазире и кисело примијети: — Па да, прави коњ, и то још дорат. Толико заједно љеба изјести и ракије попити, па опет му његов побратим парипче.
— окрену се дјед мени и Жутији као присутним свједоцима. — Нагрдити човјека из чиста мира, рећи му да је коњ ... Испод густих Самарџијиних обрва одједном просинуше строге тужне очи.
— Раде, стари поштени домаћине, а знаш ли ти уопће шта је то коњ, то ти мени реци, џеко једна? — Пази га! Па шта ћу друго и знати ако нећу то. Коњ је Раде Ћопић, то си и сам казао.
— Пази га! Па шта ћу друго и знати ако нећу то. Коњ је Раде Ћопић, то си и сам казао. — Е, видиш, побро, да си бацио чифте у празно. Није тако.
— Е, видиш, побро, да си бацио чифте у празно. Није тако. Не знаш ти, мој драги, шта је коњ, одмах се то види. Самарџија се разњежено загледа уз долину потока Јапре и снизи глас као да је нашао заспала зеца:
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Могу ја и иза букве, и у трње, а не увек у најгушћи метеж! Може и мени да се заглави нож! Може и коњ да ми се повреди! Може и да ми покисне барут! Што да не може? Киша је природна појава!
ЈУСУФ: Ко и ти сад? Богами, аго, ово је велики грех! Како мислиш са овим пред Алаха? АХМЕД: И коњ би ти реко, да си га питао: превише је ага до Алаха! Да ти је грло топ, па не би могло преко аге дозвати Алаха!
У реду, нисам с раскида, ал само ако си позамашан! Да ми је знати, ко је бољи: коњушар или коњ? Јеси ли чуо? Могу да псујем султана, и султанову пасју мајку, и везира — шта ми ко може?
А чу ли шта рече: кадија присто од прве! Имаћемо посла са папучићем, видећеш! Онај коњ за санџакбега, и оне сабље и дукати, нека то засад причека! Није заоглаву! Да ми је знати како то они замишљају...
Јесам ли ја теби за спрдњу? Шта значи ова кљусина? Чујем хвалиш се како сад сестру удајеш за бољег! Тај коњ, да ли то значи да сам ја био магарац? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Да својим ушима не верујем! Каква ти је то смишљотина?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
да л' оде ко? ох, дал' је далеко?” „Све је у реду, по твојој вољи, коњаник добар, коњ је још бољи, удеси све то старање наше, сад је већ можда гласник код паше”. „Сад је код паше посланик врага!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
он није дао одвратити, него јој рече: — Кажи ми, кад је мој отац био цар, где му је оружје што је пасао, где ли му је коњ што га је јахао.
и нађе очина коња, па га доведе кући и уведе у подруме и стане га хранити н тимарити, те за месец дана оправи се коњ као кака тица, а и онако је био крилат и змајевит.
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? Коњ му одговори: — Једи и пиј, стићи ћемо их, не старај се. Кад змај руча, онда седне на коња, па терај за њима, и за
А има један у буџаку коњ, као да је губав, тако се чини, али он је најбољи; он је брат мога коња, њега ко добије може у небеса ићи.
Кад га одведе у једну шуму, отре га и уреди, а коњ сине као да му је златна длака. Онда он уседне на њега па га потрчи, а он полети баш као и тица, и за тили час донесе
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? А коњ му одговори: — Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи.
А њих двоје кад опазе за собом змаја где их тера, препадну се, те стану нагонити коња да брже трчи, али им коњ одговори: — Не бој се, не треба бежати.
Кад једанпут, али змај већ да их стигне, онда коњ под змајем повиче коњу под царевим сином и царицом: — Забога, брате, причекај ме, хоћу да цркнем тебе вијајући.
Ногама у вретен, те њега о камен, па хајде са мном. Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а ногама у вретен, те змаја о камен; змај сав прсне на комаде, а коњ се с њима
то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а ногама у вретен, те змаја о камен; змај сав прсне на комаде, а коњ се с њима удружи.
Пошто се смрче, Грбо скочи у воду и дође до поноћи до коња. Одмах потегну коња за дизгине, јер је знао шта ће бит. Коњ се продере што је више могао, а Грбо одмах под коња у воду.
Одмах затвори врата и оде. Још краљ није дошао до градскијех врата, а Грбо коња за дизгине. Коњ се још више продера, а краљ се опет врати да види шта му је.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Видим да за тебе није ово, зато ћу прећи на благше ствари. Производ знаш шта је. МАНОЈЛО: Знам: трава, коњ, камен итд. ДОКТОР: Дакле, природан производ дели се на три царства природе: царство животиња, растенија и минерала.
МАНОЈЛО (врти главом): Хм! То ми је мало чудно. На пример, коњ се дели на три царства. Коњ није ни за једно царство, а камоли за три.
МАНОЈЛО (врти главом): Хм! То ми је мало чудно. На пример, коњ се дели на три царства. Коњ није ни за једно царство, а камоли за три. доста му је, сиромаку, што се Земља на њега дели.
ВЕЛИМИР: Свиња је поганија од коња. СТАНИЈА: Свиња није погана, зашто се једе; а коњ, ко ће коња јести, кад је поган. ВЕЛИМИР: Остави, Мајко, ове ствари нису за тебе. (Опет почне читати.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Јунак се лати за сабљу бритку, синуше токе кроз дуги брк, и коњ се пропе, спреман у битку, а чета нагну у луди трк. Провири бака кроз облак сив. „Унуче драги, био ми жив!
Кад ујка приђе, он му се жали: „Нешто ме боли, пипни ми зубе!“ Водени коњ се поваздан гњура, никад га нећеш видети тужна. Ко га не позна одмах би рекȏ „Ова је крава веома ружна!
Ко је у праву, иди па питај! Ту су задаци, ево па читај. КОЊ: Проклета јесен! Шта има горе? Вози се, вуче, поваздан оре. Вечито цима уздама Сима. Ах, кад ће зима?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Укрстили се зима и мрак, по шкрапама тражим заклон на домаку змајева и арслана, до грла ме сустиже снег и коњ ми у понорници тоне, ја сам фитиљ под оклопом горим на мразу између два мегдана, и хоћу да чујем похвалу благој
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Само се зеленац „Ескило“, рудни коњ, узјогунио, па издигао главу и маше около камута. А поднаредник Живојин, као за инат, командује да се људи пожуре и
Гледао сам задихано на ту страну и, само да могу, скренуо бих да не видим неки страшан призор. Али коњ ме је носио, већ смо близу, и чујем где војници говоре: „Мртав Аустријанац“.
То га је коњ њушкао по леђима и, кад намириса јабуке, дохвати Тасу за кошуљу и размахну лево и десно. Дрекну Танасије и покуша да
Дрекну Танасије и покуша да се склони, али коњ држи кошуљу, и јабуке и шљиве расуше се из његових недара. Војници прснуше у смех, а насмеја се и потпоручник
Ипак се један коњ обурва и паде међу запрегу, одакле га једва извукоше. — Ја славу му, колишни је, а налеће као да је побеснео!
— Е... сукња... Не дремај, дроњо, већ држи коња на дизгинама — викну на средњег возара, коме се коњ саплете. — А знаш... није право. Ја бих мобилизацију протегнуо и на жене.
А то могу лако да му и у оцену ставе, и тиме је његово напредовање за дуго времена обустављено... Коњ стење и командир очајно гледа како животиња гризе земљу. Онда нареди да један војник остане поред коња док не липше.
Али се „Ескило“, рудни коњ, пропе, из све снаге запе и повуче сам топ, а потом устукну назад. — Рањен је — викну неко. — Испрежи!
Пошто мост још није готов, то су људе, коње и возове превозили сплавовима. Било је занимљиво посматрати. Коњ се у почетку затеже и одупире предњим ногама.
до обале, па се нећка, као хтео би да се врати, још једном га ударих и он се осула, те се сручисмо заједно у воду. Коњ потону, а мени вода до носа. Осећам како помамно креће ногама и глава му се појави, па кроз нос истера воду као шмрк.
и ја још очајније дохватих те руке и једва их одлепих... Бесмо већ уз мост. Ухватих се за једну алку, раширим ноге, коњ промаче, а ја се пребацих на мост. Ето... једва извукох читаву главу.
На предњег возара свом тежином пао један коњ, и возару из уста тече млаз крви. Средњи возар јечи са сломљеном ногом, а рудни возар је одскочио у страну.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком... А сусед Глиша даће коња... Хајде да се тражи коњ!... И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
66. “Обазри се, лепа Цвето, мајка те зове.“ “Нит’ се могу обазрети ни одазвати; Занесе ме коњ зеленко међу свекрве.“ “Обазри се, лепа Цвето, отац те зове.
“ “Обазри се, лепа Цвето, отац те зове.“ “Нит’ се могу обазрети ни одазвати; Занесе ме коњ зеленко међу свекрове.“ “Обазри се, лепа Цвето, братац те зове.
“ “Обазри се, лепа Цвето, братац те зове.“ “Нит’ се могу обазрети ни одазвати; Занесе ме коњ зеленко међу девере.“ “Обазри се, лепа Цвето, сеја те зове.
“ “Обазри се, лепа Цвето, сеја те зове.“ “Нит’ се могу обазрети ни одазвати; Занесе ме коњ зеленко међу заове.“ 67. Млад младожења, ружо румена!
РЕЧИ И ИЗРАЗА Абер (хабер) - вест, глас авлија - двориште акшам ђелди (гелди) дође акшам, паде мрак алат - коњ црвенкасте, риђасте длаке ал-дувак; - ал отвореноцрвен, румен; дувак невестински вео, копрена ар (ахар) коњушница,
дувак невестински вео, копрена ар (ахар) коњушница, стаја аџамија - неискусан, невешт, неупућен, почетник (човек или коњ) Базарђан (баздрђан, базерђан) - трговац; улица у Сарајеву где су некад биле трговачке радње беар, бехар цвет(ови)
постаје део свечане народне ношње доносац (вокатив: доношче) - доносилац, онај који нешто доноси дора, дорат - коњ тамнориђе длаке доход - долазак дробан, дробна ситан, мален, сићушан дубрава - дубова (храстова) шума, шума уопште,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Одличан. Сњарић је јахао мало накривљен. При прелазу Саве добио је метак, у незгодно место. Његов коњ, за све време док је говорио, ударао ме је њушком. Трепћем, а не би требало да трепћем.
Јахао је до Београда, и био на служби, у пуку, у Нишу. Међутим, коњ га је био ударио, копитом, у главу, у штали, па је дуго боловао и сад је оглашен, од лекара, за неспособног за службу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Чудновато! — рече он мало увређен, поћута, па ће рећи: — Пре пет година, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне примао сам честитања од најотменијих грађана; а довече ће мог коња
Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: — Хууу! Пази добро! Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину!
она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!... Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
да се вратимо часком, па да ми поправите оцену. — Ехе... промрмља он И тргну вођице; коњ пође живље. Опет наступи ћутање, али она мисао никако да ми избије из главе.
Само једну реч... Ја не тражим више — Тројку... — Ехе... опет он промрмља и коњ пође брже. »Ама шта сам ја луд? стадох мислити у себи: дао му коња и сам касам уз њега као псето, а он неће ни главе
А ја, тек онако одједном, као из какве заседе, скочих пред коња и дохватих за дизгине. Коњ стаде. — Доле с коња! — викнух и тргнух коња у страну. Он слете са седла па стаде живо да дреши бисаге.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И тако, ноћас, у тили час, Он спусти дигнуту руку, у песницу је савије, Бубне коња у ребро, коњ полети у кас И однесе га, до Славије... Уопште, док месец по небу ровари, Дешавају се чудне ствари...
КАКО МИ СЕ КРАЈ УВА ОГЛАСИЛА МУВА Ко зна откуда, Изнебуха, Ту, сасвим близу Ува, ил уха, Као да коњ Стаде да рже: Нешто ме уплаши, Неко ме трже! Ко се то огласи? Шта то би? Да ли чух предзнак Среће, ил коби?
Ђак са књигама, коњ пред бичем, Лампа што светли ником и ничем. Мали аутобус у седам сати Оде, да се никад не врати.
Непопустљив, затворен у се, тврдоглав Као коњ кад му натуре оглав, Чекао је трговце с Блиског Истока, Док су се Вука, Магда и Јока Досећале беди и јаду Који их
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Међутим, ја сумњам да је коњ таквим ударом одмах убијен. Пре бих веровао да он од тога пређе у једно летаргично стање; не могући се одржати на
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Најгоре им пак бјеху тавнице под дворове ђе дужде стојаше; у најдубљу јаму коју знадеш није горе но у њих стојати. Коњ хоћаше у њима цркнути, човјек пашче ту свезат не шћаше, а камоли чојка несретњега; они људе све тамо везаху и дављаху
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.
и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд (сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати) — почеше улазити унутра.
још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске. Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога
— И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под | вењаке, међ остале госте. Иако је врелина, сунце
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ђенерал са својим часницима, конте са својом пратњом, примакоше се к мазгалама и видјеше шта је. Оно јест „коњ до коња, јунак до јунака“, али коњи бјеху натоварени дрвима, сужбином, перјади — и другијем стварима што сељаци
Сунце већ нагло бјеше за гору. Турци оставише три мртва, а толико их рањенијех пође. Оста им један коњ здрав на кога посадише два рањеника, а један је могао да иде. Оташева дружина понесе Мишана и Јанка.
„Те даље!“ „Те... — ја, богами, не знам шта би даље... Очепио ме... очепио. И бјеше, знајте лијепо, црн коњ те ме очепи...“ „Па што, кад те убио није! Да слути на веље зло, ћаше те онај коњ убити.
И бјеше, знајте лијепо, црн коњ те ме очепи...“ „Па што, кад те убио није! Да слути на веље зло, ћаше те онај коњ убити. Но те очепио, неко ће те наједити,... то ти је све!“ протумачи медик у врућини. „Тако је, тако!
“ Женске, све три, нагнуше се да виде. „Коњ!... Е, види лијепо ли је навезао!“ рече Јоке. Јанко се смијао. „Донеси, Милуне, па ћу ти на њему направити човјека да
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
питање — одговор као обичан задатак чији је одговор махом неочекиван, изненађујући, не ретко и парадоксалан: Зашто се коњ води на појило? (За улар); Кад се коси сено? (Сено се не коси него трава); Куда иде дете кад наврши четврту годину?
— Зло ни на војску не гине. — Једно се зло из другог снује. — Цић једног чавла изгуби се плоча, а цић плоче коњ, а цић коња коњик. — Клин клин тера, а маљ оба. — Ниједно зло само не дође. — Зло добродошло, ако си само дошло.
— Раса не чини калуђера, ни мантија владику. — Сребрно седло не чини добра коња. — Коњ се кроз длаку не хвали, него кроз брзину. — У опорој љусци слатка језгра. — Не једе се све што лети.
— Младо се дрво савија. — Добар поп до смрти се учи. — Човек се до смрти учи, а недоучен у гроб легне. — Матор се коњ не учи играти. — Чему се млад научи, стар се не одучи. — Човек се учи док је жив. — Ствар која уди, учи.
— Голог и босог и хладна вода боде. — Сит гладну не верује. — Гладног не теши, већ нахрани. — Жедан коњ воду не пробира. — Сиротињска суза јемљеш (раоник) пробија. — Убоштво убија човештво.
— Жена је врагу с удице утекла. — Женска је суза пасје храмање. — Зрело зрно — готово стрњиште. — И бел коњ једе зоб. — И празилук има белу браду — ама реп му зелен. — Ја ага, ти ага: ко ће коња водати?
“ Тешко злату на дебелу платну, И ђердану на гараву врату. Тешко кеси често кумујући, И магарцу с коњ’ма путујући, И нејачем с јачим се бијући. Тешко кући ђе није госпара, А баштини ђе није пудара!
Удари ли ме, удари! Вратих ли ти вратих! — Казао Арнаутин коњу кад га је коњ ударио у колено, а он коња из пиштоља у чело.
9 Питао раја зулумћара: — Зашто ми гониш тога коња у једно око ћорава? — Ако је коњ ћорав, нијесу гроши. 10 Питао раја Турчина: — Кад ћеш ми, ага, оно кусура подмирити?
се пробуди, захвали богу што је тако спавао и опоравио се, па одмах потрчи коњу да га види и намири, кад тамо, а то коњ у кошари лежи мртав.
му терзија приповједи како га је мóра давила и како му је он длаку на његову гуњу пресјекао, онда дознаду да му је коњ био мóра која га је притискивала и морила. (Тешко као мóра). 6.
“ А буздован одмах сам изиђе на бријег; у том му се анђео јави, говорећи: „И ти можеш, и коњ ти може, али ти бог не да!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ни Влаа ни Влаиње; нит се шта пече ни вари. Онда ја скочим, па изиђем на поље, а то мој коњ стоји, ђе сам га и сјао, а Вла једнако теше и ђеља држалицу.
Чешаљ и уш. 65. Јаје. 66. Коса на глави. 67. Брада, уста, нос, очи, коса и чешаљ. 68. Кревет. 69. Пијевац. 70. Коњ. 71. Лук. 72. Чела. 73. Пушка. 74. Во. 75. Сврдао. 76. Сат у кошници. 77. Козиј реп. 78. Нити. 79. Мрак. 80.
Најприје га уведе у једну собу у којој је био један вран коњ за јаслима привезан с цијелијем такумом од чистога сребра.
По том га одведе у другу собу, у којој је за јаслима стајао бијел коњ с такумом од сухога злата. Најпослије га одведе и у трећу собу ђе је за јаслима био кулатаст коњ и на њему такум
Најпослије га одведе и у трећу собу ђе је за јаслима био кулатаст коњ и на њему такум драгијем камењем искићен. | Кад прође те собе, онда га сестра одведе у једну собу у којој је ђевојка
” А газда им одговори: „Што рекох то да учините.” Па се оправи са женом кући, и пођу на коњма: под њиме бијаше коњ, а под женом кобила. Идући тако човек измакне напред, а жена заостане.
Идући тако човек измакне напред, а жена заостане. Онда коњ под човеком заърже: коњ вели кобили: „Хајде брже! што си остала!
Идући тако човек измакне напред, а жена заостане. Онда коњ под човеком заърже: коњ вели кобили: „Хајде брже! што си остала!
или ћемо јести и пити или ћемо терати?” Коњ му одговори: „Једи и пиј, стићи ћемо их, не старај се.” Кад змај руча, онда седне на коња па терај за њима, и за тили
А има један у буџаку коњ као да је губав, тако се чили, али је он најбољи; он је брат мога | коња, њега ко добије, може у небеса ићи.
Кад га одведе у једну шуму, отре га и уреди, а коњ сине као да му је златна длака. Онда он уседне на њега па га потрчи, а он полети баш као тица, и за тили час донесе га
или ћемо јести и пити или ћемо терати?” А коњ му одговори: „Јео не јео, пио не пио, терао не терао, не ћеш га стићи.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
А оно, целог дана не дође. Све по планинама и пољима са коњем. Добро и тај коњ не падне већ једном. И тек дубоко у ноћ, кад све живо поспи и већ први петлови почну, он тек онда рупи.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
На моју душу, сам се сад чудим како сам могао таки бити! Парче човека у то доба, стајао сам онде као ћудљив коњ кад стане усред блата и колико га ко више шиба и боде да се из блата извлачи, он, наместо што би напред потегао,
у Лајпсику, Јануарија 1, 1789. Доситеј Обрадовић РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ ат (хат) — коњ атар, ајтар — воља, расположење, пријатељство ашче — ако баба — отац багатела — ситница, ништарија бака — нуто,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— обрну се к возарима, који живо веслаху натраг. — Нисмо могли прије, оче! Помамија се коњ, није тија да изађе, него све удр’, удр’, ногама, и удрија је у бедра млинара!... — Таа-ко!? Који му је враг данас!?
! Тада се кнез умијеша и направи лице као да све зна. — Не псуј, магарчино, него казуј ди је коњ. — Доста је једну рич рећи, па да осванеш сутра у слипићу — вели Бакоња.
— Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим... — Не, него смиста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу. — Какву књигу? — запита кнез.
— Ди је кон!? — брекну Бакоња. — Ди је коњ!? — понови Кушмељ. — Коња на сриду, губо од губе! — рече и Барица. — Јено га под Црним куком, у синици стрица Роре.
Он и сада, овога тренутка, сигурно мисли да му је коњ на другој страни. — Шта велиш?... Како то? — питају родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије.
— Нема ту говора о поткивању! — вели Наћвар. — Припануја би се и ђавâ, а камоли не плашљив коњ! — Баш га и триба навикавати! — вели Срдар... — Изведите ви њега!
Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе одигавши Букара, пак се, два-три пута заособ, баци ногама.
Држ’! — вичу му. Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме господару куљу. Па онда побјесни, те се и фратри и слуге одмакоше. — Држи, Грго, држи!
— Држи, Грго, држи! Букар вуче што игда може, тако да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало. Коњ оте мах и потече у сав трк. Онда видјеше чудо. Видјеше гдје човек трчи упоредо с коњем! — Пушти га! Пушти!
Је ли човик, или пас? — Брзи су Буковичани, оца им њиова! — вели Бобан — али је ово јопет прико мире! Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке.
Фратри, ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те стадоше према води. Сад видјеше друго чудо. Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко настрану, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ,
У тај мах удари киша. Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „Кујас! А ди си, мој кујас!“ јер му коњ познаваше глас, те би му се увијек одазвао ржући. Али му се кујас не јави. Бакоња уђе и видје...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Гледа по столу и миндерлуку. Да је Симка ту, грдио би је. — Нека чека! — рече и запали нову цигару. Коњ дешњак се пропиње, а врана грива му поседела од снежне прашине. Зашто му бар писмо није послао? А и та писма...
он је изгурао на пут, схватио је то онда кад је на коњу појурио кроз село и стао у пољу, далеко од села, не, сам је коњ одједном застао, уплашен тишином између звезда и слеђене белине. Зебу му руке и осећа да су мокре и лепљиве.
Мушко је, несрећниче, знам шта мислиш, сви тако мисле. Чује: коњ треска копитама но калдрми. Куда ће на њему? Кад би га смрт сад згромила, овде пред њим што дрхти, али зна да га смрт
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мислила и премишљала царица мајка, цар отац, лекари и мађионичари. Смислили да му поклоне крилатог кона. Можда ће га коњ обрадовати? Кад, гле врага! Принц ни да погледа коња. Само замагљених очију зури у даљину, а на лицу му цвета туга.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
сад пролази између аутомобила а аутомобилисти га не примећују: нарочиту капу невидимку има Господар, а нарочиту његов коњ. Господарева је класична, округласта, а коњ носи капу модернијег кроја, троугласту.
Господарева је класична, округласта, а коњ носи капу модернијег кроја, троугласту. Обе је Јеврему обећао, за доба после смрти, један Турчин, стражар у кули
јула: аутомобили лете низ падину, ка Дунаву, у колонама, преко коловоза од црног сунца, а Господар Јеврем и његов коњ посматрају како се трговци, који су у дућанима баш на том месту, вековима, продавали своју робу, таложе у прах, такође
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Онамо, 'намо, за брда она, Погажен коњ'ма кликује Југ: „У помоћ, дјецо! у помоћ, синци! Светит' ме старца свет ви је дуг!“ Онамо, 'намо!
Попа, Васко - КОРА
УЗДАХУ 18 НА СТОЛУ 19 У ЈАУКУ 20 НА ЧИВИЛУКУ 21 У ЗАБОРАВУ 22 НА ЗИДУ 24 НА ДЛАНУ 25 У ОСМЕХУ 26 СПИСАК 27 ПАТКА 28 КОЊ 29 МАГАРАЦ 30 СВИЊА 31 КОКОШКА 32 МАСЛАЧАК 33 КЕСТЕН 35 ПУ3АВИЦА 36 МАХОВИНА 37 КАКТУС 38 КРОМПИР 39 СТОЛИЦА 40 ТАЊИР 4
се полако Трска која мисли Ионако ће је стићи Никада Никада неће умети Да хода Као што је умела Огледала да оре КОЊ Обично Осам ногу има Између вилица Човек му се настанио Са своје четири стране света Тада је губицу раскрвавио Хтео
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Еј, Мардохају! Треба ми нов коњ за јахање“. „Не брини се, набавићу ти берберског ждрепца каквог није јахао ни Цид Кампеадор!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Начелник штаба мајор Емило Белић окрете се и театрално командова: — Види, Сотире, да ми није рањен коњ? — Није, није — одговори г. Сотир Аранђеловић, рез. поручник, командант стана, иначе секретар касационог суда.
алату Цветку, чију је интелигенцију увек нечувено узносио (па чак некога попа у суседном селу убедио како је тај исти коњ Цветко толико од природе бистар и обдарен да је и сам часловац наизуст почео изучавати), стиже и дојезди у Шабац, ради
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И, као да нагонски слути близину опасности, онако као што коњ у ноћи слути близину провалије, пружа неочекивано тврдокоран отпор. — Зашто у другу собу? Нећу ја у другу собу!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама. Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова.
Умеш ли јахати? — Умећу, ако имате коња — одговори она. — Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута.
Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
БАБА, ДЕВЕТ-ДЕСЕТ ЈАЈА 267 КРШЋАНИН И ТУРЧИН 268 ХАЏИЈА С ЋАБЕ ЧУВА ПРАВЕ РАЈЕ 269 ЧИПЧИЈА И АГИНСКИ КОЊ 270 РАЈА И ТУРЦИ 271 ДОБРО ЈЕ ЂЕ И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ 272 ЖАЛИ ЧИПЧИЈА СВОЈЕГА АГУ 273 РАЈА ВЈЕРУЈЕ И НЕ ВЈЕРУЈЕ
А газда им одговори: — Што рекох, то да учините. Па се оправи са женом кући, па пођу на коњма: под њиме бијаше коњ, а под женом кобила. Идући тако, човек измакне напред, а жена заостане. Онда коњ под човеком зарже.
Идући тако, човек измакне напред, а жена заостане. Онда коњ под човеком зарже. Коњ вели кобили: — Хајде брже! Што си остала?
Идући тако, човек измакне напред, а жена заостане. Онда коњ под човеком зарже. Коњ вели кобили: — Хајде брже! Што си остала?
Малиша је у мислима за коња, а не мисли на прстен; а када дође гдје му је коњ припет био, кад ни коња ни од коња гласа само самар и четири плоче, а цијела коња вукови појели.
Ујутру му мати поранила, јер се, богме, ни њој није дало спавати — није шала, оде коњ, оде живљење! — па изиђе пред кућу, кад има шта видјети: пуна авлија дрва.
Онда он стане говорити коњу: — Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати? Коњ му одговори: — Једи и пиј стићи ћемо их, не старај се.
А има један у буџаку коњ као да је губав, тако се чини, али је он најбољи; он је брат мога коња; њега ко добије, може у небеса ићи.
Кад га одведе у једну шуму, отре га и уреди, а коњ сине као да му је златна длака. Онда он уседне на њега па га потрчи, а он полети баш као тица, и за тили час га донесе
А њих двоје, кад опазе за собом змаја где их тера, препадну се, те стану нагонити коња да брже трчи, али им коњ одговори: — Не бојте се, не треба бежати.
Кад једанпут; али змај већ да их стигне, онда коњ под змајем повиче коњу под царевим сином и царицом: — Забога, брате, причекај ме, хоћу да цркнем тебе вијајући.
: — А што си луд те носиш ту алу! Ногама у вретен, те њега о камен, па хајде са мном. Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а ногама у вретен, те змаја о камен; змај сав прсне на комаде, а коњ се с њима
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Једне зимске ноћи, оца су позвали да обави хитан посао и док је ишао кроз планине које су врвеле од вукова, коњ се уплашио и збацио грубо оца на земљу.
да обави хитан посао и док је ишао кроз планине које су врвеле од вукова, коњ се уплашио и збацио грубо оца на земљу. Коњ се вратио кући исцрпљен и крвав, али пошто је подигао узбуну, поново је јурнуо назад на место незгоде и стигао тамо
Тај исти коњ је био крив за повреде мога брата од којих је он и умро. Био сам сведок трагичног догађаја и мада је од тада прошло 56
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
бити стрпљив и упоран, љубазан и осећајан, опраштати грешке и показивати задовољство и за најмање први покушај када га коњ послуша. Доктр Денис јако је волео коње и све је то знао.
Врло се лепо изражавао о мојим коњима, који су победили у јакој конкуренцији, у којој су, на пример, учествовали и коњ милионера Вајденера из његових штала у Филаделфији.
Хантер је постао мој јахаћи коњ и верно ме је служио пуних дванаест година. Никад бољи јахаћи коњ није трчао падинама Личфилд Каунтиа од Клипера, мог
Хантер је постао мој јахаћи коњ и верно ме је служио пуних дванаест година. Никад бољи јахаћи коњ није трчао падинама Личфилд Каунтиа од Клипера, мог ирског хантера, мог верног пријатеља и компањона, нарочито у току
Мислио је на тада одомаћен обичај поткресивања коњских репова. И моји чувени коњи, и мој јахаћи коњ Клипер, имали су подкресане репове.
Ћипико, Иво - Приповетке
Арнаут маче свезаним рукама, али се махом присети, пружи главу као коњ кад му се из руке нешто даје, и зубима прихвати хлеб. Подиже леву ногу и, придржавши хлеб на колену, поче га јести.
Чисто се зажелео домаћинске куће. Не може да се одлучи, колеба се... Уто нечији коњ трчећи упаде у младу пшеницу. Би му жао, као да је то његова зимња, лањска.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Он, наиме, сматра да би дадаисти већ излизану фразу „коњ иде ногама“ – да би је дезаутоматизовали и обновили сензацију – заменили овим трима: „ноге иду коњем“; „ноге и коњ
„коњ иде ногама“ – да би је дезаутоматизовали и обновили сензацију – заменили овим трима: „ноге иду коњем“; „ноге и коњ иду“; „ноге иду коњ“37.
– да би је дезаутоматизовали и обновили сензацију – заменили овим трима: „ноге иду коњем“; „ноге и коњ иду“; „ноге иду коњ“37. Прве две разграђују семантику (семантички су неисправне), трећа граматику (граматички је неисправна).
Уместо тога, Петровић замењује обичнији глагол (ућу) необичнијим (мицати) и даје две фразе с обрнутим поретком „коњ миче ногама“ и, ноге мичу коња“, од којих другу сматра бољом од прве:, дуго је све тачније и тачније и више приближује
фразе посебно занимљиво јесте да нам је као у маломе опиту указано на могућност замене агенса и пацијенса: место да коњ миче ногама, предност се даје обрнутоме да ноге мичу коња, зато што изазива јачу сензацију.
А у „Хелиотерапији афазије“ не говори се о јачој, тачнијој сензацији само при обртању фразе „коњ миче ногама“ у „ноге мичу коња“ него и код изокренуте слике света коју наше око види кад се измени уобичајени положај
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
празне речи ... а кад се умире, умире се као пас и коњ. При том покуша да устане и пође. Душе нема ... као што ни Бога нема ... живимо узалуд ... прах ... смерт ...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
тешке ситуације албетана — даће Бог елбете — свакако, без сумње злоковар(ник) — зло, недело јалица, јахалица – коњ који се води у поводу, на кога кири– џија ставља свој пртљаг јеменија — марама за повезивање у женској муслиманској
обрукан, понижен, посрамљен сахтијана — уређена козја кожа (обично црвене или жуте боје) сексана, сејсана — товарни коњ, коњ натоварен девојачком опремом сербез — слободан, одважан; слободно, неусиљено силав — кожни опасач за ношење
понижен, посрамљен сахтијана — уређена козја кожа (обично црвене или жуте боје) сексана, сејсана — товарни коњ, коњ натоварен девојачком опремом сербез — слободан, одважан; слободно, неусиљено силав — кожни опасач за ношење поштоља
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Прво и прво: ти се нећеш више звати Јован. ЈОВАН: Него? ФЕМА: Ханц. ЈОВАН: Зар сам ја коњ? ФЕМА: Будало! Најлепши пединтери имаду то име.
ФЕМА: Тако највеће господе пединтери носе. Добро само пази кад те викнем Ханц. ЈОВАН: Ја нећу да будем коњ, макар ме убили. ФЕМА: То је најлепше име, лудо! Гледај како је суптилно Ханц, боље него гурбијанско Јован.
Петровић, Растко - АФРИКА
У трему судови у којима превире пиво од проса и меда; у двор ишту бели коњ краљев, кога држи његова кћи, изванредно лепа и стасита девојка.
Иза краљеве постеље од бамбуса, под стрејом сасвим близу краља, жваће траву алатаст краљев коњ. Иако светлост није довољна, хтео бих да сликам.
плавом бубу који се разлепршао на све стране, главе обавијене у огромну плаву чалму, ногу обувених у златне чизме. Коњ је такође сав са златним карикама, накитима итд.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Како сам синоћ поручио, то ме је напољу чекао готов оседлан коњ. За десет минута крене се цео штаб. Било је још мрачно.
Три је часа по подне. Мене ево где лежим потрбушке на зеленој трави у хладовини, под једном брснатом крушком. Мој коњ привезан за крушку једе у сласт своју зоб и потреса зобницом.
Увек кад се зачује звиждање гранате, мој коњ престане јести и наћули уши, а кад граната пролети, он фркне на нос и продужи с апетитом свој ручак.
Парип му је лепо играо, а г. доктор се закекечио на коњу — прави делија! Наједанпут коњ подскочи, доктор Владан праћакну, и ах — јутрошњи потпуковник запуши се на друму, подигнувши падом читав облак прашине.
доктор Владан праћакну, и ах — јутрошњи потпуковник запуши се на друму, подигнувши падом читав облак прашине. Коњ одјури, а г. доктор се диже сав уваљан у прашину и пође рамајући и придржавајући се руком за убијено бедро.
У том пристигнем и ја: — Што је г. докторе? — упитам га, а смех да ме угуши. — Та ништа, знаш, коњ ми се мало спотакао.
— Та ништа, знаш, коњ ми се мало спотакао. Не бих ти ја иначе никад ни за бога пао, али, ето коњ, он је свему крив, одговори доктор, пипајући једнако руком по нажуљеном бедру.
И гомила нас образованих људи мирно пролази поред овога гнусног згаришта. Гдекоме само фркне коњ на нос, и, поплашен од онога стрва, удара у страну, а он га нежно тапше по врату и ласкаво га умирује: »не бој се, не
— Ваши где цy не знам, а ја сам мога дао једном коморџији пред ступање у борбу. — Па где је ваш коњ? Дајте ми вашега коња. — Шта знам где је? Бог зна куд је њега сад одвео коморџија. Да глупа положаја!
Успут стигнем рускога капетана Максимова. Једва се вукао. Коња му убили Турци те у паду коњ повредио ногу и њему. Уступим му коња а сам пођем пешке пруговачком шанцу где је сад стајао искупљен скоро цео
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Оној?... Јаој — говорио је Пера кроза стиснуте зубе, па поче да рже као коњ и ногом да удара. Док се тек осуља камен испод његових ногу и он полете, вукући за собом још двојицу.
Ти мој брат... всја, ти и моја „Ружа“. А кад су Сергију објаснили која је то „Ружа“, он нареди да се доведе његов коњ. Врана кобила, крупних, закрвављених очију, подавила сапи и гази опрезно.
на наредника, како ће га пратити на осматрачницу, једноме каплару запретио са десет батина, а возара сменио што му се коњ ошугао, вратио се љут под дрво. — Стоке једне! — викао је да сви чују. — Улежали се овде као вепрови.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зажели, смисли, љубављу внутрени Зажежи орган к намери полазној. Без натпетице коњ не лети. Успећеш, право тек трчи к цељи. Многи су к слави путови! к блаженом Животу стазе различне!
ждрал, „зашто Србљи приповедају да се тако звао коњ Милошев; итд.) на језик и акценат (в. Преписку ИИ, 189). — Занимљиво је и лепо, а умногом и прихватљиво објашњење
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ Не држи слуге. Све сам ради. Кува, пере, намирује коња, тимари га и чисти. Коњ му је као ала! Кад га узјаше, завришти и закопа ногама. Размитио га је, и воли га више него ишта друго на свијету.
— један! Како си ми, како си ми, магајце један? Нијеси ти коњ, већ онај вејити, вејити магајац! — тепа му, и чује се како га милује и лагано удара по сапима.
РЕЧНИК Агарјани — неверници, назив за Турке по једном арапском пламену алабаш — шарен, по глави пегав коњ алал (халал) — благослов, опроштај; са срећом, благословено (ти било) алалити (халалити) — благословити, опростити
аршин — стара мера за дужину (између 65 и 75 см) аскер — турски војник асли — сасвим, потпуно ат (хат) — добар коњ бабина ука — олујно време кад крајем марта удари снег бадањ — „велики шупљи трупац кроз који вода пада на воденички,
— види бива бирземан — старо, давно, време бирземаниле — одавно борија — труба бркљачити — мрмљати брњаш — коњ који има белу пегу на њушци букагије — негве, окови за ноге букати — мукати, рикати бурунтија — писмена заповест,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 76); полаженик (СЕЗ, 32, 1925, 369); о свадби девер (СЕЗ, 19, 155); на Тодорову суботу (коњски празник!) коњ који је ритуално пројахан (БВ, 11, 1896, 78, Сврљиг); приликом првог орања волови (СЕЗ, 17, 14), и јарам (СЕЗ, 19,
Он се даје и стоци »да би издржала сваку болест« (СЕЗ, 17, 582). На диму од запаљеног б. корена накађује се коњ који пати од сипње (СЕЗ, 19, 333). БРШЉАН Ефеу (хедера хеліx).
с., 19, 211), имаће се среће у лову (ібідем, 184), имаће се среће уопште (ЗНЖОЈС, 7, 116; 19, 203). Кад коњ згази на такву д., испадну му сви клинци из потковица (ЗНЖОЈС, 9, 226).
(СЕЗ, 19, 222). К. се нарочито радо употребљује при »затрављивању« коња. Кад је коњ оболео од »мурдарлука«, пробуши му се шилом кожа на ђердану, и кроз њу провуче жилица од к. Најбоље је наћи к.
, под којом се нико не сме одмарати ни спавати, нити се сме близу ње настанити. Неки човек откине грану, па му побесни коњ; а кад је грану вратио, коњ му оздрави (Софрић, 148). — Култ л.
Неки човек откине грану, па му побесни коњ; а кад је грану вратио, коњ му оздрави (Софрић, 148). — Култ л. је од давних времена у декаденцији, вероватно је да је та декаденција отпочела још
П. се лечи коњ од гонтураћа (да би се натерао да кашље, иб., 333). Њоме ваља накадити стоку противу ваши (СЕЗ, 13, 430).
, 333). Њоме ваља накадити стоку противу ваши (СЕЗ, 13, 430). Употребљује се и као спољње средство кад коњ не може да мокри (СЕЗ, 14, 351). У народној приповетки јунак меће п. у очи, да би одолео сну (СЕЗ, 41, 464).
и помоћу јежа (коме су ограђени младунци), а и на још један начин: дугим ланцем који је везан за стожер сапне се коњ ноћу и прати се његово кружно кретање, па »где се ланац прекине, треба тражити ову траву«, коју многи хајдуци имају у
Ћипико, Иво - Пауци
Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња. Сјахавши, вели Илији: — Проводај га, заморио сам га! Коњ се запјенио и фрче. Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће.
На сам Бадњи дан ујутро зарза Илијин коњ испред кућних врата. Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут зарза кад угледа
— Несрећа, Раде! ... Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити.. . — Даће бог те и није! ... Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли? — Жури, синко, пред оца, не часи ни часа...
— Бог те не убио, — велим ја — видиш да гинемо!... Тргох нож и пресјекох .... Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим... Ја пожурих и у томе изгубих Илију...
—Гледај, — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар, — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају... Гледајте траг у снијегу...
„Само три мисеца!” јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!” опази други. — „Ко може, и коњ му може!” Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра'... Ако ча и буде, биће мала ствар.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јелена У сну ми се Доротеј јавио као витез. Под њим бели коњ, са као злато жутом гривом; он у сребрном панциру. Уместо калпака, камилавка. На застави копља велики зелени крст.
Имам шеснаест година и сва сам у белом, лака сам као дим. Он, мој коњаник стоји непомично, само му бојни коњ стриже ушима и немирно се стреса као пред полазак. Ноздрве му раширене, пара из њих бије, кожа подрхтава.
Био сам с њима, четврти с чела, после Лауша, Кирче и Пипца. Мој коњ је ватрени вранац, копита му немирно добује по каменитој стази, ноздрве су му раширене, сапи сјајне од зноја, хтео би
Најзад сам му рекао: „Доротеју, ако из овог твог дрекала потече једна једина кап ракије, носићу те као коњ на овим мојим грбавим леђима од зоре до подне куда год ти хтеднеш. Ако не потекне, носићеш ти мене.
Поворка је нестајала у магли, један по један коњ са човеком ишчезавао је у сивим, непрозирним кудељама које су се грчевито увијале око кржљавог дрвећа по камењару и уз
Гле, Прохоре, вешти, брзи потези четком по влажном малтеру и одједном тамо где је била само мрка боја израста коњ, алат, мало превелике задњице и претанког врата, но ми знамо да Матија управо црта парипа, верујемо му, нећемо да се
Али закочи, Прохоре, забога ту своју лапараву језичину, оно је коњ, бесан, луд коњ, сад ће да се пропне и зањишти, то ти ја јамчим, а неће зароктати, залајати, завречати или загроктати.
Али закочи, Прохоре, забога ту своју лапараву језичину, оно је коњ, бесан, луд коњ, сад ће да се пропне и зањишти, то ти ја јамчим, а неће зароктати, залајати, завречати или загроктати. Неће.
Никаквог даљег дотеривања и удешавања. Таман посла. Све је овде јасно. Јахач и његов коњ су тамни, а аждаја је бела. Е нећемо, Прохоре, да се жестимо.
Тако, иду орни дивовски Дадара и његов коњ, прте моћним ножурдама широку пртину, а за њима одлучни коњи и одлучни људи грабе пут Вратимља и Куле с врећама пуним
Да се присетим: једва сам се држао на коњу. Коњ је немирно поигравао у месту, сећам се тога по чвркању и шуштању шљунка који је прштао око његових копита.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Над седлом се мома наже, Руку диже и бич пуче; И Љубецки главу саже, А мамузом вранца туче. Пригнувши се као гуја, Коњ Океанин мрси гриву, И с фрктањем, кô олуја, У даљину лети сиву.
Кличе пана, као чајка, И све ближе мети стиже, А за њоме витез гмиже Кô чивутска таратајка. И он виде, како лете Коњ и пана испред њега, И огањ га узе свега, Јер их спази близу мете.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
у Цариград, и када је тако ми бар причаше услужни чичерон у цркви Свете Софије тај султан ударио својом шаком, а његов коњ копитом, један мраморни стуб те цркве, онда се семе грчкога генија, које је хиљаду година лежало неплодно на овоме
Био је негде на путу, али се кући вратио само његов коњ Мркуша, без свога господара. Укућани слутећи зло, пођоше трагом коња, који се распознавао у снегу.
И коњ, једино ондашње саобраћајно средство, који се презао и пред трамваје, нестао је сасвим са попришта. С оне стране улице,
овог диплодокуса нашли би довољно места Одисеј, Менелај, Махаон, Епеус и сви њихови другови, па зато није ни тројански коњ био већи од овог чудовишта.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ипак, у последње време видим на њој неку промену, неки мали пркос; усићи се, не одговара или извлачи речи као ћудљив коњ влаће сена... Истина, од оне несреће јој је остала мана, и што је старија то јој све више смета...
— Ух, Нано, не знате ви шта је трк и галоп по овој нашој равници! Коњ да сам, а не јахач, па бих био срећан. Какве галије по мору!
луду кишу, прескачем као јарац — јака киша па иде на сто рукава — и таман стигох до Розе, кад она одмахну рукама као коњ кад се брани репом од мува, и утече у кућу. — А много би ти вредело да је баш и стала да се тобом разговара.
Као да спавају, као да су у заносу... Све нам је, Лексо, слабо: и домаћин, и коњ, и жито. Ствари у кући и у стајама попуштају. Сваки час нешто пукне, и сложи се на земљу као да му је душа изишла...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Зато, синко, ено ти коњ у штали, оседлај га и иди куд знаш да ће за тебе најбоље бити.« Ово је за Романа био глас анђела, и не чекајући да се
долама, на глави калпак показиваше да је Роман од велике куће, и за знак да је ритер, имао је чизме с мамузама. Коњ млад и прекрасан, за кога би сваки паша 10.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Сазнао сам још: да је магарац стрпљив, јагње питомо, коњ племенит, тигар крвожедан, лисица лукава, пас веран, зец плашљив, твор подао, мајмун смешан и да човек има све те
Једном речју, пљунути коњ са цвикером. Кад нам је предавао о појединим животињама и њиховим особинама, племенитости коња, марљивости мрава,
И колико је пута сиромах коњ покушавао да направи већи корак, да пође брже, али се сви ти покушаји разбијали о магарчеву упорност, који није хтео
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Дрхтао сам и од свога рођенога даха. Наједном претрнух. Као да чујем неке гласове десно. Прикупио сам дизгине. Коњ се померио. Зауставих га. Да бежим! Сину ми наново у памети. Али ако је тамо батерија? А ја дошао до ње, па је оставио.
“ Ево смо... порта... Силуета цркве... Неки људи... — Ура, ура, ура! — Заустави! Коњ се пропе. Бичеви зафијукаше. Топ пролете... Они у порти трче... Згазиће ме!... Осетих бол у рамену...
Бичеви зафијукаше. Топ пролете... Они у порти трче... Згазиће ме!... Осетих бол у рамену... А онај трчи огради... Коњ запиње као побеснео... Али се батерија вуче као црево... Чини ми се чух да неко дрекну из порте: „Серб“...
Али се батерија вуче као црево... Чини ми се чух да неко дрекну из порте: „Серб“... Свитну пламен... „Ура, ура!“... Коњ се у месту окрете... Сударих се са командиром... Неки коњаници... Они беже, беже! Пролете и последња кара... Појурисмо.
Промакох. Сад сам уз возара. Ух, ала ме ошину бичем. Ударих га песницом. Нешто се на путу испречило. Коњ прескочи. Већ сам негде око половине батерије. Где ли је командир? Послужиоци се прибили један уз другога.
Мало даље наиђосмо на ватру. Коморџије простиру сламу да прилегну. А и шта би друго, кад је коњ у оним колима испред њих пао и више не може да се дигне. А једна кола просто здрускана.
— наређивао је гласно Лука да га сви чују. — Господине поручниче, рамље ми коњ — пожали се један коморџија. — Дај овамо једног командантовог коња...
Он је у стању да дигне на ноге целу батерију за неки мали каишић, а тек замисли сад... У питању је био коњ!... Позвао је одмах сва три командира. Сав узбуђен, питао је чији је овај коњ...
У питању је био коњ!... Позвао је одмах сва три командира. Сав узбуђен, питао је чији је овај коњ... Загледасмо га и ми, али нико не може да га позна.
“ — Добро — велим ја, и нешто ми лакну. Одем у дивизион... Дођоше и остали командири и изјавише да то није њихов коњ. То исто рекох и ја. Командант се нађе у чуду. „Погледајте још једном коње по списку“ — нареди нам. Не рекосмо ништа.
Али Бугари су ипак пуцали. Тактук... так-тук, повремено, за време целога нашег одступања. И само је један коњ рањен. Сутра смо налазили рупе на паоцима точкова и ожиљке на топовима. Срећом, изиђосмо читави...
Један дохвати затварач. Приђох Петру. Али он је издисао... Мало даље на друму лежи поднаредник Жика, јечи, а и коњ поред њега рањен, и већ се тресе.... Запали су у сноп митраљеза. Уто налете мој сеиз са коњем.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Њихова болешљива малена срца прозебају у капутима, И певуше танко, танко, Док им се зуби клате. ”Ожеднели коњ залетео се извору, У журби га је претрчао, Мрзело га да се врати Него лего па умро!“ Ај! ај! ај!
“ Ај! ај! ај! Да ли разумеш то, или не? Претрчали коњ што му је још остало да умре, Да ли разумеш: док им се зуби клате?
А кад војник уђе да се купа, по реци у ноћи Он и његов коњ Драга, у које ћу ти време доћи, Од љубави сам бон? Кад војник крепки у реку ујаше, Закуцаће на прозор тад неки
Кад уђе војник да се купа по реци у ноћи, Он и његов коњ, У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон? Од љубави, У пролеће или у јесен Смрти димњачке звон чућете; О
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— јео је и пио Варалица, пило читаво село, а када је јутро освануло нестали Варалица, најлепша девојка и најватренији коњ из села. Да ветар у потеру пошљеш — стићи га не би могао! А и да стигнеш — шта вреди? У Варалице се благо не држи.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Друм широк, прав, царски. По њега се расипали ханови, сераји, башче, чесме. Месечина греје... Мартинка ми у крило, коњ, Дорча мој, иде ногу пред ногу, а чалгиџије, што ги још од билачки хан поведешем, пешке идев иза мене.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ниједан није могао носити; кад у некакијех кириџија види шарено губаво мушко ждријебе, учини му се да ће од њега добар коњ бити, и узме га за реп да омахне око себе као што је остале коње огледао, али се оно не дадне ни с мјеста помаћи; онда
ова — „хала халетина“ — дала јој је коња ластавицу, свилени барјак, буздован, сабљу, волујску камџију и самур-калпак. Коњ ластавица је полетео, а наши јунаци су се разбегли куд који.
— обичне, „кратке и једноставне“, у једном или два стиха, и казују „чему је што слично без икаквог, даљег описивања“. Коњ је „као горска вила“, копља „као чарна гора“, чадори „као и сњегови“, и т. сл.
приказан је Милић у тренутку кад је добио лепотицу Љепосаву и раскошне дарове: А кад Милић дара приватио, коња јаше, коњ му поиграва, а звекеће сабља о бедрици, а жуборе пуца на прсима, на калпаку трепеће му перје.
и експлоатацију); треће, породични и друштвени односи типични за живот виших слојева феудалног друштва (добар бојни коњ, оружје, лов помоћу сокола, мегдани, као идеали племића ратника); четврто, еп војна историја војне аристократије (на
Кад нема тврђих доказа, онда се приводи добар бојни коњ, указује се на оружје и на мегдане. Но шта с тим? Ни добар бојни коњ, ни оружје, ни мегдани не потврђују да је нашу
Но шта с тим? Ни добар бојни коњ, ни оружје, ни мегдани не потврђују да је нашу епику створила војна аристократија.
Ни добар бојни коњ, ни оружје, ни мегдани не потврђују да је нашу епику створила војна аристократија. Добар бојни коњ, оружје и мегдани на истој су цени и код ускока и код српских устаника на почетку деветнаестог века.
А ван наше земље, довољно је помислити на Илијаду и америчке Индијанце, па бити начисто с тим да бојни коњ, оружје, мегдани итд. нису идеали само феудалаца.
Дакле, ни бојни коњ, оружје и мегдани нису чисто феудалне ознаке. Закључак да је еп био војна историја војне аристократије донесен је
изразиле многе битне црте и непоновљиве детаље из живота феудалнога друштва“, црте и детаље као што су: бојни коњ (о коме је већ било речи у вези с Кравцовом), лов помоћу сокола, ношња, неверна љуба, позајмице из писане књижевности,
тако као да је био на бабинама, као да на неки волшебан начин располаже свим првобитним варијантама, као да је бојни коњ нестао заједно са домаћим феудалним витезовима (као да га није било код ускока, устаника и турских феудалаца),1 као да
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
иде сељак Води коња и мисли РАДИЛИ СМО БЕЗ ГРЕШКЕ ИЋИ ЋУ КУЋИ ПЕШКЕ МАКАР ПАО НА ПРАГУ АЛ ПОШТЕДЕЋУ РАГУ Коњ гази прашину меку И мисли о човеку ЗНАМ ДА ЈАХАТИ УМЕ АЛ ОН КОЊА РА3УМЕ Пешаче човек и рага Остају два сива
о човеку ЗНАМ ДА ЈАХАТИ УМЕ АЛ ОН КОЊА РА3УМЕ Пешаче човек и рага Остају два сива трага Сељак хода све брже А коњ уморно рже У ЈЕДНОМ ДАНУ У једном дану Хиљаду и четири стотине минута Људи се могу растати Хиљаду и четири
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Један уз другога, сасвим у миру, ту су стајали зец и тигар, корњача и соко, славуј и коњ, Био је ту чак и један планински орао прорешетан гелером, али поред свега тога он је и даље весело ширио крила изнад
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Прође коњ испод њега, а он оста висећи за косе о дрвету. Смотре га Јоав, војиштански војвода, и преко Давидове заповести заказате
О НЕСЛОЗИ Та и добар коњ ваља да је љут и жустар да хитро потрчи, сустигне а и утече, на бранику опстоји и зна се свуда окретати; ако фиштао
бранику опстоји и зна се свуда окретати; ако фиштао ако немирно се вртио и ногом копао — по тому се зове да је добар коњ.
Свака то марвија нити меса једе а ни вина пије. Јоште грози се и њушити то. Ни во ни коњ, магаре, овца, коза и камиља.
Занат, канат. 1736. Откуда но воде истичу, тамо се пак и натраг враћају. Затеже ка магариц на мосту. Није злочест коњ ни стигнути ни утећи. Ко оскудно сеје пшеницу, оскудно ће и пожњети. Око 1740.
Млад и ћудовит коњ с уздом и с бојем мучно се под руку пода, ако не испрва с ласкањем, звиждећи му, на сено, на зоб ли примамљујући га к
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице ,како стари мезулџијски, рече, коњ!“ Е, куд се научило теја речи да збори?! Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!