Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Послије њеколико дана Буковичанин угоди фратрима. Колико је био глуп опет је доста вјешто радио око коњâ. Прозваше га Букар, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше.
Четири лацманина одјахаше са коњâ, па Дундак за њима. — За дивно чудо, како сте могли стићи! — рече Вртиреп рукујући се са најстаријим.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
не бјеше коња Јанковога; кâ да бјеше Старина Новаче, ма не бјеше коња Новакова; кâ да бјеху два Подреновића, ма немаше коњâ њиховијех; кâ да бјеше Бановић Секула, ма немаше коња Секулова; кâ да бјеше дијете Грујица, ма немаше коња Грујичина.