Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
слажу Пресуде, на тас стављају топуз, стављају ђуле, на тас слеће гавран с Небојше куле, на тас из мрака долећу коњаници, и с коња који се пропињу и пене, док им бичеви секу сапи, а узде их даве, на тас из зобница бацају крваве главе;
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тајац је био као у гробу. Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... И затутњи, затутњи страшно... — То су коњаници! — рече Чупић. И није се преварио. Удари коњица турска... Страшна је коњица њихова.
Сахат у сат гледајући трајала је та борба. Коњаници су јуришали. Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава.
Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви. Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кадикад се, на тој равници, укаже по неко усамљено дрво, багрем, или врба, па и неки коњаници који брзо ишчезну. Догоди се да коњик угледа и неке куле и градове, шта ли, али и то нестане на видику.
Његови коњаници имали су и тада утисак да се налазе на егзерциришту и да јуришају на Турчина од сламе, по команди, пиштољ, па сабљом
Трифунови коњаници, и они најсиромашнији, били су видели, у ратовима, нешто туђег света. Знали су они да у свету не влада светац Исаковича
Били су се загрлили, коњски, преко вратова, изнемогли. Као сви добри коњаници, и Павле је сматрао коња као душевно створење, а не као живинче.
Био је жељан да га сви оставе на миру, његовој несрећи и јаду, да се усами и да оде, као што усамљени коњаници нестају, у сумрачју.
Био је, као што су коњаници, танак у пасу, а био је широк у рамену. Имао је дугу руку, а преко десне руке, испод лакта, давно зараслу рану, која
Нема те пехоте која ће издржати, на месту, кад росијски коњаници на њу јурну. Колегија међутим ствара пехоту. Исаковичу се може десити да, и у Росији, оде у пехоту!
каже, од Црне Баре почевши, упутиле за њима, а они, Исаковичи, огледају се, од тог времена, у свакој води, као мртви коњаници. Где они преноће, где се пробуде, на хунгарским равнима, Месец личи на лице мртвог човека. Он види, то, каже, види.
Врева је на друму била велика. Кола су цврчала, пси су лајали, коњаници су се довикивали, а људи трчкарали око точкова, кочећи, цепаницама.
Редови коња трзали су узде и махали главама, а добри коњи копали копитама. Коњаници су били добили бољу одећу од својих сународника у пехоти, па су се дизали у седлу, одвикнути од седења, и исправљали,
Трава је била толика, на том путу, куда су, с времена на време, пројахали неки коњаници – који ваљда у Кијев иду – да су се шарена кола Петрова, са својим белим арњевима, дуго видела, у зеленилу.
На тој земљи, на Донецу, сем мирисне, високе, траве, багрења и липа, није живе душе било. Каткад би се само неки коњаници појавили, на видику.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Над широким падинама брега по којима су, по јаругама, међу кућама, тумарали коњаници са фењерима, хватајући оне који су се изгубили, уздизала се црква са које је одбијао огроман сат.
Помисли да би се и ту могло живети и једно вече, када му коњаници приведоше неке заробљенике, подробно их испитиваше, преко тумача, о њиховим официрима, о разним чиновима старешина,
у парадне редове, иза којих се ускоро беше искупило и варошко становништво, трчећи, вичући, поздрављајући шеширом. Коњаници су јурили по утрини да виде младога краља, официри из оближњих француских логора дотрчаваху, стотине и стотине
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад се примакоше на пушкомет, баш гдје рудина почиње, предњак ста, па стадоше сви. Коњаници сјахаше. — Онај што први одјаха, то ти је Ислам-бег! — рече Марко потмуло, али сва дружина чу. — Је ли оно, је ли?
Тек кад наиђе четврти, кад коњаници приђоше пред цијеви Маркише Стевова и Пера Пурова, викну вођ: — Огањ! Једанак загрмје осам пушака, а за праском диже
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Дакле, даље. Сад су Маџари стајали овде, овде су се простирали коњаници, а одавде су јуришили. Видите, одавде топови бију овамо, а одавде онамо, и тако даље.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тутњи земља, коњаници сукте, Чила срца од весеља букте, Пешадија пушке загрлила, Па за њима трагом се савила. „Јуриш... не дај!
Мрак и гора... Пут се туд веруга... Њиме иде друган украј друга. Коњаници па и пешадија Сукћу путем као каква змија — Змија, брате, црна, дуга, љута, Да што оста Турака прогута.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
“ Умножавају се по свијету црни коњи и црни коњаници, ноћни и дневни вампири, а ја сједим над својим рукописима и причам о једној башти сљезове боје, о добрим старцима и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину откуда су они коњаници гледали чобана, те и он гледао све што је било.
к њој дођем и узмем је приђе вас, знадите да ћете ви сви мртви на оно мјесто остати, него пазите добро што чините. Коњаници сви се погледају и сваки се у себе уздаше да ће задобити ђевојку, па рекоше између себе: — Знамо одиста да неће она
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(24. В 1989) ГРЧКА ГРНЧАРИЈА Веслачи или коњаници, Ил можда калидонски вепар — Фигуре везане у слици У мир И покрет, пар и непар; Ваздух заробљен иза глеђи, И урезана
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину од куда су они коњаници гледали чобана, те и он гледао све што је било.
” Коњаници сви се погледају и сваки се у себе уздаше да ће задобити ђевојку, па рекоше између себе: „Знамо одиста да не ће она ни
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
избаци кроз врата његову вриску, дуже постаја на отвореним вратима, па, уплашен, приђе Ђорђу: — Пролази војска, коњаници! Рат су неком објавили... Ђорђе се намршти од гадне и мутне помисли. — Још донеси!
— Хоћеш ли кући, газда-Ђорђе? — пита кафеџија. — Нећу. — Прошла је војска, коњаници. У ово доба не иду они забадава. Ђорђу глава поново клону на сто, и сто закрцка под тешком гомилом увек истих ноћи и
Иди одмах. Симка није разумела. Хтеде још нешто да јој каже, па се сети да је на путу видео војску. Прво су ишли коњаници. Нешто су викали и псовали га. После и пешаци. Пун пут. Како је прошао? — Симка... почео је рат — промуца и потону.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он се изненади: овде се та поворка кретала другачијим ходом но на другој страни храма. Ово беше права јурњава и трка. Коњаници пројахаше поред њега у бесном галопу; а ратници пројурише трком; и сами пешаци убрзаше свој ход.
Но кад и он паде, престаде сваки даљи отпор. Непријатељ покуља са свих страна у варош, Папенхајмови коњаници осуше се улицама, а грађани спасаваху животе како су год знали.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Појавише се трубачи све на белим белцатим коњима, а за њима коњаници са заставама свакојаких соколских братстава и жупа.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... — А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку. Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види —
— уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. Пролазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно,
Све ближе и ближе... Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...
Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе. Коњаници сјахаше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину откуда су они коњаници гледали чобана, те и он гледао све што је било.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ту су ти војници од свију родова оружја: пешаци, коњаници, тобџије, пијонери, болничари. А кроз ово море од људи снују на све стране коморџиска и болничка кола, тобџијске каре,
До мога поласка коњаници се још нису били вратили из Шиљеговца. И тако, ја фактички сад не знам где, је моја пешадија, али г.
Сад викнем трубачима да свирају на јуриш, а ми коњаници у гомили потечемо напред и повичемо: »ура.« Како се пут савијао око једне брдске окуке, то Турци нису могли ценити
Чим одступи батерија, наше пешаке ниси више могао ничим задржати. Они се расуше косама. Ми коњаници хтедоцмо це вратити друмом, али кад опазисмо у даљини једно појаче турско коњичко одељење где нам се у касу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— А сад, браћо! — превуче руком преко лица „Фикус“. — Позивају да се тркамо... „Ди“ су ти коњаници, мај-чини синци, и ви артиљерци, ш’о гађате: плотун здес-десна! — Ја ко пешак хтедо да погинем на... астал...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Па онда, господин-Жико, да се пошаљу пандури коњаници у срез. ЖИКА: Нек се пошаљу! ЈЕРОТИЈЕ: Јесте, да се пошаљу пандури коњаници на све стране да прокрстаре цео срез, да
ЖИКА: Нек се пошаљу! ЈЕРОТИЈЕ: Јесте, да се пошаљу пандури коњаници на све стране да прокрстаре цео срез, да завире у сваки шумарак, у сваки тор, у сваку воденицу.
Нек се и пандури коњаници мало раздрмају, и иначе ништа не раде до што иду по селима те збирају јаја за чиновнике. Па онда, ти пандури зарађују
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
прикупљао снагу, Јању су забављали у амбарима, шталама, сењицима и на свим другим местима његови стрелци, копљаници, коњаници, коњушари, псари и соколари.
Артемије По овој жези, сада, Лаушеви коњаници леже крај какве речице, мутне од скорих киша. Свукли су панцире. Изули опанке.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Већ коњаници први у трку бацаху стреле На градска гвоздена врата, на платна и куле беле. Но силна Брамина војска још страха и плашње
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Те њене чари биле су неодољивије него сви пешаци Сирије и сви коњаници Арабије! Једне ноћи створила се она, као каквим чудом, у Александриском двору у Цезаровој соби, и замолила га за помоћ
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Море, остави — добаци командир. — Слушајте, господине капетане. У целом свету су сви коњаници подједнаки. Кад су у претходници, плашљиви су као зечеви. Чим пукне прва пушка, разбегну се куд који.
Пешак не бежи, већ легне за прву ограду... — Јест, у теорији је тачно. А шта ћеш ти да радиш ако коњаници не побегну... Добро, и да побегну. А ти заборављаш да су њихови пешаци ту, пред селом.
Свитну пламен... „Ура, ура!“... Коњ се у месту окрете... Сударих се са командиром... Неки коњаници... Они беже, беже! Пролете и последња кара... Појурисмо... У мраку назирем како се заноси слободан задњак топа.
Дакле, ми се заклињемо Краљу и Отаџбини, али не топовима. Није него!... Још и на руду да се заклињемо... Онда би коњаници требало да се заклињу на седло, инжењерци у понтон, а коморџије у самар... Друго је застава.
Друго је застава. То је светиња војничка и њу подједнако чувају и пешаци, и артиљерци, коњаници и коморџије. Је ли тако, Стајићу? — обрати се командир једном резервном нареднику. — Тако је, господине капетане!
Силазили су лагано и безбрижно. Одоздо су ишли неки коњаници. Срели су се. Сви су застали... Онда опет пођоше, сваки на своју страну.
Видим водног официра, који би на брзом коњу могао да умакне сам, али он не напушта свој вод. Коњаници избијају на чело батерије и у трку ударају сабљама голоруке послужиоце, који се повијају, седећи на топовским
Непријатељски се коњаници узмуваше. Неки окренуше коње налево-круг, и у трку побегоше ка јарузи, кроз коју су се невиђено пробили у нашу
Али пешаци их сколише са свих страна сипајући на њих убиствену ватру. Сад су се коњаници нашли опкољени скоро одасвуд. Под блиском пешачком ватром они су се стропоштавали, неки заједно са погођеним коњима, а
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Само будале мисле да су облаци магла која се вуче по небу, а не зачарани коњаници и девојчице сребрних коса. Само глуви не чују како разговара цвет с цветом! А колико тек сунчана зрака путује!