Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Добарвече, Грлице!...“ протепа Алекса својим звучним гласом. „Ето, отерао сам коње у ергелу, па тек се мислим: баш ћу да прођем поред ваше куће... Одавно те нисам видео!...“ Од подне до поноћи!...
Мени је цела Честобродица позната као кућа у којој сам се родио“. Ми поседасмо на коње, а Живко узме Станиног коња за улар, проводећи га стазицом куда само козе пролазе...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ти си проста жена, зар ти мислиш да бог мари за коње и волове? Калуђери би само у том преварени били, а малом ли су зар и они преварили?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Каква беше јама, колико је брдо, где смо закопали војнике и коње! Како су ћутљиви Чеси и Тиролци! Мирни Пруси неће ни мрава да згазе!
Добро гледај, ало, да би знала, ако би загризла на шта си зинула, каква би те ала прогутала! Појешће ти коње до потковица! Појешће ти језик, срце, крила, канџе, перје, и остало сало! И све ће јој, ало, бити мало!
Бацају се на дебеле коње, с коња у галопу грме и севају, а за њима, низ друмове, низ реке, преко житних поља, кроз облаке, ко поплава
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” (Но Турци пређе тога, како су видили да ће рат започети, дозвали су кнезове и кметове, узели од њи’ коње и пратиоце, те су сва движима добра, а тако исто и жене и децу испратили у Ужице и Соко, а неке и преко Дрине, а они,
Премда су сиромаси ђаци морали и на једном и на другом месту служити и попине и игуманове коње седлати и раседлавати, опет је сваки радо сносио, који је желио што научити и попа бити, за чим је онда сваки тежио,
у Уровцима казује о томе овако: „Кад се — вели вратимо из Болеча, а ми од Батал-џамије натоваримо помало сена на коње, покријемо одозго са покровцима, да се чине товари, свежемо на првога коња звонце, и водили смо коње до Стамбол-капије.
помало сена на коње, покријемо одозго са покровцима, да се чине товари, свежемо на првога коња звонце, и водили смо коње до Стамбол-капије. На Стамбол-капији повиче стража ,ко сте?̓ на које одговарамо: ,Ми смо кириџије, отворите капију̓.
Пошто су тако неко време дворили, рекне им Аганлија: „Е хајдете сада на конаке своје, пак сабаиле ујутру ви Турци азур коње; а ти Алекса рано сваком Србину подај по оку ракије, пак ћемо на газ преко Дрине”.
Онај што је турске коње водао утекао је у поток, како је прва пушка пукла у кући, а коње је пустио; друкчије Турци би може бити могли утећи.
Онај што је турске коње водао утекао је у поток, како је прва пушка пукла у кући, а коње је пустио; друкчије Турци би може бити могли утећи.
— — Као што сам горе казао, причекам ја стрица, и пошто ми каза да кнезови погибоше, потерамо коње што брже можемо и дођемо кући. Моја мати, јошт четири наше жене, сестра и сва деца ударе у запевку и плач.
Донесе нам исти конзул од Вла-бега Ипсилантија пасош — — —. Пошљемо по коње у мезулану; дођоше коњи и пођемо. Дођемо у Фокшан где се дела ова два књажества; пређемо преко потока у молдованску
Док ми ручасмо, дотле посласмо Николу Карановчанина да нам пасош потпише и на пошти коње узме. Никола пасош потпише, али, вели, нема коња на пошти, морају се чекати.
Опет оде Протић, он зна влашки, иште коње, а они кажу — нема коња сутра до подне. Ми се јоште већма забринемо. Но Бијуклић рече: „Не брините се, ја ћу то
Одма пошљемо за бинбашу Миленка и јавим за Турке; а веће сва војска крџалијска дође, и сјаше, водају коње и вичу: „Дајте лађу”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Нећу, попо! — протуњка Вуја, и опет се зацрвене. Утом стигоше до вратница Бошкових и уставише коње. Вују спопаде некакав страх: поче му пиштати нешто у ушима: поп му се учини — бог с нама!
Не смеде му рећи ни »добро дошао«. Поп сјаха љутито, отури узду Вуји, па му рече кратко: — Одседлај те коње, па нагнај у воћњак! Вуја брже-боље сјаха, па поче скидати с коња бисаге и остало. — Јесте ли одавно већ из Лајковца?
— Ћути, пошо, богати! Доста ми је и овако бруке — рече поп, па уђе у кућу. Оде за њим и поша. Вуја је већ одседлао коње и отерао у воћњак. После је отишао у качару, где му је алат, те узео да коричи неки стари триод.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње. Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... — Је л̓ готово? — викну старојко. — Готово!
И наста нов лом... Разљућене пчеле чинише своје. То беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: — Сад можеш отворити капију...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Трипут бесне коње обукоше таде, Под тешким оклопом у сребрне пене; И кад царичина рукавица паде, Војновић је копљем диже са арене.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Све се боље уобљавају обрашчићи и све црвенији долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреже коње да води душу села из села. Кад по други пут оде, пође све по старом.
— Сад ћемо га ухватити! Двојица тројица метнуше попа у кола. Посједаше још њих неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв. За њима пристадоше још неколико кола. Народ се искупио.
Синоћ сам нашао имперзијон у калочинама. Кецељу за обдукцију нашао Трифун на тавану, па сад облачи кад тимари коње. Од неисечених медицинских журнала које сам некад добијао праве деца змајеве и генералске капе. Ја све то гледам.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« виче жена и диже га. А господин попа само седи. У двадесет и четири часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци, или какво ће време сутра бити. А затим опет седне.
и најзнатнији догађаји били они који се дешавају недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то. Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.
мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње. То је иђошко право одондак.
путеви покварени, а блато велико... — Да, да, то је невоља једна! — А како би сад добро дошло да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида. — Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...
они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају! Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани!
— Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина, — то је једно чудо! — Па, што украду — украду, ајд’ нек и’ носи ђаво; нег што још волу да намагарче
— Па, што украду — украду, ајд’ нек и’ носи ђаво; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!... Ето, пре три месеца кад су оном Нéци украли коње, па мало им што су одвели коње, нег’ му још метли улар на врат,
!... Ето, пре три месеца кад су оном Нéци украли коње, па мало им што су одвели коње, нег’ му још метли улар на врат, па отишли с коњима, а њега оставили к’о никог његовог;
!... Ето, пре три месеца кад су оном Нéци украли коње, па мало им што су одвели коње, нег’ му још метли улар на врат, па отишли с коњима, а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су
Ето, тако! А још спав’о у штáлогу; ’оће човек да чува своје коње! Ено, од срамоте још и сад не сме човек међ свет. — А брани се, — прихваћа Аркадија.
Него фала им, каже, што су били ипак људи, па нису!« — Ето, због тога ме и мрзи да држим кола и коње, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену тéглу и гледаше је дуго. Настаде почивка.
Али сад у новембру месецу слабо ко и преже коње. Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па зато ниједан поп не може више онако приликом да се вози, па једна
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Слушао тамо слуге газдине те га они трпели да спава у шталама међу коње и биволе и давали му од своје хране што је преостајало и тако он живео. Тек кад порастао, пао у очи самоме газди.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Такова треба да има толико да сама од свога новца слугу, коње и каруце држати може. Е сад, кад је барон неће, како ће је газда човек узети, кад цео њен мираз за две године на њу
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
“ Једном сам заробио целу коњичку батерију, па све нови камути и седла, цакле се. А ја оне њихове коње у позадину, а њихову рођену батерију окренем против њих.
И стигну обично ноћу у Београд те се право у двор јаве и ту коње намире и ноће. А сутра дан зове их кнез и тражи да види како су они кроз оне шуме путовали, те морају онако и сто да
А сутра дан зове их кнез и тражи да види како су они кроз оне шуме путовали, те морају онако и сто да се опреме и да коње појаше. А кад предаду арач тачно на цванцик, враћају се.
Африка
Најзад проналазим да се у двориште улази кроз један трем, који је у ствари штала за краљеве коње. Коњи представљају огромно богатство јер их је тешко одржати близу Екватора.
што ми је Вуије причао о тој младој девојци из племена Пела, која га никад није варала и која је јахала све његове коње, одбијам да је видим. Чак не питам ни да ли има деце са њом, пошто ми он то није никада рекао.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ПОЗОРИЈЕ 11. БИВШИ и ПЕТАР ЈАЊА: Што ми квариш шпекулација? ПЕТАР: Господару, пала нам шупа и убила коње. ЈАЊА: Што, море, што? ПЕТАР: Мртви коњи, нема више помоћи ЈАЊА: Кирије имон! Убием си! (Трчи.) Убием си!
Но шта сте ви, господична. тако ућутали? Вами је жао за коње? Не пчелите се, купиће кир Јања друге. КАТИЦА: Жао ми је само што се мора тако стар једити.
³⁴ (Виче.) Да наоштриш ножу и да дериш Мишку и Галину. ПЕТАР (гледи га): Сад и коње да дерем! Господару, ја сам доста свакојаке послове извршивао, али сад и поганије да дерем? То, богами, неће бити!
Црњански, Милош - Сеобе 2
То је била, уосталом, погрешка, и зато што су хусари били исувише близу и што су те гомиле и саме јахале коње, у рату, и проводиле живот око коња.
Сви су бежали. Сви су били устукнули пред том набујалом, црвеном, реком, која је ваљала, као поплава, коње, барјаке, пушке, клобуке, за колима, у којима се био сакрио Гарсули.
Међутим, кад је кочијаш ошинуо коње и кад су коњи, пропевши се, повукли тешка кола, гомила је само викала за њима, али их је пропустила.
Ваљда да би се спасао тих мучних мисли, Павле поче да мисли на своје коње, и како ли ће бити збринути? Био је одрастао код коња и живот је провео код коња, па му је било мило да их се сети.
Тада би, и за његову жену, нашли један од тих шешира, као поклон богате рођаке, док би Павле све новце трошио на коње.
Према селу, Трифун је видео, на утрини, сапете коње, који скачу као неки огромни скакавци, а под ђермом, жене, како се љуљају испод обрамица, носећи котлове пуне воде.
Да коње морају да прежу, за вучу песка и камења, доводило је сироте Махалчане до лудила. Само су људи са ситном децом пристали
Виде и непомичне, сапете коње, мало даље, као сенке, на утрини, уз обалу Бегеја. Мрак се беше спустио, али провидан, плав.
Кад је одмакао од остављених коња, полумртав од напора, барусав, болестан, прљав, грозничав, освртао се, да коње још једном види. Они су му били спасли живот.
Они који су се селили, кришом, у Росију, продавали су своје куће и свој грунт, будзашто. А продавали су и коње, па и постељне ствари, по горњем и доњем Срему. Те селидбе су, тог пролећа, биле учестале, у Поморишју и Потисју.
А дао му је и новаца, откупивши његову кућу у Темишвару, и кућу у Варадину. Купио му је и коње, то јест капарисао их је. А био је уверен да ће му, лако, набавити и подвоз до Беча. Нека он само путује, молићу лепо!
Њихов сусрет му се чинио, без смисла, узалудна потпала. Али као што гром поплаши коње, у олуји, на путу, и кола скрену с пута, Исакович је био неизмерно збуњен очигледном наклоношћу те жене, од првог
Теодосије - ЖИТИЈА
Дозвавши и много благородних младића, и сличним надама и њих охрабривши, посади их на силне (и брзе) коње, и посла их са војводом. Заповеди им да га гоне и до унутар Свете Горе.
“ А војвода узе писмо и са благороднима отпуст измоли, па на силне коње уседоше, што је више могуће дан и ноћ гонише, и ништа не успевши стигоше у славни град Солун, у коме војвода би
Доведоше и коње изабране и много друго што је манастиру потребно, тако да су сви који су То видели завидели Ватопеду, па чак и сам
с њим дошли, одморивши се, одмах принесоше манастиру свете сасуде, златне и сребрне, и завесе скупоцене, а доведоше и коње изабране и мазге за рад, и два кабла сребра насувши дадоше, а игумана и сву братију од првога до последњега дароваше
Затим посла са светим благочастивоме краљу Стефану коње изабране и своје лично борбено оружје, са многим другим светлим даровима, а засебно обдари светога премногим частима и
А дође у град Несебар, и пославши јави о свом доласку реченоме Асену. А цар посла своје благородне слуге и своје коње, да са сваком почашћу узму светога од мора са његовим потребама.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
љубавном заносу, певати познате босанске севдалинке српскога језика а оријенталних арија, јахати добре коње, имати особито китњаст коњски такум и вежбати се у оружју.
своје називе, али су они из језика избачени, јер су само мухамеданци и Османлије за толико векова могли имати најбоље коње и најлепши коњски прибор. Знатан број јужнословенских орнаменталних мотива су турскоисточњачког порекла.
Отворенији су и слободнији, осетили су се своји; носе оружје и јашу коње. Нестало је затварања у кућу, нарочито у варошима, и почео се мало-помало мењати онај зачмали и закржљавели варошки
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Кад понарасте, хватаће медвједе, вукове, зечеве, коње и остале звијери. Људи ће од њега по три дана бјежати, а он ће им се кроз прозор у кућу завлачити и под креветом
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Обријан до темена, у неким широким гаћама, он је читав један месец јахао коње без седла, распалио шамар сниматељу кад му је овај незгодно споменуо мајку и стекао име Атаман.
Нешто низводно, војници су купали коње. Влажни, обасјани сунцем, с мишићима који су им поигравали испод коже, коњи су изгледали као коњи у филмовима о Дивљем
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но и господар Софра у другоме чему по вољи им је чинио. Тако купио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућану продају, у недељу се на каруцама возају.
Ту се мало одморише, па онда све даље. „Провијанта” су имали доста, па тек онде су стали, где је требало коње хранити и појити. Путују и дању и ноћу.
И Чамча се поплашио, премда је био предострожан. Кад уђу у собу, закључају се. Четири кочијаша ваљда ће кадри бити коње и кола чувати. Господар Софра иште вина. Чамча извади. — Хајде да пијемо, ту се спавати не може.
Исплате што су били дужни бирташу. Сва спрема, парадне хаљине већ су сложене, кочијаши нахранише коње па прежу. Но бирташ сад њих хоће да почасти; добио је зеца, па их ка брзу руку почасти; још је кочијашима шунке
Знаш ’де смо, само тим путем треба даље ићи, па ћемо доћи у друго село, па онда опет у треће, и ту ћемо опет стати и коње ранити. — Бре, нећеш спавати, ти си војвода, дуго ми је време, преклапај ма шта. Дрма Чамчу, не дâ му спавати.
Ноћ лепа, ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале за коње. Армицијаш уверава господара Софру да се ништа не боји, да није на рђавом месту.
Чамча опет заспи, а господар Софра и Кречар тек дремају. Дођу у друго село. Ту пробуде Чамчу; и време је: коње треба ’ранити. После тога одавде се крену даље. Путовали су тако још два дана и дођу у село В.
Поклоне се и оду. Кад дођу у механу, јаве то господару Софри. — Софро, добро је, продали смо вино; прежимо коње, одма’ га морамо однети. Господару Софри светле се очи од радости, смеши се. — Ово је први дан срећан.
Господару Софри светле се очи од радости, смеши се. — Ово је први дан срећан. Брзо коње упрегну, седну и зачас су онде. Гроф проба „ауспрух”; истоветан је са мустром. Извади новце и исплати.
Дакле, Пера неће дућан. Пера је, као што знамо, коње волео. Има хиљаду форинти, и за то ће коње куповати. Оде код Нестора Чавића-Профита у дућан. — Добар дан, Несторе.
Дакле, Пера неће дућан. Пера је, као што знамо, коње волео. Има хиљаду форинти, и за то ће коње куповати. Оде код Нестора Чавића-Профита у дућан. — Добар дан, Несторе. — Бог добро дао, Перо! Откуд ти?
— Смеје се. — Ти говориш баш као луд. Па кажи једаред шта је! — Ствар сасвим проста. Сад ћу купити лађарске коње који су већ сасвим изнемогли, и то за багателу. Па онда ове коње ћу лечити и излечене продавати.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Киша ситна падала је и, за тренут, у свитању, видео је псе што појурише према њему, коње и слуге под дудовима, а на другом крају утрине, код обора, читаву ону гомилу што се синоћ ту била разместила.
Вратио се, да се и он опреми. Око стаја и обора био се искупио свет, да види и његов полазак, а нарочито кочије и коње и слуге његовог брата Аранђела Исаковича, трговца познатог по целом Подунављу и Потисју, по богатству.
Слуга је био обучен да, чим старији изиђе из куће и ускочи у кола, ошине коње И, тако, све се зби за тренут. Док је она намештала, полумртва, хаљину, да би изишла пред свет са мужем, он се,
Ујахавши у неко ниско жбуње, он је мирно дочекао да претоваре ствари, из кола на коње, уклонио се да могу да окрену кола и, отпустивши братовљеве слуге, дуго је стајао тако и гледао за колима што су се
Песма преста, настаде граја и брзо се искупише сви. Смирише се кад официри одјахаше коње и кад се помешаше међу њих.
Двориште поплочано било је пуно слуга, који су спремали коње и велика, свечана кола. Трговаца и занатлија који су дошли да пријаве крађе, и читавих породица, из доњег предграђа,
Официри метнуше клобуке на главу и појахаше коње. Исакович, сав надувен од немоћног беса, пошто је наредио да се позове фелчер и да приђу кола на која ће га после, као
Од других је слушала како бије људе и коње песницом по глави, како прескаче столове кад се напије и све оне гадости о његовим Влахињама и Мађарицама.
Најпосле, тај муж је то и хтео. То није било први пут да је одлазио и остављао је, остављао је као и своје коње и слушкиње, без нежности, без нарочите жалости, без смисла.
И иначе, каквог је то уопште имало смисла што му беше жена? Зар није више бринуо за своје цркве, војнике и коње, него за њу? Па и ту своју децу волео је, њу и не рачунајући уз њих. Осим тога, колико све жена није имао, осим ње?
А кад јој оне рекоше да је кир Аранђел отишао Турцима, у Београд, да превезе продате коње, она се мало трже и изјави жељу да јој спреме воду да се опере и измије.
размишљању и кинђурењу, а послеподне у чекању кир Аранђела, који беше отишао, преко, у Београд, да преда Турцима коње, са којима се беше малне удавио у Дунаву.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако са одраслима путују негде даље, онда старији јашу а деца им воде коње. Своју покорност према одраслом госту дете исказује у невербалним обрасцима понашања, односно ритуалним стидљивим
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
је спавао покрај пушке, а око четири сата ујутру вукли смо се трагом коњске балеге према граници да враћамо украдене коње. Млади бармен тада није био ни за шта.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Видје два млада ватрена седланика и три товарна. Коњушар, говедар и два ђака појахаше коње и испратише стоку на појило.
Тако му протече први дан на Цетињу. Сутрадан врати се Крцун с Његушâ. Послије ручка њих двојица појахаше коње и отидоше путом што се пење уза стране близу брда Вртијељке и што води у Ријечку нахију.
Паднимо за коње и пуцајмо! Сва шесторица легоше на коње и стадоше поново пунити дуге пушке, јер за мале три преостала Никшића бјеху
Паднимо за коње и пуцајмо! Сва шесторица легоше на коње и стадоше поново пунити дуге пушке, јер за мале три преостала Никшића бјеху већ далеко и узмицаху ка шуми.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Шупаљ је тај Шупљикац. ЛЕПРШИЋ: Да чујете шта је јошт радио: неки родољупци испрегну му коње и наместе се да га вуку у варош; па знате л’ шта је реко? Да он није дошо да буде војвода коњма него људма.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Са штулом, писао је он доцније, не могох више мислити ни на коње ни на рат, морадох се навикавати, како могах, на сједење код куће.
Милићевић, Вук - Беспуће
дан се дрмао колима, слушао причања разговорног кочијаша, који је више волио да прича него да ошине мале и мршаве коње који су споро одмицали, бранећи се дугачким реповима од мува.
ушију, са бијелим вуненим рукавицама као чарапе, како преко воље држи узде по којима се хвата снијег и не диже бич на коње. Гавре Ђаковић се сав увукао у шубу, само му, покаткад, провири нос и око да види гдје је. И тако читав дан.
Стају, силазе с кола, кочијаш таре сијеном задахтале коње, док бура хоће да стрга с рамена и да однесе шубу; они траже пут, подупиру заједно својим плећима саонице и извлаче их
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ оде с гласа, Ломи коње и јунаке, Чини јаде свакојаке, Кушља тлачи, сабља сева, Кликће Вељко, Туре зева, О тле чалма, о тле глава, Ал'
Бојак богме каквог још не беше, Јер се мучни гласови разнеше, Кажу: Турци нешто не мирују, Дању, ноћу брзе коње кују, Прах намичу, оштре јатагане, Честе књиге прате на све стране, Још помрко на 'ве горе гледе — Бојати се од
Оде Мусто, оде њезин бабо, Собом маче коње и јунаке, Пред својега од пријачину, Пред онога старог Мехмед-бега, Што му рекâ да ће данас доћи По шћер милу, по
Па зато се Мустафа подиже, И покрену коње и јунаке, Све покрену што на двору бјеше, Само двије што остави слуге. Заман су му зборили другари, Да се прође,
“ Те претиле коње ободоше. Турски коњи, да претили сте ми, Претили сте, ал' заман нијесте, Та брзи сте — изјели вас вуци!
За кам један запао и Милун, Украј њега Фатима дјевојка, Она гледа доље низ стијене, Види Турке е коње сјахују, И на јуриш спремају се живо, И ево их, већ се опремише, Већ се крећу, већ се приближују, Међ првијем
Са коња скочи момчић коса дуги, И даде њега своме верном слуги, Па онда тркну горе својој кући, А слуга оста коње водајући. Још млоги тркни, па њему притеци: „Твој госа ко је, деде нама реци!
Сунце с' рађа, сунце крије, Господара нигде није. XXXИ И туђин му двором шеће, Туђин тиле коње јаше, Туђин њему пушку меће, Туђин бритку сабљу паше, Туђин њему жање поље, Туђин рујно винце пије, Беле овце
Лаки коњи, а прелепо доба, Ала лете побратима оба; Гора носи за коње травице, За коњике коњи брашненице. „Моје сунце ено сјаје онде, Деде, зеко, још понеси донде!
А Милета побри поитио: „Како си ми, побро, уранио?“ — „Добро, брате, сутра мислим боље.“ Ал' је веће путовати коње: Са сви страна беше сад љубљења, И љубљења, па још и грљења, И још суза дешто у потаје, Кô што, брате, када се
Ох Миленко, мишке ли је јаке, Ломи коње, сабље и јунаке: Тог по среди, онога по глави, Млоге л' буле он у црно зави!
Од иљаде, — лоша им нарока, Не утече ока ни сведока. Месец гледа тужно кроз облаке Поломљене коње и јунаке: И без главе несретне трупине, Крај трупине главе осечене; Ту тиквина пуста расцопана, Ту мождина с праом
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Зна се, самарџија се, по доласку, најприје пропитује за коње. — Како Вранац, Раде брате? — Добро. —А како Доруша? — Здрава је, хвала богу. — Нека, нека.
— Па зар ти нијеси онај који слика свеце? — Јесам, па шта? — А том истом руком сликаш и коње, а? — Сликам. — Па како то? — Лијепо, брате. Шта ту има необичнога?
— И ти који нама иконе правиш, свеце наше изображаваш, па да те сад затекнем овдје код појате како коње сликаш, ај, ај, ај! — разочарано се вајкао дјед. — Греота једна — несмјело се јавну Сава. — Греота и срамота.
О, о, људи божји. Толике свеце насликати, толике иконе, па се сад у коње замјешати. Увијек осјетљив на све што је у вези с коњима, Петрак самарџија изненада се прогура до самог сликара.
Однекле с појила, кроз сив сутонски пепео, провуче се невесела арија: Маријано, коње да продамо, да заједно у Босну бјегамо.
Шта би радио, грешник, да се због његове кривице чопор шумских разбојника окоми на коње? Ту се поменуше и свеци „од ножа“, па женски свеци „од предива и сновања“, па они „вјетрени“, па ...
Није баш сигурно да није згодио и у бољшевике, који су упљескали свога цара и у цркве коње увели. Гонетало се тако и наклапало, испитивани људи по селу и тражен сликар брадоња, који се некуд без трага
Мјесец сјао кад сам коње крао, а Даница кад сам откајаво. Истина, и лопови се користе пјесмом, па у њу преточе своје горко искуство: Док сам
Људи божји, не правим ја коње, јесте ли ви крштени! — Крштени, некрштени, то му је — дочекује га командант бригаде, живахни Милош, коме је још
Пантелија се врати иза рампе, намршти се и суво рече: — Друже, кад немаш легитимације, не може. Окрећи коње натраг. Сад се и сељак уозбиљи, замисли се, неодлучно се обазре око себе, па се врати колима.
А оне сам коње видио таман толико колико и ти. Затекли ме у пољу с овим мамузама на ногама. Шта ће ти, вели, мамузе, на босе ноге ако
И прича ли, прича. — А шта прича? — пита командир. — Прича како ће он и Васкрсије покрасти најбоље коње по срезу, па у Карловац, на вашар. Милицију ће, каже, разоружати, а тебе заклати. — Аух, сто му! ...
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Питаћу те кад сиђеш. Лако је седети у шуми и смејати се законима! ХАСАНАГА: Реко ли ја теби да спремаш коње? ЈУСУФ: Баш не можеш да сачекаш да прво дођеш кући, да с Хасанагиницом поразговараш, да се објасниш?
Да ти је грло топ, па не би могло преко аге дозвати Алаха! ХАСАНАГА: Реко сам да спремиш коње и пођеш. ЈУСУФ: Чиниш, аго, што ни куга не чини. Седи и размисли!
Е, мој ефендијо! Ко са агама тикве сади, аге му се о главу лупају! ЈУСУФ: У реду, аго, како ти кажеш; спремићу коње. АХМЕД: Мудар човек! Брзо научио да су речи мишеви, па сад говори са мишоловком у устима!
Учинило ти се; биће да је ветар. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ваљда ја боље знам! То је кадија. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ни коње, ни алку о капију... Ваљда смо се запричали... Одједном нешто заладило...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— На! Па сад! — марш! — Викну он и ошину коње тако силно да кола полетеше одбацив Димитрију далеко од себе. — Не, госпо... о...! — Јекну Димитрија падајући.
Цвета се крстила, дрхтала, слушала у даљини како жубори река, шуштање лишћа, коње како спутани пасу, ударце мотике... Слушала је, стрепила, а ништа није могла да ради.
се једва виде деца која јашу; у скуту им бошче, за појасом „пиштољче“ од чаури це, а босе им ноге клате се и ударају коње по вратовима. У страни, поред зидова, иде женски свет.
руком придржавају се за самар да не падну, лактовима и трбусима стискају бошче што су им у крилу, а другом заустављају коње. Ови се брзо стишају и пођу обичним ситним корацима.
Час збијени, час растављени каквом запарложеном баштом, ограђеном тарабама, испод које се провлаче пси, те јуре коње или краве што по башти пасу. Долазите у подне. Врућина. Нигде никога.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Сад је код паше посланик врага! и ти још стојиш? таки без трага! Седлајте коње, седлајте сваки, идите паши, идите таки, поручите му да се не спрема, да код нас буле никакве нема!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У то укори један другога, те приошинуше и ободоше коње, и пристигоше ђевојку. Кад она виђе, извади једну длаку из главе, баци и они исти час узрасте страшна гора да не
страшна гора да не знадоше просци ће ће ни куда ће, но тамо амо те за њом, а она опет далеко им одвојила, а они ободи коње и опет је стигоше.
Кад тамо дођу, онда одсједну коње, па се мало одморе, а везирски синови спремили вечеру и свега доста — јела и пића, да и четири хиљаде људи појело и
Најпосле се договоре да беже. Брже боље спреме се на пут, седну на коње, па бежи. Како они умакну из двора, а змај на коњу дође; кад уђе у двор, али царице нема; онда он стане говорити коњу:
Онда онај подели све по реду, па свак своје узме преда се. Нерадин узме за стоку говедара, за коње коњушара, за овце овчара, за козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: „Остављам све своје добро
ТУРЧИН, РАЈА И ЦИГАНИН Ходили три кириџије: Турчин, раја и Циганин, па почину на ливади једног спахије и пусте коње да мало попасу. Види спахија, па онамо потрчи па се развиче: — Скитачи једни, ко вам је дао изум да ту пасете?
рече: — Чујеш, Влаше, моје ми браде, није право ни ти да моју ливаду пасеш; а знаш, болан, да ја сијено гоним за моје коње, јер ти имаш твојега агу, а у турској живиш земљи па не смијеш, болан, тако слободно као Турчин живјети.
И ти имаш памет, а Еро је нема. У том Еро дође на ћуприју, па наћера коње преко ћуприје, а њега стане помагања: — Јаог мене до бога милога, што ћу сад?
— Јок, попе! — одговори кочобаша — Зашто — ја мислим вријећи шеницу, тако сам уговорио и капарао људе и коње. — А да хоћемо ли у сриједу? — Какву сриједу? — завиче субаша.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ти? ДОКТОР: Знаш ли, која се земља дели на три народнос МАНОЈЛО: Отоич се Земља делила на коње, људе и магарце, а сад опет на народности. ДОКТОР: Оно је Земља, а ово је књажество седмоградско.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СТЕВАН: Бар ја нисам пијан. Ја знам да сам милостиву госпођу до каруца отпратио, и Глиша тера коње. ТРИФИЋ (на страни): (Дед сад, моја ћудљива Султано!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Њине ногаре могу да сломе нâјтиши звуци - када зажмуре.) Хитри јахачи Апокалипсе смирују коње. - Лозице, виј се! Вијуго златна лàганих мисли: небо је софра, земља је лежај, мекотан, топал.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Јагањце најпре позива, зна се, с њима прекида рат, магарце, коње, може и прасе. Вујо, весели брат.
Захучаше године немирне, језде мрачни хати без биљега, Врбас граби коње и јунаке, однесе ми друга најбољега. Таласима, низ поље зелено, изгуби се момче нежењено.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ЛОВ Брата сам повео у лов зором у гору, добре смо коње имали и стреле кремене, шума је пуна звериња била. Но брат је мој ћутљиви говор животиња разумевао: вуци су нам о
РАЗГОВОР НА БОЈНОМ ПОЉУ Беше то празник. Коње смо појахали, рала окренули у вис, шта ћете да орете — викале су њиве за нама и жене су дизале руке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На станици жагор. Дугачка композиција, пуна муниције, креће... На рампи утоварују кола и коње. Испред перона постројена чета инжењераца, у пуној ратној спреми, чека да се попне у воз...
Дежурни потпоручник, водник, са ешарпом о појасу, наслонио се на сабљу и пропуштао редом возаре, који су водили коње на појило. Приђох потпоручнику да се јавим. — Добро... Слушај, када се сврши коњопој, уреди строј за вечеру.
И опет команде, затим поздрављање, рапорти — онда поновни преглед. Облио је зној и људе и коње. Тек тада командир даде вољно.
Облио је зној и људе и коње. Тек тада командир даде вољно. Али возари нису равномерно шљапнули коње по врату, те опет паде команда: „мирно“, затим „вољно“, опет „мирно“, и напослетку „вољно“. Једва нам мало лакну.
Сеизи су приводили коње, командири дозивали дежурне, водници вршили последњу смотру и онда рапортирали командиру да је батерија спремна за
— Окрените се, окрените. Зар не видите да рудни каска... Хоћете да ми упропастите коње — и командант се обрати рудном возару строгим гласом: — Онда ћу тебе, бубо једна, да упрегнем.
Е, то је било најболније питање свих батерија. Командир је највише страховао за коње. На сваком застанку је опомињао војнике да коњима бришу марамом очи и груди од прашине и зноја, да им се груди од
Било је немогуће упућивати коње у болницу, а тешко их је лечити на маршу. И командир се наљутио. Неко је морао бити крив.
Заврте главом, мљасну устима као да неком нешто псује, и заурла из баса: — Мечке једне!... Хоћете ја да вам чувам коње!... Поднаредниче, удари свакоме по пет батина.
него сви скупа војници у батерији, задовољан што су га мимоишле батине овога пута, посматра Крсту возара како брише коње и вели му шеретски: — Хе, Крста, батине су из раја изишле...
Коњи се непрестано саплићу, а водници и вође одељења повремено опомињу возаре: — Држите коње на дизгинама! С времена на време дају се застанци и људи поседају.
Возари су још водали коње, кад испаде Танасије и саопшти војницима да се са брежуљка, где нема жагора, чују пуцњи топова.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Кад свану, Гојко стиже с баба-Смиљком пред школу. Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га. Приђе опрезно к прозору и послуша...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Уосталом, овај патос, то је зао утицај Толстоја на мене, који је мрзео културу, волео сељаке, ишао бос, и јахао скупе коње. Глумци су, разуме се, сјајни. Укус, сцена, брзина радње, савршени су. Али, то знате.
истина, која се крије у свакој неприродности, кад су глумци били живе марионете; данас, дакле, имате на позорници коње, лавове, кулу оклопњаче, која бомбардује, траву која расте, и ђубриште по коме шетају кокоши.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— А-а!... развуче Живко и весело пође са децом ка изласку. Кад поседаше на кола и кочијаш ошину коње, Живко се прекрсти и узвикну : — Е преседе ми крај старе године! Али нека, само нека нова буде срећнија!
Одједаред му допре до уха звецкање звонаца и прапораца, којима кочијаши у овоме крају кинђуре своје коње. Њему дође необично мило ово једначито звецкање у разним тоновима, које се још из даљине сливаше у један одмерени
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
и харпунама, поставили су се поред баре; неки од њих су се попели на дрва поред обале, па су сви својом виком одбили коње да не излазе из баре.
Јегуље, узнемирене од коња и дреком људи, иза шле су тада из својих лежишта и заокупиле коње у води својим електричним ударцима.
сликар да сними сцену коју смо имали пред очима: индијанце који су, са својим моткама и харпунама, окружили бару, коње који су, ужаснути, скачући по бари, узалудно покушавали да се спасу напасти; жућкасте јегуље, које су се колобатале и
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ДЕ БЕРГЕРАЦ'' Да, сви Гаскоњци нису из Гáскоње: Има их, Госпо, широм целог света Што љубе, пишу песме, јашу коње, — Пуна је земља гаскоњских кадета. Но ја сам ипак реткост међу њима: Не истичем се радо.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње. А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким
одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.
Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили. И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.
истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.
Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару поје коње њихни сватови, сељаци. И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Другови му насмијаше се. Турци, збиља, сврнуше с пута на једну лединицу. Коњици сјахаше и привезаше коње, па почеше простирати аљине по земљи. „Починуће, богами! Можда ће и поспати — е, благо нама!“ рече Мишан.
Овај потоњи бијаше још у животу. Кад се поврнуше по Марка, али он наслонио главу на мртве коње и отворио очи. Лагано, међу двојицом другова, пође он уз гору.
“ одговори Стана. Кад то чуше сви потекоше к вратима. Сердар им оде у сусрет. Коњици, кад га угледаше, погнаше коње. „Добар вече!“ рече први, омален окошт, црн као гавран.
Онај се поклони сердару, не рекавши ништа, па сиђе с коња и он. „Држте, поведите коње!“ рече сердар својијема. Стана и Милица, уведоше коње у авлију. „Чудни гости!“ промрмља Јока кад их видје.
„Држте, поведите коње!“ рече сердар својијема. Стана и Милица, уведоше коње у авлију. „Чудни гости!“ промрмља Јока кад их видје. „А окле, ви људи идете?“ запита сердар.
„Коса ми се, богами, костријешила. А како нећеш? Ђе год што шушни, а он мени викне: ’На оружје!’ па устави коње, а натегни мале пушке. Кад тамо, ништа! И тако све на измјену на свакије десет крока.
Слуга Мита, и он мало зачуђен, изађе да коње обиђе и нареди. „Ти си ванредно весео, Јан!?“ рећи ће Адолф. „А зашто не?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Коју воду треба да пијемо, Не треба је никако мутити! Коноп веже коње и волове, А поштена ријеч витезове. Куда Турци с ђордом, Туда фратри с торбом.
— Назирем. — Ђе ти је син? — Отишао у Зворник да се закадија. — Па шта ради сад онамо? — Тимари коње код Али-бега. — Ђе си био? — Нигдје. — Шта си чинио? — Ништа. — Јеси ли се оженио? — Јесам, валај!
Да грдне цркве! а бијесни светаца! грдна мјеста за јагњиво! Устаните коње да се пуста бога намолимо! — Приповиједају да је рекао некакав Херцеговац кад је ударио поред неког великог манастира.
се пред очигледном опасношћу да буде згажен, сиђе с пута у јарак, а срећан човек остане на путу да мирно сачека коње с колима и своју судбину.
из меса у кожу, из коже у длаку, из длаке у нож, с ножа под нож; изиђи па иди преко мора без одмора на пастушасте коње, у кошутин рог; изиђи па иди у калајгору где се ватра не ложи, где девојке косу не чешљају, где невесте хлеб не месе,
(Да не оде) 367 — Зашто се риба струже? (Јер нема перја да се чупа) 368 — Кад је за коње мраз? (Кад и за кобиле) 369 — Кад је крава најтежа? (Кад вам на ногу стане) 370 — Кад крмача има највише памети?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
и ти имаш памет, а Еро је нема.“ У том Еро дође на ћуприју, па наћера коње преко ћуприје, а њега стане помагања: „Јаог мене до Бога милога! Што ћу сад?
Ево сухоте!”” Онда ми један по један онамо, док сви уђемо и уведемо све тридесетеро коња, па коње растоваримо и наложимо ватру, те преноћимо као у кући.
Док се ми томе још чуђасмо и коње товарасмо, не лези враже! ето ти пудара од онијех винограда, па узме ону главу с нама те метне у праћу, па окренувши
Најпосле се договоре да беже. Брже боље спреме се на пут, седну на коње па бежи. Како они умакну из двора, а змај на коњу дође; кад уђе у двор, али царице нема; онда он стане говорити |
” Онда онај подели све по реду па свак своје узме преда се: нерадин узме за стоку говедара, за коње коњушара, за овце овчара, за.
Онда калуђер таче штапом најприђе чоека, па коње редом. Тек што којега такну, мртви оживље а коњи се у људе провргоше; па их упита: „Који сте и што сте ви?
У то укори један другога, те приошинуше и ободоше коње, и пристигоше ђевојку. Кад она виђе, извади једну длаку из главе, те баци и они исти час узрасте страшна гора да не
страшна гора да не знадоше просци ђе ће ни куда ће, но тамо амо те за њом, а она опет далеко им одвојила, а они ободи коње и опет је стигоше.
Кад коње похваташ, погледај око себе Док угледаш један ћепариз насред оне ливаде, коријен му је мједен, гране сребрне а перја
Кад коње изабере, ондар стане те тамо амо погледа и види насред ливаде они ћепариз, те он к њему, куцне ножницом од онога ножа
Кад дође пред цара и кад цар види коње и аспре, зачуди се и већ му инако није могло бити, него му обећа шћер за жену, упита га какву ће прћију и колико ће
Дошавши дома каже све што се збило, и коња уведу у коњушницу међу остале коње. Царев син чујући за то језеро крене једно јутро кридимице од оца, те по казивању очину набаса на језеро, али не дође
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
НАЦА (отрчи иза куће десно). СЛУГА (долази с лева и стаје под доксат): Да отворим капију? Коње и кола да изводим? МАРИЈА Не, не смеш, не смеш. Док се он не дигне, он не обуче, и оде — не смеш ништа.
СОФИЈА (понизно, уплашено): Добро дошао, тато! (Застаје, уплашена присуством страних људи.) ЈОВЧА (опоро): Држ’ коње! СОФИЈА (придржи му коња да сиђе, сагиње му се руци, коју он отрже).
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Из скуле би на вечерњу, са вечерње у коњушницу да помогне Стипану и чистибаши Шкељу напојити коње. То бјеше најмилије доба Бакоњино.
— Па би ли ти умија тимарити коње? — пита Наћвар. — Ја? Је ли? Бик, богме, ја... — А како те зову? — пита гвардијан. — Мене, је ли? Зову ме Грго...
— Па онда га опет запита: — Дакле би ти умија тимарити коње?... Би, велиш!... А колико би најма искâ за годину? — Ја? Је ли?
— То ћемо најприје видити! — рече Срдар, па се врати истијем путем натраг. — Је ли све коње повело? — запита Бакоњу. — Не... остала су два товарна! — Ајд... соколићу... ти си најбржи... ајд потеци, па и’...
— запиташе Срдара. — Како шта је? — викну љутито Срдар. — Зар још не знате да смо покрадени! Уто Бакоња доведе коње. Срдар окрочи бољега па га гоњаше у воду. — Удрите га! — виче Срдар. — Не забога у воду!
Возарима свану што се та двојица морадоше отканити рибања. Говедар је боље пазио стоку, а Шкељо коње. Балегану се узе кључ од пивнице. Ђакон и ђаци почеше редовније похађати скулу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— И јуче сам забадава презао коње — рече Мијат. — Ако си. Прежи их опет. — Па није јавио да долази. Аћим се окрену и, презриво прелетевши погледом по
Друкчије су га поздрављали. Друкчије им и он отпоздрављао, довикивао им да не газе целац и заобилазио их терајући коње ван пртине.
— Може депеша сад да стигне — рече не гледајући га. — Сада ни курјаци не излазе из јазбине. — Нека прошета коње до Мораве. Коњи и санке изјурише на пут и нестадоше у Диму вејавице. Аћим склони главу са прозора.
Сад то видим. — Чим није јавио, неће ни доћи. Нека испрегне коње — потиштено рече Милунки, Симкиној мајци. Она стоји с рукама на леђима, повијена и строга. — И ти ћеш да ме надживиш.
— Видим. Вози полако до гробља, а онда кроз село брз кас! Кочијаш климну главом и опомену коње да пођу. Њега овде неће сахранити. Никад. И ако сасвим пропадне. Умрла... Умреће и он.
Кочијаш нагло заустави коње, окрену се њему и смешкајући се рече: — Ту смо! Треба му одмах платити, да га не види отац.
Знам да сте у великом послу. У послу?... За шта Ми служе нове санке и коњи — але? А Мијат дна јутра упрезао коње. — Право збориш, Вукашине. Обојици би непријатно кад Симка унесе лампу. Аћим не савлада жељу да погледа сина.
Чува своје парче хлеба — мирно рече Ђорђе. — Путуј, сине, путуј ноћас. Одмах путуј! — корача сенком. — Онакве коње какви су тебе довезли, можеш наћи и у Прерову. — Чим се Вукашин жури, ствар је важна.
За тебе се спремала, а ти дођеш па заудараш на механчине, оборе и коње. А да си бар тада могао жељу да ми одмалиш. Узимала сам те у наручје и пела на себе, као што се дете пење на коња.
Кад му овај поможе да се попне у седло и намести опанак у узенгију, Аћим рече: — Спреми санке и коње да одвезеш Вукашина у Паланку. Све лепо да спремиш и... брзо вози! Позови ми Ђорђа.
Мијат полако упреже коње. — Пожури! — викну Вукашин и попе се у санке. — Да узмемо вреле цигле, биће ти зима. — Не треба, терај!
Прави нов или иди у хајдуке! — Полази! Мијат полако потера коње. Чим изиђоше на пут, коњи пођоше брзим касом. у очима му остаде ред високих, голих јасенова. Понижавајуће, и сурово.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
се како Филип Вишњић, слепи гуцлар, старац, једном годишње, у августу, кад се звезде отварају, сам истера своја кола и коње у ноћ, под небеску пустињу, и онда пева тужбалицу коју нико никада неће забележити. ДОДАТАК. Средином јуна 1817.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он намераваше да пође у крчму где је оставио кола и коње, али га ноге однесоше на другу страну. Луташе бесциљно по вароши.
Онда потражи своја кола и коње и одвезе се кући. „Шта си нам донео из вароши?“ запиташе га сестре и братац. „То ћете дознати тек на Духове“, рече
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
заповести команданта другог батаљона, што сам пред скупљеним војницима казао: лако је команданту и официрима што имају коње, али је нама тешко што пешице гацамо по блату и води, те нам мокре ноге и обућа, а то сам...
који је, десет жалосних јесени, мртво гледала у блатне коловозе иа широкој и пустој улици паланке, и гдекад покисле коње који су се пушили и мокре дизгине и руке погуреног у таљигама сељака под капуљачом; па бескрајно дуге зимске ноћи
Више се није имало шта говорити и ја зграбих дизгине и бич из руку кочијаша па стадох бесно шибати коње. Али и мој сапутник, чије су руке биле као кљеште, стреловитим покретом дочепа узде и покуша да окрене кола у
кола, на којима се сандук од метала приметно труцкао, снажно су тргли подбратке, док је возар, у исти мах, ошинуо коње, за чијим се ушима, лако и злокобно, лелујале перјанице.
сам заборављао на муке својих војника, који са оруђем на леђима и натоварени тешком опремом, водећи јадне и изнемогле коње, гацаху по блату, не знајући ни сами куда иду, јер сам ја измицао напред.
Чисто да човек не верује, да је толико уопште било на Мердару. Мој Лала се умудрио. Ћути. Ни на коње не виче. Гледамо обојица, час лево час десно, у рањенике, и хтели бисмо сваког да видимо, да знамо где је рањен, да га
Али, рат је поље части... Појахасмо ја и мој ордонанс коње и кренусмо ка Васиљевцу. Нисмо јахали ни четврт сахата, а на земљу сиђе мрак.
Сутра је ваљало продужити наступање. Ујутру киша није била престала. Ми смо појахали наше мокре коње, и кренули се за средњом колоном, пуком п. пуковника Васића, јунака с Мердара и Приштине.
страха да не назебемо, стари кочијаш је ипак пристао и смешећи се шеретски попустио нашему наваљивању, па се, ошинувши коње, кренуо пред нама, с тим да нас сачека на самоме превоју, одакле се после спушта једна од најстрмијих, на овом путу,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На чесми код раскршћа напојили смо коње и скренули на сеоски пут. Мјесто досадних подшишаних плотова, сад су поред нас промицале живице од купине и глога.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу. Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту.
Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трком. Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све
— Казаћу ти на само све... — Добро. Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре. Нека се живо обуку и нек спреме коње. С оружјем... знаш. А ти, Станка, ходи овамо.
— Може на његову коњу... — Па добро, кад је већ оседлан. Нека изводе коње! После неколико минута крену се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња
Па онда... шта буде, не марим !«... Кад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Најпосле се договоре да беже. Брже-боље спреме се на пут, седну на коње, па бежи. Како они умакну из двора, а змај на коњу дође. Кад уђе у двор, али царице нема.
Кад тамо дођу, онда одсједну коње, па се мало одморе, а везирски синови спремили вечеру и свега доста — јела и пића, да и четири хиљаде људи појело и
Немој се шалити! Малар рече: — Немам је ту; али ћемо је наћи. Брже царев син даде ухватити коње под кочију, узме новаца доста, па сједе с маларом да иде тражити ону лијепу ђевојку.
Али рече Оштар Дан: „Нећемо“, и отиду у другу собу, и тамо све постављено: само па једи. Сад спреме коње, па сједну вечерати. Пошто су вечерали, царев син леже спавати, а Оштар Дан остане сједећи.
Пошто отоварише, одведоше кириџије коње да пасу, а слуга товаре сложи унаокруг, па на сриједи наложи ватру, а из бисага извади вечеру па метну пред господара.
Друг је пречи на путу од оца. Везировић слеже раменима, те отоварише. Кириџије одведоше коње да пасу, а везировић отклања акшам, те вечера. Зове он слугу да с њиме једе, али он неће, те неће.
рећи ће слуга везировићу: — Ево видиш, ово смо ми заједно стекли, па ћемо сада све попола подијелити, — и подијели коње и товаре, половину на једну страну, а половину на другу.
Онда онај подели све по реду, па свак своје узме преда се. Нерадин узме за стоку говедара, за коње коњушара, за овце овчара, за козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: — Остављам све своје добро
Натоварисмо све хараре на коње и отолен се кренемо даље. Кад смо били у путу, ја заиштем у дервиша једна товар пара, а он ми га драге воље даде.
То чује цар, па завика: — Идите га носите у моје хатове и моје коње, неће ли га убити. Слуге узму пјева, па га туре у хатове, па оду.
Слуге узму пјева, па га туре у хатове, па оду. А пјево пушта вука, па све покла хатове и остале коње, па опет запјева: — Кукуријеку, за инад цару на диван!
И ти имаш памет, а Еро је нема. Утом Еро дође на ћуприју, па наћера коње преко ћуприје, а њега стане помагања: — Јаог мене до бога милога! Што ћу сад?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Он те је много волео и правио ти је лепе кожухе и шубаре. Ово је ливада где си свако вече доводио коње чикошу да их води на пашњак.
Он те је много волео и правио ти је лепе кожухе и шубаре. Ово је ливада где си свако вече доводио коње чикошу да их води на пашњак.
Доктор ми их је дао пошто је добио моју реч да ћу их обучавати. Мој родни Банат је сличан Кентакију. Свако гаји коње и свако зна интуитивно како да рукује њима. Стручњаци су ми рекли да са мојим ждрепцима поступам баш како треба.
Ко обучава коње, не сме никад мислити на себе већ увек на своје вољене животиње. Он мора бити стрпљив и упоран, љубазан и осећајан,
Доктр Денис јако је волео коње и све је то знао. Веровао је, како ми је касније рекао, да ће тако нешто бити за мене најбољи лек.
- Пупине, узвикнуо је Рајвс - ако ви овако обучавате и студенте као што сте обучили коње, ви сте највећи професор у Америци!
Али, да ли ће тако нешто икада прихватити амерички колеџи? Чувени бостонски љубитељ коња Џордан, видео је моје коње на Висахикон изложби и понудио ми је лепу своту новаца и усто једног лепог ирског хантера, који је освојио више
Отац ме је често водио на вашаре где би куповао или продавао телад и коње. Сећам се бескрајних погађања која се често нису завршавала куповином.
Ћипико, Иво - Приповетке
Млађи син потјера коње, па с оцем одјури из града. Старац, срдит, одмах се не сјети да је Спасоје заостао, а послије, кад су кола одмакла,
— и сам поможе испрегнути коње. Дођоше кући окупљени истом мишљу: знаду добро што их чека ако турској власти у руке пану.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње. Тако исто она виде како и мати јој [. . . ]”.
видимо их, на пример, како на ускршњи дан не долазе кроз капију, као остали свет, него „отуда из баште”, где су своје коње оставили; затим, кад се попну горе на спрат да Тодори честитају празник, они с нестрпљењем чекају послужење „не
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Зато и треба овај подухват да му донесе највише зараде... Кад поворка наиђе у саму сутеску, она погна уморне коње брже да што пре мине ово опасно место.
хата, а другом показујући на крцате житнице и пуне торове: заповедај, царе, дао је Бог за јунаке пива и јестива, а за коње сена и јечмена... И тако даље што је потом било. Све излази пред очи.
Смерно нам отвори вратнице, поможе да сјашемо, па штуче да позове господара, намигујући мојем пратиоцу да дотле подржи коње. Знао сам гласитога проту из брда, кога је волео изнад свега.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ — Али жена, ал’ бољарка кâ да не чује: Она посла својег мужа у коњушнице, — Посô ће му од сад бити коње тимарит’.
Шваља седи до зоре Да заради пара, А бирташи претачу Пиће из бунара. Кириџија тера коње, Каткад чак до Ниша; Бербер брије, ваздан брије, А адвокат шиша.
Краков, Станислав - КРИЛА
Војници позади њега видели су како се плави бркови задовољно смеше. Официри су боли мамузама мршаве коње да звоне поткованим копитама о калдрму. По улицама су цветала женска тела замагљена као чаше у баровима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Најзад проналазим да се у двориште улази кроз један трем, који је у ствари штала за краљеве коње. Коњи представљају огромно богатство јер их је тешко одржати близу Екватора.
што ми је Вуије причао о тој младој девојци из племена Пела, која га никад није варала и која је јахала све његове коње, одбијам да је видим. Чак не питам ни да ли има деце са њом, пошто ми он то није никада рекао.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кад се мало подиже дим од ових плотуна, ја видех многе коње, где без господара јуре преко поља, а Черкези су се повлачили, пуцајући непрестано при одступању.
Комаров пошље војнике да прекину пуцање. Паљба престане. Ми потерамо коње уз друм још за десетак минута и ту се зауставимо код једног шумарка. Не потраја дуго, а зачу се неколико пушака.
Сиђемо низ шуматовачки вис. Ишли смо пешке, а за нама су војници водили коње. Неколико коња буде рањено. Успут низ брдо наилазили смо на рањенике где их вуку на уским малим Тезгама, тако, да су
— Кољите, кољите, — рече Комаров — и ако вам ко рекне што за то, а ви кажите да вам је то ђенерал дозволио. Ободосмо коње и пођосмо даље. — Је л' те да сам добро учинио, што сам рекао војницима да убијају свиње? Нека једу људи, а?
« Погледам људе, погледам коње, и они коњи под нама у томе тренутку изгледали су ми много паметнији, питомији, цивилизованији и хуманији од нас људи..
смо заилазили у ону исту густу и ситну шуму по којој смо се јутрос провлачили с Комаровом, ја предложим графу да наше коње оставимо код коморџија, па да идемо пешке, јер ћемо тако бити мање изложени. Он, на његову несрећу, не пристаде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пера хоће да јаше врану кобилу. „Фикус“ једва објасни Сергију и Фјодору њихове жеље. Ови најзад пристадоше да јашу коње својих ордонанаса. Онда је уговорено да трче путем што води за Острово.
Сергије и Фјодор ударали су корбачима своје коње да би престигли јахаче те нису ни мислили на циљ. И тако су налетели на прву улицу.
Наиђосмо на групу војника који су правили „шпанске коње“. Углављивали су по два крста за крајеве дугачке мотке. Слободне кракове крста спајали су летвама.
Један врабац скакутао је око прозора, као да је то нека пуста кућа. Потерасмо коње око куће. Испод једне стрехе видело се скорашње лежиште коња. — Шта ово може да значи!
— викао је да сви чују. — Улежали се овде као вепрови. Али пропиштаће им мајчино млеко!... Сеиз!... Дај коње! Кад су се одмакли мало, он се обрати Кости: — Деде, молим те, причај ми још нешто о тој својој женској.
Окренули смо уназад. Преко једне истакнуте кривине потерали смо коње касом, јер је то место изложено пешачкој ватри и дању и ноћу. Нарочито дању, када не помажу ни вештачки заклони.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кажем вам, браћо, ко калуђера није служио — тај се не зна Богу молити! — Мићане, 'ајд опремај коње. Ићи ћемо тамо у Мелину чатати некаквој бабетини страшну молитву...
— Ту ћурчину, вели Партенија, мореш и наизврат обући. Наоблачило се, па се бојим биће кише... Мићане, поведи коње! Ја стрка' низ басамаке и брже боље оседла' и опреми' коње.
Наоблачило се, па се бојим биће кише... Мићане, поведи коње! Ја стрка' низ басамаке и брже боље оседла' и опреми' коње. Кад доведо' коње, а они већ изишли пред авлију, па 'одају и једнако се нешто договарају.
Мићане, поведи коње! Ја стрка' низ басамаке и брже боље оседла' и опреми' коње. Кад доведо' коње, а они већ изишли пред авлију, па 'одају и једнако се нешто договарају.
— Ето калуђера! Сакри, дијете, ту ракију! — чу се неко код котла. Доћерасмо коње управ пред котô. — По Богу отац, какво је то тако пушкарање отуд? Да нијесу Мајданци? — пита Брадара.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Чини саставни део лека од трипера (СЕЗ, 14, 236), и за коње од гонтураћа (ібідем, 350). Вино, у коме је потопљен стуцан корен р.
»бадњак«, тј. »погачу од киселог теста, украшену крстом и ознакама које представљају овце, краве, коње, осталу стоку и живину« итд., а највише на Божић ујутру.
Ћипико, Иво - Пауци
Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи. Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од
Свугдје је мушко штиманије!... Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
људима да тих десетак испијених и измрцварених црноризаца изваде из њихових распаднутих постеља и да их натоваре на коње. Измакао сам се одатле да не бих слушао клетве и запомагања.
Коњи су добри, ухрањени, истимарени, седла нова, самари за товарне коње нови. Све ново, досад неупотребљавано. Лауш хоће да се покаже пред краљем.
Гледао сам их док послушно седлају коње, припасују оружје, узјахују и излазе на капију. Присећао сам се свих битака у којима смо били заједно и грло се
Пред капијом је освануло пет коња натоварених корпама од прућа. Кад су коње увели у двориште, препознали су и животиње и опрему — све је припадало Кули. Скинули су корпе. Отворили.
Ваљда сам завидео свим оним снажним, здравим мушкарчинама што су у панцирима узјахивали на бојне коње. Да сам и сам био снажан или макар обичан човек, да ме Свевишњи није овако унаказио још у мајчиној утроби, вероватно
Кажем Дадари да би било далеко боље и паметније кад бисмо клали коње, а чували говеда и овце. Неће ни да чује за то. Хоће да сачува коњички одред.
А онда глинене кокошке, глинене овце, глинене коње, глинене оклопнике, глинене себре, глинене лепотице. Матијини неуморни прсти од зоре до сумрака израђују глинена
Одредио ме је, ето, да баш ја, Дадара, победник над разбојницима, челник његових коњаника, изаберем коње за преношење жита из Брвеника у Вратимље.
Наредио је главарима свих села да на утрину пред манастир дотерају сву кљусад коју нађу, стару и младу, коње и кобиле, пастуве и омице.
Али је одједном у тој момчини сазданој да сатире коње међу бутинама, ломи врат биковима и кичме медведима, проради ла душа. Тачно тако — душа, рекао бих чак — танана душа.
Нико није гледао у оне измрцварене људе и коње који су гамижући улазили на капију. Све очи су миловале вреће на самарима, продирале кроз смрзло густо ткање од
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Увече, кад су се наши кочијаши враћали са пољских послова, смели смо да узјашимо уморне коње, сем две кобиле које то нису трпеле да пројашимо око дворишта и ујашимо и у саму шталу, без опасности да закачимо
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Одлази.) КАФЕЏИЈА (одгледајући га): Платио, платио! Затој ћеш после цело лето да тимариш селске коње. Улазе Цигани и чочеци певајући и играјући »Истамбол да...« КАФЕЏИЈА (извирујући): Ете ги и бегови!
Чусте ли? Па?... ПРВИ БРАТСТВЕНИК Глава мора за образ! СВИ Глава за образ! МЛАДЕН Имате пушке, коње... ДРУГИ БРАТСТВЕНИК Ти знаш да ми кријемо, али без оружја нигда не идемо.
ДРУГИ БРАТСТВЕНИК Ти знаш да ми кријемо, али без оружја нигда не идемо. МЛАДЕН Е, сада пушке, и на коње, па ма у којој кафани, ма насред чаршије, ма где да га нађете — његову главу! Нек се памти на чији дом, кућу насрну!
Истрчи Ташана. ТАШАНА (одлучно): Ћути! Иди одмах нађи Сароша, и кажи му: кола, коње да доведе и одмах одавде да се бежи. СТАНА (пође и враћа се): Да идем, идем...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Еј, смрти! Али пре тога да ми је још планину видети... Јосо! да ли би ти, Јосо, могао да добро ошинеш те коње, и да окренеш сасвим другим путем? некуда тамо где сам се ја родила и одрасла. — Јоса диже руку и узима бич.
Ал' што кажеш, сече! И уфати те на месту ди си нешто таман мислио да прошверцујеш. Ја, овај, јутрос заборавио мало коње да истимарим... шта ћу, нисам ваљда стрела, кад она прид мене, и грми к'о пророк Илија...
Ништа, ништа, од тог деца расту! — И настаде онда једно причање, живо и пуно слика. Срба претставља коње и јахаче, врти се по соби као ветар, скаче, мило му је што је лак и млад.
Знам шта су имали и колико су народу давали и оставили... Ја им знам намештај, и коње, и сребро, и вино... Ја им знам збирку икона!
Шта се цериш? Видећеш да после: к'о нов дође. А кад изађе из куће, Марко је лудовао за коњима. Коње је гонио уз врисак оних који су у колима, и оних који су око кола.
Момци из две радње појахаше коње и пођоше уз обалу. Господар-Гавра је до пред саму ноћ трчао од своје куће до реке и до кућа других двеју породица.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Напољу су већ коњи приправни били, и наша млада невеста ободри Романа да се ништа не боји, седну на коње (она је онако јашила као наше даме у садашње време) и упуте се шумом, која је два сата ода од вароши стајала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Кад батерија полети, послужиоци који седе на топовима, нека вичу: ура! Пошто је пут узан, возари су прво испрегли коње. Потом су послужиоци рукама окретали возове. Све је било готово за пет минута.
Командир се наже према мени. — Пред портом нас двојица зауставићемо коње, да пропустимо батерију. — Разумем! — одговорио сам тихо. Одговор је дејствовао сугестивно на мене.
По разбацаним стварима видимо да је неко покушао да их оправи, па најзад дигао руке од тога посла, испрегао коње и отишао. Иза једне окуке угледасмо опет ватру, око које су поседале жене и подбрађена деца.
— Сада ћете видети... Ордонанси, испрежите коње! Потпуковник скочи из кола и стави руку позади, као да вади револвер.
То исто рекох и ја. Командант се нађе у чуду. „Погледајте још једном коње по списку“ — нареди нам. Не рекосмо ништа... Када се одмакосмо, почесмо да протестујемо што нам се не верује.
Али како смо били под његовим оком, то ипак наредим да возари изведу коње. Таман сам узео списак, када се возари у коњушници узмуваше и одмах дође каплар па ми изјави да нема једнога коња, и
Бре... Бре!... Шта се тада сручи на моју главу!... И како ја не водим рачуна, и како се он чуди што нисам досад све коње погубио, и како ово... како оно... и да ће он мени да одузме батерију. Испадох ти ја најгори човек!...
Пут је излокан, услед мраза се стврднуо, те се преморени коњи непрестано саплићу. Украј пута видимо мртве коње или поломљена кола. Сретамо често неке дечаке, који се враћају натраг. Заустављамо једну групу.
Заустависмо коње, са којих је одилазила пара. — Свршено је, господине потпоручниче — проговори Груја. Вране и гаврани загракташе над
Послужиоци разбијају ушице на топовским цевима... У даљини горе неки магацини... Из су седне батерије склањају брзо коње, да би их заштитили од дима и ватре. А пешаци дошли и траже барут нудећи бомбе у замену...
Онда разгрћу ашовима снег. Неки обавијају копите коњске џаковима, па наново товаре и по двојица вуку коње. Али коњ наједном застане и дрхти. Они чекају да се примири...
На путу се испречио коњ у снегу. Са њега је скинута спрема и грешна животиња лежи немоћна, гризући снег. Тешко је за коње, јер нису појени цео дан. На целом путу нигде воде. А и да је има на ишли бисмо само на санте леда.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја знам многа бића овде, која припадају другоме звезданом колу; Коње који се крећу, кроз ноћ, око другога неког сунца; Ја знам планета-људи који угину у неиздржљивом болу Што не сагледају
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Одлази.) Чује се бахат и сјахивање коња. Улази Стојан. СТОЈАН (иза себе Марку, дајући му дизгине и пушку): Држи коње и чекај! (Прилази Коштани. Посрће од радости.) Кошто, брзо! Хајде! КОШТАНА (Трза се): Ти? СТОЈАН Ја!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у со прометнемо, не би Турком ручка осолили“; „да из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре коње и јунаке“; „да ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба ведрога, перје меса не би изнијело“, таквим и сличним
губаво мушко ждријебе, учини му се да ће од њега добар коњ бити, и узме га за реп да омахне око себе као што је остале коње огледао, али се оно не дадне ни с мјеста помаћи; онда га купи у кириџија, излијечи га од губе и научи вино пити.
Остављена на милост и немилост Турцима, вешана на ченгеле, набијана на коње, пљачкана и срамоћена, сиротиња раја је кроз песму и звуке гусала изливала срџбу увређених и слала свог непобедивог
Или, други пут, да би обмануо турске уходе, он учи сватове да измењају коње, и тако доводи шпијуне у смешну недоумицу: Ми смо свате уходили дивно: кâ да бјеше Краљевића Марка, ма не бјеше коња
То је сасвим природно. Он је у стању да љуљне топузину од шездесет и шест ока, у стању је да омахује око себе коње држећи их за реп, и тако даље. Зар би могао то да чини а да не прекорачи обичан јеловник?
пашом, који се спустио до Боке, они су се просто играли: убијали стражаре пред његовим шатором и најзад му одвели све коње из логора. Ови хајдуци пљачкали су и робили не само Турке него и хришћанске сељаке који нису били расположени за борбу.
Зато су Турци — да би застрашили народ — вршили многе и тешке одмазде. Ухваћене хајдуке и устанике набијали су на коње поред путева и на другим истакнутим местима, а главама побијених китили су своје градове.
Они су људ'ма судили и пресуђивали по својој вољи, људе били и убијали, глобљавали, отимали (или узимали као своје) коње и оружје, и друго што им се год допало, најпослије стану силовати жене и дјевојке: изгонили су их у коло, да играју
Турчин се јадао: Робе, пале и сијеку Турке, разбијају по друму трговце, одјавише из планине овце, одагнаше коње и волове, похараше господске дворове, раскопаше куле и чардаке. Турске куће остајале су пусте.
зорица није забелила“, „Честе књиге иду за књигама“; затим они који почињу речима: књигу пише, вино пије, кад се жени, коње јашу, славу слави, храни мајка, рано рани, бога моли, протужио, разболе се, санак снила, кличе вила; и најзад тзв.
слабијег и теменају пред јачим) — кад скидају кале и смерно се клањају пред Марком они исти чауши који су у цркву коње нагонили и бичевали протопоп–Недељка; или она кад Милош Војиновић даје шићарџијама коња „на размјену“; или она кад
Како дизген ослаби кулашу, диже главу, оде кроз сватове, обаљује коње и јунаке, докле дође коњма царевијем; како дође, с њима у ред стаде.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Оно, истина, амерички каубоји јашу коње, а Стриц је обично јахао магарца, па је зато и био ред да носи обичан сламни шешир, јер ни његов Сивац није био баш
Извукоше се заједно с Луњом, допузаше до логора и дуго су зурили у ватру, у спаваче и сандуке. У близини открише и коње, који су довукли муницију. — Хм, ако се они овдје улогоре који дан, слабо ће то бити за нас — прошапута Јованче.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СЕСОТРИСОВА ЗАПРЕГА Господа овосветска када коју тафру своју проводе, ките свој окрут, коње, хинтове, себе са сребром, златом и с драгим камењем. Тако се је носио мисирски првопогански цар Сесотрис свакад.
мудрих и снажних јунака и којино су уредници над војском; ђенералска, обрштерска, капетанска и осталих поглавара, и коње све и оне који на коњи јашу, и слуге њихове, све скупа, што год се онде нађе, велико и мало, све да изедете и ни мрву
А трговац пак се обуче, узе све своје добро и њихово што нађе покупи и натовари на коње, што ли је имао. Оде, и змија га испрати путем спрам првога села.
и диче много злато, сребро, драго камење, бисер, лепе ађијаре, гиздаво одело, хубаве и високе полате, многе милкове, коње, стоку, тафру и помпу, господство.
Ко такве велике волове и силовите јаке коње (који би вас у ништо могли сатрти) покори вам на службу под руке ваше да вам ору и кола вам вуку и храна им је од мене
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон“, истина старога фазона, налик на оне фараонове