Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Хе, мој брајко, ти још не знаш шта су коњи. Ови моји сад, то су раге! Ове ми је један Влах шверцовао из Баната; лени су добога! Али бачки, оно ти је ватра!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Добро! У време вашара одведе је човек онде гди се добри коњи продају. А кад је узјашу и почну је с коњма утркивати, тада, и за дебљину и као мазга, остане страг.
“ Јок, неће ови ништа од тога да зна. А кад мало почас, ето ти људи на коњи за њима, вичу: „Сикиру!” — „Што ћемо сад? — рекне ови — нагазићемо на сијасет! Они ће рећи да смо им ми украли сикиру.
Пролазе и пропадају она времена мрака и варварства кад се је сва слава и величество у коњи и у интови држала и находила.
! К а п е т а н: Та отпочини мало, оче, нека најпре ручамо; има томе времена. С.: Поседићу мало док коњи позобљу, ал' ми није до дангубе, јер знаш шта га је данас кршњака. 'Оћемо ли записати парусију? К.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
њим се дрво, с крошњом од сазвежђа, пали Мој вранче, сутра је ујак у њену варош вози Спавај, мој вранче, сви су коњи заспали Да ноћ толико не мирише на жито и суво Сено, на реку и дрвеће, на сан биља и крава Да толико не мирише на
њих - Излазе из воде из траве из грмља - Од чега ли их толике направише има их тушта и тма - Какви ли су им оно коњи - Штајерци - Ено претрчавају кроз ону пшеницу - Кроз онај шумарак јашу два по два - Не зна се да л запад светлуца
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Донесе нам исти конзул од Вла-бега Ипсилантија пасош — — —. Пошљемо по коње у мезулану; дођоше коњи и пођемо. Дођемо у Фокшан где се дела ова два књажества; пређемо преко потока у молдованску варош.
и веће свану; док сада текем чујем плотуне, пуцају опет на оном месту, но ваља ми донде добар сат и по путовати, а коњи посустали. Чујем гди много пушака и плотуна пуца. Док једанпут окрете се глас од пушака уз Уб.
— Но одма спремајте коње да вас липо изведемо и с наше вире скинемо”. Ми једва дочекамо. Док наши коњи бише спремни, дође око 200 Турака Крајишника, све миздрак у руци, по четири по пет челенака за капом кривом
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Мојсило загледа боље, кад ал' однекуд онај путник што му је причао 25. маја онако много како се јашу коњи и гађа у нишан. Док ето ти трче три-четири човека оздо из чаршије, хитају право гробљу.
— Сутра навече ако сретно свршим посао — одговори поп — а ако не буде ништа, ето нас и раније. Збогом! Одморни коњи замакоше зачас доле к Бањи, одакле настаје поширок лајковачки друм. Још мало па ће и сунце превалити за планину.
Вуја се упути право за вајат, где беху привезани коњи. Озго са чардака светли се она зубља луча, те обасјава чак ту до коња. Види се Стамена како намешта постељу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви. Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака.
— Пуштајте Турке ближе! — рече тихо. За неколико тренутака утишаше се они у шанцу. Турци халакнуше и јурнуше... Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... У тај мах паде неколико кошница међу њих. И наста нов лом...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сједе поп у кола, па још и Мару узе са собом. Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек сад ће испасти, а коњи као хале! Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце. Није шала, наш поп! Али и јесте човјек!
Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати. А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу: — Ошини! Коњи пођоше.
Нинко дохвати дијете руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати. Мара се окрете оцу и престрављено викну: „Нећу у Биоград! Нећу!” Али слаб јој бјеше гласић.
Нећу!” Али слаб јој бјеше гласић. Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш. Коњи све крупније касају, и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно зајеца.
од крпе, хартије или кучине који се набија у цев пушке да задржи барут и зрно сухача — млин који су покретали коњи такум — врх чибука који се ставља у уста транболос — шарен свилени појас са ресама тунос — високи фес (из Туниса)
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!... А после, па и коњи му нису никакви! Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни! К’о да шљиве тера по вашарима...
Ај? Он баш лепе коње држи! — Ху, та ман’те га бестрага! Да је он само полак добар к’о што су му коњи, — била би једна красота! Он добро тера, додуше, ал’ и он не ваља. — Па кад добро тера, а шта ћеш више и боље!?
— Па то је онда луд човек! — Луд, сасвим луд. Не знаш ко је луђи, ил’ он ил’ они његови бесни коњи. Трезан, и боже помози; ал’ кад је пијан, нико с њим не може да изађе на крај.
’Ајд’ десетица, и којекако. — Е ал’ опет, ви заборавили колико је дугачка зимска ноћ. Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати. Шта је десетица!
сахати, баш кад се господин натарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви, а под арњевима седи пера Тоцилов.
Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови. — Хе, Петре, синко, ма нећемо тако — пребацује му поп Ћира.
А ваљда је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што кажу, једна марва. — Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике!
Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а бар господу пароке возим! Него, боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи! — Та како не би било кôлâ у толиком селу?! — праска гђа Перса.
Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејскога попа. Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба »сица«, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно да ће се коњи
и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба »сица«, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно да ће се коњи још бар недељу дана частити ченејским сеном.
— ’Ајд’, Петре, потерај! Кола пођоше. Тера Пера Тоцилов по путу који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео, па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће
А тада је стари сват наредио да се прежу коњи. Поседаше или, боље рећи, потрпаше се по шесторо, седморо у кола, па се кренуше у Б. младожењиној кући.
Африка
Најзад проналазим да се у двориште улази кроз један трем, који је у ствари штала за краљеве коње. Коњи представљају огромно богатство јер их је тешко одржати близу Екватора.
Сладуњаво и иронично насмешен, жмиркајући, гледа ме како сликам са његове терасе. Око њега врзмају се жене, деца и коњи. Силазим одмах да га поздравим.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Нисам се ни том надала да ћу код вас пропасти. ЈАЊА: Ниси си надала, што си си надала? Да си возиш на четири коњи, да ти служи катану? Сучи рукаву, кукавицо, па чувај твоја кућа, ако мислиш да имаш леба и сол.
ПЕТАР: Господару, пала нам шупа и убила коње. ЈАЊА: Што, море, што? ПЕТАР: Мртви коњи, нема више помоћи ЈАЊА: Кирије имон! Убием си! (Трчи.) Убием си! (Завјеса пада.) ДЈЕЈСТВО ДРУГО ПОЗОРИЈЕ 1.
КАТИЦА (ступи). ЈУЦА: Шта је, Катице? КАТИЦА: Сад је већ бадава. Толико се с људма погађао и цењкао, док нису коњи сасвим угинули.
КАТИЦА: МИШИЋ: Ја сам чуо за неки несрећни случај. Је л’ истина? ЈУЦА: За шупу? КАТИЦА: Ах, кукавни коњи, тако сам плакала! МИШИЋ: То је баш штета! Ови су коњи први били у вароши. Али како се то баш тако догодило?
Је л’ истина? ЈУЦА: За шупу? КАТИЦА: Ах, кукавни коњи, тако сам плакала! МИШИЋ: То је баш штета! Ови су коњи први били у вароши. Али како се то баш тако догодило? ЈУЦА: Знате како наша пословица каже. „Скуп двапут плаћа.
ЈАЊА: Што ви говорите, господар нотариус? Шупу ми пало, коштуи ми више од пет хиљада форинта; коњи ми пођинули: две хиљаде форинта! дајте ми того човеку кои можи да изгуби толики новци на овим временом, дајте ми, де!
Еј, господар нотариус, какво црна штета! МИШИЋ: Штета је велика, особито онаки добри коњи, у целој вароши им није било пара.
МИШИЋ: Зашто се ви печалите онде гди се можете помоћи? ЈАЊА: Да си помогним?! Да правим другу шупу, да купим други коњи, што ћим после да једим с моју децу? МИШИЋ: Чекајте да вам кажем што стоји у новина.
нањује, ако кој има такове масти, нека се јави, може имати за центу хиљаду форината сребра. Како су ваши коњи дебели, изићи ће три центе; па ћете не само штету надокнадити, него јошт и профитирати.
ЈАЊА: Пи, пи, пи! Господин нотариус, то је добра шпекулација!... да купим више коњи, па да и гоим и после колим Каква лепа профита! МИШИЋ: (Овај је луд!
масти, што је од царства строжајше запрећено да се нико под живу главу не усуди марву своју убијати, јер би се тако коњи, који су на велику ползу људма, умалили. Него, како се случајно код вас догодило, ви сте врло срећан човек.
МИШИЋ: Рад сам мало видити шупу. ЈАЊА: Кала, кала. (Петру.) Водићеш господин нотариус код шупу да види коњи. Он ће ти показати како треба да си дери кожа. Он је учено муж, зна елински. (Отиде.) МИШИЋ: Ха, ха, ха!
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Виват!“ „Виват!“ „Виват!“ Сунце, зелена пољана, разиграни коњи, гомила војника, која се дерала, срећна, задовољна, преварили су и Гарсулија.
Непомично су стајали, око павиљона, и хусари, са исуканим сабљама. Само су се коњи, машући главом, бранили од мува. Кожа би им, с времена на време, задрхтала и муве би се дигле и разлетеле са ситних
Тукли су их, пљоштимице, њиховим, сопственим, сабљама и изували им чизме. Поплашени коњи почели су да јуре по утрини. Кад су почели да преврћу и кола, неки хусари почеше да пуцају, из пиштоља. У ваздух.
Међутим, кад је кочијаш ошинуо коње и кад су коњи, пропевши се, повукли тешка кола, гомила је само викала за њима, али их је пропустила. Нико није потрчао за колима.
Над њим је био цео Темишвар, толике тврђаве, касарне, толики људи, коњи, али нико чак и не зна где је, а да му дође, и да хоће, не може.
Док се други деру, кад се коњи равнају, пред јуриш, и урличу команду „обнажи сабљи“, овај Исакович, у таквој прилици, имао је обичај да само изјаше
Наказе су, као тај Гарсули. Тако су коњи честњејшег Павла Исаковича дошли чак у затвор, да га посете и да га утеше. Пројурили су поред њега као грмљавина, а
су тако оженили – као што се често дешава људима који су дуго били самци – изненада, на брзу руку, као што се спарују коњи. Венчање је свршено тек што се младенци беху видели.
Путници су се записивали у књиге, доле, у караули и ђумрукани, а око карауле, на ледини, пасли су, мирно, сапети коњи. Ту су, ето, то јутро, браћа Исаковичи, Петар и Ђурђе, дошли, а били су и своје жене довели.
Ајд, одлази, бедо! Јеси лудаија. Што ми жену расплака?“ Кад велики, тешки, кирасирски, коњи повукоше кола, и почеше да смрде, од напрезања, кирасир устаде у колима и поздрави женске махањем шешира.
који се градио, како из Темишвара пузи, према њему – као нека гусеница огромна – дуг ред неких кола, под арњевима. Коњи упрегнути у та кола, били су крупни и тешки, а поред кола корачали су, лагано, људи обучени у плаве капуте, иако је
Мумлао им је, и шапутао, и миловао их је, као да су коњи – жене. Ни пси нису залајали, кад је утонуо, нечујно, у Бегеј, са њима.
Теодосије - ЖИТИЈА
Поставивши стражу чуваху га што је могуће боље, да би, пошто коњи и они сами од напора, са њиме пошли на пут. А младић се дивљаше оцу својему што толику висост војводе потруди с
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У облацима су ветрогоње и здухачи. Из језера излазе крилати коњи, водени бикови, љутити змајеви огњевити из којих све ватра сипа. Свуда има злих и добрих духова.
Често се неће потрудити, све док њихови коњи могу проћи, чак и са највећим напорима да уклоне дрво сваљено на пут или велике гомиле камења, које су се на њега
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Нешто низводно, војници су купали коње. Влажни, обасјани сунцем, с мишићима који су им поигравали испод коже, коњи су изгледали као коњи у филмовима о Дивљем западу. — Шта мислиш какав бих ја био кад бих био коњ, Рашида?
Влажни, обасјани сунцем, с мишићима који су им поигравали испод коже, коњи су изгледали као коњи у филмовима о Дивљем западу. — Шта мислиш какав бих ја био кад бих био коњ, Рашида?
златно прамење њене косе, али и то је било довољно да осетим како ми крв постаје густа, и топла, и луда као најлуђи коњи у галопу. Свечаност се убрзано завршавала, јер је био већ један сат. Цркве су га овога пута синхронизовано огласиле.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ту је видео како лађарски коњи вуку триест и више лађа. Жалосни коњи. Овај први који се обично звао „ледингеш”, њему је лако било, он није ништа
Ту је видео како лађарски коњи вуку триест и више лађа. Жалосни коњи. Овај први који се обично звао „ледингеш”, њему је лако било, он није ништа вукао, само је претходио и водио.
Но осталима је било тешко, и што више остраг, то горе. Бичеви пуцају, вију се око ушију, коњи тешко дишу, сустају, а онај последњи од водене стране све клизи и пада низ бајир, каткад га лађа тргне натраг, па се
На пољу обилазе кола, но онде су кочијаши. Ту су и коњи, под ведрим небом. Један изиђе, али више се не врати. Један опет међу њима устане и приђе к њима и иште лулу дувана,
Једаред, у нужди, пробао је са спанаћем коње хранити: неколико коња му од колике поцркаше. Па како су мирни ти коњи! Шетају се мирно по сокацима, гладни, наиђу на децу, која им милосрђа нешто пруже, парче леба.
Тако једаред баш је Пера ушао код Профита у дућан. Коњи су га издалека познали, па један за другим, у реду, као кад лађу вуку, иду управо у дућан.
Тако се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука један другоме месо чупају.
Па кад дође крајње време, такви коњи продати се не могу, онда Раша своје кожне операције изводи. Живад, опет, добија болест, па поцрка, и Пера никад не
Онда немај бриге, до две недеље је ту. — Бог из тебе говорио! — А шта твој Пера с коњи тргује? — Немој ме о њему ни питати! Бекрија, па бекрија! — Па сад гледај, жени Шамику.
Чекаће још две недеље, па ће онда учинити отсудан корак. Међутим, Пера своје тера. Зима је дуга, коњи немају шта да једу, живад скапава. Хиљаду форинти је већ потрошио, прави дугове. Дужан је Нестору Профиту.
Већ није ни пун као некада. Пера тера своје. Никад не може да изведе свој план. Живад и коњи му увек цркавају, а оно што остане, дође за дуг егзекуција, па све однесе. Сад Пера нема ништа. Откуд ће живети?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Велики, царски град учини му се права лудница, по којој трче војници, коњи, матори каваљери и полуголишаве жене, дворски официри и занатлије, нит знаш зашто, ни кроз што.
Београдски град и шарени, турски трг, коњи што се у води даве, велика и плава његова кућа, блато и мреже, лађе и врела, окречена пећ, ковитлаху се више пута око
Кад једне ноћи Французи загатише рукавац и пустише таласе Рајне на опсадне јаркове, тако да се коњи подавише, кола поломише, топови заглибише, Исакович је у својој колиби мирно спавао.
су његова међутим пробила се дуж једног јарка, у ком беше усахла вода, до неког моста од балвана и грања, међу жбуњем. Коњи су се пропињали, осећајући, под копитом, прштање и крхање дрвета и љуљање и повијање грана, и слуге су имале много
И кад збиља викну, тако да се коњи тргоше, пренерази се и сам од свога гласа, док се монах трже, као да га неко бичем шину.
Кад су слуге успеле да одвуку уназад кола, док су коњи дрхтали од узбуђења, господски интов убрзо пође према улазу са капијом од камена, који је био иза багремова.
Причао је: како су коњи хтели да удаве Аранђела Исаковича, тискајући се око њега и пунећи му уста својим гривама док се давио; како су неке
Није могао да спава од грактања врана. Коњи су му цркавали од зиме. И шта још? Чуо је да се у логору заповедника говорило да ће, у пролеће, кући.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Павићевић, М. М., 1937, с. 197) — Огњиште му се угасило! (Требјешанин, Ж., 1987, с. 106) — Утро се ко шарени коњи! (Требјешанин, Ж., 1987, с. 47) — Немао те ко закопати! (Павићевић, М. М., 1937, с.
: двори (за кућу), љуба (за жену), чедо (за дете) итд. Стални епитети као, на пример, сиње море, беле руке, врани коњи, рујно вино, добар јунак,⁶⁰ који се понављају у многим различитим песмама лако се памте и готово неосетно постају део
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О ЦАРСКОМ СЕЛУ Куда прођу цар и царица или коњи цареви, тим путем сме проћи себар и властелин само пошто се још једном јави пролећни гром с неба, само пошто још
На којој реци коњи царски угасе жеђ, нека на њој још годину дана нико жеђ не гаси, нека себар до новог кукурека, до нових роса и
У ком селу преноће цар и царица, царски станови и коњи, нека се јазом опкопа то село и та кућа нека их себарска не скрнави стопа, нека ту преноћи човек мали тек кад поново
Погазе ли коњи најездни властеоска сена или царска жита, да се погнају у царске ергеле. Погазе ли кудељу кудељнице сироте, да им се
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Свака им част! Хтеде да каже: »То што једете у бившој грофовској коњушници није никакав разлог да се понашате као коњи!« Али, не. Ћутала је. — Какав је фазан? — упита жена. — Сјајан! — одговори.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Црногорске мазге, коњи и пјешаци најрадије иду лијевом ивицом, гдје се плочани перваз одржао, али то је камивао, који, што се већма пење то
Крцун Сердарев и још три војника са старијим ђацима цијепаху дрва. Из стаје изидоше говеда и коњи. Чувени владичин Бијелац, вршњак кнежева дората, бјеше крупан и као достојанствено тром.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
И кроз тај нас је свет Змај први провео: чворак је Змајев чворак, и сви цигански коњи јесу потомци Змајева циганског коња.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Да он није дошо да буде војвода коњма него људма. ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, највећи родољупци — коњи? ЛЕПРШИЋ: Ето, тако нам ствари стоје. Волио је сићи с кола и ући пешке у варош него да га сјајно вуку.
Милићевић, Вук - Беспуће
И Гавре Ђаковић стрпљиво силажаше с кола кад су коњи ишли уза страну, примао поздраве од сељака, склањао се колима која су јурила низ брдо, узвитлавајући густу прашину;
Он је чекао док се назове коњи, пио рђаво пиво и био изубијан причањем крчмара и крчмарица. . И опет каскали коњи тврдом, збијеном, каменитом
Он је чекао док се назове коњи, пио рђаво пиво и био изубијан причањем крчмара и крчмарица. . И опет каскали коњи тврдом, збијеном, каменитом цестом, пролазили расута села, дохватали се брда; друм лагано обавијао гору и очајно
Касније га ухвати сан. Кад стадоше коњи пред кућом, тргао се и нашао ноћ око себе, са мјесецом који се помаља; још му табао у глави кас коња и звецкала
Њихове саонице полако узлазе уз брдо и муњевито слијећу низа страну. Окупани у зноју, коњи упадају дубоко у снијег и мучно се извлаче из њега.
Заједнички натежу боцу рума; коњи се једва вуку кроз мрак засипан снијегом; од часа до часа лијено се затресу бронзе и њихова звека смрзава се у пустој
Они прелазе преко стрњишта, пуних стогова, у чијој хладовини изваљени момчићи и пси чувају стоку. У даљини виде се коњи како облијећу по гувнима и чују се узвици.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако збори, побра с пута свраћа, Па са њим се странпутице лаћа. Лаки коњи, а прелепо доба, Ала лете побратима оба!
сину зора бела, А оживе околина цела: Одсвуда се момци помолише, По два, по три, однекуд и више, Сви на коњма, коњи им милина, Ма јунаци чудо и милина. Весело им око и оруже — Куд су нагли, љубазиви друже?
гледни сивог тића, Он удари претилог вранчића, Срдит био, срдито удрио, Срдито му коњиц захватио — Сви за њиме — коњи се слегоше, Па за собом поље отискоше, Сунце зађе — ноћ је — свуда тавно, Догорели огњи већ одавно, Коњи пасу,
њиме — коњи се слегоше, Па за собом поље отискоше, Сунце зађе — ноћ је — свуда тавно, Догорели огњи већ одавно, Коњи пасу, ма јунаци пали, Крај пушака тананих заспали, Гојко дуго на злато мислио, Ма га најзад санак оборио.
“ Те претиле коње ободоше. Турски коњи, да претили сте ми, Претили сте, ал' заман нијесте, Та брзи сте — изјели вас вуци!
Кроз облак прашни дино коњи вриште, Пушчана зрна наоколо пиште, Ди оштри мачи пламенито звече, Мој отац напред силно врага сече — Онамо ићи
тај гроб лађан, Поред брата лежô братац млађан, Ол' би певô крваво бојиште, Како јунаци ту јунаке кољу, Како коњи тлаче, како вриште, А на бојном јунак пада пољу, Осветитељ како мача вата, Како братац замењује брата!
“ — XИ — Заш баш данас коњи(ц) пусти — Беже стене и дрвета, Беже крај њег' лузи густи, Ма не бежи мисâ клета, — Заш баш данас?
Радивоју срце пожелело Да угледа Цвету, чедо бело, Па се журе кроз лисну горицу, Да пооде Рајка Жеравицу. Лаки коњи, а прелепо доба, Ала лете побратима оба; Гора носи за коње травице, За коњике коњи брашненице.
Лаки коњи, а прелепо доба, Ала лете побратима оба; Гора носи за коње травице, За коњике коњи брашненице. „Моје сунце ено сјаје онде, Деде, зеко, још понеси донде!
“ Момци поју, коњи се слегоше, Па за собом поље отискоше; С обе стране горе и брдине, Они језде путем по средине.
Лете коњи и с њима јунаци, Ал' су бржи орли и облаци: Оро гласа разнео по гора, Е се дижу Српчад на злотвора. Куд пролази
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
си тада био поред мене, сасвим близу, и не знам ко је од нас двојице шапутао Лоркине ријечи пуне језе: „Црни су им коњи, црне потковице.
“ Умножавају се по свијету црни коњи и црни коњаници, ноћни и дневни вампири, а ја сједим над својим рукописима и причам о једној башти сљезове боје, о
Да коњи пију ракију, хајде де. Ја се мотам око њих двојице, више одмажем него помажем, прислушкујем њихов разговор, па се најз
Знале су се газдинске оранице, гајеви, коњи и волови. Свак је умио набројати шта једна угледна кућа има и шта се у селу рачуна њезино.
У веселом касу, звонцајући ормом, стижу коњи под лаким колима пуним шарене женске чељади. Само је на кочијашком сједишту бркат спечен сељак у црвеном женском
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Оде кадија. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Оде? Како то — оде? Опет га нисам чула. Какви су му то коњи, кад се не чују? Ни глас, ни звекир, ни потковице на калдрми... Боже ме прости, ко да ти је магла била у гостима...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
По улицама које воде у винограде или на „царски друм“ врве коњи натоварени крблама, берачи, аргати, просјаци, Цигани, а међу њима и по неки газда на своме коњу или магарцу.
По неки бесан, па опали из пушке; девојке цикну, сабију се у гомилу, коњи потрче, крбле почну да се одвајају од самара и лупају, дечаци на коњима се погну, једном руком придржавају се за самар
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Ог мене до бога милога! Ето одоше ми коњи, а ја остадох за водом. — Ајде, море, и ти за коњима. — Не смијем, господару, бог а божја вјера, ја туда за живот
— Бе ајде, море, не лудуј! Како не смијеш прећи преко ћуприје куда иде свијет и коњи натоварени прелазе? Ајја! Еро неће нипошто, него једнако јауче и лелече.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Ђавола, куме, ђавола, да је стопи у лисичију маст, да се од ње друге жене плаше, као коњи од курјачког сала. КУМ: Ајд, куме, ниси наишо на правог ђавола. (Одлазе.) (Завјеса) ДЕЈСТВО ВТОРО 1.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Шта срљаш у собу као говече? Шта ћеш са мном? СТЕВАН: Ви сте казали да се упрегну коњи. СУЛТАНА: Вози се ти с твојим дедом сад под ноћ.
Персо, би ли се ја могла данас мало на каруца извести? ПЕРСИДА: О, милостива госпоја, коњи су у преправности. Заповедате пре подне или после подне? ПЕЛА: Ја би хотела саде.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Гле, кад си тако чио и вредан, строг и уредан, брајкане мио, ти би мени послужио. Провалише ми коњи ограду, кроз рупу прођу, ливаду краду. Узећу тебе, пакосни зверу: ограду чувај, запуши деру.
Киша пада и језеро кваси, мокра вода, а суви аласи. Започели коњи теревенку, спотакла се кобила о сенку. Чича маглу компресором буши, пере воду и у лонцу суши.
Читаво друштво на рад се баци, репати, куси, рогати ђаци, с описом тешким играју жмурке, волови, коњи, свиње и ћурке. Уз много зноја и другог трошка свак јесен мери из свога ћошка. Ко је у праву, иди па питај!
Еј, године, немјерљиве, скупе! Збогом, мала, из Босанске Крупе! ДРУГАР ВЈЕРНИ Фркћу коњи, збогом село драго, крећем на пут растужена лица, а с брежуљка, са пашњака знаног, гледа за мном другар чобаница.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
једино коњи су нас верно носили из мање у већу даљину и птице нам летеле над главама размичући облаке. НАХОД Нађосте ме где
како Балкан спава с пуним трбухом, ноктију дугих и све га нешто сврби, у коси му шумски пожари и угари, азијски коњи лете преко ребра, у устима фруле дугачке као копља.
Па шта је то ноћас било причај од времена дуга јахао је и лишће је падало пуно поштовања за родну земљу ко и они коњи што је узвишено газе по краљу мемла а он се прси изнад угарака и утрина девојке излазе из дворишта и питају (све у
дане свуд су наше ране у околу пепо доколу мрак нек пада да не видим покору све по пољу лежи смрћу пјано само коњи ржу за петама мајку зову ја им носим воду девојка је родила мудраца све их појим из мога кондира из дојки ми
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Застадох пред шталом одакле ме запахну мирис сена и амонијака, подсећајући ме на живот у кадру. Коњи су били нешто узнемирени, чуло се трупкање ногу и рзање. Наједном зачух команду: — Код коња! — Прими!
Логор има да се уреди, штала очисти, топови орибају, коњи отимаре, и сто других наређења, да сам се чудио откуда му све то паде на памет.
оне силне каишеве, да пронађу крај уздама и запрежницама, гурали се између коња, онда подизали камуте, кроз које су коњи сами провлачили главе. Само се зеленац „Ескило“, рудни коњ, узјогунио, па издигао главу и маше около камута.
Разлеже се команда и људи као да се следише. Сви зуримо негде на десну страну. Само коњи машу реповима и трупкају ногама. Однекуд излете командант дивизиона, јашући на белом коњу са кусим репом.
Да се коњи не би много умарали, послуга је ишла пешице поред топова. Заморени журним маршевима, раскопчавали су војници блузе и
— Први је услов готовости за борбу једне батерије да су коњи здрави. Ако су они неспособни за вучу, неупотребљиви су топови и оне гранате.
Неко је морао бити крив. По доласку у бивак наредио је да се удари по пет батина сваком возару чији су коњи рањави. Потпоручник Александар покушао је да ублажи заповест доказујући да су седла и камути нови.
Предвече паде киша, покупи прашину, али се ораница расквасила. Уморни коњи опустили вратове, а војници, каљави, завукли се у шаторе и чекају вечеру.
Ни речи да нисам чуо! — загрме из баса потпоручник Александар... Војници занемеше наједном. Само звецкају ланци и коњи ржу. Али тада засвира „повечерје“. Командир нареди да се поново разапну шатори, јер је покрет одложен.
Путовали смо целе ноћи. Послужиоци, преморени од дуга марша и неспавања, држе се за штитове и жмурећи корачају. Коњи се непрестано саплићу, а водници и вође одељења повремено опомињу возаре: — Држите коње на дизгинама!
Разбацане чутурице, капе, делови војничке спреме, испаљене чауре. У једноме шипрагу побијени товарни коњи, изнадували се и ноге им само штрче. Војници посматрају и ћуте. Ледена дрхтавица и притајен страх прожимао је тело.
Затрупараше копите коња. Али предњи коњи трећег топа устукнуше, фркћући. Мртви се испречили. Следећа запрега најаха.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Кад изиђе верна љуба: Коњи му се копитају — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о; и голуби с крил’ма бију — Радују се господару Да
Иде мома од овце, Ведро носи на главу. Ведро гу се прелива, Моми косе прелива. Турци косе секоше, С косе коњи шибаше. Ој убава, убава! 27. Соко лети високо, Крила држи широко, Под крила му девојка. 28.
Гости су ми дошли Браћа материна, Браћа материна, А моји ујаци. Коњи су им бесни Као горске виле: Кад по праху иду, Праха не дижеду; Кад по води газе, Копита не квасе!“ 41.
64. Текла вода, војно ле! текелија. — Кад је текла, војно ле! куд се дела? — Попили је, војно ле! трудни коњи, Трудни коњи, војно ле! и уморни. — Што су трудни, војно ле! и уморни? — Јездили су, војно де! по девојку.
текелија. — Кад је текла, војно ле! куд се дела? — Попили је, војно ле! трудни коњи, Трудни коњи, војно ле! и уморни. — Што су трудни, војно ле! и уморни? — Јездили су, војно де! по девојку.
“ “Жен’ се, благо, жен’ се, драго, сретно нек ти је, Врани коњи попуцали, њу не донели! Двори твоји опустели, њу не чекали! Браћа ти се покривила, тебе не било!
дрво којим се шкопе овнови, јарци, коњи пурли дуак = пурли дувак (пули дувак) невестински вео извезен златним или сребрним концем пуце - дугме Раженити -
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ипак су одрпани. Једнако прелазимо преко мостова. Тежак и огроман мрак Арсенала задржава кола и коњи полазе у корак. Доле, у дубини магле, осећам воду. Све је мокро. Он ми се међутим једнако јада. Мирним гласом. Броји.
Да, само ја сам патетичан, ноћи је свеједно. Побеснели коњи споменика на Гран Палеу хоће да скоче доле. Пода мном, дубоко, у земљи, испод Сене, јуре возови, а крај мене пролазе
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се
ај... ај... ај!... Сунце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.
Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја... Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...
уседе у кола и, као човек за којим јури страшна несрећа, а он нема више никаква излаза до бегства, викну: — Терај! Коњи пођоше брзим касом.
Бич фијукну, коњи се стресоше, изненадише се од ударца и, као ластавице, као бесна крилата страшила, јурнуше и полетеше по равном и
Капетан Живко, који дође на колима, и не сачека да коњи стану, већ нестрпљиво искочи из кола и прошавши одељак за пртљаг, изађе на перон.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
За неко време је изгледало да ће победа бити на страни јегуља; коњи су, погађани електричним ударцима, постајали немоћни и један за другим ишчезавали под површином воде.
пређе у једно летаргично стање; не могући се одржати на ногама, он пада у воду и ишчезне под њеном површином, па други коњи, очајно се бранећи од јегуља, прегазе преко њега и тако га убију«.
»Гледајући необичан и страшан призор, мислио сам да ће сви коњи бити тако поубијани. Али урођеници нам рекоше да је лов већ при завршетку и да је само први напад јегуља опасан и
»Борба је трајала око четврт часа; тада су се и коњи умирили, али су им очи још изражавале бол, страх и ужас. А и јегуље су пливале сасвим по површини воде, бежећи од коња
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
из њега) Има овај двадесет говеди, гувно му је код куће лијепо, на кућу му шљеме доста јако, јаки су му и лијепи коњи; крије негђе замотуљак парах, ма бих рекâ да их није много, и за њих му сви у кући знају.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке Механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре
Аман, газда! — Ђид, бре! — кркљају они. Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну. Доле Магда се узрујала.
А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан. Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.
Софка је видела како их они не поје као други. Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме: — Пиј, бре!
унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Онамо опет испод бедема, граја се дигла, коњи вриште — ларма као да се сви ђаволи жене. „Брже, брже! Ословите их у вашем језику, питајте их рашта су дошли, шта су
Оно јест „коњ до коња, јунак до јунака“, али коњи бјеху натоварени дрвима, сужбином, перјади — и другијем стварима што сељаци лацманима продају; а до јунакâ бјеше доста
“ „Бјеху ли коњи бијели јали црни?...“ запита важно, Петар, шура му. „Јади их знали, бјеху свакојаки! Еле мицасмо се кроза њих, ама
„Види, Стаке, чији су то коњи!“ Цура помоли главу на авлијска врата. „Чији ће, збиља, коњи бити у ово доба?“ рече Јока.
„Види, Стаке, чији су то коњи!“ Цура помоли главу на авлијска врата. „Чији ће, збиља, коњи бити у ово доба?“ рече Јока. „Богме два човјека на коњима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(тј. била набијена на колац). Губа га разгубала! Да бог да и моба божја, волови му не букали, коњи му не хрзали, дјетињи и од гусала глас му се у кући не чуо, ако бог да! — куне се непознат кривац кад се „чине амини“.
— Соколове поједоше врапци. — Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују. — Ђе велики коњи играју, онђе малијема трбуси пуцају. — Где се биволи купају, ту жабе цркавају.
— Више повуче женска длака, него два пара волова. — Волиј’ бих зецове чувати — но жену. — Где се коњи туку, ту магарци мртви падају. — Грмови споро расту, ал’ брзо се извале. — Да није наде, скупа би ужад била.
Ђегод руча сив — зелен соколе, Ту и врана море вечерати. Ђе се коњи бију и играју, Ту магарцу нигда мјеста нема. Ђе се трава нише и помиче, Ту заиста нешто живо има.
— Ишли путем два човека: срећан и несрећан, а према њима у силовитом трку нагло избију упрегнути коњи у кола, који су се били отргли из возаревих дизгина.
Али, кад кола дођоше тик до њега, коњи се као преплашени уставише и, пропети увис, скретоше с колима у јарак, где се био склонио несрећан човек, — који под
2 Питали рају: — Што давате агама на годину? — Немам ти кад све редом казивати е ми одоше коњи, него ћу ти казати само оно што не давамо. — А што не давате? — Душу.
6 Питали Циганина: — Ко ти је највећи душманин? — Празна торбица. 7 Питала Циганка мужа: — Чији су ово силни коњи? — Наши. — А ко ову силу оседла? — Богме, сваки свога.
стану ујака женити, На дори ће дивојку просити; На вранчићу сватове купити, На зеленку дивојку довести: Ако дођу коњи играјући, Весела ће бити нам дивојка; Ако дођу коњи дримајући, Невесела биће нам дивојка; Ујка ће нас липо
вранчићу сватове купити, На зеленку дивојку довести: Ако дођу коњи играјући, Весела ће бити нам дивојка; Ако дођу коњи дримајући, Невесела биће нам дивојка; Ујка ће нас липо даривати: Марамама, танким кошуљама, А тебе ће
Смоква, Локва, Дивиња; Потркушо девојко! 3 Ој Јоване, кордоване, Сви су коњи копитари, И орлови соколови; Соко паде на ливаде, Са ливаде на тарабе: Тарабе се поломише, Турске куће оборише; —
Да бог да ти вазда овце блејале, козе врчале, волови рикали, а коњи фрускали, челе ројиле, а невјесте младе јунаке родиле. Здрав домаћине био и пријатеље вазда часно гостио!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Шта је?“ — „Од мене до Бога милога! ето одоше ми коњи, а ја остадо за водом.“ — „Ајде море и ти за коњма.“ — „Не смијем, господару!
“ Бе ајде море не лудуј! како не смијеш прећи преко ћуприје, куда иде свијет и коњи натоварени прелазе.“ — Ајја! Еро неће нипошто, него једнако јауче и лелече.
Док су они још то говорили, а то се помоле кола и коњи и мазге и магарци с ручком. Кад се ручах донесе, Међедовић рече да ће он то све сам појести.
али један дан пред ноћ кад бијасмо наврх Чемерна, нешто се наоблачи па окрене снијег са сјевером да се пометемо и ми и коњи.
чоек | средовијечан, но громорадна стаса, онако прекрштенијех рука и нога као што су га кад је умръо у гроб вргли. Коњи около њега једнако скакаху и вриштијаху, ма га не дотицаху, нити он њима што одговараше но све плакаше.
Калуђер бојећи се да коњи што не учине чоеку, притрчи к њима изненада, и закле их небом и земљом да сваки стане на своме мјесту, те коњи стадоше.
се да коњи што не учине чоеку, притрчи к њима изненада, и закле их небом и земљом да сваки стане на своме мјесту, те коњи стадоше. Онда калуђер таче штапом најприђе чоека, па коње редом.
Онда калуђер таче штапом најприђе чоека, па коње редом. Тек што којега такну, мртви оживље а коњи се у људе провргоше; па их упита: „Који сте и што сте ви?
кад дођеш на једну тророгу главицу, обрни се с десне на лијеву док упазиш једну бисерну ливаду и по њој пасу свакојаки коњи, те одабери онака три коња каква ти је мој отац нарекао, али ако би се препали, а ти извади овај нож и пут сунца
мој отац нарекао, али ако би се препали, а ти извади овај нож и пут сунца окрени да се обасја ливада, онда ће ти сви коњи сами доћи и као јагњад паднути пред тобом, те ћеш их тако похватати и са собом довести.
управ к оној гори упути се, и кад дође на ону главицу, угледа ливаду и по ливади коња свакојакијех; кад сиђе у ливаду, коњи се почну плашити, а он извади нож и окрену пут сунца, те сину да се сва ливада засја као на гори сунце кад огрије, и
коњма за репове и нареди својијем слугама те је тако одвуку до онога мјеста ђе су му шћери руке осјекли и онђе је коњи раскину, те пасју душу испусти. 34. МАЋЕХА И ПАСТОРКА.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Док се он не дигне, он не обуче, и оде — не смеш ништа. Немој да капија почне да шкрипи, коњи и кола да лупају и да се због тога он пробуди, па знаш после... СЛУГА Е па како ћу? (Показује на сунце.
Дају знак и свирачима доле те се придружују мучке. Неко с фењером их с лева дочекује и води кроз воће, где су коњи и остали, па ће кроз капиџике да се изгубе заједно са лелујавом светлошћу више фењера).
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
толико и наше земаљце, да се сви за ствари овога света старају, купе милостињу, броје новце, пазаре и купују, на добри коњи или се возе или јашу, | почео сам размишљавати сврх речи бáбе Николе да се сад нико не калуђери да се посвети.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина. Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза да је то
— викну ковач. — „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ кâ мртва?... Него, ја мислим да није зла. Коњи не били привезани, а врата отворена, па пошли к води. Ајдемоте трагом!...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Откако се вратио из Париза, трећа је година, није долазио кући. — Коњи су упрегнути — каже Никола, протнувши главу кроз одшкринута врата. — Санке су спремне!
Мијат усправно стоји у санкама и целу своју тежину и снагу држи дизгинама, коњи савијају вратове и фркћу, Аћим припаљује цигару, немоћан пред неком слутњом.
Друкчији је њему овај, сваке године исти дан. Могао је бар паре да затражи. — Коњи ће покидати амове! — каже Никола, поново промоливши главу кроз одшкринута врата.
— Сада ни курјаци не излазе из јазбине. — Нека прошета коње до Мораве. Коњи и санке изјурише на пут и нестадоше у Диму вејавице. Аћим склони главу са прозора.
Зашто бар није одговорио на моје последње писмо? А зна да пише кад му паре требају. Кроз отворене вратнице коњи лако укасаше у двориште, па одједном стадоше као да ударише у зид. Санке су празне. Са њих сиђе само Мијат.
увек, за сваки Божић, санкама кући. Све санке на свету исто шкрипе. Као у Гогољевим причама. Зима је, беда, коњи заударају на балегу и кисео зној. Слуге су добро тимариле, не, још како су заударали и Аћимови коњи...
Зима је, беда, коњи заударају на балегу и кисео зној. Слуге су добро тимариле, не, још како су заударали и Аћимови коњи... Па то су све и онај дорат, и зеленко на коме је јурио по ливадама, коњи... Умео је вешто да влада дизгинама.
Па то су све и онај дорат, и зеленко на коме је јурио по ливадама, коњи... Умео је вешто да влада дизгинама. Неће о томе да мисли. О таквим сентименталним бесмислицама...
— Стани!... Стани мало. Шкрипа замре на дну бубних опни. Коњи фркћу, тресу главама. Гриве гребу очи. Језа гусне крв. Неиздржљиво је. Раскопчава горње, последње дугме капута.
Гриве гребу очи. Језа гусне крв. Неиздржљиво је. Раскопчава горње, последње дугме капута. — Знојави су ми коњи, господине. — Ништа им неће бити за... Мало да се смрачи. — Кад ћу ја да се вратим? И мени је Бадње вече.
— Изненада сам и пошао Служба.. Знам да сте у великом послу. У послу?... За шта Ми служе нове санке и коњи — але? А Мијат дна јутра упрезао коње. — Право збориш, Вукашине. Обојици би непријатно кад Симка унесе лампу.
Прави нов или иди у хајдуке! — Полази! Мијат полако потера коње. Чим изиђоше на пут, коњи пођоше брзим касом. у очима му остаде ред високих, голих јасенова. Понижавајуће, и сурово.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Али из те се коже више није могло. Док се у интову Аврама Петронијевића возио на Врачар, Вучићу, коњи су касали преко утабаног блата на Теразијама, а над Батал-џамијом, ту где је данас зграда Народне скупштине,
Изгледало је да заиста и хоће: дан је поцрнео, небо тутњало, дрвета хучала. Коњи су јурили. Али пред конаком, у Црнућу, све је било још осунчано и тихо. Љубица је прва сјахала и, без речи, утрчала.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Са равног Марсовог Поља гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит, и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи, и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се прашине диже.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Под надстрешницом од дасака рзали су коњи и грицкали сено, а ја сам пипао по мраку да разазнам где сам и спотицао се о разне предмете по дворишту.
Ја покушах да одбијем: — Опростите, ви сами видите да сам ја човек врло пун, а коњи сасвим слаби. — Не брините ништа, — навали он — нећу вам ја бити на сметњи, Боже ме сачувај.
Пешаци су нас увелико пристизали и чак остављали за собом. Понекад се чинило да ће коњи стати и ту остати да липшу. Ја сам се већ стао нервирати и ко зна шта би било да господин мој сапутник не отпоче врло
Нагло и грубо повучен с леђа кочијаш се трже, а малаксали коњи наједанпут стадоше као укопани. — Господине, — узвикнух запрепашћен — шта ви то чините?
један точак наиђе на неки велики камен па се кола накретоше, а како смо били над неком високом јаругом то се она и коњи с кочијашем и с нама заједно сурваше у ону рупчагу пуну трња. Шта могу да вам кажем?
Једне за другим, и као пера лаке, проносили су залетели коњи разнобојне саоне препуне трговачких помоћника што су, машући бесмислено рукама, бурно клицали пролазницима.
Унаоколо свуд мрак, дубок, тајанствен мрак. Коњи се измешали са људима, топови с пешацима, редови с официрима. Све се одмара, јер је свему одмор потребан, не толико
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек. Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...
То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. Стигоше...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Одмах спреме три бијела коња, на њих метну опрему најљепшу, најбољу, али, кад их посједоше, не даду се коњи из обора.
Тако и учине. Опреме три црна коња ма̓м, и збиља, коњи ти одмах крену, и браћа се упуте у далеки свијет. Тако ишли, ишли равницом и брдом, преко поља и ливада, преко вода и
па га метните под саксију нек се испече, кад га нијесу хтјели убити гитови ни тукци, нити погазити моји хатови ни коњи. Слуге часом наложе ватру, па узму саксију те га запрећу. А пјево пушта мијех воде, те сву ватру погаси, па се извуче.
Шта је? — Ог мене до бога милога! Ето одоше ми коњи, а ја остадох за водом. — Хајде, море, и ти за коњма. — Не смијем, господару, бог и божја вјера, ја туда за живот
— Бе хајде, море, не лудуј, како не смијеш пријећи преко ћуприје куда иде свијет и коњи натоварени прелазе! Аја, Еро неће нипошто, него једнако јауче и лелече.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Не марим иначе за живот и бриге Народа и људи, за принципе разне, Бацане одувек у једне таљиге, Што их коњи вуку и све главе празне.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Сијали су се као стара махагонија. ”Како вам се свиђају професоре?” - упитао ме је доктор када је приметио да су ме коњи задивили. “Чиста лепота и вечна радост,” - одговорио сам оно што сам мислио.
Мислио је на тада одомаћен обичај поткресивања коњских репова. И моји чувени коњи, и мој јахаћи коњ Клипер, имали су подкресане репове.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Јошт ми нису ни каруце готове, нису коњи купљени. САРА: Да вам не шмајхлујем, ви врло леп густ имате. ФЕМА: Мора се донети из Беча карте за пунишаке и
Краков, Станислав - КРИЛА
Дрхти се од зиме и бола. А пут је нераван и мазге ћудљиве. Само вођа мазге мирно корача и пуши. Потом се срећу коњи и мазге који носе нејасне товаре на себи. Дрва у ноћи крај пута су као мрачна чудовишта.
Напољу је урликао ветар, пробијао између облица колибе, и повијао пламен. У шталама од грања рзали су озебли коњи, и мазге се ритале помамљено. Курјаци су урликали далеко у планини, и тражили лешеве под снегом.
Вода је хучала и пенушала. То је била весела зимска песма. Крај стена за коље су били привезани мали чупави коњи, и њине велике мршаве главе уморно су висиле. Кувари су лупали мањеркама, и казанима. Дим се лагано дизао са огњишта.
Петровић, Растко - АФРИКА
Најзад проналазим да се у двориште улази кроз један трем, који је у ствари штала за краљеве коње. Коњи представљају огромно богатство јер их је тешко одржати близу Екватора.
Сладуњаво и иронично насмешен, жмиркајући, гледа ме како сликам са његове терасе. Око њега врзмају се жене, деца и коњи. Силазим одмах да га поздравим.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ Реци слободно, „Како је турски коњи газише, Ту бледу главу!...“ Или друкчије: „Кроз хладан сутон горе зелене Гредô сам данас живим очима Насиља
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А кроз ово море од људи снују на све стране коморџиска и болничка кола, тобџијске каре, сеном натоварени коњи, чопори волова, оваца, коза.
Баш нас јадне коморџије посатираше јурећи. Гле какви су ми се коњи начинили, а били су као лопта угојени. Ноћас идем из Јовановца. На путу нигде сламке сена.
За десет минута крене се цео штаб. Било је још мрачно. Пређемо мостом Мораву; коњи су се плашили од фењера на мостовима и стража је морала преводити једног по једног коња под нама.
Двојица од наших падну с коња и коњи им утеку; ми се сакријемо у један јендек покрај друма и једва довичемо добровољцима да не пуцају.
То је ту близу, на 200 корака пред шанцем, али од пушчаног и топовског дима, од прашине што су је дигли коњи, од брзога трка не могаше се распознати каква је то коњица.
Ђенерал је већ био устао од »почивања« кад стиже ова вест, те одмах нареди да се спреме коњи и цео се штаб крете у — Алексинац. Војска оста да преноћи у шуми по положајима, где је дању била размештана.
Ја заостао мало остраг да се склоним од грдне прашине, што су је дизали обесни коњи под обесним штаблијама и да се сит насмејем њиховом утркивању и падању с коња.
« Погледам људе, погледам коње, и они коњи под нама у томе тренутку изгледали су ми много паметнији, питомији, цивилизованији и хуманији од нас људи...
Заиђосмо у ситну, густу честу, таман сврх човека на коњу. Коњи се једва провлаче кроз шибљак, а грање нас сваки час шиба по лицу.
— Шта, јесте ли рањени? — Нисам. — Хвала богу. Али где су наши коњи?. — Ваши где цy не знам, а ја сам мога дао једном коморџији пред ступање у борбу. — Па где је ваш коњ?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Два Руса ордонанса растерују народ, који је навалио на друм. — Јаши! — викну „Фикус“. Коњи се ускомешали. Појахали су Сергије, Фјодор, Пера, Сима и један Рус, ордонанс. Сергије тражи корбач.
Сваки би хтео да је мало више напред и тако су прешли означену линију. „Фикус“ их враћа. На уском простору коњи се тешко крећу, и онда сударају и пропињу.
Најзад, пред станицом, где се улица завршава, зауставили су се задихани јахачи и коњи... А када се сутрадан разданило и сви официри изишли, препричавајући јучерашњи догађај, у павиљону су још спавали
— Не види се сад од магле, али ту се негде налазе побијени коњи. Док ми то Груја прича, ја сам и нехотице погледао лево и десно, где бих се у случају потребе могао да склоним.
— Је ли то батерија? — Јест. — Која? — Пета. — Где је командир? — На челу. Војници су полегали покрај пута. Коњи опустили вратове. У нашем ходу наилазимо наизменично на топ, онда кару, док не стигосмо на чело батерије.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гњечи му петом шију. То не зна војска. Ослаби храбри дух. Кнез силним словом зачас га подигне. Већ вриште коњи; смртоносни Севају мачеви; гину врази. Ал' изневери паклени пород, Вук.
Гди врбњаци пре су расли, Пак теглећи коњи пасли, Газио сам поток плитак, Туд је Дунав излио се, Врбњак баром створио се, Рибам дајушч сад ужитак.
Сабље звече, Брда јече; Крв се лије, Срце бије. Коњи вриште, Мајке пиште, А јунака ране тиште. Сложно, браћо, Србин бије; Милош гди је?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ћеју нам се и соколови У мучном лову модрих висина Завишћу гадном срца дивијег Ошинут крила оштрим перетом, Ил’ коњи брзи икад под нама, Тражећ првенства својој брзини, У брзом трку свога беснила Копитама се тврдим побити?...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
поглавље о Постању гдјекојих ствари поклапа се с групом етиолошких предања, док поглавље под насловом јунаци и коњи њихови обухвата историјска и културно-историјска предања.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Под маховом леже старе славе знаци, Оружије светло, коњи и јунаци... Све ту мирно лежи, под стеном страхоте, Из прашине њине гуштери се коте...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 64: за тај циљ узима се б. који је узабран на Светог Макивеја и осушен под стрејом). Б. се накађују и сипљиви коњи (іб., 333). Најзад, б. радо употребљују породиље. Да би се жена лакше породила, треба да пије воду са крстовданским б.
другом удара дршком од ножа или од бритве по њему, и том приликом говори као да пјева: ,Кисни, горо, поткисни, Сви ти коњи корисни, Мајка ти је јалова, Окотила блавора И плетена ђавола, Ђаво бабу ваља...
који се зову: њива, лојзе, кућа, свиње, волови, овце (и овчарник), краве (и краварица, крава и теле, краве у јарму), коњи и кобиле, кртица, куче, гуска, голуб, кошница, бачва, срп, косир, коса, месец, сунце итд.
Ћипико, Иво - Пауци
Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи. Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...
и коњи похиташе. Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима: —Сада идите, доста сте се весе
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дадара Коњи нам тону у житку каљугу до колена. Кад смо већ до сада чекали, могли смо причекати још који дан да се расквашена земља
сечива, дуге углачане штитове на којима је насликан његов грб (соко на плавом пољу), све је то он данас изделио. Коњи су добри, ухрањени, истимарени, седла нова, самари за товарне коње нови. Све ново, досад неупотребљавано.
И одела, и кошуље и раће. Голи ђискају по води, скачу један другом на леђа, прскају се, лудирају. Коњи брсте лишће купине и откидају вршкове младих травки.
Али ипак, дуг, вијугав прашњави друм. Покуњени коњи, крмељиви, снуждени. Јахачи безвољни, троми, изједени смрдљивим знојем, утрнулих бутина, болних вратова.
Ишли су кроз шуме. Има дрва у изобиљу. Нису ишли кроз крш. Поцркали им коњи од глади! Па зар не преносе зоб?! И тако, тек што би се неко закерало појавило са црном слутњом, одмах би га са свих
Тако, иду орни дивовски Дадара и његов коњ, прте моћним ножурдама широку пртину, а за њима одлучни коњи и одлучни људи грабе пут Вратимља и Куле с врећама пуним сваковрсне крепке хране.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Са равног Марсовог поља, гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се прашине диже.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Наша кола лете, тако ми се чини. Коњи успоравају свој кас, или је и то само привидни ефекат промене призора. Ушли смо у непрегледна згаришта, предграђа која
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Бегови га опколили и на коњима одјурили с њим. Не могосмо да их стигнемо. Ови наши брдски коњи ситни, а њихови хатови, па ни пушком да их догнамо. Одведоше Сароша у Куманово. ХАЏИ РИСТА Бре, бре!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Промичу ти кајиши, коњи те не вермају.” Лети, на седишту крај ње, вечити штаубмантл, који никада не облачи, само седи на њему.
— Е, кад вас господар штеди, ја ћу да вам кажем. Кола су јака, а возе вас коњи, а не кола, а коњи су наши и млади и јаки.
— Е, кад вас господар штеди, ја ћу да вам кажем. Кола су јака, а возе вас коњи, а не кола, а коњи су наши и млади и јаки.
„Треба јој, госпођи удовици, натрти нос. Остала за Тошом велика богаташица, а побогу, као они њени коњи, грау па грау.
Коњ да сам, а не јахач, па бих био срећан. Какве галије по мору! Равница бескрајна, и добри коњи, па лепше лепоте и већег уживања нема. Ја на Лабуду. Јосин Душко на Цветану, а Лука на кобилици Милици.
Ја сам мислио да је то само код нас у медицини тако: поплашили се коњи, случајно; два човека с напуклим лубањама, стриктно стварна последица... али биће да је уопште тако...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Напољу су већ коњи приправни били, и наша млада невеста ободри Романа да се ништа не боји, седну на коње (она је онако јашила као наше
Верујем, господичне, лепа је ствар желити. Кад би жеље коњи били, ко би ишао пешке? каже једна пословица. Знате л’ шта би ја желио? »Ах, то ће штогођ ново бити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Други су вукли рањенике. Неки коњи су јурили без јахача. Топови у бесомучном налету руше ограде, обарају дрвета, пробијају се кроз врзине, преко јендека..
У пролазу видимо побијену запрегу, мртве возаре. Тек иза села застадосмо да се прикупимо. Коњи су бректали. Но, хвала богу, живи смо и живећемо још целу ову ноћ. Падала је јесења киша.
Некаква грана ми наиђе на лице. Стиснух зубе, па је дохватих и рукама допратих до њеног правог положаја... Ено су и коњи привезани за ограду... А они из цркве нешто износе. Јест. Немци су, виде им се калпаци.
Уосталом, шта можемо сад!... Први, терај! Кад наиђоше на мост, коњи уситнише ногама. Обле талпе на мосту заклопараше.
Командир нареди да се ископа рампа и послужиоци рукама да изнесу топ. — Пожурите! — виче неко одоздо. — Коњи све више тону у глиб. Војници су рили земљу и наскоро беше готов стрм нагиб. Командир скида свеце с неба.
Борба је узимала све већег маха. Тешке гранате су засипале шуму, те је наређено да се људи и коњи склоне од погледа с аероплана.
кола зашкрипаше, бичеви фијукнуше... Али коњи из једних кола ни да крену. — Испрежи, брже испрежи! — наређује Лука. — Претурај кола у реку!
Али колона иде без застоја. Ако стока посустане, онда се збацује терет, претурају кола, или се коњи замењују. Виде најзад и коморџије да је опасност свима за вратом, те сада журе и они...
У валима Расине лежала су поломљена кола, сандуци муниције, побијени коњи. Чак и нечији аутомобил, и један фијакер. Маршовали смо цео дан... Другога дана кренули смо зором.
Поднаредник коњушар био је Светозар... Онај бели. Зовнем га и питам јесу ли сви коњи на лицу. „Сви су овде“ — одговори ми он одрешито. Ама види, види ипак, да није нечије лежиште празно.
„Знам сигурно, господине капетане“ вели ми он. Мало после врати се. „Сви су наши коњи овде.“ — Ама баш сви? „Сви, господине капетане!“ — Добро — велим ја, и нешто ми лакну. Одем у дивизион...
Требало је силазити низа стрме стазе, тек просечене. Људи и коњи се узнемирили од треска громова. А кад севне, готово обневидимо, неки возари застају, те на њих најашу они позадњи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
СВЕ У ГАЛОП У галоп, у галоп, у галоп, Моји перунски коњи, Хоп! У галоп, у галоп: Носимо један симбол и један бол У галоп. Носимо.
У галоп, у галоп, у галоп! Моји перунски коњи. Хоп! У галоп, у галоп: Носимо један симбол и један бол У галоп. И као велики метеор са Звезде Најмањи, најнезнатнији
И дођох, и легох, и умрех. А ви у галоп, у галоп, у галоп, Перунски моји коњи! Хоп! У галоп, у галоп, Пронесите ми леш као симбол У галоп. У галоп, досадо!
смрти. Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко! Не трзај Црнко, ха, ха! Не, ја сам Јовановић Ранко, И села
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КОШТАНА (зарадована): Ех, зар ме баш толико волиш? СТОЈАН (занесено): Све прежалих! И оца, матер, кућу! Хајде! Коњи чекају. Један за мене, други за тебе! И где видимо, тамо ћемо, (љубоморно) само ја и ти! Нико више! КОШТАНА Стојане!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Трећи кажу да је у такоме боју толико луди изгинуло да су по крви попливали коњи и људи, па Марко онда пружио руку к небу и рекао: „Боже, што ћу ја сад?
Веома су снажне и оне три о потерама. Једна је потера сва у црном (црни јунаци, црне чалме, црни коњи), друга сва у белом, трећа има црне струке, дугачке пушке и прегореле ноге до колена.
Смрзло ми се срце у њедарца, а умрле руке до рамена, замрзнуо језик у вилице. Токе разби, срце му расече. Турски коњи ноге искидаше шетајући јутром и вечером.
описи у Женидби од Задра Тодора у којима је народни песник показао редак смисао за склад боја: црвено рухо, алатасти коњи и риђи брци у једних јунака; у других зелено рухо, зелени коњи и смеђи брци; у трећих црно рухо, врани коњи и црни
редак смисао за склад боја: црвено рухо, алатасти коњи и риђи брци у једних јунака; у других зелено рухо, зелени коњи и смеђи брци; у трећих црно рухо, врани коњи и црни брци; у четвртих бело рухо, бели коњи и плави брци.
алатасти коњи и риђи брци у једних јунака; у других зелено рухо, зелени коњи и смеђи брци; у трећих црно рухо, врани коњи и црни брци; у четвртих бело рухо, бели коњи и плави брци.
у других зелено рухо, зелени коњи и смеђи брци; у трећих црно рухо, врани коњи и црни брци; у четвртих бело рухо, бели коњи и плави брци.
Говоре соколи, гаврани, коњи, па чак н мртве људске главе. То је остатак из прастарих времена кад је човек свему око себе приписивао своје особине
“ Па повикну своје вјерне слуге, уватише кују Видосаву, свезаше је коњма за репове, одбише их испод Пирлитора, те је коњи живу растргоше.
Стоје и Стојана; па се врну Скадру на Бојану, даде краљу коње и интове, и даде му шест товара блага: „Ето, краље, коњи и интови, и ето ти шест товара блага, ја не нађох два слична имена, ја не нађох Стоје и Стојана“.
вина; не пије га чим се пије вино, већ леђеном од дванаест ока, пола пије, пола коњу даје; коњ му није каквино су коњи, веће шарен како и говече; јунак није какви су јунаци: на плећима ћурак од курјака, на глави му капа од
пошли да се љебом ране; а и што је војске у Турака, војска им се јесте побољела од болести тешке срдобоље, а добри се коњи побољели од болести коњске сакагије“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ВАЗДУШНА Неким временом Јерусалимци под небом горе, на ветру угледаше неку чудну бојну, све у златну оделу војску на коњи, у гвоздени оклопи, у панцири, колчаци жељезни на руку, са штитови и стрелами, с бојним копјами и с голи мачеви у руку
Пак тако су там-овам трчали на коњи по ветру онако оружато, дор су се спотицали и потурали бусајући један на другога.
А Мојсеј са своји пешаци са суха гледаше то како они на кочија и на коњи оружато хите за њима. А кад бише насред мора, тадар пак Мојсеј исто махну штапом те прекрсти море и склопи се уједно
и којино су уредници над војском; ђенералска, обрштерска, капетанска и осталих поглавара, и коње све и оне који на коњи јашу, и слуге њихове, све скупа, што год се онде нађе, велико и мало, све да изедете и ни мрву от њих да не оставите!
и колима лепо и право пути, ако ли за много се не може истрезнити, то кола помало ваља да се сатру кад о себи зобни коњи мах преузму.
Толико им је света Богородица страх била задала у срдце, те они, будавши на коњи оружати, бежали су испред деце. Толико их Царограђани у пољу пак истукоше и исекоше тушта, што ни броја мртвих није се
Скочи таки на кола, узе држати ћивотић, пође преко реке: бистрина и талас тихо подузимајући кола и где пливају кола и коњи, где опет газе, и тако с миром збогом прођоше ону голему ширину водену. Стиже у своју му онамо земљу, дође у Илирик.
Одоше они с опроштењем се од оца и матере им с неколико катана јоште пратилаца им на добри коњи. А кад стигоше тамо доћи, нека је, лепо их дочека цар и прихвати их с поштењем радо и весело.
почеше с хртници Турци излазити у поље на игру са стрелами, играти се џилита и стрељати птице и утркавати се на коњи на оглед се тко је бржи. И учинише то.
Сужан сужна тешећи разговараше не скрбити у хапсу. Доле с погледом, горе с памећу! Мртви се коњи не поткивају. Крушац својим подаником врху на глави. Тко што чини, то свуда и пати.
Камо сокаци и зурнице, коњи и друга стока, пси и хрти са зецови? Камо ли жалостива лепа деца и човечи хубави лепи стаси?