Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... Јест, он је хтео, али коњић не могаше. Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора. Пред Ђуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Мачак иде нечујно као сјенка, а то што лупка у мраку кроз кућу... то ће прије бити неки мали, малени коњић с тврдим копитима. — Па хајде онда, Сланинко, пењи се уз брвна — рече Брашнов.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и
Мора се платити — вели Срета. — Е, па ко да плати? Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?! Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ако већ мораш ићи — иди! Цвет саже главу, а Капљица скочи на Зрачак сунца, или је то, можда, био невидљиви небески коњић, ко зна? »Високо, све више, у плаву зеницу Сунца и ко зна куда још — идем!