Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Добро! У време вашара одведе је човек онде гди се добри коњи продају. А кад је узјашу и почну је с коњма утркивати, тада, и за дебљину и као мазга, остане страг. Боду мамузи, шибају с бичем: „Помагај! Не више!
А они јашу на коњма како исте пашалије, држе крепко народ и чувају у простоти, јер иначе знаду да би пропали. Сва вражда међу христјански
трапези, зачу се у авлији топотање коња и глас Светогорца, који како сјаше, почне ка' у својеј кући заповедати да се коњма зоб даде.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Растржу нас коњма на репове, распињу нас на точку, секу нам главе, руке и ноге - страшно! Стрељане нас вешају, поклане нас гуше, не
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Српски Совет установили, најпре у манастиру Вољавчи, нахији рудничкој, а после преместили због недостатка ̓ране нама и коњма у монастир Боговађу у ваљевској, па кад смо узели Смедерево, преместимо у Смедерево, а после у Београд, — ја онај
Док ја толико речи изговори̓, а они сви прекидоше молитву, и већ на коњма. Изјâсмо и ја и Чупић. Пођосмо, а они ти нас окружише онако као сватови невесте, и пођосмо.
” — Капетан: „Ту је вира завезана, сад ће и прота доћи”. Почесна ова моја парада сва стоји на коњма, не сме нико да сјаше. Док Муста-бег преко поља дотрча и поче викати Турцима: „Сјаш̓те, браћо, сјаш̓те, браћо!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ПЕТАР: Наћи ћу ја мајсторе за коже, колико год оће, тек моја рука неће приступити. (Отиде.) МИШИЋ: Овај све о коњма бригу води. Сирома, поплашио се да и не мора дерати, но ја сам крив што сам старца на то навео.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Страшан је, каже, тај луди обичај грофа Пара, да коњма даје имена звезда и сазвежђа. Рекао је то неколико пута Валдензеру, али грофу да каже, не сме. Али се згража!
А њега, ето, чека зима и брига за децу. Болесну децу. А мати за то нити пита, нити зна. Лако ће, каже, са коњма Исаковичевим и његовим путем у Росију; све ће он, и Ракосавлевич, то, удесити лепо.
Пре седамнаест година – тако бар причају – два ескадрона Русина одјахаше у Росију, уз музику, на коњма, са карабинима, пиштољима, сабљама, и рационим и порционим новцима. Лако њима! Близу им је граница!
Јахачи на коњма, које је видео, нису за Исаковича били ништа нарочито, али коњи, ајгари, и кобиле – који су у арени играли, тако рећи,
– како пуши, како говори, како дочекује, како одговара и како се смешка љубазно – или његовој кући, трпези, сребру, коњма, слугама, или његовом познавању толиких престоница. Вишњевски је Исаковича слушао, пушећи, на камиш, замишљено.
Причао је и о ћерци Божичевој, али ни речи о госпожи Евдокији, нити о оном покушају да га, коњма, прегазе, на друму. О Петру и Варвари није више питао. Ана је скретала разговор на јетрву, али је Павле ћутао.
Све се свршило добро, у смеху, у вици, у тупом удару копита о земљу, која је летела увис, под заузданим коњма, помешана снегом.
у сну, или будни – сви његови сународници, у својим компанијама, кућама, са својим женама, децом, са слугама, са коњма, кобилама, ждребадима, онако, како се, у јесени, у месецу октобру, у Миргороду, и на Донецу, живело.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Лако је било мом оцу покрај црни’ банака обогатити се; нек’ проба овако. Тако се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука
Матавуљ, Симо - УСКОК
али након два дана вода се оциједи и земља се исуши, те по подне и владика изјаха на своме Бијелцу, праћен писарима на коњма и војницима.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Да он није дошо да буде војвода коњма него људма. ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, највећи родољупци — коњи? ЛЕПРШИЋ: Ето, тако нам ствари стоје.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
оде, сину зора бела, А оживе околина цела: Одсвуда се момци помолише, По два, по три, однекуд и више, Сви на коњма, коњи им милина, Ма јунаци чудо и милина. Весело им око и оруже — Куд су нагли, љубазиви друже?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад тамо, али баба под креветом, он зграби бабу, па је извуче испод кревета и сутрадан заповеди те је растргну коњма на репове. Паунице више не дођу на јабуку, и зато је царев син једнако тужио н плакао.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Вози се ти с твојим дедом сад под ноћ. Друга би везала угурсуза за овај поступак у клупче, пак би га бацила коњма под ноге, да га свега изгазе. СТЕВАН: Е добро! (Пође.) СУЛТАНА: Куд си пошао?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Тек у полак дванаест обуку се парадно, пак или с књигом седе код пенџера, гледајући како пролазе млади официри на коњма и пешице, или праве до два сата визите. МАРКО: Зар не ручају? ЈЕЛИЦА: Ручају, али нобл, у три саата, пак до пет.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
„Само се бојим сунца, — одговори Тројан, — и никога више под небом“. Свети Димитрије дознавши то, да коњма пуне зобнице песка место јечма, а људима закаже да сваки својим петловима поваде језике, да не би певањем објавили
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Шта је?“ — „Од мене до Бога милога! ето одоше ми коњи, а ја остадо за водом.“ — „Ајде море и ти за коњма.“ — „Не смијем, господару! Бог и Божја вјера, ја туда за живот прећи.“ Бе ајде море не лудуј!
57. Лијеска тролијеска, у лијесци огањ гори, и у огњу човек стоји. 58. Мастан каиш кроз земљу прође. 59. Међ' коњма расло, међ' женама играло. 60. Мељ меље навр јеле, шарено се вижле пење, да и оно умеље. 61.
” А газда им одговори: „Што рекох то да учините.” Па се оправи са женом кући, и пођу на коњма: под њиме бијаше коњ, а под женом кобила. Идући тако човек измакне напред, а жена заостане.
” Кад тамо, али баба под креветом, он зграби бабу па је извуче испод кревета и сутрадан заповеди те је растргну коњма на реповима. Паунице више не дођу на јабуку, и за то је царев син једнако тужио и плакао.
И Бог им да те стеку у свачему: у говедима, у коњма, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме. Онај који је радио једном помисли у себи: „Што бих ја и за овога
колико ме допаде од цијелога краљевства!” Послије неколико времена сретоше се ова два брата у путу јашући оба на коњма. Праведни назва неправедноме: „Помози ти Бог, брате!” А онај му одговори: „Јаох ти Бог дао! Што вазда Бога спомињеш?
Ово се у мало дана разгласи по свему свијету, те се просаца скупи хиљаде на коњма да не знаш који је од којега бољи. И сам царев син дође на тркију.
И сам царев син дође на тркију. Ђевојка стане на биљегу и сви просиоци нареде се на коњма а она између њих | без коња него на својијем ногама, па им онда рече: „Ја сам онамо поставила златну јабуку, који
Тада он своју златноруку шћер одведе дома, а жену привеже коњма за репове и нареди својијем слугама те је тако одвуку до онога мјеста ђе су му шћери руке осјекли и онђе је коњи
Шта је?“ — „Ог мене до Бога милога! ето одоше ми коњи, а ја остадох за водом.“ — „Ајде море и ти за коњма.“ — „Не смијем, господару! Бог а Божја вјера, ја туда за живот прећи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Како бјеше пазарни дан, пролазило је много народа. Њеки су гонили товаре на коњма и магаради, њеки ношаху о раменима кокоши и туке, други гоњаху стоку и свак ће се обазријети на лијепога коња и коњика.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А газда им одговори: — Што рекох, то да учините. Па се оправи са женом кући, па пођу на коњма: под њиме бијаше коњ, а под женом кобила. Идући тако, човек измакне напред, а жена заостане.
Кад тамо, али баба под креветом. Он зграби бабу па је извуче испод кревета и сутрадан заповеди те је растргну коњма на реповима. Паунице више не дођу на јабуку, и зато је царев син једнако тужио и плакао.
Шта је? — Ог мене до бога милога! Ето одоше ми коњи, а ја остадох за водом. — Хајде, море, и ти за коњма. — Не смијем, господару, бог и божја вјера, ја туда за живот пријећи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Такав је и »коријен од траве«: он, кад наиђу на њега, отвара коњма букагије, а ловцу растура пушку на најситније делове и откопчава све што је закопчано, али и тај корен познају само
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Где копне поноћ рујног грања Шапућу даљних реч драгана, С руком на српу које бије, Над коњма снијућ сан делије. Ту бесне звери издисање, Ту капље крви лишће крије, Док пројахују кроз све сање Љубећ коб своју
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Је ли Луку жива огулио? Је л' Цинцара на ватри испекô? Је л' Чупића сабљом посјекао? Је л' Милоша с коњма истргао? Је л' Србију земљу умирио? Иде ли ми Кулин капетане? Води л' војску од Босне поносне?
Кад не казах за те хитре ноге, којено су коњма утјецале, и не казах за јуначке руке, којено су копља преламале и на голе сабље ударале, — ја не казах за лажљиве
Чувај добро дизген од кулаша, јер се кулаш јесте научио путовати с коњма царевијем“. Тада Милош окрену кулаша, пак за царем оде у сватове. На Загорју сустиже сватове.
Како дизген ослаби кулашу, диже главу, оде кроз сватове, обаљује коње и јунаке, докле дође коњма царевијем; како дође, с њима у ред стаде.
“ Кад се прену Милош Војиновић, те сагледа цару очи чарне, кулаш иде с коњма царевијем; он покупи дизгене кулашу, па ишћера њега из сватова, удара га оштром бакрачлијом: по три копља упријеко
“ Па окрену коња за сватови. Кад дођоше бијелу Леђану, разапеше по полу шаторе. Зоб изиђе коњма царевијем, нема ништа коњу Милошеву.
“ Па повикну своје вјерне слуге, уватише кују Видосаву, свезаше је коњма за репове, одбише их испод Пирлитора, те је коњи живу растргоше.
бити започеше, погибоше два Мрњавчевића, бан Угљеша и војвода Гојко, Вукашин је грдни рана допô, њега Турци с коњма прегазише, и њиова сва изгибе војске.
даница на истоку звезда; јесте њима путовати време на Косово, лепо поље равно, на рочиште честитоме кнезу; па се шеће коњма у ахаре, па изведе два коња витеза, оседла и и оправи лепо, једног себи, другог господару; па се шеће у господске
сави около Прилипа; у тој магли Мина од Костура, он похара моје б'јеле дворе, све похара и огњем попали, стару мајку с коњма прегазио, зароби ми моју вјерну љубу, одведе ми коње из арова, и однесе из ризнице благо“.
грдне му ране зарастоше, али њему ситна књига дође да су њему двори похарани, похарани, огњем попаљени, стара мајка с коњма прегажена и вјерна му љуба заробљена.
цару поочиму: ,,Господине, царе поочиме, б'јели су ми двори похарани, вјерна ми је љуба заробљена, стара мајка с коњма прегажена, из ризнице однешено благо, однио га Мина од Костура“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Са својом снагом и с телесном се силом дичећи хвале. С многи своји војиштани с коњма и с милкови, с многом муницијом и с пусатли оружјем, а не на божију силу да се уздају бојећи га се...