Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
При Врху опажамо неко кретање... свакако су то војници оне батерије. На једном пропланку појавише се коњовоци са коњима: један, два, три... има их више, и већ замичу у шуму. Негде у даљини припуцаше пушке, али они и даље иду.
Опет застадосмо, јер се испречили неки коњовоци који спроводе пешачку муницију. Виче командир да се склоне, и грешне коморџије притисле коњиће из све снаге уз врзину,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници су се поносили. Сада им је тако пусто и празно. Постали су коњовоци, као кириџије. И деца их могу тући. Сандуци се услед гибања непрестано накрећу и људи заостају да их привежу.
— Туку ли овај простор? — Не знам... можда. — Зауставићемо се иза села рече ми. Неки коњовоци склањали су се журно украј пута, гледајући нас запрепашћено. Налетесмо на раскрсницу два пута.
Сигурно је топ закачио за ограду од камења. Сретосмо рањенике који замичу за ограду. Пред нама се указаше коњовоци. С пута — викну командир.