Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Већ покасно, однекуд из вечерњег пожара, испада огарављена Савка и јуриша на коњокрадицу. — Овамо то дај! Види ти њега. — Зар мога Васкрсија? — кличе Видак. — Ово је мој Милан, а није Васкрсије.