Употреба речи коњско у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Доносио је други пут и по два три сахата и по неколико прстенова. Једанпут: једне чизме, једну ћурдију; други пут: коњско седло; после, опет: туце сребрних кашика; а једном: пуно буре лакерде и — свакојаких других комендија.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Костјурин је, затим, кроз једну ронделу, у којој беху закопане руже, на које је било, лопатом, набацано коњско смеће, пошао са стрелишта, у школу јахања, која није била далеко.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

На Косову се деца за чији се живот стрепи провлаче кроз коњско „превијало“ (шупља кост), односно кроз шупаљ камен да би било дуговечно.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Довео га коморџија без руке, неки сељак с околних брда, који је, такођер, имао коњско име — Зекан. — Свакојако се напатисмо уз пут, и гладни и жедни — причао је дугачки Зекан као да се ради о двојици

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

МУСА: Не бих ја дао моје благо за његово! СУЉО: Које, бре, твоје благо? Буђаву чизму под главом, коњско ћебе којим се покриваш, леб удробљен у кишницу? МУСА: Паметан човек на већем и не завиди!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СТАНИЈА (лупа се у прси): Еј куку! Проклет био, који посла децу у црни Париз, те да опогане свет. ЉУБА: А какво је коњско месо, Велимире? ВЕЛИМИР: Има једну киселину, али је иначе пријатно. СТАНИЈА (згрози се): Уу!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

СЕЗ, 31, 139 идд. КОПИТЊАК Хаѕелwурз (аѕарум еуропаеум). Копитњак (Панчић); копитник, коњско копито, копита, копитница (Софрић, 142); кулупит (‹СЕЗ, 40, 1927, 261›). Биљака са јаком спасоносном снагом.

ПОДБЕЛ Хуфлаттіцх (туѕѕілаго фарфара [Хегі]). Подбел; подбио; копитњак; коњско копито, оселско копито; лепух и др. (Шулек). Бере се на Биљани петак (ЖСС, 143, ужичко), и у Међудневице (иб.).

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Њега без милости на смрт осудише. И поведоше га преко града онамо, на коњско тркалиште, да га на мајдану муче и уморе.

О ЛАКРДИЈАМА, МАСКАРАМА И ВАШАРИШТИМА Махање рукама, вртење се собом и бахтање коњско с ногама, ружан и несвиђен држати завичај, са зурница коловођских ту донесен, курдизански и ченгијски посао! ...

карћаше, свирње, танцовође, и друге које спрдње и маминовце, вику и псовку, протиске се там и овам кроз народ, коњско ли тркалиште и многа сукобна се колија, дизати голем прах, кварећи и засипљући очи људма.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности