Употреба речи коњу у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— У начелство! Тамо их носите, — одговори начелник који је у тај мах на коњу са кметовима у пратњи стигао. — У начелству је простран ходник, — продужи даље, — не само пет-шест кревета, него би

— Метите га до после подне у хапсу! А ти, Лазо, отиди до моје куће, подај коњу зоби и спреми га, после подне ћемо са овим несрећником пред г.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Оно што у овој басни мрзимо у бесловесном коњу, како нам се мора чинити у разумном човеку?| 48 Коњ и коњушар Коњу коњушар зоб крађаше и продаваше, а наместо тога

Оно што у овој басни мрзимо у бесловесном коњу, како нам се мора чинити у разумном човеку?| 48 Коњ и коњушар Коњу коњушар зоб крађаше и продаваше, а наместо тога чешаше га и праше на дан по двапут. „Ниткове!” — рече му коњ.

кесеџијом и с злим човеком несрећа сусрести, а овде, у Саксонији, путуј колико ти драго, дању или ноћју, пешице или на коњу, нит се кога бојиш, нит те се ко боји.

128 Ћелав човек Ћелав човек не привеже добро своју паруку, и путујући с другима на коњу, дуне јак ветар и однесе му и шешир и паруку заједно. Онда сва дружина, видећи га сасвим ћелава, начну се смејати.

толико очајаније довела да се покалуђери, и Корцир, своје отечество, остави — кад ето ти к нами свештеник непознат, на коњу.

Сјаше, поздрави нас, скине пуне бисаге са седла, дâ коњу пут у долину на пашу, седне код нас и почне ми беседити: „Драги брате школниче, ми се јоште не познајемо, али добри

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ГОДИНЕ 47 ЈАДАЦ 49 ДРВОСЕЧА ПОПУ 51 ТОБЏИЈА СВОМЕ КОЊУ НА КОМЕ СЕ ВРАЋА ИЗ РАТА 52 БИТКА НА ЦЕРУ 53 СЕОБА СРБИЈЕ 55 ИЗВЕШТАЈ 58 ОПЕТ ВОЈНА 59 БАЛАДА О

ТОБЏИЈА СВОМЕ КОЊУ НА КОМЕ СЕ ВРАЋА ИЗ РАТА Да колика је, светица наша, земља! Изађе сунце иза Гојкове ковачнице, обасја липу пред

пукове, касом и галопом, низ пољане, дижући увис препелице и вране, ноћевајући на месечини, крај жара, на коњу једући, будећи добошара, с Лима и Увца на Повлен и на Маљен, кроз пошту срушену, кроз млин до темеља спаљен,

СИНГЕР Мића Савић иде преко поља, на коњу носи шиваћу машину. Крошуму, крошевар, три седмице дана, узводу, низводу, путем и беспућем, преко сувати, преко

без много разлога, ал с много жара, зову Трг слободе, бронзани кнез Михаило Обреновић свечано јаше на бронзаном коњу.

А, с времена на време, демонстранти, машући државним и антидржавним транспарентима и тробојкама, јашу и на његовом коњу, и на њему!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Напред отрчим на коњу, из брда видим да сам добро погодно баш према Турцима. Кару оставим у чести, а с топом потрчимо према Турцима с брда у

које су на одмор отишле, и скупим, и близу Добраве дођемо, пак ћемо преко Варне навише, али дотрча један Србин на коњу и каже да дођоше Турци у Шабац, уђоше у град, „и ја — вели — једва утеко̓”.

наступимо у сокак перви, где се кола, саонице и проче различите дрвене ствари оправљају и изнова граде, али један на коњу у црвену капуту рече нашем кочијашу: „стој!” — и стаде. Он завири у наше каруце и запита тко смо.

Таман пређемо на Кулићу Мораву, одмакнемо један фртаљ сата од скеле, трчи један човек на коњу мимо нас. Само повика: „Бежите, ето озго Турака!” а ми натраг, уђемо у скелу и на десни брег излазимо.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут

— Их, бруко моја! — узвикну поп и пљесну се руком по колену, па љутито привикну: — Пусти узду том коњу, лудаче! Зар не видиш да ћеш се претурити у ту јаругу? То рече, па љутито ошину коња. Стигоше и до клиначког друма.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... Наједанпут се појави човек на коњу. Човек беше риђ, а коњ алатаст. Чим виде риђа човека, Станко плану. Да има сто живота, он би му их свих стотину узео.

Док су они разговарали, шумом се кретала потера, која беше пошла да их тражи. На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. — Јесу ли далеко? — пита Турчин. — Нису, ту им је лагало — рече Маринко.

Докопао се луга, па је одмицао. Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила... А коњ га је носио... Пред очима му непрестано стојаше поносит лик

Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу. Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком. Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место.

— Ево како!... Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном

— пљеснуше рукама сви. — Турци се склепташе око старешине, само један полете право к њему. Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Да је човек сео на каку му драго мрцину — где би био досада! Пиха! Шта велите, на добром коњу? Сви коњички официри воле да говоре о коњима, па ма то било и с калуђерицама. И нашем капетану чисто сенуше очи.

страном на коју ветар душе, па после се у ситним беличастим кристалићима, као обоци, вешају теби о браду и бркове, и коњу о длаку. — То је оно што ја кажем: ако нису мухе, а оно је иње! Ноге се мрзну, а очи сузе.

Да пројашеш, што кажу, поред ње, па да она превали оним пустим очима, очас ти мркне свест, и једва се држиш на коњу. Ама се Арсен навикну на њене очи и не плаши их се.

Што никад није било, то она сад осети самоћу! Па још без крова над главом, на бесном коњу без узде, на лађи коју љуља ветар, а крманоша нема. На њу кидаше бесно и њено рођено срце, а нема ко да га одбије.

песника Фридриха Шилера драм — мера за тежину (око 3,2 г) дуел — двобој ђем — гвоздена шипка (жвала) која се ставља коњу у уста; за ђем су са оба краја причвршћене узде ексцес — испад, изгред, преступ емфатично — извештачено, високопарно

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Зна »бухалтерај«; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.

Жита пуни амбари, а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки. Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!

погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да ја сам то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо »на коњу«, господине. »На коњу« — додаде поуздано Аркадија.

»На коњу« — додаде поуздано Аркадија. — ’Ајде, потрчи — вели му поп Спира — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

без ичијег знања, у неком пустахиском наступу, напустио војнике и батерију и фронт и све послао до ђавола па на коњу појурио негде ка Солуну, одакле је, пошто је већ био измакао пуних тридесет километара скоро силом враћен натраг,

Африка

Не зна ни речи француске; поред себе немам ниједног правог тумача. Рукујемо се; сликам га крај коња, на коњу итд. Иза Феркасандугуа сва села која се нижу састављена су од колиба које су све више и уже што идемо даље; све

Мало даље видимо у дну предела једну краљевску поворку. На малом арапском коњу, огрнут у бело, са там–тамом напред и двадесетак ратника позади, пролази неки црначки вођ.

Лав је зарикао. Играј Дјандио. Шеф сомона, рибара на Нигеру, Бансумана Тофана, галопира нам у сусрет на белом коњу.

Стар је, крезуб, са два једина зуба која прелазе доњу усну и само што нису испала. На коњу је ипак врло прав, достојанствен и разигран; зове се Бансумана Тофана.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Енгелсхофен је био дужи од шест стопа. Кад је јахао, ноге су му допирале коњу до колена. Кад је седео, једва је било могуће обићи га. А имао је главу као у коња.

Хусар, затим, стрча са дрвених степеница, и одјури, на коњу. У гомили избезумљених људи, на пољани, видео се мајор Трифун, како млатара рукама, бије оне који вичу, и како их

Била је чувена као играчица, лепих, снажних, ногу, а чувена, међу официрима, и при јахању. Могла је да полегне по коњу и да дигне, у галопу, са земље, бич, или сабљу.

је обичај да само изјаше пред своја два реда коњаника, па да пређе у кас, затим у галоп, и да најзад ћутке полегне по коњу и јури по зеленој трави, све док не завитла као бичем, сабљом, по глави.

Вели, треба да се смире. Да се ништа не боје. Он може да издржи дуго на коњу, па ће издржати и чамце, кола, и затворе. Није био мучен у аришту.

Кћи капамаџије Гроздина, која, до своје удадбе, никад није била пришла коњу, показа се сад, као и Ђурђева жена, одличан ђак на егзерциришту.

Кад би је Павле похвалио, у кући, при игранци, или на коњу, Трифунова би жена поцрвенела чудно, загледала се у њега, а затим би јој лице обасуло неко самртничко бледило.

Свака трка, између ње и Ђурђа, завршавала се њеном победом. Ђурђе је имао обичај да каже: „На коњу си, знајем, боља. Него треба, снашо моја, да се једном, ја и ти, порвемо, на ледини, па да се прочује Рума!

А не на коњу, кришом, лудо, са пиштољима у пасу. Није вероватно да је до војених постова, до Беча, глас из Темишвара већ стигао –

Ако треба мрети, на овом путу, Исакович је хтео да погине славно, при јурњави са гониоцима, на коњу, са пиштољем у руци, за Росију. Да падне као што приличи официру, сирмијском хусару, мртав, у траву.

поласка, да одустаје од пута, да неће ни да види, као сапутника, неку женску, да ће кренути, идуће, ноћи, сам, на коњу. Трандафил га је обавестио да је све удешено. На дан Висариона Чудотворца, године 1752, Исакович је пошао.

Као Трифун, и Павле је зубима шкргутао. Он је сасвим другојако замишљао свој полазак у Росију: на коњу, уз песму својих хусара, уз плач и лелек оних који остају у Срему. А не овако, брижно, уз фењер, на туђем прагу.

Теодосије - ЖИТИЈА

Али као што смо рекли, од старости и поста беше изнеморало, тако да није могао ни на коњу седети. А богоносни Сава подиже га као на носила између два коња, и Тако ношен около сагледаше, али му се нигде не

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Да наведемо једну од старовлашких песама. Косово је завијено у густу маглу. Бановић Секула иде на своме коњу. Изненада из магле искрсне неки непознати на белом, хромом коњу, са три ноге. Он чини утисак исцрпелог и слабог човека.

Бановић Секула иде на своме коњу. Изненада из магле искрсне неки непознати на белом, хромом коњу, са три ноге. Он чини утисак исцрпелог и слабог човека.

из села Битуше, који је умео да улије страх Турцима, тако да су се пред њим дизали на ноге и поздрављали га када је на коњу пролазио. То је био богат сточар који је имао више од 2.000 оваца.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Посљедњи који се зачудио необичном мишу јахачу и мачку коњу био је неки мачор скитница који се враћао из њиве носећи у зубима нашег старог знанца миша домаћина.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

) А греда? ЂУРИЋ: Каква греда? СПАСОЈЕ: Оно што може да се извуче па да падне кућа? ЂУРИЋ: Не брините; сад смо на коњу. Свршићемо и то: дођите још данас к мени! Ја морам само до Министарства; хоћу очима да видим министарске потписе.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

учествовао у изградњи Ауто-пута и то није безначајно кад се узме у обзир да неки, чија је снага толика да би могли коњу реп ишчупати, седе на конференцијама и млате празну сламу.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Кад и кад дође и до доброг коња. Једаред тако седи пред биртијом, пуши, чека лађе. Дође на коњу један бећар сиђе с коња, веже га о капак дућана, па иде у биртију да пије. И он и коњ ознојени, јако је морао јурити.

— ’Де ти је пасош? Бећар по џеповима тражи, нема пасоша. — Сад ћемо те везати коњу о реп, па ћемо те тако водити у варош, а бићеш обешен. Знаш да је штатаријум?

Бећар најпре лаганим, а после брзим корацима провуче се до шуме, где га и нестане. Сад се латов и Пера на коњу поделе.

У целој ствари тог краденог коња је занимљиво то што је Пера одмах познао да је то краден коњ, то познао је и по коњу и бећару. Па како Пера са Рашом лепо тимари лађарске коње!

Сад неће више чекати, поседају на двоје саонице, па управо „Белом коњу” на бал. Уђу у салу. Нико још не игра. Полачек млађи заповеди да свирају.

Пера на коњу до добошара, жене и деца око њих, па кад је добошар своје извикао, онда опет Пера виче, дере се: „Није истина, неће се

” Жене и деца смеју се, па иду за њима као на комедију. Добошар иде у други сокак, и Пера за њим на коњу, па како добошар извикне, он опет то исто, за њим, па свугде тако. У три сата држи се мунта у Периној авлији.

— читање чувствителан — осећајан Шабес — празник поста код Јевреја шабрак — украшен покривач испод седла на коњу шајн — стари аустриски папирни новац који је вредео 40% од вредности сребрног новца шамоа (фр.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Његов брат, одлазећи често под Варадин, да вежба своје људе у ископавању апроша, шанчева за опсаду градова, или, на коњу, чак у Митровицу, у ковачницу оружја, није приметио ништа.

кога је госпожа Дафина волела некад неизмерно и који је сад био тешко оронуо, остарео мада се каткад још чињаше, на коњу, снажан као медвед.

их је делио у два табора и лично их водио једне против других, тако да их на мосту помеша и збрка, вртећи се бесно на коњу, међу блештећим ханџарима, у диму од барута, међу њиним збуњеним гомилама, што су урлале раздражене и крволочне.

Ако му се десило да се преварио у понеком дурашном, влашком коњу, или каквој тешкој, немачкој кобили, што имају недокучиве болести и ћуди, никад му се није десило да погреши у избору

почели да падају цветићи, ни свет који беше закрчио улице и напунио прозоре, дивећи му се, његовом огромном, тешком коњу, његовим распеваним официрима, што су били исукали сабље и носили их голе преко колена, одевени у чудновато сељачко

младога графа Паташича, о коме се говорило да је врло леп, а који је учтиво питао за наређење како има да путује, на коњу, или можда, правећи јој друштво, у колима?

узди другог коња, једног белца, са којим се сеиз увек свађао, седећи врло несигурно, неиспаван и неистрежњен, на свом коњу који се вртео.

Најпосле се појави изненада, тресући се на коњу, у пратњи неколико ђенерала, официра и мускетара, и, једва и поздравив Исаковича, нареди да пук вежба.

Пошто је морао да јаше за Исаковичем, који је пратио заповедника, покаса и Аркадије, мучећи се на коњу који хтеде да га збаци.

Трзајући се на коњу, који је непрестано бацао главу, и, уплашен од нечег, уступао уназад, Исакович опет осети ту телесну сласт пред напад,

У њиховим узвицима, Вук Исакович се чињаше као неки хришћански светитељ, што јаше на коњу, у одбрану несрећних калуђера и свих избеглица из крваве Сербие, који ће им још много добра чинити, кад се врати са

Још сад! Још последњи пут, помисли Исакович, да их поведе и да их покаже! Довољно је било да, на коњу, успе да заузме војничко држање, па да заборави све непријатности и тегобе свог позива, зажеливши опет да се истакне.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Наконче је, пише Вук, „мушко дијете што се по обичају да дјевојци на коњу, кад је сватови доведу пред младожењину кућу“.

Спавај чедо и сине мили, уроци ти под ногама били, као коњу плоче све четири.“³⁸ Постоји и већи број магијских забрана, табуа, којима је циљ да се спречи да неко или нешто

(Костић, П., ГЕМ, 1930, с. 127) — Гледај коњу је л’ дебела врата, а ђевојци какава јој је мајка. (Вук, бр. 691) — Гледај мајку, а узми шћерцу (по мајци ћеш познати

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

се говори са подсмехом, а читају се са заборавом; за оне који се у вечност не возе колесницом лаком нити јашу на коњу брзу, већ се полако веру каменитим стазама козе.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Та и владика је предњачио у јуришању на француске шанчеве! Чудна појава тај владика на коњу, са сабљом и руци, с крстом у другој, та то је пуни средњи вијек!

Друго момче стаде на два корака пре њега и викну: „Који си, море, на коњу? Куд си кренуо?“ Лабуд одговори: „Кренух у лов!“... „А коју би звијерку најрадије гађао?“... „Међеда“...

— То ми је мило! — рече владика очевидно за себе. — Али на коњу, да бог сачува! — дода онај што је гуслао. — Е, мој ђетићу, ономе што је на коњу ласно је и сићи! — рече ђакон.

— Али на коњу, да бог сачува! — дода онај што је гуслао. — Е, мој ђетићу, ономе што је на коњу ласно је и сићи! — рече ђакон. Владика устаде, а за њим сви.

У доколици најрадије је проводио вријеме напољу, било у лову, било у шетњама на коњу, по селима цетињскога племена. Како је лијепо вријеме трајало десетак дана, он обиђе редом и потанко Бајице, доњи

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ао века, Млада века, Сад на коњу, сада пешке, Сад код Јаше, сад код сешке, Сад при чаши, сад у колу — Гледај, боже, браћу голу!

На једном коњу ту један јааше, Ма на том другом њи двоје бијаше. Још женско беше једно од то двоје, Већ ако очи свараше ме моје.

Дадо плећи коњу саломљену, Те пешице кроз горицу крену. Али стиже за мном друсто моје, Види друсто шта је и како је, Види друсто

Па се лати те пусте пашњаче, Па припаши убојите маче, Тури плећим' шешану танану, Па приони коњу и колану!“... У то доба други сустигоше, Па се тако браћа састадоше, Упиташе за здравље витешко, Што ће Турком

“ Глас тај оде, све на ноге ђипи, Цели око у часак ускипи: Тај приања коњу и колану, Тај огледа мача и шешану, Тај скраћује, тај попушта стремен, Онај гледа како стоји кремен Онај опет, је

срце живо, Крај ложице сукће мач укриво, Кроз пашњачу и токе од сребра, Па излази на та десна ребра; Пола меса на коњу се љуља, Врела крвца из срдашца куља, Пола лежи доле на рудини, Па се ваља ето по прашини, И још глава и десница

По средини пресече он Рајка, Остаде му саморана мајка, Још раздвоји на коњу Радојка, Чило момче, лепо кâ девојка, И брата му млађа Радојицу, Уцвели им на дому сестрицу: Залуду се браћи

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Видећи гомилу дјечурлије, на пашњаку поред потока, како се уче јахати на мирном крупном коњу, пролазник се одмах досјећао да ће то бити онај слијепи Ћопића коњ кога су, прича се, доводили чак и на славу, међу

По нечијем наговору, коњу је дао име „Ураган“. Нема шта, непознати кум имао је маште. Кренуо, тако, Мулић с Ураганом кроз наша села, у откуп.

— Их, Отпадник Мулић. Једино се усудио да се пожали свом коњу, Урагану, тај му се, ваљда, неће подругнути. — Видиш ли ти, мој драги, каква времена дођоше: читавог вијека био сам

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Осећам га у води, у мирису кадуље, у укусу бадема, у чешљу кад се чешљам, у маслини, у коњу, у црвеном и плавом концу, кад везем... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Кажеш у концу? У чешљу? Какав ти је то Алах?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Колико пута, само она, у зору, кад месечина сја, гледа га кроз свој прозор, где издалека, на коњу, с паше долази кући и пева тихо, јасно, тужно... пева он, а ниоткуда гласа, само месечина сја и трепти.

на „царски друм“ врве коњи натоварени крблама, берачи, аргати, просјаци, Цигани, а међу њима и по неки газда на своме коњу или магарцу.

Трчи тамо, витла се и пева песму: како „кумита булу граби, бежи с њом у планину на коњу, а була се нећка, грли га и муца: Ах, џан’м, џан’м!“ — ,,Ах, џан’м, џан’м!

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Журите брзо на најбољем коњу, паша нек дође, кад хоће, по њу! Па после, старче, после заповедам, нек дође була да је исповедам!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Она пусти глас по свијету да ће у тај и тај дан, на томе и на томе мјесту бити тркија, па који је младић на коњу претече да ће бити његова.

страшне ријеке, те се замало сви не потопише, за ђевојком нико више не пристајаше до самога царева сина, те он плиј на коњу те за њом, али пошто виђе да му је ђевојка одмакла, закле је три пута именом божјим да стане и она стаде на оном

Стојша кад то чује, он узлети на коњу па скине зеца, а зец се сам одмах закоље, сам се одере, сам исече и сам се пристави к ватри.

Али опет слуга некако нађе згоду те му дуне из мешчића за врат, а он одмах падне по коњу и заспи. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница; како дођу, осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га

Најпосле се договоре да беже. Брже боље спреме се на пут, седну на коње, па бежи. Како они умакну из двора, а змај на коњу дође; кад уђе у двор, али царице нема; онда он стане говорити коњу: — Шта ћемо сад?

Како они умакну из двора, а змај на коњу дође; кад уђе у двор, али царице нема; онда он стане говорити коњу: — Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати? Коњ му одговори: — Једи и пиј, стићи ћемо их, не старај се.

После мало, кад змај дође и види да царице нема, рекне своме коњу: — Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати?

Кад једанпут, али змај већ да их стигне, онда коњ под змајем повиче коњу под царевим сином и царицом: — Забога, брате, причекај ме, хоћу да цркнем тебе вијајући.

Краљ је чуо коњски глас, па је одмах дошао да види шта му је. Кад виђе да нема ништа, рече коњу: — Што ти је, што се дереш и мучиш ме из ложнице. Одмах затвори врата и оде.

Краљ скупи око коња своје великаше да му га виде. Пошто се сви искупише, онда рече Грбо коњу: — Шта си, коњу? Он му одговори: — Коњ. Онда му Грбо рече: — Буди што те мајка родила!

Краљ скупи око коња своје великаше да му га виде. Пошто се сви искупише, онда рече Грбо коњу: — Шта си, коњу? Он му одговори: — Коњ. Онда му Грбо рече: — Буди што те мајка родила!

Идући мало наприједа сретоше на коњу ђавола, који се бјеше претворио у калуђера, па га запиташе да им каже али је боља правда али кривда.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Радуј нас, Благи, и осоколи! Жераву сручи у слух сотони. Помози воћки, ливади, косу љескици, деру, коњу и волу. Погледај, Вишњи, љепојку осу што зуји чашом као у болу!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Деда је јахȏ, завидим старцу, на мазги, коњу и магарцу, јурио брзо, ватрено, живо, с ветром се пустим утркивȏ. Касније, у зрело доба, читавом земљом, широм,

Псето пешице каска, човек на коњу лепом, врана крилима маше, а штука весла репом. У граду Стрмоглавцу чудан је вашар јако, продавац, купац, роба

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Присносушни, хваљеније твоје нека зацари, преузми свељудски сабор! КАВГЕ Не питајте ме зашто сам на коњу лутам међу стењем, свакога дана заборавим по једну реч и сваке ноћи изгубим по једну звезду и сваког јутра кроз

Гледајте како ватре горе на врху ветровитог брега и не питајте ме зашто сâм на коњу јездим далеко од села и тражим лековите траве за многу рањену браћу и за себе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Кони се узнемирили. Уто наиђе и командир на коњу. И опет команде, затим поздрављање, рапорти — онда поновни преглед. Облио је зној и људе и коње.

Само коњи машу реповима и трупкају ногама. Однекуд излете командант дивизиона, јашући на белом коњу са кусим репом. За њим су јурили командири, ордонанс-официр, ађутант, маса подофицира, ордонанаса.

Тамо мрља на камуту, на коју ће, разуме се, да падне прашина, па да се направи гомилица, што ће коњу да створи рану. А рудни возар Марјан није обрисао коњу очи, од чега овај може да ослепи...

А рудни возар Марјан није обрисао коњу очи, од чега овај може да ослепи... Живуљу отпао зврчак од мамуза, и може коњу трбух да пробије...

А рудни возар Марјан није обрисао коњу очи, од чега овај може да ослепи... Живуљу отпао зврчак од мамуза, и може коњу трбух да пробије...

Изгледа као да су стали. Ено га један на коњу, сигурно командант... Војници седају са стране пута. — Господине наредниче, пита командир колика је даљина од вас до

А Крста већ појахао, клацка се на коњу и ужарио очима, као да дрема. И Лазаревац смо прешли, па се заустависмо тек испред села Бурова.

Они замакоше, изгуби се топот кона и у глувој ноћи стајао сам ја сам, као кип на коњу, у пустој шуми. И коњ се притајио, опустио главу, сигурно спава...

Знаш друже... ово је већ трећа ноћ... Је ли близу командант? Рекох му да ће за пола часа наићи... — Ах, сада сам на коњу... Ово ми је доста до зоре — говорио је протежући руке. У близини трећега села сустигох вођу релеја.

— Пратио ме командант да ти кажем, да се тако служба релеја не врши. Али услед клаћења на коњу, оно вино покуља ми и на нос и на уста, а проби ме хладан зној. — Несрећниче!... Ти си пијан!

Као да хоће да ми докажу да између мене и оних коња везаних за пољску коњу шницу не постоји никаква разлика. А немоћан сам да их убедим да тако не треба да буде.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад. Писар долази на коњу свакога дана.

Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу... Тек за нас згода! — Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета? — Онда...

— Нађи коња.... трчи мајци што брже можеш... Она нек дође на коњу... све у трку!... Ааај-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

9. Сиње море и дубине твоје, Нико тебе препливат’ не море, Веће вила на коњу љељену. Коњиц вили ти’о проговара: “А ти вило, по Богу сестрице! Ђе су мору највише дубљине?

Ђе ли, вило, најшире ширине? На ком пољу, највише бојиште? Ђе су, вило, најбољи јунаци?“ Вила коњу ти’о проговара: “Коњиц љељен, мој по Богу брате! Насред мора најдубље дубљине, Насред веба највише висине.

извирала бистра студена, Изметала струк босиљка зими зелена, Чувала га дилбер Мара б’јела румена, Ту налази млад на коњу, млада делија: “Божја помоћ, дилбер Маро, б’јела румена! Пије ли се ладна вода бистра студена?

Љуби ли се дилбер Мара б’јела румена?“ Ал’ говори дилбер Мара б’јела румена: “Ах Бога ми, млад на коњу, млада делијо!

163. Рано рани Јагода на воду, За Јагодом Радоња на коњу, За Родоњом Јагодина мајка. И говори Јагодина мајка: “Лакше хајде, Радоња на коњу, На води је нејака Јагода,

И говори Јагодина мајка: “Лакше хајде, Радоња на коњу, На води је нејака Јагода, Нејака је полупаће суде, Лудо, младо, препаднуће ми се.

За главом јој од бисера лале. Ја јој дадох коња провађати, Она коњу тихо говораше: “Ој дорате гриве позлаћене, Је ли ти се господар женио?

Је л’ ти жао, жалосна ти мајка? Кад ти сјутра испред двора прођем, И проведем кићене сватове, На твом коњу и на твом каваду, И под твојим злаћеним прстеном, — Ти ћеш, драги, стати па гледати.

203. Девојко моја! Напој ми коња. — Не могу боса, Пала је роса Коњу до самара, Мени до ђердана; Коњу до носа, Мени до паса. 204.

203. Девојко моја! Напој ми коња. — Не могу боса, Пала је роса Коњу до самара, Мени до ђердана; Коњу до носа, Мени до паса. 204.

Одведе други ђевојку, На твоме коњу алату, У твоме жуту кафтану, И свилну пурли дуаку!“ Говори царе Лазаре: “Нека је, нек се удаје, Кад прво јутро

“ А братац сестри отпоручује: “Злато ми треба коњу на узду, Када га јездим, нек ми је лепо; Бисер ми треба љуби на грло, Када је љубим, нек ми је мило.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Освојићу Енглеску, Пољску и Бургоњу, са дрвеним мачем, на дрвеном коњу! Показаћу свету црн гвоздени пањ: дрвеним мачем пресечен наковањ!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Играмо се, као деца, рата. Прилази нам затим испитна комисија, са председником генералом Сњарићем, на коњу. Притерује коња и пита како се зовем. Ја онда урличем, у ставу мирно, лицем према непријатељу, име.

Пред њом, на коњу који поиграва, мој друг из детињства. Он ми довикује, смешећи се, нешто. Одлази преко моста. Никад га више нисам видео.

Дани пролазе, и сваки врши свој посао. Бан Јелачић, на коњу, сред Загреба, показује мачем на Маџарску, и заборавља да спусти руку.

То је краљ Гралон. Он гледа са триста стопа висине речицу, како тече, на коњу коме дрхте сапи, над провалијом, али који се никад више пропињати неће.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Он ми од свег срца захвали на искреним осећањима која гајим према његовом верном коњу и одмах нареди да се донесе послужење.

Министар, да би своме противнику што више напакостио, нареди да се чак ни у зоологији у школама не сме предавати о коњу, а место те одвратне животиње, кад она дође на ред у предавању, да се предаје о пливању у хладној води.

Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: — Хууу! Пази добро! Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

предложи, да поставимо на уласку у варош камени стуб с натписом: »Стан', путниче, и прочитај: ако уђеш у варош на коњу, изгубићеш коња и поломићеш ребра, ако ли се кренеш пешке, — изломићеш ноге. Размисли се, па пођи напред!...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Јурнула би на брзом коњу, кад би Грунули добоши по Стигу, Мачви и Гучи: Пуцала је, ал као што се пуца на свадби, Ил на вашару, или кад се

” Пођи, онако, у Монако! Полети, на чаршаву, за Варшаву! Појаши на коњу за Гаскоњу! Штап у руку па у Бања Луку! Седи у воз и терај скроз! Прошишај, у авиону, васиону!

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Она господари! Ја сам ко Мазепа, Привезан на коњу, у дубокој ноћи, Што гледа за степом где промиче степа, Без наде, без даха, без воље, без моћи.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу. Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је. Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.

му један опанак остао тамо негде | у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу: — О, алат! Ја, алат! — Живи ли сте? — чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.

И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири. Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих

Али би и то. Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.

Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени. Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно. И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.

Слуга, пошто још једном баци престрашен по- | глед по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда

Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила. Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође. — Збогом! — Срећан ти пут!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Он је јурио међу њима, час на коњу, час у колима, пролазећи големе равнице и брда... Најзад стигоше к мору, које он дотле не бјеше гледао.

Идемо преко Конавала, као оно онда кад посмо на Дубровник. Господар пред нама на бијелу коњу, као оно онда. Само што људи не иду за њим у гомилама, но све један за другијем. Боже!

Напријед је ишло неколико перјаника. Владика, у свештеничком црном одијелу, на бијелу коњу. До њега јахаше његов весели ђакон. За њима опет неколико људи на коњима.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Клин клин тера, а маљ оба. — Ниједно зло само не дође. — Зло добродошло, ако си само дошло. — Зло дође на коњу, а оде на пужу. — Где зло замркне, ту и осване. — Свак се свога зла боји. — Не позна се зло, него кад дође.

— Што је више брдо, то је дубља доља. — Зло с добрим сусједује. — Добру коњу сто мана, а рђаву (само) једна. — Што је добро, на око и зло иде. — Пре буде од добра зло, него од зла добро.

— Нуђену госту бројени залогаји. — Осветници из крви ничу. — Подмукло псето најприје ће ујести. — Поклоњеном коњу самар се не гледа. — По курјаку се јагње не шиље. — Помоз’ бог чаршијо, на обадве стране.

Удари ли ме, удари! Вратих ли ти вратих! — Казао Арнаутин коњу кад га је коњ ударио у колено, а он коња из пиштоља у чело.

Кад се пробуди, захвали богу што је тако спавао и опоравио се, па одмах потрчи коњу да га види и намири, кад тамо, а то коњ у кошари лежи мртав.

да ондје гради град Котор, па му казала вила да то не чини, јер му ондје у оној врлети нема ни броду пристаништа ни коњу поигришта, већ нека га гради доље крај залива.

Оста (име болесника) лак к’о перо, чист к’о сребро. 2 Иде црвени човек на црвеном коњу и носи црвени нож, да о’сече црвени ветар, и отера га у море, у воду.

Ето отуд пресвете матере Богородице на врану коњу, на златну седлу. У рукама носи бојно копље: Гдје те стигне да те жигне, гдје починеш да погинеш!

Оне им се молиле: „Немојте нас хватати, ми ћемо вам платити. — Нећемо вас пуштити, докле не пребројите: на коњу струњу, на пашчету руњу, на пијевцу перје, испод горе лишће; па ћемо вас пуштити: ни ђе коза вечи, ни ђе овца блечи,

Спавај, спавај, чедо, сине мили! Уроци ти под ногама били Као коњу плоче све четири! 3 Мајка Јова у ружи родила, Ружица га на лист дочекала, Бела вила у свилу повила, А пчелица

Душмани ти под ногама били, Ка’но коњу чавли и поткови. 6 Бука, нина (мајка) свога сина: Спавај, спавај, ја те не дам баји!

— Причекај се, једна водо, Ја ћу ка те коња довест’, Нека тебе коњ попије И доведе једног коња: „Попиј, коњу, ову воду!“ — Нећу! — Причекај се, један коњу, Ја ћу на те седло донет’, Нека тебе седло таре.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на коњу, поплаши се, и, неимајући кад питати, зашто ће и кроз што да га посијече, да Ери своју капу, а Ерину баци на главу, па

152. Црно цријево из неба виси. 153. Четири брата путем трче, један другог не може да стигне. 154. Четири буле на коњу јашу, једна другу не може да стигне. 155. Четири ножице, а два опанка. 156.

Али опет слуга некако нађе згоду те му дуне из мешчића за врат, а он од- | мах падне по коњу и заспи. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница, како дођу, осам падну у језеро а девета њему на коња, па га стане

Најпосле се договоре да беже. Брже боље спреме се на пут, седну на коње па бежи. Како они умакну из двора, а змај на коњу дође; кад уђе у двор, али царице нема; онда он стане говорити | коњу: „Шта ћемо сад?

Како они умакну из двора, а змај на коњу дође; кад уђе у двор, али царице нема; онда он стане говорити | коњу: „Шта ћемо сад? или ћемо јести и пити или ћемо терати?” Коњ му одговори: „Једи и пиј, стићи ћемо их, не старај се.

После мало кад змај дође и види да царице нема, рекне своме коњу: „Шта ћемо сад? или ћемо јести и пити или ћемо терати?

” Кад један пут, али змај већ да их стигне, онда коњ под змајем повиче коњу под царевим сином и царицом: „За Бога брате, причекај ме, хоћу да цркнем тебе вијајући.

” Стојша кад то чује, он узлети на коњу па скине зеца, а зец се сам одмах закоље, сам се одере, сам исече и сам се пристави к ватри.

час дође и он, и врло му мило буде кад види шуру па му рече: „Частићемо се и веселити, само најпре да идеш на моме коњу да му донесеш траве, али онде да накосиш где коњ закопа ногом, а не где је теби воља.

Кад дође зет кући, и он се шури врло обрадује, па му рече: „Частићемо се и веселити, само иди најпре на моме коњу те му донеси траве, али где коњ ногом закопа онде да накосиш, а не где је теби воља.

Она пусти глас по свијету да ће у тај и у тај дан на томе и на томе мјесту бити тркија, па који је младић на коњу претече да ће бити његова.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

(Отвара капију.) На капији се указује напред Јовча, на коњу, за њим још три пријатеља, у богатом призренском оделу, на коњима. За њима свирачи и носиоци фењера.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Јошт да нисам се гдигди пастирски[х] паса плашио, чинило би ми се као да на Пигасу, Велерофонтову коњу, јашем. Пети дан пређем Вучјак планину и сиђем у Крупу манастир и ту се уставим дан-два, за отпочинути и распитати за

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

у Рим и приказа с(ветом) о(цу) папи Клименту, и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путујући из Задра на коњу, пâ и уломија ногу, од шта је дуго болова...

ни камару помести, а камоли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камоли да прати пишице стрица кад дигод на коњу пође, а камоли да буде свуда скоком, куда редовници оком, кâ шта је, боме, ред најмлађем дијаку! Аја, брате!

— рече гвардијан. — Ма причâ ми је фра-Мартин Карињанин да у Зеленграду бише човик који је могâ утећи најбржему коњу и да је могâ трупачки скочити из бачве у бачву!... Ђаво би га знâ, казâ ми је и име, али сам заборавија...

Сад видје себе у фратарским мантијама на помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по

Ово је синовац Наћварев, али се, госпе ми, није на њ увргâ. Он је јуче припливâ рику на коњу, кâ и Срдарина! Шта мислите? Дите, а још ми рекоше да не уми пливати! — Па, познајемо ми добро Бакоњу!

— А могâ би наоколо, али је далеко... а није далеко на добру коњу! — и отиде. — Збогом! — викну Бакоња за њом и потече у сав трк, па се у трку обазрије, те видје да се и она окренула.

Бакоња видје себе у мантијама, на добру коњу, који под њим подиграва кроз њеко лијепо село. Испред кућа куд он пролази устају жене да му се клањају.

ако није шенуја. — Ма није, брате, него здрав и паметан човик. Дојâ је на свом коњу и још води момка уза се. Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру.

Сад како знаш! Од тада неста сваке опасности. Бакоња је на новом коњу новога гвардијана готово свакога дана уза Срдара ишао преко воде и одмарали се код Јелицâ.

Али на част и варош кад би путовао на осамарену коњу, са сељаком, који би ипак њекако познао да он тамо није био! Та му је мисао одмах расхладила занос, зато и дође ка

Одатле до манастира остаје му још два часа, а на добру коњу и мање, те се може одморити у чувеној оштарији. Договорише се да се састану у крчмици, па се раздвојише при уласку у

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

добро, оче. добро! Усне му задрхташе. Пара из уста замагли прозор и сакри очима оца на белом коњу. Вукашин се одмаче од прозора.

Иза њих се сељаци гужвају и збијају један уз другога да се ниједан не би нашао на крају, огољен и оку и коњу. Пред Аћимом, официр нагло заустави коња у касу, колона се ускомеша и испуни пут, два војника испадоше из седла,

А дуго је трајало док се она, јечећи, није извукла на пут. Не, он је изгурао на пут, схватио је то онда кад је на коњу појурио кроз село и стао у пољу, далеко од села, не, сам је коњ одједном застао, уплашен тишином између звезда и

Притегнуће их нешто, па ће морати да ми је уступе. Платићу им колико је право. Па ћеш ти, сине, на коњу, на бесном пастуву, вранцу, да обилазиш косаче и надгледаш како раде. Купићу ти чизме и корбач од змијске коже.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Између њега и живота почињала је она танка а опасна пукотина. Ослоњен коњу о врат још је, у себи, осећао младост а тело га је већ издавало.

Ослоњен коњу о врат још је, у себи, осећао младост а тело га је већ издавало. Узјахао је, с напором, и на коњу пролазио кроз разлуђене мајске ливаде што су мирисале на земљу, на траве и на вечност.

А свитање је волео као што је волео да се јури, на коњу, низ стрмине, са ветром, као што је волео и она несносна летња поднева када је сунце зло а земља замире.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Она господари. Ја сам к'о Мазела, Привезан на коњу у дубокој ноћи, Што гледа за Степом где промиче степа, Без наде, без даха, без воље, без моћи, Сатрвен и сможден, у

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Ту видим, у свем њиховом господству и раскоши шпанске великаше, витезове на коњу и у челичном оклопу, китњасте пажеве и дивне госпође.

“ „Алал му вера! - Ви сте, драги господине, сада, што но кажу, на коњу. Врата професуре стоје вам широм остворена. Честитам вам као будућем професору кембриџког или оксфордског

Он ми показа нову једну слику. „Ово је Анаплотериум. Сличан коњу, има бољи изглед од предходних. Био је величине нашег магарца, копита му беху раздвојена као код наших преживара, а

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

После два дана клацкања на коњу по каменитим и вратоломним стазама стигох увече до резерве његовог пука, где ми рекоше да је он за ту ноћ добио

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу. За поповим коњем, важно и

— Стој ! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. »На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. — Предај се! Не гини! — викну жандарм с коња.

бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: — Ходи дер, синко, придржи. Стар сам, па не могу сам...

— Да потражим још горе у зобишту. — Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива. Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.

— Може на његову коњу... — Па добро, кад је већ оседлан. Нека изводе коње! После неколико минута крену се оружана потера, изиђе из

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Али опет слуга некако нађе згоду те му дуне из мешчића за врат, а он одмах падне по коњу и заспи. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница.

Брже-боље спреме се на пут, седну на коње, па бежи. Како они умакну из двора, а змај на коњу дође. Кад уђе у двор, али царице нема. Онда он стане говорити коњу: — Шта ћемо сад?

Како они умакну из двора, а змај на коњу дође. Кад уђе у двор, али царице нема. Онда он стане говорити коњу: — Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати? Коњ му одговори: — Једи и пиј стићи ћемо их, не старај се.

После мало, кад змај дође и види да царице нема, рекне своме коњу: — Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати? — Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи.

Кад једанпут; али змај већ да их стигне, онда коњ под змајем повиче коњу под царевим сином и царицом: — Забога, брате, причекај ме, хоћу да цркнем тебе вијајући. А овај му одговори.

Он јој обећа све, а на то ће лија: — Одсијеци своме коњу главу, па ми дај да му испијем крв, јер сам ти јако глађана, па ти ондар узјаши на ме, и ја ћу те зачас превести у

Све се крио да га нико не види. Срамота је отићи у шетњу на златноме коњу, а врнути се пјешице. Завукао се у собицу своју, па ћути и једнако кука.

Краљ је чуо коњски глас, па је одмах дошао да види шта му је. Кад виђе да нема ништа, рече коњу: — Што ти је, што се дереш, мучиш ме из ложнице. Још краљ није дошао до градскијех врата, а Грбо коња за дизгине.

Онда краљ скупи око коња своје великаше да га виде. Пошто се сви искупише, онда рече Грбо коњу: — Шта си, коњу? Он му одговори: — Коњ. Онда му Грбо рече: — Буди што те мајка родила!

Онда краљ скупи око коња своје великаше да га виде. Пошто се сви искупише, онда рече Грбо коњу: — Шта си, коњу? Он му одговори: — Коњ. Онда му Грбо рече: — Буди што те мајка родила!

час дође и он, и врло му мило буде кад види шуру, па му рече: — Частићемо се и веселити, само најпре да идеш на моме коњу да му донесеш траве, али онде да накосиш где коњ закопа ногом, а не где је теби воља.

Кад дође зет кући, и он се шури врло обрадује, па му рече: — Частићемо се и веселити, само иди најпре на моме коњу те му донеси траве, али где коњ ногом закопа, онде да накосиш, а не где је теби воља.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Другом приликом водио ме је кроз парк и показао ми Бизмарка који је у друштву са пријатељем и ађутантом јахао на коњу. Никола га је поздравио, а исто то сам учинио и ја. Бизмарк нам је отпоздравио на најљубазнији начин.

Ви сте први који је пред овим једноставним народом пројахао кроз варош на коњу са зечјим репом. Мислио је на тада одомаћен обичај поткресивања коњских репова.

коњанику новчаницу од десет форинти као награду за његову хитњу да ми уручи телеграм, што се видело и по запенушеном коњу.

Ћипико, Иво - Приповетке

Уто, као да га је сама напаст нанијела, угледа прама себи на коњу Осман—ефендију. Јаше и долази к њему. Осјети тај час да му се пред очима смрче; стресе му се живот, а саме руке

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Појаснићемо једним примером. Селим Циганин је у причи присутан само као онај ко је неимарове ствари догонио на коњу из Вишеграда и једини улазио у његову брвнару.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

могла придружити, само је она могла са свим тим саобразити ону већ познату нам слику главног јунака који на ратничкоме коњу из завичаја одлази кроз празнину, и у њега се кроз празнину враћа.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Јавор« 1890. КОЊАНИК-ДИВЉАК, СТРАХОТНИК... (По Хамерлингу) На црном коњу зајездô Кроз доба поноћно Коњаник-дивљак, страхотник... Ко ли је, Боже, то?

Краков, Станислав - КРИЛА

Среле су поглед официра на коњу, и једна са подшишаном црном косом баци му брз пољубац. Мали ађутант на коњу је срећан, и враћа пољубац целом шаком.

Среле су поглед официра на коњу, и једна са подшишаном црном косом баци му брз пољубац. Мали ађутант на коњу је срећан, и враћа пољубац целом шаком.

Као гренадири. А пуковник се опет нешто љути. Глас из помрчине: — Љути се. Разобадао се на коњу. Да сам му метнуо ранац на леђа не би се љутио. Добро вече, господо. Чујем да имате доброга коњака.

Комесар се дигао са баквице, чак се и кувари одвојили од казана. Сви се нечем радовали. Душко се смешио и клатио на коњу, који је газио воду. Тамо горе са шумовите косе припуцале су батерије.

Петровић, Растко - АФРИКА

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Но да продужим моје причање. Елем, пројурим на коњу поред алексиначких шанчева, куда су пуцале турске гранате, спустим се у глоговичку долину и придржавајући се коњу за

на коњу поред алексиначких шанчева, куда су пуцале турске гранате, спустим се у глоговичку долину и придржавајући се коњу за гриву испужам се у шуматовачки шанац. У шанцу је владала мртва тишина.

Најпосле Черњајев притрча мајору Велимировићу, (који је блед и скрушен седио на коњу), са стиснутом песницом, и повика од гнева промењеним гласом. »Војску ми дајте..е...е.....

покварена код штаблија, а ово гуране поквари је сасвим и успут си могао видети где се тек један по један накриви на коњу, праћакне с њега и запуши це на ледини.

Владан Ђорђевић, гурајући се да допре до ђенерала. Парип му је лепо играо, а г. доктор се закекечио на коњу — прави делија!

Заиђосмо у ситну, густу честу, таман сврх човека на коњу. Коњи се једва провлаче кроз шибљак, а грање нас сваки час шиба по лицу.

Значи, Турци беже. Ја ћу наредити да се та коса поседне. Затим ме Черњајев оправи на коњу да стигнем ову војску што је отишла са Караџићем, и да вратим од ње 4 батаљона натраг Пруговцу.

Изађемо на једну уску путању усред шуме и не пођосмо њоме дуго, кад сретосмо графа Кановњицина; јаше малаксао на коњу, а са обадве га стране придржава ПО један војник. — Шта је, графе? — Где сте ви? ја ево рањен.

Сирома' Хорватовић! Он мора да је још у већем очајању но и ја овде. У томе дојури на коњу један официр. Тако је био задуван да једва промуца: — Г. генерал... долазим из прве бојнице... Ако бога знате — помоћ!

Т........., узмите десетак коњаника па трчите, видите шта је с оном батеријом. Кад сам био већ на коњу, Черњајев додаде, извирујући једнако са догледом: — Не може бити да је та батерија остала без заштите!..

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Стрељачки строј. Командант пука у средини, међу војницима прве линије, на коњу, и руком показује у правцу непријатеља. На суседном брежуљку сви наши ђенерали посматрају битку.

— И онда одма’ идете? — Макар ишли... Јаши ти, игумане, и путуј. Радослав опкорачи ногом и седе на леђа коњу. Коста ухвати коња за поводник и поведе. Бора, а за њим и војници запеваше: Исаије, ликуј дјево...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

— крошто допустисте, безакона уста? Змија ако ује, ватром је сожежу, вол ако убоде, за рогове вежу; Узду мећу коњу, клипове децама, звере стежу, бију горко палицама — — — А мој безопасан јошт цео језик стоји, — драга рони сузе, он

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— викну' ја, и дрмну' га јопе' штуцом међу плећи. — Е, баш ти ја ништа не знам, Асан-беже! Боље ћеш се на коњу одморити. Јаши! — Ливше ће ми бити на трави. — Неће Асан-беже, неће. Мене ти питај! Боље ја то од тебе знам.

Јаши! Најбоље се, болан, чојек море на голу коњу одморити кад је зорли уморан. Јаши! Јаши! — Аман, шта ћиниш већерас са мном?! — јекну Асан-бег и једва узја гола коња.

или заменик баше — поглавара; онај који у име аге или бега управља сухарија (суварија) — коњаник, војник, жандар на коњу таламбас — старински мали бубањ тевтер (тефтер) — бележница, записник; рачунска књига тел — овде: вест, глас

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Лагана ноно, миље низ травку, гази сан зајутарјем. ЗОРА Неј, на белом коњу зори ми зора и девојка. Стани не мини, ороси ову жал. С голубицом би да загуче.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

детету које пати од глиста (ГЗМ, 12, 1900, 138; 151); на главу болеснику од запаљења мозга (СЕЗ, 13, 377); на леђа коњу коме су она израњављена (СЕЗ, 40, 383). Истуцаним б.

узме парче воштане свеће, мало соли, јечма или зоби, па оде каквој младој врби и три пута је обиђе говорећи: »Дадох коњу зоб, волу со, и венчах грозницу за врбицу«.

и 3, 75, 222). Господар прети коњу да ће му, ако донесе рђаву девојку, начинити јасле јадикове (а ако девојка буде добра, начиниће му јасле јаворове,

Зрна ј., потопљена у води, лек за крвину од пролива (СЕЗ, 19, 409); пара од ј. лек коњу од гунтураћа (СЕЗ, 17, 581).

У ракији даје се коњу који болује од »ваљавице« (СЕЗ, 14, 351). Гатање по телфи од кафе постало је после рата популарно.

Код Поповаца губа или шуга на коњу лечи се на тај начин што се испира водом у којој је скуван д. (СЕЗ, 65, 1952, 387), а у сну га »пушити или носити —

, 152). У Херцеговини »невеста, док је на коњу, пребацује јабуку са новцем преко куће«, а после вечере »нина се јабука« (окачена на дугачком концу о греду), »заљуља

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Јесте. Је ли чувен? Чувен је. Па шта онда? Зар га се не плаше и не сагињу главу кад пројезди на свом белом коњу, угоропађен, уштогљен, гиздав и бесан?

Гељуцао нисам, ни зверао разроким очима, но сам јездио на бојном коњу, усправан у седлу, као бор. Пратио сам сузним очима поворку коњаника која је силазила низ падину узаним стрмим

Њих двоје или себе? У мрачној ноћи и мрачној непознатој шуми, под пљуском кише, седим на премореном коњу који стоји мирно, отупео од исцрпености. Пуштам да ми вода силази низ кичму, сливајући се са голе главе.

Прво, ја сам у овоме трену црни коњаник на црном коњу у црној ноћи. Иза мене је остала прошлост, чист један пораз, преда мном крај непознат у који доспех бежећи главом без

! Дадара, ратник, витез — да црвени! Требало је тада да изађем из џбуња. Црни јахач Дадара на црном коњу. Зашто то нисам учинио? Зато што сам се надао да ће ипак све остати на пљускању и на смејању.

Сад се сећам: то је то, обамрлост, уснулост. Једва сам се држао на коњу. Бол под ребрима, слабост у бутинама, жигови у коленима, тупи жмарци у врату.

Да се присетим: једва сам се држао на коњу. Коњ је немирно поигравао у месту, сећам се тога по чвркању и шуштању шљунка који је прштао око његових копита.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Имућан и виђен чиновник државни. Он је просед човек, али свеж и чио, Са врлина својих на коњу би био Али шта: на коњу? - на доброме хату, Кад би се врлине цениле по врату. 8.

Имућан и виђен чиновник државни. Он је просед човек, али свеж и чио, Са врлина својих на коњу би био Али шта: на коњу? - на доброме хату, Кад би се врлине цениле по врату. 8.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

болешљивих који пате од реуматизма у ногама и служе се штакама, а видео сам и такве који се клате горе-доле на дрвеном коњу а верују, као деца да путују далеко, далеко.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Докле ћеш? Што не пазиш на себе?« Сада све то изгубих, Назо. И зато, ово је последње весеље. Сутра, на коњу или пешке, одох одавде, за увек. Јер без ње, њене куће, не могу, а к њој — не смем.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Један ђаволски шегрт, причало се, везао таљигашком коњу оквир од старих наочари, и претстављао: госпа Нола. — Чекајте, да ја још оно моје довршим.

Око поноћи, па и после поноћи, чује се знак пискавог звиждука стражару, ето гос-Тоше на салаш, својим колима, на коњу, или фијакером. Некада с револвером у џепу, некада и без џепног ножића.

ватрогасног друштва, тачно је ишао у ноћну инспекцију када дође на њега ред, и враћао се после поноћи сам, на коњу. Постепено је и сав онај тврђавски режим у кући попустио. Стражар је само у зимске мрачне ноћи ходао целу ноћ око куће.

Јахао је „козачки”, он, онако гломазан, и као вихор би понекад улетео на коњу у ходник своје куће, или у ходник окружне болнице коју је много помагао и чешће посећивао.

— А тебе ко запита за прсте, увек, и до смрти, говори: да си коњу давао шећера, а ниси знао да се коњу пружа шећер на длану а не у прстима...

— А тебе ко запита за прсте, увек, и до смрти, говори: да си коњу давао шећера, а ниси знао да се коњу пружа шећер на длану а не у прстима... И да запамтиш: људи се свађају као пси, али се мире као људи.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Ах, Бурјам, Бурјам! Каква је то слава, како мачеви севају, како штитови јече, брда се тресу, а он на коњу и пешке лети, како непријатељи пред њим као муве падају! Тко ће његово положеније описати?

) ТРОСКОТ — врста корова (полyгонум авіцуларе Л); пусти-баба-коњу-крв (Вук) ТРПЈЕНИЈЕ — стрпљење ТРУД — врста гљиве која се, просушена, употребљавала за потпаљивање ватре кресивом

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

ми је као дивља звер, која је канџама шчепала јагње па га коље и замишљао сам себе ко светога Ђорђа, на беломе коњу, који спасава девицу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Залутао сам, ноћ је... Застао сам... Тишина... Седео сам укочен на коњу, бојећи се, ако се покренем, да ће стотина људи полетети на мене. Свеједно који. Дрхтао сам и од свога рођенога даха.

Мислим се, шта ћу му ја, када при себи немам ни револвера, ни ножа. Па бар да сам на коњу!... Командир се окрете, и рече шапатом: — На прстима, један за другим, уз ограду.

Куће се притајиле. Онај пас залаја. Ах, да сам у могућности, побио бих све псе овога света. Нехотично зарих мамузе коњу у трбух и он поче да потрчава. Командир се наже према мени.

Али нико не предвиде овај случај — спавање на снегу. — Па спавање у блату, спавање у стојећем ставу, спавање на коњу... Исајло, баци те гране овде покрај ватре — наређује Лука.

марамама, башликама, а један скинуо своју вунену кошуљу, јер су му недостајале крпе да увије још само једну ногу своме коњу. Силазили су људи лагано, на извесним одстојањима, да не би налетели један на другога...

Вођа коначара је поручник Коста „Турчин“. Гледа мрко Коста у мутну реку... Па се врати своме коњу и појаха. Хтедосмо и ми. — Останите!... Ја ћу први. Тек кад будем стигао на ону обалу, онда пођите — и потера коња.

Као да се коњ саплете, али га Коста уздржа. Вода подиђе до седла, а он пребаци ноге коњу на врат... Одахнусмо када опазисмо да вода опада те коњ пође брже ка обали. Тада кретосмо и ми...

Тако, претурајући их, преведосмо наше коње. Ноге су им биле рањаве. Услед превртања пукло је седло на коњу поручника Протића. Протић се подбочио рукама и посматра тужно. — Не секирај се.

Требало је прво извршити пробу. Везали су коњу један крај конопца око врата, а они на супротној обали држали су други крај. 3атим је коњ приведен уз обалу.

Први коњ је повлачио остале. Неки су се превртали поребарке. Али челном коњу је била глава увек изнад воде и он је, уз припомоћ војника са обале, извлачио остале. Потом су везивали по десет.

Опет је почињала стара историја са новим почетком. Дуги маршеви, спавање на коњу, у блату, на киши и снегу, често неспавање по неколико дана. Глад, жеђ, зима, опасности борбе, грмљавина топова.

Вероватно туку батерију. Како ли ће се извући!... А још кад наиђу предњаци... Успорио сам коњу брзину, гледајући унезверено у правцу одакле су допирале експлозије. Зауставио сам нагло коња.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром, Чије су очи пуне суза са огромних визија Хоризоната. Гле, јахач на коњу ком, Милице, сад тепаш именом Марата, У одећи мокрој свој извеженој шљокицама свода, Загазиће реку што се зове

Станковић, Борисав - КОШТАНА

МИТКА (Марку): Је ли тој Хаџи Тома, бре?! МАРКО Није он, газда Митко, него је млади газда. МИТКА (забацује узду коњу о врат): С’г ће батка да се врне. Неће много да ми те остави. Тики, само да надзрнем. (За себе.

) Ја! Зар те је жал, бре, за мене? Ех, Дорчо! Хоћеш шићерч’к. Има батка за тебе. (Вади из појаса шећер и пружа коњу.) На, Дорчо! На, синко! КОШТАНА (пева на чардаку): Мирјано, ој Мирјано, Имаш чарне очи, Мирјано!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

непријатељу он подсећа на Михаила Глувца, који је „чекајући на мегдану да га противник нападне“, „обично седео на коњу и пушио“, и „тек кад му противник приђе близу, лагано би истресао лулу, оставио је мирно у чибучницу, и тада би се

пушио“, и „тек кад му противник приђе близу, лагано би истресао лулу, оставио је мирно у чибучницу, и тада би се машио коњу за дизгине и за оружје“.

И у песми видимо га прво на коњу, а затим као пешака. И у песми он не може да уђе у град, али не зато што су врата затворили грађани Перитеорија, него

А онда су се договорили да побегну, и тако су и учинили. Но она је то опазила и почела да их гони на коњу ластавици.

Погинуо је и његов син Павлић. Вратио се из боја — захваљујући добром коњу и ноћи — само кнез Перазовић, Доротејин вереник.

војска оклопила са свих страна — не налази пријатеља ни у тазбини ни у љуби коју спасава из турског ропства, него у коњу, у псу и у једном припаднику турске војске, свом некадашњем робу, који је међу својима исто толико усамљен и несрећан,

су били путем путујући, — злу науку Милош научио код оваца у Шари планини: поспавати свагда око подне — он задрема на коњу кулашу.

“ Па окрену коња за сватови. Кад дођоше бијелу Леђану, разапеше по полу шаторе. Зоб изиђе коњма царевијем, нема ништа коњу Милошеву.

чудно чудо — чула јесам, ал' нисам виђела — да ти имаш коња Јабучила, Јабучила, коња крилатога; ја не виђех твоме коњу крила, те не могу млада вјеровати, већ се бојим хоћеш погинути“.

Марко још нејачак био, ја сам Марка врло миловао, у свилена њедра увијао, кано красну од злата јабуку; куд сам гође на коњу ходио, све сам Марка са собом водио.

коња привезао, а пред њиме стоји тулум вина; не пије га чим се пије вино, већ леђеном од дванаест ока, пола пије, пола коњу даје; коњ му није каквино су коњи, веће шарен како и говече; јунак није какви су јунаци: на плећима ћурак од

Мило било, разговори с' бане. Оде бане на коњу ђогину, те пријеђе поља и планине. Ја кад дође у поље Косово, кад сагледа по Косову силу, ал' се бане мало

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ДУХОВНИЦИ Ово је свештеником речено, а није камену... Доиста, бакали и винокрчмари, А не духовници! На врану коњу садиоци С двомерилом ценећи Закон за динар и по два — Што рад следи за њима смртна коса!

Али, за тај му посао покара га Бог, те њега Давидов фертмашал с мало људи разби, пак бежећи му кроз шуму на коњу, замоташе му се власи о дебелој, високој грани! Прође коњ испод њега, а он оста висећи за косе о дрвету.

Смотре га и он, погледну на њега и прође. Оста човек лежећи. Пак по много тога доби, подоцније већ, јашући на коњу, иђаше неки иноверац, Самарјанин.

Указа му се на коњу, скиде шњега окове и чак до Солуна онако по катански допрати га. И онде невидим би од њега, и ту прознаде јепископ да

од глади и пак им на то свети Димитрије би за велику помоћ, те сам видимо се свуда указивао, по свих околних страна на коњу, које пешице оптицао и ходио по морских ада, по пристаништи где у заветрини пристају кораби трговачки, по путови, на

Указом својим научавао нас томе да би се господа са сма не ширила ни поносно ходили. Доста им је и на једном коњу и с једним за собом слугом јахати, ил' му каткад на каруца, ил' два коња покорно возити се...