Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А ако би и почео да прича, већ након првих речи имао је жељу да каже: видео сам Златну крабу... С лажима је било још горе. Он, који никада није лагао, сада је горео од жеље да било шта слаже.
Сав у леденом зноју се пробуди. »Дошла вештица да се свети!« —промаче му кроз главу, али отишавши у школу, заборави и крабу и свој сан.
уплаши да целог дана не изусти ни реч, а сутрадан, још пре зоре, отрча на обалу, на исто оно место где је видео Златну крабу. — Крабо, Златна крабо! — дечак заплака, узе једну мркозелену крабицу на длан и помилова је.
више растао онако брзо, нити је био јачи од осталих, ипак дорасте до младића, стално очекујући да поново види Златну крабу. Али године су пролазиле и он поверова да је све био само сан. »Сан био, сан прошао!