Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ рече јој смешно, „Како се, онако, имаш?“ И онда подмигну грешно. Кметица затури главу и засмеја се таде, Па гурну кравара тако да овај на земљу паде И чисто рикну од среће... И тако, извол'те чути, Отпоче лукави Амор да душе њихове мути.
Метнувши крај уста шаку Он кмета хлађаше крилом и реч му прозбори таку: „Достојна презрења сваког, кметица кравара љуби, Отвори четворе очи, о кмете, и ово туби.
То беше свињарче - Амор. Идући бодро и лако, Одевен у селско рухо кравара погледа тако Да овај претрну само. Њему се учини таде Да ово лукаво дете све тајне његове знаде, И разрогачи очи.
Она се стидела јако, Зашто да презре мужа и брзо посрне тако? И ради кравара јадног?!... Кметица очајно скочи, И просто пољаном јурну, покривши рукама очи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
башта сво зеље, од простачког лука па до господског карфиола и шпаргла, воћњак, најлепше воће, кокошарник сву перад, кравара све млечне производе, а подрум фина даљска вина.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
И пилићи и петлићи – Лаки тићи крилатићи Потркују и певају, чекају те, изгледају. Већем пуца бич кравара А дудуче рог свињара. Хај, урани, па устани, Све већ чека – на тебека.