Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Песме о керуши и крави заправо су дечје песме; у Русији оне се већ објављују у дечјим књигама. Оваквих би се примера још могло наћи.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Стриче, да однесем крави напој, а? — Однеси, имењаче, однеси. — Откуд је он сад њему стриц? — љубоморно шишти запостављени Ниџо.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Тад ми се она од онуд јави, к'о да се Бог ми појави сам: у души бола лед ми се крави, кроз њу сад видим, од ње све знам, за што се мудрачки мозгови муте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте. Дође ми у сну.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
свадбу крчмар креће код знанца, оседла краву уместо вранца, па на пут крену у пуној слави, кроз маглу јаше на брзој крави. Чудан му коњиц не иде касом, ал зато муче дубоким басом.
— Томе су крчмар и крава криви! — Пребише зато, од гнева злог, крчмару леђа, а крави рог. Тражећи гнездо, весела чавка на главу слети чупавог Славка.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Прави, најбољи друг, па то вам је... Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли: осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана ; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему,
Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...
Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу... Тек за нас згода! — Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета? — Онда...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ми се крсна свијећа не угасила! Тако ми се кућа не ископала! Тако ми се не закаменило дијете у жени, теле у крави, јагње у овци, свако сјеме у башти и дух у костима! Тако ми се огњиште мојом крвљу не угасило!
Мени старац рече: — Ево има три године дана Како нисам окусио млека. Ја одох крави, Да ми храна млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
Ја одох пласту, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
Ја одох мачки, Да ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
брав сала дâ, Да ја сала мачки дам, Да ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
брав сала да, Да ја сала мачки дам, Да ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
мени сала даде, Ја сало мачки дадох, Мачка мени маче даде, Ја маче пласту дадох, Пласт мени сена даде, Ја сена крави дадох, Крава мени млека даде, Ја млека старцу дадох, Старац мени штап даде, Те истерах врапца Пипца из бобца. 8.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ч. од године 1842 с потписом на крају И. С. (Јован Суботић), и ова се од моје највише по том разликује што у њој о крави нема ни спомена. Г.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Окружен шумовима који су се истезали и ковитлали, Вишњић је био захвалан за тај дар. Осећао је како се у њему крави нека давна топлота и када је, после вечере, запевао, глас му је био без пукотина: сам недодирљив, тај глас је
Тих дана је кише било мало а сунца много, Вук је слушао и бележио а гуслар је оцећао како се у њему, опет, крави топлота коју је заборавио.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И осећам к'о да сам с храстом једно: Кроз жиле к'о да сишем подмлађење, И као да ми крави срце ледно Живота младог, сочног, једрог врење; Да пуштам жиле све дубље, све шире, Кроз многе слоје простора и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
нешто му ипак смета, стеже га... За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога око њега... Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу...
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: А крава да цркне од глади; зар јој не треба дати сена? ФЕМА: Крави сена, ух! ух! (метне мараму на нос) ала смрдиш! Анчице, Анчице, дај мало ватре да се окади соба.
Анчице, Анчице, дај мало ватре да се окади соба. Иди украј, не могу да трпим смрад од тебе. ЈОВАН: Само што сам дао крави сена, а како је било кад сам спавао у штали и с вама заједно јео? Па знате л’, мајсторице, онај наш бели мачак...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
пушка чија се цев пуни одостраг оџа (хоџа) ― муслимански свештеник оштурити ― „донети плод пре времена (обично о крави и овци)“ палиграп — параграф пасјалук — пакост, злоба паче — чак, штавише паша — титула високих достојанственика и
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
БУСЕН Раѕен (цаеѕпеѕ). Бусен. Употребљује се при врачањима, нпр. када се крави хоће да »преокрене« млеко. У том случају узме се цедило кроз које се цеди млеко, метне на траву, окружи ножем, и тај б.
, такво виме; како се у тору б. преокренуо, тако се у крави млеко преокренуло (Караџић, 1, 1899, 207). На Ђурђевдан домаћин или други ко од мушких ископа испод најродније шљиве б.
За слична врачања упор. Вук, Живот и об., 29; Рјечн., ѕ. в. Ђурђевдан и грабило. Такође се крави, којој је тргло млеко, даје у мекињама г., да би »дограбио« млеко натраг (ЖСС, 125; Беговић, 229; упор.
Њоме се баје преко крављих крста, »да би крава имала млека« (СЕ3, 32, 1925, 425). Ако крави тргне млеко, даје јој се у мекињама зова, која се апострофира да дозове млеко (ЖСС, 125). Цев од з.
Млечика, млеч, млечка, млечевац, мличер, царевац. М. је у стању, по сили аналогне магије, да крави да, и одржи млеко.
Тиква. Т. се употребљује за магично спутавање женских демона. Кад вештица »дигне млеко« крави, треба укуцати чавао у т.
Ћипико, Иво - Пауци
“ И неисказано тешко му је... Диже се и пође да положи крави, нека бар она не гладује — крави хранитељици дјеце, и, полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна
“ И неисказано тешко му је... Диже се и пође да положи крави, нека бар она не гладује — крави хранитељици дјеце, и, полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ловел је видео како, онде где се снег крави, плава вода отиче, а познати талијански астроном Скиапарели уочи Марсове канале, смишљено удешену мрежу правих линија,