Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Чуо сам, снао, да имате промрзнута кромпира, па бих рад био да купим... Добар ће бити за краву!... Ал’ кад није Ђоша код куће... онда... — Има нешто мало... биће, тако, за шесет-седамдесет ока...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
83 Крава јаловица и волови орачи Краву јаловицу хранио сељанин, кад одебља да је закоље. Ова гледајући два вочића свако вече кад утруђени с орања долазаху,
Дође време да закољу краву; вежу је за ноге и рогове, превале је на земљу, пак почну оштрити велики нож. Тада волови запитају је: „Сад кажи ко се
Али они тада записују, немилостиво и бестидно ишту саландаре, проскомидије, поменике, вола, краву, а од сиромаха овцу, јаре или, ако ништа, — чарапе; он мора што откинути, да му није залуду пут.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ко је Србин а нема дуге пушке, два пиштоља и велики нож, нека прода једину краву и пусат себи купи. Тако је од честитога везира заповест.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Иди је, синко, зови; она и не зна да имамо посјету. Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве. Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу: да удариш по једном, прснуо би онај други!
Африка
доказано је да црнац памти не по количини, већ појединачно; место да памти да има четири краве, он памти да има краву белу, краву тамну, краву малу, краву врло рогату, и сву осталу стоку на исти начин.
је да црнац памти не по количини, већ појединачно; место да памти да има четири краве, он памти да има краву белу, краву тамну, краву малу, краву врло рогату, и сву осталу стоку на исти начин.
памти не по количини, већ појединачно; место да памти да има четири краве, он памти да има краву белу, краву тамну, краву малу, краву врло рогату, и сву осталу стоку на исти начин.
по количини, већ појединачно; место да памти да има четири краве, он памти да има краву белу, краву тамну, краву малу, краву врло рогату, и сву осталу стоку на исти начин.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Али су ћутали. Неки удес зао, неке мађије, претварале су њихове жене, каткад, врло брзо, из пупољка у ружу, а затим у краву.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Знајући добро да не могу собом понети ствари од стакла, или злата, нити повести краву или теле, они су ипак видели безброј сјајних ствари што су трепериле у ноћи, красне и ванредне.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
да су телесни покрети намењени искључиво забави играча“ (у ову категорију улазе игре: „прстена“, „квочке“, „продавати краву“ итд.). У играма духа „место телесних покрета долази радња духа људскога“ (то су: „полеће-полеће“, „украдене јабуке“).
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ни када зажмурим, тетрапак ми не личи на краву. Фарови аутомобила из моје улице не умеју ни изблиза да ме погледају онако као кравље очи.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАЂ: Тако се говори. СМРДИЋ: Но, треба да и лепо дочекамо. ЖУТИЛОВ: Ја ћу им поклонити једну краву. ШЕРБУЛИЋ: Ја три акова вина. СМРДИЋ: Ја два. НАЂ: То је лепо. ШЕРБУЛИЋ: А шта ви дајете, господине Лепршићу?
ШЕРБУЛИЋ: Вама се увек допада што Маџари кажу. ГАВРИЛОВИЋ: Но нисам им обећао ни краву ни вина. ШЕРБУЛИЋ: То је ништа. СМРДИЋ: Да није за протоколе, видили би шта би добили.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Дакле, ко зна шта је то? — Ја, господине — устаде други. — То је крава. — Да, крава, рече Максим, и поче описивати краву онако како то нови педагози описују, и како ми јадници, који смо имали старе учитеље, не бесмо никада те среће да тако
Све је то Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку названу, да и она послужи науци, као жив пример у очигледној настави.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Сакривај краву, јесам ли ти још синоћ казао. Кад виде да нема оваца, ето њих и на краву. — Ма ко ће ти на краву? — с досадом се
— Сакривај краву, јесам ли ти још синоћ казао. Кад виде да нема оваца, ето њих и на краву. — Ма ко ће ти на краву? — с досадом се отреса голема, прекрупна момчина, један од оних које су, чини се, правили у
— Сакривај краву, јесам ли ти још синоћ казао. Кад виде да нема оваца, ето њих и на краву. — Ма ко ће ти на краву? — с досадом се отреса голема, прекрупна момчина, један од оних које су, чини се, правили у купусној каци па их
— Ево их, стриче, долазе. Сељак се само лупи по врату. — Рекох ли ја, Василије, гони краву. Долазе, па да. Не бој се, то нас добро неће мимоићи.
заропет краву клати! О људи, људи, шта ће се и како ће се? Да се бар колико-толико заштити од сељакова печална погледа, интендант
— Војске — пустињачки јекну сељак. — Остала само жујова? — приупита интендант загледајући краву на ледини, а све му жао што то није бар нека зекуља, марвинче заштитне боје, могао би се начинити да је није видио.
ћутке гази у дугој партизанској колони и на одмаралиштима мирно слуша заједљиве примједбе изгладњелих људи: — Читаву краву за овога ту! Е, јесмо добро пазарили, нема шта. — Остави грешника, видиш да је и он поштено надрљао у тој трампи.
То ти је исто као да тамо у свом селу заборавиш увече напојити краву. Само крава би бар у неко доба рикала да те подсјети на твој пропуст.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А бака ће њему: — Сад ти друго не преостаје него да сеш краву. — Јест, кад би ми се крава дала сати! — рече он. — Не требаш се за то бојати, — рече бака — само пробај пак ћеш
Он сад проба, а крава, брате мој, стоји као укопана. Тако ти је он сао краву сваки дан, а кад је догонио увече кући, је весео.
Кад око ручано доба, ал' има шта и видјети: мали подавро под краву па сê, а крава стоји као укопана. Опа сад оде кући, па чим се састане с човјеком рече му: — Чујеш, човјече, ја хоћу
— Не будали, луда женска главо, — вели јој човјек. — Како бих ја клао онаку краву, а при том и једину музару, па да онда сувотујемо као и друга сиротиња, без икаква смока?
— Нема ту ништа, — вели она — ти краву мораш заклати, јер онај твој заврзан сê краву, па не могу ништа умусти, а хранити краву само за онога главоњу, то би
— Нема ту ништа, — вели она — ти краву мораш заклати, јер онај твој заврзан сê краву, па не могу ништа умусти, а хранити краву само за онога главоњу, то би ми се звало лијепо господарство.
Нема ту ништа, — вели она — ти краву мораш заклати, јер онај твој заврзан сê краву, па не могу ништа умусти, а хранити краву само за онога главоњу, то би ми се звало лијепо господарство.
Мали, кад је видио оца да пази хоће ли посати краву, није хтео тај дан сати. Човјек дође кући, па рече жени да ту нема ни трага од каквога сања, јер он је добро пазио, па
— Те ти она сад опет оде у поље гдје је дечко пасао говеда. Кад она тамо, али дечко, баш као упркос, опет под краву, па почне сати да она види.
Човјек сад није имао куд камо, јер с врагом зло, а без њега девет пута горе, те јој рече да ће заклати краву, па нека буде једанпут мир.
Кад је дечко сазнао да ће краву заклати, врло се ражалости, те није могао ништа јести ни пити, па кад је дошао у поље, сједе опет на онај пањ, па
Он јој сад каже све. А бака ће њему: — Не бој се, синко, ништа, него кад буду канили краву клати, ишти ти да је сам кољеш, па онда изведи краву у воћар, привежи је за воћку, али само овлаш, тако да се може
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
љубавнице, у дворишту лепотице, а пред вече млеконосне — чиме, дакле, испуњавају сва три потребна услова за идеалну краву. Падала је лова у доларима до крова, а бик је радио ...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Маскиран зека у псећи фрак! Сад видим и ја: свету је смак!“ На свадбу крчмар креће код знанца, оседла краву уместо вранца, па на пут крену у пуној слави, кроз маглу јаше на брзој крави.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Мушица му обећа то и оде од њега. ПРИЧА О ЂАВОЛУ Истерао у пролеће сељак краву на пашу. Беху ту, одмах иза села, простране ливаде и пашњаци с лепом зеленом травом, а иза њих, даље, велики рит.
Ђаво је седео, па је, од дуга времена, на доколици, узео једну трску и правио карабу. Кад је сељак дотерао краву близу, под сами рит, ђаво погледа и прекиде посао.
Кад је сељак дотерао краву близу, под сами рит, ђаво погледа и прекиде посао. Сељак је молио Бога да му причува краву док се он не врати, па оде неким послом натраг у село. „Ето!
„Ето!“ — мислио је ђаво — „овај моли Бога да Му сачува краву, и сад, ако крава остане на миру, он ће за то да захвали Богу, а да јој се нешто деси какво зло, онда ћу ја бити крив.
да му се крава заглибила, рече: — Но, ту мора да је сам ђаво умешао своје прсте — и оде у село да нађе људе да извуку краву. — Е, ето — рече ђаво — јесам ли ја казао?... Опет ја крив!... А ко је терао да игра?... 3ар је то за њу?...
Него, дед, да ја њу извучем напоље, па ће људи једаред и мени казати хвала... И ђаво се одупре, па изгура краву на обалу. А кад сељак с људима дође па виде краву на суву, рече: — А, гле! извукла се — хвала Богу!...
И ђаво се одупре, па изгура краву на обалу. А кад сељак с људима дође па виде краву на суву, рече: — А, гле! извукла се — хвала Богу!...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Путујеш на Мајорку, на Блед, Планицу. И до земље поклањаш се Најјачем: Нек ти буде! Али кад на кланицу Поведеш краву, дође ми да заплачем! Слушам рику кроз шуме и кроз долове: То трговци полазе у походе...
КРАВЉА ЉУБАВ — Шта је љубав? — питао сам краву На ливади, док је пасла траву, Ока влажна, памети пипаве, Ненавиклу да даје изјаве.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР ЈАНКО У њих нема никаква вјенчања, но погодбу некакву учине кâ да краву наполи предају. Они жене у чељад не броје, но их држе кâ продано робље.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Онда кадија рече: „Добро је кашто и паметну жену послушати“. Зао спахија оћера једну краву, а добар двије. — Јер се од зла човјек чува, а добар лакше превари и излаже.
А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих краву за динар; Ој ти краво, музо моја! А ти коњу, трко моја! А ти вепре, рано моја! А ти овцо, стриго моја!
А да бих још пожив’јела, Ја бих краву подранила: О ти, краво, музо моја! А ти, козо, бриго моја, А ти, овцо, стриго моја, А ти, вуче, бау, бау, А ти,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ИВ. ЕРО И КАДИЈА. Чувао Еро кадијна говеда, па имао и своју једну краву, те ишла с кадијиним говедима. Један пут се догоди, те се пободе кадијна крава с Ерином, па Ерина крава убоде кадијну
Онда Еро брже боље отрчи кадији: „Честити ефендија! твоја крава убола моју краву.“ — „Па ко је крив, море! је ли је ко наћерао?“ — „Није нико, него се поболе саме.“ — „Е! вала, море! марви нема суда.
“ — „Е! вала, море! марви нема суда.“ — Онда Еро: „Ама чујеш ли ти, ефендија! што ја кажем: моја крава убола, твоју краву.“ — „А а! море!
чувајте се ви те јаме, јер да које од вас упадне вретено у њу, оне би се мати одмах претворила у краву.” Ово рекавши старац отиде, а ђевојке онда чудећи се његовијем ријечима прикуче се јами још ближе и стану се у њу
Кад она у вече дође кући, а то јој се мати претворила у краву и стоји пред кућом. По том она стане ову краву гонити на пашу с осталијем говедима.
Кад она у вече дође кући, а то јој се мати претворила у краву и стоји пред кућом. По том она стане ову краву гонити на пашу с осталијем говедима.
” Кад краву закољу и месо јој стану јести, ђевојка није шћела окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све
Еле он тебе прејаха двапут преко ћуприје.“ 31. ЕРО И КАДИЈА. Чувао Еро кадијна говеда, па имао и своју једну краву, те ишла с кадијним говедима.
Онда Еро брже боље отрчи кадији: „Честити ефендија! твоја крава убола моју краву.“ — „Па ко је крив, море! јели је ко наћерао?“ — „Није нико, него се поболе саме.“ — Е вала, море! марви нема суда.
“ — Е вала, море! марви нема суда. — Онда Еро: „Ама чујеш ли ти, ефендија! што ја кажем: моја крава убола твоју краву.“ — „А а! море!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Зашто, дакле, ова створења свет божји да не виде? Човек паметан ни овцу ни краву јалову за толико неће држати, некамоли жену своју. Но, сохрани, боже, ропства или немошти! Ово има свој узрок.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Он је држао краву за реп, док је Вишња, стрина му, седећи музла. Гледао је кроз сутон како се два бела млаза заривају у ведрицу, даве у
Пао је, па се опет брзо подигао. Јесте из њега истекла крв, још онда, помисли сад. Хтео је да се придржи за краву, а она се измакла као да га се гади што је он, дечак, још дете, са стрином.
Дозивао га је цео панађур у Паланци, где је био са оцем; тада су купили ову краву с највећим вименом, ту што сада фркће поред њега, лута је и гади га се.
Откако сам се родила и откад знам за себе, све ћу испричати, Господе, молим ти се... Тукла је краву палицом по брњици што је обрстила и поломила младу, тек засађену шљиву. Много је тукла. Из брњице јој текла крв...
Женско... па зет да ми пролумпује и растури имање... Мрзим женско. Све што је женско... Мрзим и краву и овцу и кобилу. Не! Женско за ноге па о дирек! Нека буде с Толом и свршено. Само једанпут. Неколико пута највише.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Ми је издржавамо и хранимо!“ „Па ко не би хранио своју краву музару?“ Мардохаја спопаде опет бес. „Ви, поштени хришћани! Ви бисте ту краву заклали и њено месо појели“. „Мислите?
“ „Па ко не би хранио своју краву музару?“ Мардохаја спопаде опет бес. „Ви, поштени хришћани! Ви бисте ту краву заклали и њено месо појели“. „Мислите?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
им рече: — Ђевојке, чувајте се ви те јаме, јер да које од вас упадне вретено у њу, оне би се мати одмах претворила у краву.
Кад она увече дође кући, а то јој се мати претворила у краву и стоји пред кућом. Потом она стане ову краву гонити на пашу с осталијем говедима.
Кад она увече дође кући, а то јој се мати претворила у краву и стоји пред кућом. Потом она стане ову краву гонити на пашу с осталијем говедима.
Кад краву закољу и месо јој стану јести, ђевојка није шћела окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све
А бака ће њему: — Сад ти друге не преостаје него да сеш краву. — Јест, кад би ми се крава дала сати! — рече он. — Не требаш се за то бојати, — рече бака — само пробај пак ћеш
Он сад проба, а крава, брате мој, стоји као укопана. Тако ти је он сао краву сваки дан, а кад је догонио увече кући, био је весео.
Кад око ручано доба, ал̓ има шта и видјети: мали подавро под краву па сê, а крава стоји као укопана. Она сад оде кући, па чим се састане с човјеком, рече му: — Чујеш, човјече, ја хоћу
— Не будали, луда женска главо, — вели јој човјек. — Како бих ја клао онаку краву, а при том и једину музару, па да онда сувотујемо као и друга сиротиња, без икаква смока?
— Нема ту ништа, — вели она — ти краву мораш заклати, јер онај твој зазрзан сê краву, па не могу ништа умусти, а хранити краву само за онога главоњу, то би
— Нема ту ништа, — вели она — ти краву мораш заклати, јер онај твој зазрзан сê краву, па не могу ништа умусти, а хранити краву само за онога главоњу, то би ми се звало лијепо господарство.
Нема ту ништа, — вели она — ти краву мораш заклати, јер онај твој зазрзан сê краву, па не могу ништа умусти, а хранити краву само за онога главоњу, то би ми се звало лијепо господарство.
Мали, кад је видно оца да пази хоће ли посати краву, није хтео тај дан сати. Човјек дође кући, па рече жени да ту нема ни трага од каковога сања, јер он је добро пазио,
Ћипико, Иво - Приповетке
Из једне од тих кућа, заклоњених између голих дрвета, избише два дечака: гоне пред собом краву. Један од њих дува у свиралу. Пред њима пас потркује, а кад спази странца, стаде и залаја. Дечаци приђоше к води.
? Где ми је кућа? Растуристе нас! —говори и наузначице изврну се на земљу, лицем према небу. Дечаци поје краву и радознало гледају у стране људе.
Дечаци поје краву и радознало гледају у стране људе. Миливој је пратио краву погледом: загазила је у воду и весело пије; упали бокови наочиглед пуне се.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ево, новаца је оставио доста; али шта то помаже кад је оставио после себе краву. Богзна шта би од мене било, да нисам од натуре на господство створена.
ЕВИЦА: Коми фо! ФЕМА: Ако сваки дан двадесет реди не чујем од тебе ову реч, ниси моја кћи. Нећу ја непотковану краву да имам, него девојку од моде. ПОЗОРИЈЕ 5. АНЧА, ПРЕЂАШЊЕ АНЧА: Мајсторице! ФЕМА: Каква је ово свињаруша!
РУЖИЧИЋ (разрогачи се): О, Аполо, гди је твоја сила, да претвориш опорочителницу у краву! САРА: Гледајте ви, мон фрер, да се усрећите; слушајте мој совет, мон фрер, она је красна жена, ваша прилика.
Петровић, Растко - АФРИКА
доказано је да црнац памти не по количини, већ појединачно; место да памти да има четири краве, он памти да има краву белу, краву тамну, краву малу, краву врло рогату, и сву осталу стоку на исти начин.
је да црнац памти не по количини, већ појединачно; место да памти да има четири краве, он памти да има краву белу, краву тамну, краву малу, краву врло рогату, и сву осталу стоку на исти начин.
памти не по количини, већ појединачно; место да памти да има четири краве, он памти да има краву белу, краву тамну, краву малу, краву врло рогату, и сву осталу стоку на исти начин.
по количини, већ појединачно; место да памти да има четири краве, он памти да има краву белу, краву тамну, краву малу, краву врло рогату, и сву осталу стоку на исти начин.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Имам кравицу, узећу је преда се, па у чаршију. Сјутрадан иза тога свеза краву и пође с дјететом Сви смо га заустављали да не иде, јер се спремала велика мећава, а ваљало му је преко планине
“ — Онда сам имô једну краву, дабру, дебелу краву. Од уста сам своји' откидô, па сам њој давô. Кажем вам, добра, дебела крава, али зијанћараста да
“ — Онда сам имô једну краву, дабру, дебелу краву. Од уста сам своји' откидô, па сам њој давô. Кажем вам, добра, дебела крава, али зијанћараста да Бог заклони!
Како би било да ми ту несретну краву преселимимо царевини, па нек се она тамо ш њом мучи и девера?“ „'Вала, велим ја, царевини која се толико за ме брине!
Ћипико, Иво - Пауци
Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду. Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву. — Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом. — Гони ти .... али, вељу ти, није моја.
Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву. — Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом. — Гони ти .... али, вељу ти, није моја. Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по.
и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа! Рубач нареди рондару да поведе краву. —Илијина је, вељу ти. —Не мари... Уто бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана.
—Моја је крава, — вели Илија, — зна све село... Имаш ли карту од суда?... Па, разгледавши краву, вели: —Нема на њој никакве биљеге... —Нема, али има свједока...
— Има он својих оваца, — опази Илија, — право је да њих одагнаш... —Овце су на паши, — јави се Петар. — Гони ти краву! —Не могу ја чекати док овце с паше дођу, — закључи рубач и погна краву.
— Гони ти краву! —Не могу ја чекати док овце с паше дођу, — закључи рубач и погна краву. Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући.
И други тако веле кад треба враћати. — Јеси ли забиљежио двадесет и пет талијера, што је отац ухватио за продату краву и донио ти их на рачун? —Све је убиљежено, — вели мирно газда. —Па како да може бити толико колико ти велиш?
Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село. Жена с врата гледа за њим: жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи. Раде се устави код ковача.
Привеза краву до кућних врата, па уђе. У кући нађе неколико људи што дођоше послом да им ковач алат кљене. Помажу ковачу при радњи,
— Догнао сам је да је продам! — одговори Раде. Ковач престаде тући и повири на врата да краву види. —Је ли збиља на продају? — упита. —Дашто да ј ест! — рече један од сељака. — Куд ће с њоме?
— Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцјење купити, и набаци талијер преко њега. — Али треба бројити одмах паре, насмија се ковач.