Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
народ. Мишљење о феудалном пореклу наше јуначке епике најпотпунике је развио Кравцов у студији Сербский эпос, која је изишла 1933.
), Кравцов каже: „Све те одлике епа као жанра одређују његово место у историјској поетици. Он живи у одређеним историјским и соци
Разуме се, Кравцов не тражи да му се верује на реч. Он се одмах лаћа како сам каже „тако званог метода историјско–културне реконструкције
На једном месту Кравцов се пита „зашто су били нужни историја и псеудоисторија у епу“ и сам одговара: „Само зато да се створи око хероја
На другом месту, објашњавајући паганске елементе у феудалном епу, Кравцов каже: „Феудалном епу, у складу с његовим хиперболичним стилом, била су потребна снажна средства за поетизацију, тј.
је навео стихове из бугарштице који садрже Милошеву изјаву о томе да ће бити Лазару слуга и у гробу као и за живота, Кравцов изводи овакав закључак: „То је најјасније место такозваног „Вассалепен““.
Такав идеал, као што лепо примећује сам Кравцов, није био стран ни радним масама (баш зато што су и саме имале такав идеал — каже Кравцов оне су могле прихватити
као што лепо примећује сам Кравцов, није био стран ни радним масама (баш зато што су и саме имале такав идеал — каже Кравцов оне су могле прихватити феудалну епику).
Такав постанак не потврђују ни породични и друштвени односи на које се Кравцов позива. Да ли су ти односи типични за више слојеве друштва?
„Сукоб српског и турског феудализма“ — каже Кравцов — „турска колонизација Балканског полуострва, вековна борба Србије и Турске стварали су услове за култивисање јуначког
А Кравцов је један од најважнијих закључака донео, између осталог, и на основу погрешног превода. Наиме, стихови из песме Смрт Јо
Из ове погрешке Кравцов закључује да владар на самрти препоручује свога наследника као бољег од себе, агитујући на тај начин за учвршћење