Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ Породиља, са истим циљем, често пије неначету воду из мужевљеве обуће или из његових чакшира.¹⁶ У Крагујевачкој Јасеници, да би се олакшао порођај, „спушта се вода низ мотовило и даје породиљи да пије“.
У Крагујевачкој Јасеници сматра се да је најбоље дојити дете до три године.²² Изузетно, дојење може да траје четири, пет, шест, на и с
Кад једном поведе коло, од тада се дечак у Крагујевачкој Јасеници рачуна у младића.⁸ 2. ОД МЛАДИЋА ДО ЧОВЕКА Младић полно сазрео још увек није ушао у ред зрелих одраслих
, „Народно васпитање“, Нови васпитач, 7, Нови Сад 1890, с. 29. ⁷⁰ Павловић, Ј., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, СЕЗ, 22, Београд 1921, с. 130. ⁷¹ Миодраговић, Ј., исто, с. 37; Грбић, С. М., исто, с. 102.
252; уп. Павловић, Ј. М., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, СЕЗ, књ. XXИИ, СКА, Београд 1921, с. 197. ⁷ Миодраговић, Ј.
378. ²² Караџић, В. С., О Црној Гори, Просвета—Нолит, Београд 1987, с. 344; Павловић, Ј., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, СЕЗ, XXИИ, СКА, Београд 1921, с. 102. ²³ Петровић, А.
62. ⁸ Тројановић, С., „Главна обележја српског народа“, ГЕМ, 1, 1926, с. 62; Павловић, Ј., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници, СЕЗ, XXИИ, 1921, с. 20. ⁹ Радуновић, М., „Веровања и празноверице у Метохији“, Расковник, 49, јесен 1987.
123; Богишић, В., исто, с. 38—39; Рихтман-Аугуштин, Дуња, исто, с. 167. ¹⁸ Павловић, Ј., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, СЕЗ, XXИИ, 1921, с. 113. ¹⁹ Павловић, Ј., исто, с. 123; Филиповић, М. С., исто, с. 86.
З., Жена у народним пословицама, СЕЗ, ЛXXXВИИ, Београд 1975, с. 212. ¹ Павловић, Ј., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јесеници у Шумадији, СЕЗ, XXИИ, Београд 1921, с. 79. ² Петровић, А.
М., Српски народни обичаји из среза Хомољског, СЕЗ, 19, Београд 1914, с. 300; Павловић, Ј., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, СЕЗ, 22, Београд 1921, с. 238. ³ Петровић, П. Ж.
Павићевић, М. М., Црногорци у причама и анегдотама, Загреб 1929. Павловић, Ј., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, СЕЗ, 22, Београд 1921. Павловић, М., Поетика жртвеног обреда, Нолит, Београд 1987. Памучина, Ј.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1863. враћа се у Србију. 1863. је учитељ цртања у крагујевачкој гимназији, 1865. — учитељ основне школе у Сабанти код Јагодине, 1866. у Пожаревцу, 1868. у Рачи Крагујевачкој, 1869.
— учитељ основне школе у Сабанти код Јагодине, 1866. у Пожаревцу, 1868. у Рачи Крагујевачкој, 1869. учитељ цртања у јагодинској реалци, где је 1871. отпуштен из државне службе. 1872.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
после четворогодишњег ратовања, демобилише се и добија прво запослење: ради најпре као суплент, а затим као професор у крагујевачкој гимназији. 1922. Премештен је у Београд, где ради као професор у ИВ мушкој гимназији.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Лијевно (Ливно) — варош у Босни, за време турског господства важно седиште власти липањ — јун Липовац — село у крагујевачкој Јасеници лист књиге бијеле — писмо литра — ¼ оке, 320 грама лобуд — кратко копље, буздован ловак — лов ложница —