Употреба речи краде у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Човек љубокористан и лаком приличан је нашем курјаку, који злоби на лисца не зато што он краде и туђе отима, него што И њега крађе своје учасником бити не удостојава.

Но всује: вид промени, а нарав злу не измени; ибо и до данашњега дана мрав туђе жито краде и носи. Наравоученије И ова басница увјештава нас да се чувамо из младости злих обикновенија.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

најамника, јер »брате, не може се: године омахнуле, свет се искварио, неће млађи да те слуша, а овамо извлачи и краде где што дочепа«.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

није уштинула за образ, него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању поваздан дрема, а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје

Ко ће данас на светац да краде!... А и да има, велим, лопава — нит он може бежати, нит га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје,

Црњански, Милош - Сеобе 2

Клео јој се да је воли. Сад би хтео Петрову жену, а њу да теслими. Курва, који краде новац императрици! Још неко је био дотрчао, и зачуше се јауци. А глас Вишњевсков, као коњушарски, кад побесне коњи.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Млади бармен тада није био ни за шта. Није умео чак ни да краде бостан, а када би нека крава пребегла у Мађарску, ко зна из каквих политичких мотива, морали смо ми да је враћамо за

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— О, ја, да играмо. Али нема крадиш жандарм? — условљава Кристијан — јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре. — А, боже сачувај! — вели Јова. — Шта је било — било, а сад ћемо поштено — вели Јова, па намигне на Насту.

Да ја крадем, зар би мене трпео господин министар у служби? Чиновник не сме да краде, Швабо. Српски не сме, а ваш швапски може бити! — А, ти јуче крадила много! — смеје се Шваба.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Друге сада вас чекају муке, Друге руке други отров праве За вас, браћо, тамо преко Саве, — Па се отров преко воде краде Да отрује вас ев'овде младе, А мој Српчић ко без главе трче, Па се слади и његака срче, Он га срче, а вата га

О како душу диже силно! О красото ти дивна брда! О како доља лепо врда! О како лаор мирис краде! — Јер липа доста тог имаде. Итд. у мисли иде к Стражилову, онде пије воде, бере цвеће, етц., етц.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ЗАБУНИО СЕ КАО ЦИГАНИН У ЛУКУ Нашли Циганина ђе краде лук, па га запитали што то чини? А он одговорио да не чупа лук да краде, него се ухватио за њ да га вјетар не обори на

А он одговорио да не чупа лук да краде, него се ухватио за њ да га вјетар не обори на земљу, па се лук сам ишчупао из земље.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Од кад је она у кући, слуга мора да добије вина кад руча. СОФИЈА: Ја мислим, боље је тако, него да краде гди што дочепа. МАКСИМ: Дакако!

МАКСИМ: И ти нећеш да се за мене жртвујеш? СОФИЈА: То би јошт лепо било: муж да краде, а жену да срамоте. МАКСИМ: Али ти рече да си ми верна. СОФИЈА: И то би била лепа верност.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Једно огромно поглавље посветила бих, наравски, својој бакути, која са осамдесет година краде карте кад игра преферанс, а када је увате, почне да се вади на слаб вид: „Ма зар је то дама?

Тада почиње чувени монолог о томе како, сем њега, цела земља углавном краде! Он је, по тој теорији, једини поштен тип који живи од своја два прста. Зашто од два, а не од десет? — питаћете се.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

(Одише зраком прах од душице.) Прилазе руке - сљезно, с титрицом тјелесној муци, душевној скрби. Губа се краде друмом, живицом. (Круне се красте - падају зуби.) Отроче мију монаси врачи. Дамјане свети, цјелбу прозрачи!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Не може нико да украде? АЛЕКСА: А, то се не краде. Ја сам хотео купити један камен за спомен, ал ми рекоше да се скидати не може, нити је ко у стању тамо попети се.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У сваком куту, по свакој стази по неки јунак из приче гази. Патуљак Палчић тихо се краде, дружину води, играју жмурке, а чим је киша, одмах се знаде, учине јуриш — под печурке.

У саму зору маглица паде, озеблом шумом заигра кос, уморан Мјесец дому се краде, опрезно иде, плашљив и бос. Шуља се Мјесец, утвара права, кад, гле, на прагу — бакица спава, спустила главу,

У шуми густој ко ли се крије? Не видиш трага од Брке злога, ни стопе Ћосе лукавога, нити се туда лисица краде када је јаше сам Лакат-Браде.

Нада ми блиста, весели трачак, баш ће ми данас платити мачак!“ Шуњало тајни главом је Жућа, краде се, гунђа: „Мачак је мој!“ А кад је стигȏ надомак млина, из траве скочи, залаја: „Стој!

Свакога лета, добро се знаде, кукуруз дедин јазавац краде. Грози се деда, жестоко прети: „Тако ми мога брка, платиће једном скитница ноћна која кукуруз крка!

“ Тоша и Жућа у писмо буље: „Е, овај знање знаде, слушао бајке читаве ноћи, па опет — и да краде! Права је рђа и архилопов, а ми смо глупи ко ћуран попов!

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Преда мном поток вије се и краде К'о сјајна пруга, светао и чист, И баца искре на гранчице младе, На шарен цветак, на зелени лист.

А у селу јоште у прозорје мило Ноћ, ведра и хладна, не подиже крило. Из даљине само лисица се краде, Па кокоши вреба и пилиће младе — И од њених шапа и туна и тамо У првоме снегу траг се види само...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Питамо га, зашто. — Тако, имало би да нема... Јер у рату се краде. Врло често из нужде, а некад по навици. Често из ината и пакости. Пешаци завиде артиљерцима, а ови не трпе коњанике.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

дневи У подрумима, уз топле, кућне цеви, Можда је, нашавши другаре спретне и младе, Научио да лови, да се туче, да краде, Па, вођа дружине, или члан неке банде И не помишља да се врати оданде. Ево и зиме: прве без доброг мачора...

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Ћутиш? — Реци ко нам краде Цео свет наш немилице И од њега вазда ствара Ову беду, ове трице? Ћутиш? — Реци ко обара Наше благо, наше наде?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Лажа удроби једанпут и у млијеко, а други пут баш ни у сурутку. — Ко (радо) лаже, тај (радо) и краде. — Лаж истини врата отвара. О ИСТИНИ — Далеко је од чувенога до виђенога.

“ Забунио се као Циганин у луку. — Ваља да кад су га, као што се приповиједа, нашли ђе краде лук, пак га запитали што то чини, а он одговорио да не чупа лук да краде, него се ухватио за њ да га вјетар не обори

кад су га, као што се приповиједа, нашли ђе краде лук, пак га запитали што то чини, а он одговорио да не чупа лук да краде, него се ухватио за њ да га вјетар не обори на земљу, па се лук сам ишчупао из земље.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад га виде браћа, повичу на оца и матер: „Камо те се да видите свога хваљеног сина што иде и краде којешта!” Кад га отац опази, рече му: „Несрећо, где си био до сад? камо теби девојка?

“ Он послуша матер; кад буде у вече, и од жабе изиђе девојка, он јој у | краде кошуљицу, па метне на пенџер, а мати дође па је узме и баци у пећ, те изгори.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

неспособног и некорисног време обличи, као леног у служби и бесплодног, или својим рођацима да даје, или од манастира краде, или развраћа братију, осим онога уставом указаног, или игуманове православне заповести одриче, или манастирску неку

Ако од њих неко краде нешто, макар и мало, осудиће га Господ наш Исус Христос и Пречиста његова матер, општа Наставница, од које су и

Јер што је једампут Богу даровано, не узима се; ко узима — свештенокрадац је, а ко свештено краде, казниће се. Сви знају, ако и не кажемо. Ово је сада овако и тако држите.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А ти знаш ко ме навеја да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде! А ја не би никад сам на ту мисâ дошâ, никад!... Дакле, смилујте се боже и свети Вране, меника гришнику!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Родиће се дете које ће да плаче, па после да се смеје и игра са мном. Па после да краде твоје крушке, па кад се замомчи, да јури девојке по врбацима. Па после — свадба, ја у челу совре, а музиканти око мене.

А ова што јој је и цео хлеб мали устима, мисли Симка, што ми кашике краде са стола за вечером, говорила је: „Има право Ђорђе. Није луд да држи нероткињу.“ „Нек види мало како сиротиња живи.

Овај, неко наопако дете. Као даје туђа крв у њему. Гаси лампу. Идуће ноћи, опет с лампом над заспалим дететом, краде доказе својој сумњи. Ноге, колике су му ,ноге, бога му! И већ је малав. Приближи лампу Адамовој нози. Јесте, маљав је.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ил' анђ'о мелем с неба доноси? Ил' оштру косу, да га покоси? Да љубав не иде?... Да злоба није?... Можда се краде, да нам попије И ову једну чашу радости? Ил' можда суза иде жалости, Да нас ороси тужна капљица?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Не бих рекао, не знам ја не налазим. Напротив, то су два различита човека. Онај витез, убојица, борац; овај боем краде карте у игри... А после, две разне судбине: онај јунак гине од цепанице, ова пропалица од мача.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Узрок је, наравно, био Аздрубале. Прескакао је оградни зид врта ислуженог ноштрома Томе да краде бодљикаве „индијске смокве” или краставце, које је јео онако равно, са стабљике, ачећи се тиме пред осталом дјецом.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

315 ГРЈЕШНИК И ЛУДИ ИСПОВЈЕДНИК 316 ЧОБАНЧЕ ПРЕВАРИЛО ПОПА 317 СЛИПАЦ И ХАЏИЈА 318 ГРАДИ КО ИМА, А КРАДЕ КО НЕМА 319 КРЕПАО КОТАО 320 МУДРИЈИ ЈЕ МОЈ МАГАРАЦ НО ВИ СВА ТРИ 321 НАСРЕДИН ДИЈЕЛИ ОВНОВЕ 323 НАСРЕДИН У

ГРАДИ КО ИМА, А КРАДЕ КО НЕМА Некакав зенђио човјек градио кућу, пак је хтио да учини једну ствар што други никада није учинио и да тим

Ћипико, Иво - Приповетке

—Касно је, — јави се Павлова жена. —Ха, жао ти! — једва дочека Тома Јелић. —Да, да јој је жао... Куд се он краде у туђу башту!... —А није ни она на одмет.... —И није, — озбиљно ће Тома.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Турци одлазе.) СТАНА: Сина ми дај! О, силан пашо, моћи врапчије, Што тврдим кљуном краде усеве, Бирајућ зрна класју богатом — Али у стању није створити Ни љуску једну граха дивијег, То ли украсит њиву

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Нашто нам физика? Знамо ми натура куд вуче. Нам нису от потребе јура. Ко је крив, нек' трпи, ко дужан, нек' плати, Ко краде, нек бију, нек главом заплати. То накратко сама нас учи природа, Млада лета у тим губити јест шкода.

Посл'је сего сн'јег преста и насташа мрази Који сут в Росији всјех животних врази. Спати легох ја в вечер и сон мене краде, Буве ми се по кожи, и старе и младе, Шетају и готове себи част из крове, Бувци притко скачут и бушице лове, Мене

Одолим се, премда серце жалко Совјетује да постојим још и јоште малко. Но ја сам ти намјерио (ко ту да не краде!) Крадом стазе испитати, — шта ти велиш, Раде?

— по пустињи блуди; И све тражи, и све пита, вјере не имаде, Све јој смета, све је мало, једно јој се краде. Но внезапу, кад овако сјетујућ разбира, Давни суди недвижиме судбине су мира!

Страсти слепоћа и неситост жеља Лакомо срце славољубљем стреља; Краде нам санак, боде нас и мучи, Дим да докучи. Често олуја, кад се клониш беда, У кући мирно почивати не да; Хита

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

са шакалима, Са бесном риком трепет распрострв Јањету мирном деру утробу; Када се злочин мраком праћени Постељи краде жртве невине, Да једним тиском вичне деснице Живот угуши...

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Ил’ анђô мелем с неба доноси? Ил’ оштру косу да га покоси? Да љубав не иде?... Да злоба није?... Можда се краде да нам попије И ову једну чашу радости? Ил’, можда, суза иде жалости Да нас ороси тужна капљица?

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

2 У завичају мом згурени кровови ћуте и миле воде и дим по земљи се краде. 3 Зебња је овде, ослушкују се створ и твар: у камен заспати јавом, ил’ будно сном потећи на веке.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

(Вук Пјесме, л, стр. 10, и ТРЂ, ННЖ, 3, 53). У једној скасци из Левча (о демону који краде новорођенчад, упор. ‹ѕ. в.

Ово треба да не виде копачи, па чак и да не знају из чије је њиве. Овим се као бајаги краде и преноси род са туђе у своју њиву. Овај струк краде домаћин или његов син, а никад жена или кћи.

Овим се као бајаги краде и преноси род са туђе у своју њиву. Овај струк краде домаћин или његов син, а никад жена или кћи.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Преда мном поток вије се и краде Кô сјајна пруга, светао и чист, И баца искре на гранчице младе, На шарен цветак, на зелени лист.

Одједном забруја песма, па тихо кроз ноћ се краде, И Лада с чуђењем заста и песму слушати стаде: Лакокрила љубави, Лепи Љељо, несташни!

О древни Северов граде! И ти си мумија једна, тело без духа свог, По теби павит се шири и гнусна змија се краде, И гавран суморно гракће с каменог врха твог. Крај влажних зидина твојих гомиле камења стоје И урна бачена лежи...

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Тај нагон се у животу човековом свега двапут јавља: једанпут, кад осети потребу да краде туђе крушке, ораје и јаја; и други пут, кад осети потребу да краде туђу част.

свега двапут јавља: једанпут, кад осети потребу да краде туђе крушке, ораје и јаја; и други пут, кад осети потребу да краде туђу част.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Неко плаче у мени. Један, два, три; један, два, три. Неко плаче у мени ко свештеник у цркви. Мали Пера краде јабуке па ипак добро пролази, Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако: Мали Стева плаче и да би се

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Сребренка, проклетница! — шапну старац у себи и врати се у колибу мрачнији од олујнога неба. Зар да му риба краде унукову љубав? Тајимице поче да плете старац челичну мрежу.

Како се ширило орлово гладно око! Већ и сунце поче да седа. У један мах се Варалици учини: орао краде. Затим се у орла увуче сумња. — Крадеш ли ти то? — упита. Варалица одмахну главом. — Не крадем и не варам!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

То њене друге свирају младе, И с песмом коло се вије; Витезу с чуда и ум се краде, Па чвршће нимфи се свије. Но зачас згасну све чари пламне, И снова витез сред своје тамне Песничке собе сам бдије.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад освану петак, турски светац, оде царе с Турцима у шетњу, а царица с булама у шетњу; Стојан краде кључе од ризница, а Илија кључе од арова, награбише небројена блага, па узеше два добра коњица, побегоше у Котаре

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Оно једе и пије и носи се и поноси се, краде и лаже, и блуд твори и лењи се те лежи и спава и с другима се вади и бије се, — а није ја!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности