Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад седоше, даље му стане стара говорити: — Први ми је син тако вешт у крадењу, да ће из живе овце живо јагње украсти и однети а да овца не осети.
Кад то чују змајеви, онда онај који је био вешт у крадењу оде у двор змаја седмоглава и затече га ди на крилу цареве кћери спава, а она га поиште.