Јакшић, Ђура - ПРОЗА
За њиме оде и Станина мати. Мени се то није допадало, па се некако и ја, све на прстима, поред плота крадимице пришуњам њима. Станина мати оборила очи доле, па слуша где јој нешто калуђер шапуће.
Али је стари уча приметио да се Милисав код записа није више пута ни прекрстио, него полако, крадимице, провуче се кроз Орашје, па управо Сремчевом бранику. Тако једанпут дигне се Милисав са пљоском у недрима.
“ Па зар мислиш да је главе обрнуо? Јок, вере ми! Ћути вам он као земља, па из моје куће, лепо, крадимице, све поред потока, па у Сремчев воћњак... Шта тамо раде, бог ће их знати!... Ал’, вере ми, учо, нису чисти послови...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
МЕСЕЦ 1 Њеки дрвар крадимице сјекô шуму неђељом, пак га за каштигу као таришуму уклело у мјесец. Видит га је у пуном мјесецу са сикиром у руци, сад
Њу не може нико виђети кад у кућу уљезе, зашто она не улази кроз врата, него се крадимице кроз умар провуче, па кад ’оће претвори се у лептира и у најмањој рупици укрије. 5.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
зашто је вјенчао ђевојку, која није њему прилика; али јој укор би зафајду, него почне мислити, како ће снаси својој крадимице до главе доћи, али ни то од сина не могаше.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
дан, још није добро био ни свануо, а ја сам већ седео на клупи у Панчићевом парку, преко пута Општине, пушио и крадимице, да пролазници не би приметили, погледао и прочитавао говор, који сам био саставио.
Ја кажем крадимице од пролазника, разуме се, јер, зар се међу њима није могло наћи и оних, који ће као публика присуствовати данашњем
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
више и битније од тога: да бисмо после тих одговора могли да читамо поезију каква је Попина не шапућући полугласно и крадимице оне исте или сличне приговоре. При томе, додуше, не треба сметати с ума два момента.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Даље тврди стражар стари: „Браћо моја, граничари! Имам једног побратима, А у њему вере има; Па ми дође крадимице С оне стране Тисовице, Потказа ми турске звери: Да су ноћас у намери Нашој кули огањ дати, На нас мучки нападати..
Ћипико, Иво - Пауци
Али, ко би знао? Ипак, кажу да се једне ноћи вратио из вароши пијан као сјекира, и, не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...