Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
На вратима се задржава, окреће, наглашавајући): Полицијски агент је констатовао да је крадљивац у кући. ПАВЛЕ: Да, чуо сам! РИНА (оде у своју собу).
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(У Црној Гори) (Вук, бр. 4577) — Што старији, то лукавији. (ЛМС, књ. 99, бр. 426) — Млад лажа, стар крадљивац. (ЛМС, 1860, књ. 101, бр. 269) — Млад распикућа, стар просјак. (ЛМС, 1860, књ. 101, бр.
Неке моралне особине и црте карактера се, међутим, не мењају („Поштена девојка, ваљана мајка“; „Млад лажа, стар крадљивац“).
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дједов рођак Сава Дамјановић, негдашњи крадљивац ситне стоке, а под старост испичутура и причалица, и ненамјерно је знао да наједи мог доброг дједа.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Шта је?! Да није змај?!“ „Крадљивац звијезда у твојој кући! — повика сврака — Треба га тући!“ „Погађам ко је! — бака се сјети, у дворе корак управи
— повика сврака — Треба га тући!“ „Погађам ко је! — бака се сјети, у дворе корак управи свој — Крадљивац који с неба лети нико је други, већ унук мој.
Од рођака начиних јунаке, а комшије постадоше врачи, стриц Илија, крадљивац јарића, у вучјег се вођу преоблачи. Чак и бака мог пајдаша Јанка начини се моћна чаротанка.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Пошто човек отиде, онда се тек позна да је ждребац манастирски, и да је поштени крадљивац преварио архимандрита. Оправио посао као Петроније на Браићима.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
XИИ. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА. Некакав крадљивац замотри дању у човека сланину на тавану, па дође у вече, пошто људи поспе, те се састраг попне на сомић, и увуче се на
Кад овај бубне са сланином међу њи, а човек скочи онако у мраку, па стане викати: „Ко је то?“ А крадљивац одговори: „Ја сам ђаво.“ А човек крстећи се повиче: „Па шта ћеш овђе, анате мате било?
“ А човек, још већма уплашен, повиче: „Иди без трага, анате мате и тебе и твоје сланине!“ А крадљивац онда рече: „Е, добро, кад не ћеш, а ти ми придигни сланину да идем.
“ 27. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА. Некакав крадљивац замотри дању у човека сланину на тавану, па пође у вече, пошто људи поспе, те се састраг попне на сомић, и увуче се на
Кад овај бубне са сланином међу њих а човек скочи онако у мраку, па стане викати: „Ко је то?“ А крадљивац одговори: „Ја сам ђаво.“ А човек крстећи се | повиче: „Па шта ћеш овђе, анате те мате било?
“ А крадљивац одговори: „Ја сам ђаво.“ А човек крстећи се | повиче: „Па шта ћеш овђе, анате те мате било?“ А крадљивац одговори: „Ћути, ево сам ти донио једну сланину.
“ А човек, још већма уплашен, повиче: „Иди без трага, анате мате и тебе и твоје сланине!“ А крадљивац онда рече: „Е добро, кад не ћеш, а ти ми придигни сланину да идем.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
своју у том неспособност увидити, подражатељ истоветне речи онога коме је подражавао у свом делу приметити, а крадљивац опоменути се да крађа није дуговечна и да јој се мора траг пронаћи. Но бадава је желити.