Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ваљда је гдегод забасало. Госпођи Соки то велику бригу задаје. Прођоше још више недеља, краковски вашар је већ одавно прошао, а о господару Софри ни трага ни гласа.
Слабо куд иде, оде Кречару и Чамчи. Ту Чамча, као добар пријатељ, гледа да га утеши, спомиње му краковски пут, и онда се тек мало разбере, мало веселије лице начини.
— Чамча ме натентао, тебе ради, да те мало развеселимо. Та знаш да смо се у животу доста напатили. Знаш за наш краковски пут? Па зар жалост до гроба да траје? Право има Чамча кад каже да живот не траје хиљаду година.
“ (пољ.) — Како ови краковски младићи? (пољска народна песма) „Јешче Пољска не згинула“ — Још Пољска није пропала (пољска народна песма) Јетзт