Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Нисам за лајпцишки еспап, волем са платном. — Па добро, ’ајд’ са платном. — Па куда, у Шлеску? — Ја би’ био за Кракову. — Давно желим и сам у Кракову, још онде никад нисам био. — Дакле, ’ајд’ у Кракову.
— Па добро, ’ајд’ са платном. — Па куда, у Шлеску? — Ја би’ био за Кракову. — Давно желим и сам у Кракову, још онде никад нисам био. — Дакле, ’ајд’ у Кракову. Господар Софра мисли се, о томе већ давно планира.
— Ја би’ био за Кракову. — Давно желим и сам у Кракову, још онде никад нисам био. — Дакле, ’ајд’ у Кракову. Господар Софра мисли се, о томе већ давно планира. — Та како сам да идем? — Кад би ти пошао, ишао би и Јова Кречар.
А ја сам био већ више пута у Кракову, све познајем у прсте. — Промислићу се. Тако се разговарају, и Чамча својим слаткоречијем бацио је господар-Софри
Ја сам се предомислио, да идем у Пољску Кракову, да донесем платна. — Забога, па зар тако далеко бисте ишли? — Чекај, немој да трчиш напред.
Једно је свршено. — Ја ћу се разговарати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте онде. Тако се сврши „совјет“. Разиђу се.
— Па онда треба да се четрнаест дана преправимо за пут, да се што пре кренемо, да стигнемо на годишњак — вашар у Кракову. — И то је у реду, упадне Кречар. — Друго баш ништ’, само још новац, па је све готово. — Дакле хоћемо ли, Кречару?
Рђаво, нема гласа о путницима. Опет пишу, нико се не одзивље, јер пишу само напамет у Кракову, а они богзна куд блуде, и шта им је стало. Тако прође пô године, па још нема писма.
Овде се одмах закључи да се путници курентирају. Још онај час оправе се писма на све стране, прво у Кракову. Описани су како су били обучени, кад су пошли, и какве су хаљине са собом понели.
Гроф је одмах познао Чамчу. — Откуд ви, господар-Чамчо, овде? — Милостиви іллустріссіме доміне, ми идемо у Кракову на вашар. Ово је мој друг трговац. — Седите. Па шта ћете куповати у Кракову? — Платна.
Ово је мој друг трговац. — Седите. Па шта ћете куповати у Кракову? — Платна. — А за продају носимо нешто фина вина. — Баш фина?
Каже да јесте. Они су сасвим умирени. Одавде се опет даље крену и, срећно путујући, стигну у Кракову. Баш је вашар започео. Вашар — да му пара нема! Од свију страна долазе купци и продавци. Из каквих земаља ту људи нема.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Савлада постепено целокупну науку Птолемајевог система света, и то тим лакше што се са њом упознао већ у Кракову преко свог учитеља Бруџевског. Али у грчком оригиналном спису нађе много више но што је дотле знао.