Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ми сеђасмо један до другога, Болан брат до брата боланога: „О ако мора један ту од нас Оставити овај света крас, Ако умреш, ако ја оздравим, Ја не умем песму да ти справим; Живи, брате, у гроб идем ја, Живи, брате, опевај ми
26. И тако ја сам веће путовао, Баш премалећа сијао је крас, Кроз лепи предјел пут се мени дао; Планине стрме, дрва лишћан влас И орао што је на облак стао: То мало туге
50. Све лепше сад чувени звуча глас И крећати се започеше звезде У двогубо и деља њиов крас; Од свију две ја види како језде, И како стижу, миле точке, вас, У вами види како с' оне гњезде...
дизати се ста, Умилна свуда виђаше се лудба, Ружа се диза иза свога сна, У истоку се диза рујно море: То чинило је крас од младе зоре. 52.
ОПРОШТАЈ ОД КАРЛОВАЦА У тебе је, бреже, рђав глас, На теби нема никакви крас, И осим што зелени стром На гробни дигди сени** дом, Ти сасвим стојиш овде наг — И опета си мени драг.
Сад овде ми стојимо сви, Но сутра ди ћемо бити, ди? Кад сутра сунца крас изађе, Усамљене ће нас да нађе, На своме сваки биће путу, Ал сваки води другом куту. Итд. до 30 реди.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' де ће наћи молитва те та? У рају зар? Зацело тамо, да! И опет не: та дела твојих крас пренашô је и сваког тамо нас; за тебе мора боли бити стан, незамишљен још, неслућен, незнан.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
земне Стројителницама Рода Човеческог господствујућим Ропкињама волшебно ово огледало посвећује се Крас и лепота славуја јест љупкост славујева гласа, Крас и лепота Жене јест њена њежна тихост.
Ропкињама волшебно ово огледало посвећује се Крас и лепота славуја јест љупкост славујева гласа, Крас и лепота Жене јест њена њежна тихост.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
РЕКЕ 87 ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА И ШКОЛСКО ЗВОНЦЕ Већ се губи жарко лето, И пролећа вене крас — Јоште мало зиме ето, Да поздрави мразом нас.
Већ се губи жарко лето, И пролећа вене крас — Јоште мало зиме ето, Да поздрави мразом нас. Чуј! На школи разлеже се Нашег звона мили глас, К'о да вели: Скупљајте
— Ја миром ваздух појим, Миришем људима; А онако би свео На твојим грудима! МЛАДОСТ Раскошног пролећа крас Лептирак облеће мали И пије медену сласт, И, блажен, Господа хвали.
— Ал' спокојство све док љуби Док царује ноћи крас, Јасним гласом труба труби И страшни се хори глас: Тра-та-тра-та!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— — — — — — — — — — — Слава теби и имену твоме! Твоја дела вечан су ти крас. Јадовању коротних Хрвата Придружујем срб-братински вај.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
се слави Твој слатки и глатки и виспрени глас, Из дубоког чувства и смирене прави Ти стројиш и гојиш свог суштества крас; И зато све веће Јест торжество среће Што разгониш мрак, Јер звезде ти сјају И утеху дају Да јеси нам слоге и
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И нигде зрака од живота нема, Пролетњи давно изумро је крас; Кишица сипи... А из села малог Вечерњег звона разлеже се глас...
О звучне струне немирних дана! Чувајте слатки глас За поздрав дана, кад зора рана Истоком распе крас; Па сву ноћ будан кад поглед склопи Анђелак мили мој: 3воните звуци, звоните звуци, 3воните онда њој. 1881.
Кô скромна стидљива нева, Природа љупко свија невини, бајни крас, И цвеће расипље свуд и славуј песме јој пева, И с фрулом пастирском благо стапа се његов глас.
Гле, мајска ружа око нас Чаробно, слатко мири; Над њоме тихи, сањив крас Пролетња нојца шири; Под њоме славуј, мили друг, у сутон пева тавни, И песмом здрави шумни луг И цветне, благе равни.
Ја љубим онда, ја верујем онда, Срећне младости обузме ме крас, И моје лире дрхтајући звуци Свој сањалачки кроз ноћ шире глас: Прошлост је гробље.
И једнолико, сред тишине, Удвајајући ноћи крас, 3агрми песма из даљине И тамбурине звучни глас; Душа ми чудне снове снева, И ове песме сва је плен... Одакле иде?
У коме има госпођица (Салона наших прави крас!), Жеманство, збиља, бледа лица, Слабачке груди, танак глас. Као да свака жели рећи, Кад са поздравом приђеш
То рибар, у самоћи, Вукући убогу мрежу, Лаурин слави крас; И песма трепери чудно, и дуго, у мајској ноћи, Хори се његов глас.
1889. ПЕСНИК Изабраник свештених муза, он тамјан мирисан пали У храму чистоте чедне. Љубави опште крас Он слави на лири својој, и с ње се не диже нигда Ниједан лажан глас.