Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Сат пулцхер qуи сат бонус! Доста је красан ко је доста добар”, — паметно учи Федрус. 120 Лисица и курјак Лисица упадне у један бунар.
„Зашт не појеш?” — рече му паун. „Што ме тако гледаш?” „Ко те не би гледао” — одговори славуј — „какав си леп и красан! А зашто ти овде толико задуго стојиш и мене гледаш?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
У недељу сад биће свадба. — Нек јој је срећно! — рече трећи гост. — Красан момак, а чуваран. Пупавац само клону као убијен. Извади из џепа 25 гроша, па пружи келнеру и не знајући шта ради.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!... Красан је то човек био!... Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!...
— А шта је говорио? — запита поп, али преко срца... — Вели: добар вам је онај поп. Красан човек! Ја онаког попа нисам видео, не памтим!... А и кмет!...
Дизао је Турчина у девето небо. — Красан човек! Сладак човек! Ето, Маринко! Ти знаш колико смо ми на Маринка викали. А он за Маринка вели да је то баш добар
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан хришћанин. А госпоја попадија радосна, боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: »Та
« Ах, какав би то красан пар био да се узму! Он леп, висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него
— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге. Бадава, наша Богословија може се пофалити
Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено. — Но, и ти си ми неки красан отац! Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!! Тако и на балу, тако свуд, свуд... Увек ова наша оде у запећак.
да ће господин Спира бити обријан к’о двапут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар; и чим се запопи. Да шта ви мислите! Оде брада. — Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана.
Сирота, сирота Јула! Баш лепо наслутила! Службеница, клањам се! — Та останите још мало, слатка! Бар на белу кафу, а красан обрст имам. — Други, други пут. А сад морам!
— У здравље родитеља заручницина! Куцају се. Поп Ћира искапи и сад до дна. — А и он, и он је красан... Сушта смерност! Да га види његова екселенција, — но, било би белаја. Убграбио би га одмах.
Африка
Био је апсолутно у свим крајевима света. У ствари је то красан младић, мање лукав но што сам замишља. У његовој причи како је вереници, која га је на самрти питала ла ли ће је
Изгледа ми толико тужан да се сасвим својски заузимам за њега. Његов друг, који би се задовољио потом било којом, красан, весео младић, посредује такође за пријатеља.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
шестострук крупног бисера, руке упола прекрштене, а у десној руци држи сребром окован „зборник“; на глави златна капа, красан оквир за то лице. Наравно, лицем је окренута господару Софри, а господар Софра њојзи.
Неће га гањати коју да узме, оставиће му то слободној вољи. Дође време игранкâ Ту Шамика предводи. Красан венац од девојака, ма која би за њега пошла, и нашао би која би то заслужила.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Шта фали овом? ДЕВОЈКА: Не фали му ништа, ал би волила за Марића. МАТИ: Красан дечко, леп, смеран, да живиш код њега као госпођа. ДЕВОЈКА: Мамо, и овај има каруце. МАТИ: Е, видиш, па шта ћеш више.
МУЖ: Верујем. ЖЕНА: Верујеш, шта верујеш, да сам несрећа, је ли? Право имаш. - Красан муж, леп муж, благо мени како сам се усрећила! МУЖ: Иди доврага!
Милићевић, Вук - Беспуће
прслуком и вазда тијесним панталонама, шара једном оловчицом по мраморном столу, љутећи се што му киша поквари један красан састанак у Тушканцу.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
дана било по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш беше освануо красан дан. Да му је сам песник намештао декорације и држао сценарију, не би, вала, лепши био.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ама слабо очију бејаше Што дивоту ову сагледаше, А међ овим неко момче Тале, Красан јунак, сви га Турци хвале. Ја сад не знам како с' надесило, Ал' је једном Туре припазило, Једном само, али доста
“ Кроз срце је удри стрела, Затрепета мома бела, На колена о тле паде, Па ми студен кам постаде, Студен камен, красан, бео, Нико бељег не видео.
20. И кад би год ја врулу донесао, Од Омера и Мере красан пој Увек би глас њен пети подигао, А њу би пратјо врулни звуче мој; Малени тица лик је онда стао И вир је уставио
Ко му белу руку даје? Ко то пита, не престаје? 62. Госпина је то ћерчица, Красан пупак да с' развије; Од шеснаест годиница Али јесте, али није, А несташна као јаре, Баш кâ неки од вас маре. 63.
Раде диван а струка висока, Лица бела, соколова ока: У њега се Цвета тад загледа, Заборави на менека бледа. Красан беше он јунак на свету, Нигда лепшег не виде младету.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
по својим штаблијама и поче да ружи све среда као да су пред њим недорасла дјеца: — Е, баш сте нашли себи красан посао: мећете катанце на туђе ...хм!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Потом даде истог роба извести и зачуди се врло кад га угледа, како је красан младић, те му се одмах врло допадне и омили. Сад му даје џилит и заповједи, да огледа може ли бедеме пребацити.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: А што? Зар није лепо? (Метне шешир на главу.) Гле, мајка. СТАНИЈА: Да плашиш чворце сас те репове. Кам ти красан фес, него то немачки. ЉУБА: А фес је опет турски. СТАНИЈА: Ако ће, барем је леп. ЉУБА: Јест, да квари косу.
ЉУБА: Иди, бога ти, мајка. Ти све примаш што се ми шалимо. СТАНИЈА: Шалите се ви, ја идем у мој красан вилајет. 9. НЕША, ПРЕЂАШЊИ МИЛАН: Слуга сам понизан.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
(Јелици.) Слуга понизан. ЈЕЛИЦА: Збогом! БАТИЋ (одлази). МАРКО: Виш, Јелице, овај није из румана, ал је зато опет красан дечко. ЈЕЛИЦА: Ах, татице, кад би се удала у Бечу! МАРКО: Опет она.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ја имам, браћо, путању другу: почетак Север, а крај на Југу. А свет је, знате, богат и красан, шарену има чалму, Север му красе сребрне јеле, на Југу има палму.
Савет се хитно прима пре него дође зима. ЈАЗАВЧЕВ ОГЛАС Озбиљног друга Јазавац тражи да деле красан стан. Јазбину има топлу и тиху, згодну за зимски сан. Лепше је нема, да палиш свећу! Јежа примити нећу!!!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи. Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.
— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу. — А, Веља је и у школи био веома отресит.
»Збиља, красан човек. Како је само учтив, пријатан, скроман. И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела. Човек, без сумње,
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
најамни возар, онај који са коњима и колима превози робу уз награду кита и сватови кићени сватови кићен - леп, красан кобиље - биљка из породице трава која има у класовима врло дугачко перасто осје (Стипа и С.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Та њихови су мужеви и браћа гинули тамо доле. Опера је још увек дивна. Балет је красан. Он је сад под руком Фокина. Он ће још ове сезоне дати једног Чајковског, а можда и Римски‑Корсакова.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ето, сад видите како сам красан човек, који се баш ништа не разликује од осталих ваљаних грађана, па ћете се и сами чудити откуд баш мени у сну да
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
»Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име: Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.
Па и он је доста пропатио! А био је красан петао. Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.
Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна. Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Потом даде истог роба извести и зачуди се врло, кад га угледа, како је красан младић, те му се одмах врло допадне и омили. Сад му даје џилит и заповједи, да огледа, може ли бедеме пребацити.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
удостоји се, оче богоносни, надом својом и љубављу што око не виде нити ухо чу, нити на срце човеку што не узиђе, красан јави се божаственим красотама, врлинама, Симеоне блажени, красном Владики предстојиш, за стадо своје не престај да се
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
красновидан краснонараван — в. красновидан красноречије — речитост, говорничка вештина крат — пута крашан — красан, леп крепост — јачина, снага Креуза — кћи тројанског краља Пријама луча — зрак љубазник — пријатељ љубвеполни —
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња га срчано загрли. Бјеше то красан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лица, кога због његових опуначких образа крстише одмах именом „Бутре“.
— Бог нека ти прости кâ и ја — одговори Брне пољубивши се с њим, па и свијем осталијем. Сутрадан освану красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође много најближих прековођана. Наста обични метеж.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И док момак хитро сиђе с предњег седишта и услужно отвори врата дами, на чијем крилу лежаше красан букет, дотле већ бела рундава пудлица, с машницом о врату, искочи на калдрму, лака као лопта, па се запиљи и очекиваше
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани... Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Потом даде истог роба извести и зачуди се врло кад га угледа, како је красан младић, те му се одмах врло допаде и омили. Сад му даје џилит и заповједи да огледа може ли бедеме пребацити.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Свако јутро устајала Раном зорицом, Свој рузмарин залевала Бистром водицом. Зборила му: „Ал’ си красан, Рузмарине мој! На срце ми, у душу ми Пада мирис твој.
Ту по воду ето моме, Села мало у тај хлад, Дигла очи, а пред њоме Стоји детић красан, млад. Детић рече: „Добар вече!“ Па одговор чека њен. „Добар вече!“ мома рече, — Стид је зави у румен.
Април радо вара, уме да обећа Ал’ од речи своје издајнички бега; Но зато не клони: Мај је месец красан, — Уздај се у њега.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Токајер је тако био красан, ја га нисам скоро пила; пак опет кафа, шећера сувише. Ту сам и Финеску повела, о бештија једна, и она се баш добро
САРА, РУЖИЧИЋ САРА: Но, како вам се допада мадамојзел? РУЖИЧИЋ: Хелену је Јуно у пауна претворила. Леп је паун, и красан, и с перјем се дичи, али би се постидио да зна како кричи, — каже бесмертни Доситеј Обрадович.
Петровић, Растко - АФРИКА
Био је апсолутно у свим крајевима света. У ствари је то красан младић, мање лукав но што сам замишља. У његовој причи како је вереници, која га је на самрти питала ла ли ће је
Изгледа ми толико тужан да се сасвим својски заузимам за њега. Његов друг, који би се задовољио потом било којом, красан, весео младић, посредује такође за пријатеља.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... А село је красан друг Свакоме тежаку, К'о тичици зелен луг На сунчаном зраку … Благослов је у зори, То је с неба дато!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— О, погледајте, погледајте, фрајлице, како је красан, како је леп сад Роман, сасвим у романтическом виду. Истина, ја се не опомињем, и ви се нећете опоменути да је ико
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Само нека им она, Коштана, запева, па не само пушке, већ ће и главе побацати. А нарочито он, наш брат, красан наш брат! СТАНА (бранећи га): Па није, Васка, само он код ње. Сви су тамо. ВАСКА Јест, сви. А што он да је?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја се онде деси на вратима кад се шета војвода Милошу: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата
За њим иде Косанчић Иване: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата
је мене богом побратио, вишњим богом и светим Јованом; ја ћу теби ручни девер бити“ За њим иде Топлица Милане: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата
њима Црнојевић Иво јаше ждрала коња од мегдана, око њега два сокола сива: с десне стране дијете Максиме, што је Максим красан ђувегија, на његову од мегдана вранцу; а с лијеве Милош Обреновић на дорату коњу од мегдана.
А Виде је красан пријатељу према тебе, према дома твога; сва је слика, мио побратиме! А и Виду није за те криво, без ријечи даће ти
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Јадни дјечаци! Баш им је красан онај логор. Штета што сам ја већ мало поодрастао па не могу да им се прикључим. Жалећи дјечаке, пољар није могао да
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Имаше јоште два брата своја, Лазара и Гргура, и ови понајхубавији му син бијаше стасит, висок и врло красан лицем својим.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
јер и исти тај Манасија био је красан младић. Било му је тако двадесет две или три године. Врло је рано отпочео радњу на своју руку.