Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
гди потоци по долинам шуште, чисти зефири луге прохлађују и разносе мирис љубичице, гди се ливаде с пољским цвећем красе и привлаче сваког очи на се.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Умилни, снежни видио сам лица И лепе пливати по зраку власе, Румену дику јоште усничица, Очију виде неизмерне красе, Кâ што је красна росна љубичица, Кô сунце биле су те очи сјајне, — А опет не кâ моје драге бајне. 28.
16. Српчић прими савет мудри, Старо руо баци са се, А на себе друго удри, Чим се прави људи красе, У штруфле се дивне стера, Лати фрака и квекера. 17. Ој квекере, ао фраче!...
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Српске кћери младе на удају, Цвеће беру, венце сплетавају: Са ружицом прси своје красе И веселе узвишују гласе; На похвалу РИМСКОГА ЦЕСАРА, Аустријског двора господара.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кад Јежић тако жуди за њом, биће то, богме, богати дом. Још има, можда, од перја под, печене шеве красе му свод. Та кућа, веруј, обиљем сја. Поћи ћу, крадом, да видим, ја.
А свет је, знате, богат и красан, шарену има чалму, Север му красе сребрне јеле, на Југу има палму. Далек је Север од леда чиста, на Југу песак ужарен блиста.
дође и мукне сваки дан: — Господин баштован, буди ми поштован, памет су теби дали мудри говеђи богови, нека ти чело красе од пола метра рогови, види се, ниси спавȏ, мудра купусна главо.“ Дубим на једној нози: у глави план се гради.
“ Четвртог дана поштар Босанац, јавља ми зором: Стигао странац!“ Погледам брзо. „О Тибетанац!“ Окице косе дечака красе, прати га писмо из града Ласе: „Најбољи дечко Тибета, зна се.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ниједном Грку ја не дам преда се! Ти љубавници с лажним ореолом, И што се увек лажним перјем красе, Мањи су од нас и срцем и болом. Сви Грци назад!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Знаци младости већ не красе Дела ми, која време лагано руши, дроби, Никада можда нећу са добрим снима више У друштву бити, нит ће под сенком
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ил' је свећа, ил' је име светло, Ил' су дела која се не гасе, Па редове недогледног гробља Својом зраком красе. Ти гробови, Стари, нови, Они сјају Сваком нараштају Кад се умље у прошлост удуби, У тамнини да се не изгуби; Кад се
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
У душу ће ми сићи хумка многа — То знана бића општу љубав красе: Ал' душа моја жалосна и строга, С мрким сенкама што се у ноћ гасе, Неће ни клети ни молити Бога.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Слава теби који знȁде оздола, озгора Стећи себи поштовања — и самих злотвора. Слава теби, чији дари и краљеве красе! Ти си стекô много, много — али ништа за се.
Твоје „Шетње“, Абу-брале, наш „Стармали“ красе, Кâ што краси стô божићњи реш-печено прасе. Ту се шала (не неслана) у вицеве ниже: Ко окуси, све би више, и све
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Показује на Станоја Главаша.) Та бледа глава, те хладне груди Што их кô бокор ружа рашчупан Сопствене крви красе цветови, Ти си пролила... Ти!... Станоје! О, шећер-уста моје љубави!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Наћи ћемо се у Прагу на зиданом мосту Карла ИВ. Ала хитро протиче Влтава између стубова Карловог моста. Њега красе камени кипови, а бране високи обалски торњеви.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Није. Једва далеко негде нађе човек други, који се такође лако извали. Од чега живе, и цветају, и миришу, и красе свет читави плаштови и зидови оног зеленила и цвећа — то остаје загонетка! Гранчице расту такорећи на очиглед.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
све жута дуката! Један ћу му ћемер халалити што ће моје т’јело укопати; други ћемер нек се цркве красе; трећи ћемер кљасту и слијепу: нек силјепи по свијету ходе, нек пјевају и спомињу Марка“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ваше жене сабирањем се к цркви што одвише им може бити, толико се с китењем цифрајући красе, за ласкање чаврговом шикањами где је тко распаљеник ожеглих очију.