Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад би кола секунд‑секретара грофа Кајзерлинга – која су вукли красиви белци – зашла у неку од тих мрачних, тесних, барокних, улица, Исакович би се сетио да му је Божич причао да је Беч
(Ах! Красивие ноги! Ах! Красиви цвет лица! Ах! Красиваја груд!) Питао је Исаковича само да ли је и код првог секретара, Черњева, ишао, и пашпорт добио.
сербских комерсаната, за коју мишљаху да је острво блажених, са мраморним палатама, вртовима и улицама, по којима трче красиви белци, играјући на копитама, и она је била пуна лажи. Ништа се у њој није могло, без дишкреције, како су мито звали.
њој сваку реч коју су Ана и Варвара, од жена руских официра, слушале, али се то све сводило само на то, да царица има красиви цвет лица и красивие ноги. Нико није смео да прича о сладострашћу, које, у тој жени, букти.