Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лисица оњуши месо, притрчи под древо, и почне хвалити врана говорећи: „Мили боже, красне птичице! Лепа перја што имаде! Да јошт има какав глас, не би над њом птице на свету било!
„кад год дођем” — каже — „на који поток за напити се, не могу доста да се нагледам моје красне коже! Веруј ми, секо, да сто очију имам, имао бих шта гледати.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове... И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... 8.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И све ће те красне слике домало, за тренут један, нестати и ишчезнути! Нестаће их као дима и пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са
Мени није, а ваљда ни вама није. — Тхе... како се узме... Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепше иза лепшег. — Но, па како, како? Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене?
Морају путовати, а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. »Па немој да срамотиш своје красне коње, па да и будзашто возиш — саветовао га је Нића.
Шта му треба чарда?! Ваљда после оне поповске красне шљивовице да пије сад ову комадару којој и сам бојтар манише! Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба се боји да се не забуни, ако и даље буде ћутао, па започне. — Молим покорно, да ли се може коснути ваше красне кћери лик срца мога? — Молим вас, не разумем вас начисто. Изволите мало простије говорити.
Праве се велике баклаве, ту је нагомилно шећера, меда, ораха, карамфила, а тепсије велике, јер ће бити много гостију. Красне баклаве од педесет сувих јуфки! Рогозићкина пита пекла се у истој симиџиници где и Ћирковићкина.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па шта? Је ли човек дужан да се баш сад одрекне оне слатке, оне красне среће? Је ли баш дужан? Где је та граница кад човек може, кад има потпуно право да каже: „е па, брате, молим те, дао
Црњански, Милош - Сеобе 2
То су, каже, врло отмене, красне, даме, које уче, музици, и страним језицима, Вишњевскову децу, из првог брака. Павле је, од својих познаница могао да
Теодосије - ЖИТИЈА
Бога примаху га радосном душом, и одајући му апостолима подобну хвалу што се добро трудио, говораху: — Колико су красне ноге оних који добро јављају мир, као оних који добро јављају оно што је добро!
Црњански, Милош - Сеобе 1
од стакла, или злата, нити повести краву или теле, они су ипак видели безброј сјајних ствари што су трепериле у ноћи, красне и ванредне.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
изишао је ћирилицом. Јевта Поповић у предговору велича »безсмертног Гундулића«, хвали његов »природни говор, красне ријечи и дивно пјесмотворије« и вели да ће Осман »најјаснија (најсветлија) књига у србском књижеству остати«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Нека пљуска, нека воде, Нека грома и ветрине, Гора има красне згоде, Има стене и пећине, Ту ћу, мила, да се скријем, Па олуји да се смијем.
женско је одело, Ал' га, брате, туђе носи тело, Нема злата по трави и цвећу, Туђе моме преко луке шећу, Моме иду красне свеколике, Али шта су према њене слике? Звезда јасна свака ту је сека, Ал' шта ј' звезда, кад се сунце чека!?
и у таке славе Јуначке су тада пале главе, Угледô се један на другога, Попадао један код другога, Та рад оне красне домовине Не жалио нико да погине.
пољуљива, Вода бурна у чун запљускива, Вал за валом у часак нагрну, Лати чамац па га и преврну, Све у воду — ао красне муке! Шчекасмо се на ноге и руке, Па за часак ето браћа луда Догрцаше до брега и пруда.
“ А ја виде како навалице Коси кукољ, чупа травурину, Чкаљ тај пусти и ону штирину, А од цвећа и красне шенице Кâ од куге дено соко бежи, Прем и она на довату лежи.
Збогом, збогом, ја вас славим, Али нећу да заглавим! УТОПЉЕНИЦА (1.) И Веће звездице се красне Губе једна иза друге, Па сузице оне јасне Од големе роне туге.
по висина, А и небо то дивотно Данаске је посиротно, Нема месец да засине, Да путника жеља мине — А звездице оне красне Нису данас кô пре јасне, Нешто су ми потавнеле, Кô да с' у јад неки деле, Славуј поје жалостиво, Да ти пуца срце
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Добро — рече краљ — ето вас два старија узмите красне и мотике па ћете копат, а Грбо ће служити мене и коња. Онда му Грбо рече: — Ми ћемо радит што год хоћеш, али прво
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
станија: Кад би била луда. љуба: Да ме с топлим љубве чувством У мечтању загрли. И кад красне очи њене Стидна зора отвори, Ах, учини, да се санак, У истину претвори.* Је л’ да је лепо, мајке?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
55. Сеја брата на сунашце звала: “Ајде, брате, на сунашце јарко, Да се јарка сунца нагрејемо И лепоте красне нагледамо, Како језде кићени сватови! Благо двору, у који ће доћи! Чиј ли ће и двори дочекати?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Чему то? Понављати како је растанак тужан, како је мисао људска узвишена, како су звезде красне, како је смрт, као ноћ на крају дана, сигурна?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане! И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ИИИ МЕНУЕТ ЛУГУБРЕ Перике беле, шињони, лепеза, И ципеле од атласа и свиле, И кринолине разне пуне веза, Красне и сјајне некада су биле.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Бог да прости Урошеву душу! Красне жертве што јој учинише. ВУК МИЋУНОВИЋ Без муке се пјесна не испоја, без муке се сабља не сакова!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Погледај само ове красне јагоде, ове зелене краставце и сочне артичоке! Окуване и преливене зејтином, оне се топе у устима, а лако их вари и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Добро, — рече краљ — ето вас два старија узмите красне и мотике па ћете копат, а Грбо ће служити мене и коња. Онда му Грбо рече: — Ми ћемо радит што год хоћеш, али прво
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Леандер И Летње ноћи, ноћи јасне, Ноћи жиле, ноћи красне! Данак мори, сунце жеже, А ви, ноћи, тако свеже. Отац стари, месец бледи Кроз облаке доле гледи, Гледајући кроз
Потомство се жељам’ покојника клања, Здружује им кости под сводом штовања. Будилници свести и намере красне, Носиоци мисли тако горостасне, Ви сте сада мртви — време напред уји, А ми изложени вихру и олуји.
Да л’ вам се привиђа слава и држава? Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава. Чујеш красне речи о свечаном збору, Размахују тмору, навешћују зору; Замишљено прȁво, изражено здраво — Уз овакве речи ко би
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О златоје пролеће! Штиглиц малој с жутовољком по гранчицах скакаја, а зјаблица так са сојком пјесничке красне Даја. Канар птица узвијајет, с числом всјех птиц воспјевајет: О златоје пролеће!
пут сам на брег стао, Желио што нисам знао, Не знаш за чим уздисао сам: Ображења, жеље тајне, Чувства љубве, дружбе красне Прво ту тек осећао сам.
Ти плавиш. „Ето красне!” — Чује се света клик. Ја, певац, сузе лијућ, Твој рујни кунем лик, И бежим — кула? Не знам! Усамљен тражим
Излећеше вила јата. Отворена сва је тајна: Чаролија силом бају, Удесиле грла бајна, Плена песме извијају Красне виле златокосе.
На част сунцу даница И њен светли стас, Мени све је Милица И срца јој глас; Данка нема чувства жар, Красне Милке мили дар, Вели славног рода син, Славни српски син.
Ћипико, Иво - Пауци
слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници „за слогу добрих у добру”, дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше наискап и запјевајмо „Липа наша домовино!” Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Може ли се Дадара, проклети себар и ништак, борити против једне фине госпе властелинског рода а уз то још и тако красне и чедне? Шта је он према њој? Клипан што базди на коњски зној?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
О златоје пролеће! Штиглиц малој с жутовољком по гранчицах скакаја, а зјаблица так са сојком пјесничке красне даја. Канар птица развијајет, с числом всјех птиц воспјевајет: О златоје пролеће!
Види га лисица, па под грану дође, И гаврану птици говорити пође: „О, да красне птице, и перја лепога! Ал' штета, што нема гласа никаквога!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Хладни сутон пада... Ноћ све ближе иде... Једну црну руку моје очи виде — И ја чујем само удар тврде красне. 1909. ЈЕДНА СУЗА Поноћ је. Лежим, а све мислим на те.
Она снова види све вечери касне, Кад је у колеби сваки кут грохотô; Види сва три сина, све ликове красне, Огњиште и ватру, вериге и котô. Све види и чује.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ја дођо на воду Ситницу, ал' Ситница мутна и поводна, носи, брате, коње и јунаке, турске кале и бијеле чалме, красне српске бијеле клобуке; овај клобук близу краја беше, ја загази у воду Ситницу и увати клобук свиле беле: брата имам од
до коња, јунак до јунака, бојна копља како чарна гора, а барјаци како и облаци, разапе се чадор до чадора, под чадоре красне поглавице, дан данише, пак и заноћише.
А сад сте се томе присјетили! Кад си мучан и кад си невјеран, море, ћу ти дара поклонити рад̓ хатара наше браће красне. Прва ћу ти дара поклонити: на поклон ти вранац и ђевојка.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Нису тако хубаво текле чесме градинске, како су бистре ишле из очију сузе њене, не тако красне бише разликих птица песме, како што су преподобне биле сладогласне до Бога с јаоком великим молитве; нити толико
С обадвима својим руками доноси нам чанке слатка јела Очи красне своје имаш, погледај одзгор на нас, худе слуге твоје! Уши имаш, послушај мобу нашу, и прегни к нама твоје ухо.
врло за много то држа; има две целе године што се је тресла земља, тако да су многе куле велике, полате, домови, цркве красне, манастири туштени попадали и људи се у њима погушили многи, и многи пак од тога страха помреше.
два ангела врло лепо сјајна у наличу ових два александријских архиепискупа данашњих Атанасија и Кирила, обучених се у красне одежде црковне.
Где ли је шала и маскара, лепо и скупо рухо и гиздаве меке постење, високи и широки домови, красне полате и каштили? Где се денуше сви самоизелице, саможивци, пропалице и самовољници?