Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— упита поп, токорсе изненађен. — Лепо, богами! — настави учитељ још полако, онако прекоревајући. — Красно! Ићи, те ме опадати и говорити што није истина... Баш ти доликује! — Ко говорио?... — Ти исти!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Још мање него мало, и све је пропало: — Мамо!... мени се... допада ова девојка! — Красно дете! Разиђе се дим у соби. Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. Ваљало је хитати.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Простота, простота, боље кажите — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.
Сад ви ’оћете, наприлику кáсти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе. То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум шта ће бити ондакана од наши ушију кад овај топ рикне к’о сто
— Но — рече гђа Габриела улазећи у Гецину кућу — и ја вам красно изгледам. Изгледам к’о да су мене тукли, а не господин-Ћиру!
Шармант! Аусгецајхнет! Браво, господин-Ћиро, браво! Клањам се! Кис ти ханд! Тако, то је красно! А не да се мрзите и свађате!
О, врат’ се, снаице! Гле друге дар ти носе; Од ружа гнездо, красно, у гнезду гучу јасно Две сиве грлице! Не слуша лепа Јула, Већ белом руком маше, За њоме вес’о јаше Тај женик невера.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КИР ЈАЊА (разгледа аљину), ЈУЦА (шије). КИР ЈАЊА: Пан метрон аристон¹, красно грчко мудрост. Све сос мера, све сос мера, па ћиш дођиш до велика слава.
!! Красно шпекулација! Харис то тео!⁴... Перо, синко, изиђи мало у авлија. ПЕТАР: Казаћу му. ЈАЊА: Шта ћиш да кажиш?
МИШИЋ: Кир Јања, ви имате врло красну госпоју. ЈАЊА: За мене красно, за другога ружно. (Прети Јуци.) МИШИЋ: Е, наравно да је она за вас.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе онда рече Павлу, а што не рече Волкову, на то, да они, Срби, знају да је то све лепо и красно, али да су међеду, док га навукоше на крушку, ишчупали уво.
Ана, жена Ђурђева, онда, скрену пажњу Петру да је све то лепо и красно, али да Трифун и Кумра имају децу. Шесторо. Петар јој одговори, осорно, да би он радо примио у кућу Трифунову децу,
То је девојче, чисто, мило, разборито, бајно. Божич му рече да је све то лепо и красно, али да Павле брбља о деци, а деце нема и децу не зна.
Теодосије - ЖИТИЈА
како је изврстан, по заповести прота и по наговору игумана и братије пристаде да буде с њима, према речи Давида: „Красно је живети братији заједно“. и живљаше повинујући се игуману и свој братији.
Времена би лишен те злонаравне и лукаве жене, јер беше друга Далида као прва Сампсону, и ова се нађе крива своме красно ме господину, јер по њеној вољи оте је од њега велики Фруг који је владао градом и устреми се да га коначио убије.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
сад, после срећно окончане, победоносне борбе, отпеваћу најпре мој тропар, па онда у твоју славу „Возбраноје“ Чамча красно отпоји, а ови му помажу. — Сад да су видиле наше жене какви смо јунаци!
Црњански, Милош - Сеобе 1
издишући, па да му нешто каже, она осети, како све то што јој чула распиње, расте увис, као нешто бестелесно и толико красно, да хтеде задивљено да отвори очи и погледа шта је.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Једино што сви Петровићи могаху завидјети Тому Маркову бјеше красно мушко дијете од три године, кога зваху Раде. Јанко никада до тада не виде љепшег и умнијег дјетета!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Ајде, немој бити луда! Тако сам и ја лудовала кад сам се прстеновала, пак после, красно задовољна. ДЕВОЈКА: Дабом’!, кад нисте били лепи! МАТИ: Ајд бестрага; ја нисам била лепа, него ти с том ногом!
(Подражава му.) „Охо, снао, гле каквог сам ти момка довео; да видиш док му у кућу уђеш; хе, све је пуно и красно!“ Је л’ ово та фаљена кућа? Срам да те буде! ПРОВОДАЏИЈА: Али молим, то јест. МУЖ: Лепу сте ми прилику препоручили!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
« и тако, завршује Рајић о ђацима: »с плачем одлазаше кућама својим, а добро устројени српски Парнас расу се, и красно цветајући врт би уништен«. Али први нараштај руских васпитаника и поборника руске просвете међу Србима био је створен.
Међутим, он се у књажевству србском, где су Турци пре тридесет и неколико година беснили, тако красно развијати почео, да се најлепшим плодовима надати смемо.
»славу праотаца наших« — »чуствујући величину њину, а трудећи се да се и ми сравнимо њима у свему што су они добро и красно чинили, а клонимо се свега у чему су они погрешили«.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
случаја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму има своје красно име и презиме. Ето тако код овога света пролазе данас људи који се посвете науци.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ити путник, нуто среће! Већ да прође поред двора, Кад ал' озго красно цвеће Сави с' на њ'га са прозора. Диже главу он високо Па девојче спази тамо, Дивно чедо милооко Проговара: „Оди
“ „Секо, селе, дивна ли си, Око твоје красно ли је, Ал' за мене, душо, ниси, Кад за другом срце бије.“ Ево сада годиница Откако му не глам лица, И нојца се
“ Ал' му ево боно паде Уједанпут чедо красно, Боно паде, не устаде — Зађе њему сунце јасно. Ала јадан чупа косе, Грува своје младе груди, Ветри вапај његов
си, брате, погледао, Све си дивно видети могао, И најмање кâно и највеће, Стену, липу и траву и цвеће, — Цвеће красно одзада и спреда, Ја те богме онда несам гледâ, Ка западу око ми се оте Па погледа његове красоте, Гледну тамо реку
Тако тебе ја седати гледа, Гледа твоје големе красоте Пун радости и веље милоте, Гледа тамо па мисли назада, Како красно бијаше некада, Осети се српске царевине, Српске славе, српске госпоштине, Осети се последњега доба, Та краснога
Збогом, сунце, на западу јасно, Ал' за гору заилазиш красно, Тако красно и у таке славе Јуначке су тада пале главе, Угледô се један на другога, Попадао један код другога, Та
Збогом, сунце, на западу јасно, Ал' за гору заилазиш красно, Тако красно и у таке славе Јуначке су тада пале главе, Угледô се један на другога, Попадао један код другога, Та рад оне
Збогом остај, красно Стражилово, Млоги те је у звездице ковô, Млоги рече: „Ао рајска слико!“ Ал ко ја те рад не имô нико.
свога Коњица се сетим некаквога: Име Пегаз, а кљусина јака, На рамени до два крила лака, Кљусе, брате, наочито, красно, И штавише, добавити ласно: Само ваља позват Аполона Ил' деклицу какву с Еликона, Само викни, па тек што с'
Збогом горо, збогом стене голе, Збогом чудо красно и сувише, Шта ћу јоште да тумарам доле, Те красоте већ не нађо више!
Ала красно челе зузукаше! Познам да сам код матице наше, Уставим се, ко ту кликтат неће? Куд погледиш, свуда красно цвеће, Цв
Ала красно челе зузукаше! Познам да сам код матице наше, Уставим се, ко ту кликтат неће? Куд погледиш, свуда красно цвеће, Цвета, мири, сву ливаду кити, Како мора још изнутра бити!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Спасић критизира чича Срећка књигу о земљедјелију, кад назива другога подлим, неваљалим, деморализиратим, то је лепо и красно.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ До воде сишли другари верни, кад ли на песку бојиште красно, репова рибљих лепезе сјајне. „Рођени Жућо, стигосмо касно! повика мачак.
Задаје тврду, претврду веру мислити неће на свога Перу. СКРЕЋЕ СЕ ПАЖЊА Воћке ми красно цветају, ето, крушака биће читаво лето. Ђацима јављам да имам псето. Чувај се добро, несташна чето!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ПОСЛЕДЊА РУЖА Одбегло је красно лето, Оголео дô и брег Мила поља и вртове Завејао бели снег. А последња рујна ружа, У пустоме врту мом, Повила се
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно. Борка једнако послужују.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Даје га владика кнезу Јанку да га попу поврати. КНЕЗ ЈАНКО (гледа га) Дивна писма, јади га убили! Красно ли је на карту сложено, као да су кокошке чепале. СВАК СЕ СМИЈЕ. КНЕЗ ЈАНКО ДАВА ПИСМО ПОПУ И ГОВОРИ МУ.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
НАСТАВНИЦЕ, ПРЕДАНО МНОМЕ ГРЕШНИМ И СМЕРНИМ МОНАХОМ САВОМ ВАМА, У ГОСПОДУ ВАЗЉУБЉЕНА ЧЕДА И БРАЋО Благослови, оче! Красно, као и Богу угодно, сачувано је и за вашу не малу корист, у Господу Исусу Христу браћо моја љубљена и чеда моја
и поштовању покоравајући се, да и међу вама места има како би се Давидов испунио глас: „Колико је добро и колико красно када живи братија заједно“. (Пс.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ја: „Иди ти збогом! Име је Сократово красно и славно! Али се леђа по улици не на[х]оде. Не би ли се то како могло и с мањим трошком учинити?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Преко воде пружила се равница, а иза ње наслагала се брда, загајена виновом лозом и маслиницима. Све то бјеше красно у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на све стране док се не уставише на грању једног стабла усред врта.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ко да гледне чарне очи твоје, Па у срцу да му не запоје! Ао, свете, мио и премио, Красно ли те Вишњи удесио! Само, само, да још мрети није! Ал' већ нека кад инако није!
Ту нек' ми се хладна копа рака, Ту ће мени земља бити лака“...... Збогом остај, красно Стражилово! Млоги те је у звездице ков'о; Млоги рече: „Ао рајска слико!“ Ал' к'о ја те рад не им'о нико! ..............
Пред њом, у ормару Од ебаноса, укожени красно, Тасо и Платон... У камину стару Још жива ватра и црвени јасно... Будна је.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„То је садања супруга господина Кондита“, упаде му у реч Пембертон, „познајем је красно створење“. „О, драги мој господине, требали сте је онда видети! Изгледала је као вила из бајке.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја се обазрех, и, тражећи збуњеним очима, спазих красно лице једне своје младе руске познанице из последње године моје нове службе министарства.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .А шта ћу овде ? Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
рупњак — житна мера (пола мерице) рушпа (рушпија) — дукат садразан — велики везир; лични чувар сакато (воће) — красно сактисати — уништити саландар — жртва у част умрлих сање — дојење сарај — двор сати (сем, сеш, се) — сисати,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
издишући, па да му нешто каже, она осети, како све то што јој чула распиње, расте увис, као нешто бестелесно и толико красно, да хтеде задивљено да отвори очи и погледа шта је.
Има једно красно место где се, насупрот Вуковој поданичкој зависности од туђе воље, наглашава ванредна тананост његових чула: „Осетио
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ што ближе к свећи, а сенка све већа. „Тако ли је дакле! Сад ми је све јасно: Та ја много могу; ала је то красно! Могу, вала, ведрит’, могу и облачит’; Цео светли дувар ја могу помрачит’. Е, ко би се надô такој моћној срећи!
си, снеже, хладан зацело, Ал’ ти си ипак топло одело Њивама нашим, млађаном саду, Тежачкој жуци, ратарском наду. Красно је, дивно кад бадње вече Земљу у белом руху затече, Надима младу, патњама стару, Кô у стихару.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Како изгледа, Жан? ЈОВАН: Длака му је жута, ако није веће од телета, мање није; глава му је као половаче; красно, кудраво, мило вам је да погледите. ФЕМА: Како му је име? ЈОВАН: Жутов.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ако ви такав народни покрет хоћете да назовете неким другим именом, а не буком (јер вам се та реч чини погрдна), онда красно, ја пристајем; само бих тражио да будете доследни па каогод што сад одобравате херцеговачки устанак, тако исто да
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Како у вис шева лета; — Како неву грли срећа; — Како красно ружа цвета; Како ј’ живот пун пролећа. Таке слике ја бих свету Брже него песму дао, Ником никад не бих рекô, Чиме
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Веје ветар, веје И жељу ми греје Као сунце мајско. Биље красно, рајско, Кад пролеће дија И цвеће избија. О веј, ветре сладак!
Ти воздвигни твоју царску главу горе, Да те опет позна и земља и море, Покажи Европи твоје красно лице, Светло и весело како вид Данице. Востани, Сербије!
Ти, срећни, виде красно позориште, На час где вергше Марса љубимци мач, Минерви чисту жертву носе, Њој препоручују чеда своја.
Никто ружу мож’ узети Њу да трње не освети; „Берите ме безопасно!” — Вели сваком цвеће красно, Кротка лала. Как’ усудит могу себе, Несравнимо цвеће, тебе, Руком скврном откинути, Цвет красоте прекинути Дивне?
Сад под руку узмем то красно дете, и кући Дођемо мајци, ал’ већ плава другарица ту! 1856. Јован Суботић В ДОРИБАХ Беч је
Ил’ цвеће лепше клија? О врат се, снахице! Гле, друге дар ти носе: Од ружа гнездо красно, У гнезду гучу јасно Две сиве грлице! Не слуша лепа Фемка, Већ белом руком маше, За њоме вес’о јаше Тај женик невера.
Твој сјајни блиста зрак, Сви сретни тебе славе, Ја љубим гроба мрак. Ти плавиш, љето красно, Чује се свиета клик, Ја, тужан, сузе лијућ, Твој рујни кунем лик. И бјежим - куда?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Какви су они које си тамо сместио? Јесу ли лепи или су осушени и испијени као ја? Све је изгледа тамо красно, и птице, и ливаде, и дрвеће изобиљних плодова, и бистри потоци, и дани пуни усхићене светлости, и мека предвечерја, и
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јутро је стајало красно, И светла, јутарња звезда на небу трепташе јасно. Са сниске, сеоске цркве звоно је јављало свима Да света недеља свиће
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Дубоко уздише): Ех, и ја сам имао у мој чивлук не Стојну, него Васку. Убаво, мило, красно дете. Заједно, као деца, играсмо се, купасмо се у реци, прависмо куће у песку.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јеси га чуо шта данас рече брзоплетом Рибарићу: „Чекајте, Владимире, то је све лепо и красно, али у тим вашим мислима нема малтера...” — Мој историчар је фина глава, Павле.
Мука човека да узме! — Све је то лепо, али ја вас питам: куда то води? Залудила је Роза потпуно оно красно дете. Стоји пред њим као змај, и онај паметни Павле не уме да мисли ни да бекне. — Чујте свете!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
би се справљали за ручак и спавање, а заљубљен, који своју драгану давно није видио, представио би себи како би красно било кад би се изненада с њоме састати могао, и проче. То други.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ето, на пример, чигра с којом смо се ми деца тако лепо и красно забављала, па и она ми је, после објашњења физике, толико омрзла да је доцније нисам хтео ни да погледам.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И врбљаци и потоци ходе, А красно пада вече, И трубе ловачке јече: Ај, са Двине, чуј, драги, трубе јече, Чуј, драги! Моје груди травом опоре, травом
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Клицали смо скупа, шалили се красно, И љубили нежно и грлили страсно. На концу у дечјој радости и сјају Ми се ''сакриваче'' играсмо по гају; И
За столом тебе не беше и празнина Осећала се јасно — Ти би о твојој љубави, моја драга, Причала тако красно. 51 Песме су ми отроване — Зар би могло друкче бити? Ти у цветну младост моју Ули отров грчевити.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Моје благо, сребро и злато, ти си свако моје добру поуздање и надање вечнога тамо весеља. о теби се радујем красно, ти ми си свирајка и лепе гусле, богодахнут орган, дипле! Сунчана светла луча, моје сјајно спасење!
Знамо те хубаву како луну и добру; у наших бедних ноћи светли нам. Видимо твоју главу окићену красно са дванаест звездама.
Лепа је и слаткозгледна градина обграђена и пуна са сваким поврћем и многоцветна с миризмом красно расцветана. Ама то је све за мало доби и проходно је: узима га зима и суши се, пак после исто једно ђубре и шушљаг од