Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Белом Граду, новом позоришту Мишица серпских, куд га нам приведе Из Треста љубав топла к својим, Камен га с натписом краснопростим Покрива дично: Серпске му његове Здје кости леже: род је свој љубио.