Употреба речи красота у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

соједињене, онда су миле и пријатне богу и људма; а без ових добродјетељи, и с противним њима злобама, сва лепота и красота и пријатности ништа нису него ругоба, срамота и несрећа.

Ако ли им се то не чини, нек се нимало не старају за особиту телесну лепоту, знајући да душевна и наравна красота, која је у њиховој власти, несравњено је чеснија и благороднија; ибо ова чрез године и старост не може увенути,

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Утом се постави и ручак. Ручају њих два заједно, а путник само прича. — О, да знате само како је то красота исписивати обичаје народне! — прича он. — Шта вам човек неће видети купећи обичаје.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Он баш лепе коње држи! — Ху, та ман’те га бестрага! Да је он само полак добар к’о што су му коњи, — била би једна красота! Он добро тера, додуше, ал’ и он не ваља. — Па кад добро тера, а шта ћеш више и боље!?

Теодосије - ЖИТИЈА

дозиваху ради утехе у жалости, падајући све више у очајање, јер их до безумља довођаше страдање њихова господара и красота младога узраста.

весеља и радости с вама, земаљске владавине а уједно и војевања, јела и насладе богатства и трпеза и сваких светских красота малолепних уживања.

— Знате, дакле, и чусте за моје најппе једно па друго бежање од вас у пустињу, и да не претпоставих ништа од красота овога света Божјој љубави, нити ишта од видљивих лепота на земљи сматрах блаженим до да прионем Богу у молитвама.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

А сад... добро је, добро је!... Љубица наточи лепе ракије и поднесе му. — Хо, људи!... красота!... Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

(И Тим. 2, 4) Јер када је дошло време јасно, овај брижљиви муж сву света овог славу и част ни за што не сматраше, и красота живота овог као дим му изгледаше, а Христова љубав растијаше у њему и разгореваше срце његово као дом њему спремљен и

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Изгубе ти моја житија, лавсаик и отачник све поштење. Од тога часа — збогом [Х]опово и сва твоја красота. Гди ученија нејма, ни латинскога језика, ту нејма ни живота.

Пролеће, красота време! Све певајући да се горе и долине разлежу! Јошт да нисам се гдигди пастирски[х] паса плашио, чинило би ми се као

Кад би[х] све хотео описивати какови[х] смо се неисказани[х] и неописани[х] красота нагледали у Болоњи, у Флоренцији, у Пистоји, у Луки, у Пизи и просто у свем оном земном у Италији рају, велика би се

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Обучен бејаше у турску заптијску одору са знаком чауша на левој руци. Сушта красота од човека у најбољим годинама, Витак и висан као најпробранији за чету барјактар, црномањаст, малих бркова а крупна

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Та они имају из последњих бојева хиљадама, хиљадама рањеника. Дивно смо их разломили. Просто красота! — Али и наших је много изгинуло. — Шта ћемо, такав је рат; мора це гинути.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

госпоже новосадске Срећан, душо, срећан сат кад си на свет стала, срећна тебе Нови Сад земља васпитала: опхождење, красота, медне речи, доброта, предивна младост, новосадским велика дамам' јеси прилика, ти, општа радост.

Свуд се јуност, свуд красота, свуд веселост каже, Све шчастију моме нову отраду прилаже. Стадо веће возиграва мени испод гора, Њива око пастирскога

Једва лозна кап и шала Би сад мене разиграла. Оде моја сва милота, Оде цвеће и красота; Црвенило и белило Из мог лица одлетило.

Твог народа песме свак жељно већ поје, И Немац к’о Сремац, и Енглез и Гал, Јер дивна красота бесмртне ироје Ту пева к’о шева и разгони жал; Нит’ нужда ти јечи Чрез туђе да речи Изражаваш жар, Кад сопственог

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Сама Венус лице своје сакрива поред зрачности стаса вашег. Ваша божествена красота ум свакога у изумленије доводи. О, оће ли ме шчастлива обасјати звезда да блага ваша доброта љубов моју у своје

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ли се је дело благо и остало имање и лакомост ко томе, камо ти добро и поштено великоплеменито твоје родство и красота телесна и лепота женска лажљива и неваљала, где ли је снага и јунаштво — раструнило се је у земљи.

те рече: — Ао, мој брате и друже, да би то теке исто могао видети како је овде у винограду нашега господина свакојака красота и дивота за чудо лепа и слатка за јело. Ама господин је наш врло хитлет и надмудрио је нас.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности