Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” — „Е, мој славују, баш си сасвим прост, и ништ не знаш! Зар ти мислиш да се ја небесној красоти за љубов тако високо пењем? Ја то чиним како ћу лакше кога зеца, корњачу или јежа на земљи упазити.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
је у њему гледао »достојног пријемника Мушицког«, изражавао наду да ће он »повратити дидактичку поезију у целој њеној красоти«.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У сваком џану дах је грешног Петка. Красоти света исмејан је пурпур те она служи да се узме ушур за речцу какву, сумњив ред до ретка, а друго слово казати се
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Он узјаше на коња и отиде по траву. Кад дође на ону ћуприју зачуди се њеној красоти, али му чисто жао буде што јој нема и оних двеју талпи, па кад | дође на среду, погледа и с једне и с друге стране, и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он узјаше на коња и отиде по траву. Кад дође на ону ћуприју, зачуди се њеној красоти, али му чисто жао буде што јој нема и оних двеју талпи, па кад дође на среду, погледа и с једне и с друге стране, и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
колоње, само да је фина, Париске помаде, плајвајса, кармина, Шпиода, игала и чешљића криви’, Да се сваки кицош тој красоти диви. Није вредно спомен да о томе бива Кад човек промисли што се ту ужива!
То је, поред неких ситнијих замерки, углавном похвална критика која се завршава речима: „О богатству и красоти н народности мисли и речи, главни и прилагателни нарочито, о лакости, течности, природности, живости, танкости, сили