Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Готово преконоћ нестаде мрља и краста с њеног лица и оно заблиста као месечева шкољка на дну мора. Девојчица је расла, из часа у час постајала све лепша,
Одједном нешто затрешта, нешто запрашта, а са старице спаде лед растопи се ледено срце, нестаде краста а ругоба се преобрази у лепотицу. Само су јој оне исте очи остале, сада радосне. — Хвала ти, момче!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
лутке сви скаредни до поповских брада; Нејма чина, нејма пола, нејма ни возраста Коме она згребла не би триста јетких краста. Начини су наши груби, сурови нам прави, Крупан језик, ко га збори, хоће да г' удави.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
БАДЕМ Мандел (амyгдалуѕ цоммуніѕ). Бадем, бајам, мендуо, мигдал (Шулек). Б. зејтин лек је од краста (Софрић, 12, из србуља), и од ухобоље (СЕЗ, 40, 233). Б. је и средство против колике (ЗНЖОЈС, 14, 76). Горки б.
(ЗНЖОЈС, 6, 302). Бршљан је лек од главобоље (лишће, ГЗМ, 20, 1908, 349), мамурлука (лишће, Софрић, 54), краста (лишће, ібід.), отока (облог од куваног лишћа од б.
У србуљама д. масло лек је од краста и шуге (Софрић, 82). Истуцаним д. лишћем мажу се болесне очи (ібідем). ДЕТЕЛИНА Клее (тріфоліум пратенѕе). Детелина.
Л. се употребљује као лек од зубобоље (ЖСС, 319; Караџић, 3, 1901, 222), и од краста (иб., 223). Ако овцу искасапи вук, треба је накадити над л.
П. узета из волака закланог црног петла и црне кокошке без белеге, и ушивена у тканице, одбрана је од краста [богиња] (СЕЗ, 13, 297). Да п. стоји у вези са болешћу богиња види се и из символике снова: п.
, 236; ЗНЖОЈС, 9, 47), краста и рана (СЕЗ, 40, 83; 236; ЗНЖОЈС, 11, 269). Сок од свеже с. лек је од скорпијиног уједа (ГЗМ, 4, 163).
Ч. боце, стуцане, самлевене и испржене у масти, употребљују се као спољње средство код детињих краста (Караџић, 3, 1901, 169). 1 У рип.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
болест, оне красте веље; на Максима красте напануле, те му б’јело лице нагрдиле, бијело му лице нашарале, иза краста лице поцрњено, поцрњело и одрпавило; кунем ти се, како тамо кажу, грднијега у хиљади нема од Максима, сина Иванова.
јунак на коњу вранчићу бојно копље носи у рукама, златан сјаје на плећима штитак, а красте му лице нагрдиле, иза краста лице поцрњело, оно ти је дијете Максиме.