Лалић, Иван В. - ПИСМО
Опрости ми, и учини да срасте Са својом кошћу кост, са стаблом грана; у сребро ћу да скујем своје красте, Да слава твоја буде моја рана; Опрости преступ моје пролазности Која се чуду као правди нада, Опрости мојој кости,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Прилазе руке - сљезно, с титрицом тјелесној муци, душевној скрби. Губа се краде друмом, живицом. (Круне се красте - падају зуби.) Отроче мију монаси врачи. Дамјане свети, цјелбу прозрачи!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МАНОЈЛО: Ти да помогнеш? ПРОСЈАК: Да све људске болове примим на себе! Да скупим све ваше чиреве, чворуге, красте, ваше несанице, сузе и ноћне море... Да вашу патњу понесем у себи... МАНОЈЛО: Немаш ти појма шта си направио!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али старица не обрати пажњу на речи доконих. Упорно и нежно засипала је лековитим травама дететове красте, хранила га и одевала како је најбоље умела, али дете није расло, ни говорило, ни ходало.
Немој се уплашити! — Мајка гуштерова уздахну. — Не гледај красте на њеном лицу, не брини што ОД ње ледени ветар бије, притрчи и пољуби је у један, па у други образ, а онда се измакни.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Једне такве ноћи, опружен на оном платну, посматрао сам огромне ружне шупљике и светле шкољкасте красте Месечеве коре и мислио на то: како је овај верни сведок у облацима неисказано милији и заноснији гледан голим оком,
Ја наново угледах његове огромне ружне шупљике и светле шкољкасте красте, ја увидех сав шкрипац у који сам запао, сву немоћ да га победим, да се опет нађем с оне стране и сруших се онесвешћен.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. — Знаш, ваљад', кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао. Онда ми је то Стојка донела. Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Иначе се г. употребљује при крвотоку материце, против падавице, пасјег уједа, ћелавости (ГЗМ, 4, 144), за ране и красте (ЗНЖОЈС, 9, 49; 19, 171), од мицине (ЗНЖОЈС, 9, 47), далка (ЗНЖОЈС, 14, 95).
Горушица. Г. семе (с першуном и вењом) пије се од водене болести (ЖСС, 308); такође отклања перут и красте на глави, и употребљује се против болова у крстима и грудима и против губе (ГЗМ, 4, 144).
Код грчева у стомаку (»издати«) болесник се накађује на к. и босиљку (СЕЗ, 19, 218). Прах помешан с млеком лек је за красте на глави (ГЗМ, 4, 148). К. је и саставни део лека против сифилистичких болести (ібідем).
лек је кад деца имају гујавице (ГЗМ, 6, 1894, 801). »Краставим« к. класом лече се красте код стоке (СЕЗ, 13, 429). При вађењу катартичке живе ватре потребна су понекад три клипа црвеног к. (С.
, и они се после баце на пут, па ко их узме, на њега ће чиреви прећи (ЖСС, 266). У Босанској крајини, и иначе, ко има красте, маже се л. машћу по лицу и рукама (ГЗМ, 6, 370; Софрић, 146). Које жене немају млека, нека пију теј од л.
лечи се нарочито стока (а луди се лече живим огњем из глоговине, С. Трој., Ватра, 81); пепелом иза живог огња лече се красте (Вук, Рјечн., ѕ. в. ж. ог.) и перућина (БВ, 16, 401). Угљеном од л. лечи се жива рана (СЕЗ, 13, 358), мана срца (иб.
, 377); увобоље (иб., 344); свраба, сифилиса, реуматизма (ГЗМ, 1892, 157); сугреба (ЖСС, 262); »зле красте« (ГЗМ, 20, 347); уопште, он »сузбија све болести« (СЕЗ, 17, 1911, 536). У води у којој је о.
ТРОСКОТ Qуецке (агропyрум репенѕ). Троскот (глистник, пирница, Шулек). Употребљује се при бајању против русе (красте, Караџић, 1, 1899, 245). Меће се у ракију и пије против сушице (ГЗМ, б, 1894, 802). Скуваним врућим т.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ја бих видео да сам му био на сметњи. Ја бих то свакако видео. Јелена Лаушева рана је нагло букнула. На површини красте појавили су се танки кончићи гноја и крви. Изгледало је да му се бедро почело распадати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А засеоци местимично, овде, онде, и нахерене куће вире тужно из оних дудињака, као красте на болесној кожи. Понегде украј пута издиже се високо дрво са гранама засутим прашином, а лишће се тромо опустило.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Иван дворе оставио просит снаху три године дана, иза њега болест ударила у Жабљака, у постојбину му, мучна болест, оне красте веље; на Максима красте напануле, те му б’јело лице нагрдиле, бијело му лице нашарале, иза краста лице
снаху три године дана, иза њега болест ударила у Жабљака, у постојбину му, мучна болест, оне красте веље; на Максима красте напануле, те му б’јело лице нагрдиле, бијело му лице нашарале, иза краста лице поцрњено, поцрњело и одрпавило; кунем
Послушај ме, драги господаре! Од шта си се данас препануо? Ако су га красте иштетиле, ако бидну главни пријатељи, за то ријеч проговорит неће: свак се боји муке и невоље.
хоћемо преко мора сиња, преко мора четр’ест конака, а водимо мила сина мога, сина мога хитра ђувеглију, ал’ су њега красте нагрдиле, и сина ми мука оборила, грднијега у сватове нема; а ја, браћо, јесам говорио на просидби, кад снаху
погледај пољем пред сватове: штоно јунак на коњу вранчићу бојно копље носи у рукама, златан сјаје на плећима штитак, а красте му лице нагрдиле, иза краста лице поцрњело, оно ти је дијете Максиме.
Рашта, свекре, да од бога нађеш! Ако су га красте иштетиле, ко је мудар и ко је паметан, томе, свекре, ваља разумјети, и свак може муке допанути; ако су га красте
су га красте иштетиле, ко је мудар и ко је паметан, томе, свекре, ваља разумјети, и свак може муке допанути; ако су га красте нашарале, здраве су му очи обадвије, срце му је баш које је било; ако л̓ си се, свекре, препануо ђе је Максим још
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
знате, хоће вам се каштига навести и невоља од главе до ногу; свему телу нездравље, да ватром горите а никакве ране ни красте не буде на вами, ни да имате што завијати ни знате чим што извидати, ни се досетити што вам је, споља ли је, изнутра