Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
га садила Те лепојку младила, Њим се она огрће, Срца на се обрће; — Место цвећа бељана Њој невиност пељана Селендиву красује, Дичјем доду пасује; Плод је лепшин миљавост, Душе л’ срце смиљавост! 1839.